May 26, 2026

кикинда

rak-dojke-2

Urađene 153 mamografije- dva rano otkrivena karcinoma

Tijana Despotovski January 31, 2026

Organizovani skrining na rak dojke u Kikindi sprovodi se od kraja septembra 2025. godine, a do kraja decembra urađene su 153 mamografije. Pregledi se realizuju u okviru programa prevencije u Severnobanatskom okrugu, sa ciljem ranog otkrivanja malignih promena. Od 29. septembra do 31. decembra na pregled je pozvano 510 žena. Deo njih je odbio pregled, pojedine žene se nisu javile na telefon, a deo je u prethodne dve godine obavio mamografiju ili je u međuvremenu preminuo.

Prema rečima dr Tatjane Pecarski, načelnice Odeljenja za kontrolu i prevenciju bolesti, dosadašnji odziv može se smatrati solidnim za početnu fazu programa.

–Ukupno je urađeno 153 mamografije, što je u proseku oko 50 pregleda mesečno. To je dobar rezultat za start organizovanog skrininga, iako uvek ima prostora za veći odziv – ističe dr Pecarski.

Od pregledanih žena, šest je upućeno na dopunsku dijagnostiku zbog sumnjivih nalaza, kod jedne je utvrđena je benigna promena, kod dve  je potvrđen maligni tumor, dok se za preostale još očekuju rezultati.

–Očekujemo veći odziv tokom 2026. godine i postepeno prevazilaženje uočenih organizacionih izazova – dodaje dr Pecarski koja i ovim putem apeluje na sugrađanke koje budu pozvane da se odazovu na pregled, naglašavajući značaj prevencije i ranog otkrivanja bolesti:

–Skrining može da spase život. Prema procenama, oko pet odsto žena koje će se pregledati u 2026. godini imaće sumnjive nalaze koji zahtevaju dalju dijagnostiku – navodi sagovornica.

Skrining na rak dojke u Severnobanatskom okrugu najpre je pokrenut u opštini Senta 2013. godine, dok su ostale opštine okruga, među kojima je i Kikinda, u program uključene od septembra prošle godine. Program je namenjen ženama koje dobijaju poziv na pregled, sa ciljem da se bolest otkrije u ranoj fazi, kada su mogućnosti lečenja značajno veće.

T. D.

njiva-atar-vojvodina-poljoprivreda-

Privremeni zastoj u isplati podsticaja biće otklonjen u najkraćem roku, saopštili iz Ministarstva poljoprivrede

Aleksandra Djuran January 31, 2026

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede obavestilo je poljoprivredne proizvođače i javnost da je došlo do privremenog zastoja u isplati podsticaja, zbog tehničkih problema, i navelo da se nastavak isplate podsticaja, prema trenutnim podacima, očekuje već od ponedeljka.

Kako se navodi u saopštenju iz tog Ministarstva, došlo je do privremenog zastoja u radu informacionih sistema koji se koriste za obradu i isplatu podsticaja, usled tehničkog problema u sistemu napajanja u okviru eksterne infrastrukture od koje zavisi rad više državnih servisa, a ne samo sistema u poljoprivredi. Zbog tog, neočekivanog prekida rada sistema, korisnici tokom prethodnih dana nisu bili u mogućnosti da pristupe uslugama, niti je bilo moguće nastaviti redovnu obradu zahteva i isplate podsticaja.

Sve nadležne službe su u stalnoj komunikaciji sa tehničkim timovima koji rade na otklanjanju problema i očekuje se da sistem ponovo bude u punoj funkciji u najkraćem roku. Ministarstvo poljoprivrede izvinjava se poljoprivrednicima zbog kašnjenja u isplatama koje je nastalo usled okolnosti na koje Uprava za agrarna plaćanja nije mogla da utiče.

-Svesni smo koliko je svako odlaganje isplata osetljivo za poljoprivredna gazdinstva i upravo zbog toga su sve službe angažovane da se čim se sistem stabilizuje nastavi sa redovnom dinamikom isplata. Prema trenutnim informacijama, nastavak isplate podsticaja očekuje se već od ponedeljka, odmah po uspostavljanju punog rada sistema – navodi se u saopštenju.

pusenje-2

Nacionalni dan bez duvanskog dima: Mladi najviše izloženi riziku

Tijana Despotovski January 31, 2026

Ove godine, Nacionalni dan bez duvanskog dima, 31. januar, obeležavamo pod sloganom „Svakog dana bez duvana“. Podaci iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” ukazuju na to da više od trećine punoletnih građana Srbije puši, dok su mladi najizloženiji duvanskom dimu u mestima za izlazaku našoj zemlji.

Prema rezultatima nacionalnog istraživanja sprovedenog tokom 2023. godine na reprezentativnom uzorku od 1.598 građana uzrasta od 18 do 64 godine, 37,9 odsto stanovništva puši – 34,1 odsto svakodnevno, a 3,8 odsto povremeno. Svakodnevno pušenje je najzastupljenije u starosnoj grupi od 35 do 44 godine, dok polovina mladih od 18 do 24 godine nikada nije pušilo.

Najviše svakodnevnih pušača ima među građanima starosti od 35 do 44 godine, a većina pušača nema nameru da prestane. Čak 59,4 odsto njih ne razmišlja o odvikavanju, dok skoro tri četvrtine smatra da cigarete neće ostaviti ni u budućnosti. Prilikom izbora cigareta, pušačima su najvažniji ukus i cena – mlađima je presudan ukus, a starijima trošak.

Iako zakon zabranjuje pušenje u zatvorenim javnim i radnim prostorima, izloženost duvanskom dimu i dalje je veoma rasprostranjena. Više od 85 odsto građana koji posećuju mesta za izlazak bilo je izloženo dimu, dok gotovo polovina zaposlenih navodi da duvanski dim udiše i na radnom mestu

Podaci o mladima dodatno ukazuju na rano usvajanje rizičnih navika. Prema ESPAD istraživanju iz 2024. godine, više od trećine učenika prvih i drugih razreda srednjih škola pušilo je cigarete bar jednom u životu, dok je elektronske cigarete probalo više od polovine ispitanih. Više od četvrtine učenika pušilo je cigarete u poslednjih 30 dana, a deo njih sa pušenjem je počeo već sa 13 ili manje godina.

Iako većina građana podržava primenu Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, istraživanja pokazuju da se zakon u praksi samo delimično poštuje. Stručnjaci ukazuju da ovi podaci predstavljaju jasan signal za dosledniju primenu postojećih propisa i jačanje preventivnih programa, posebno usmerenih ka deci i mladima.

Institut podseća na besplatnu telefonsku liniju i internet stranicu ostavipusenje.rs gde građani mogu pronaći odgovore na pitanja i podršku ukoliko se odluče da ostave pušenje. Telefonski broj je 080 020 0002 i dostupan je svakog radnog dana od 11 do 14 časova.

kockanje-6

Kockanje među mladima: rizik prepoznat, ali ponašanje se ne menja

Tijana Despotovski January 30, 2026

Iako većina mladih u Srbiji prepoznaje kockanje kao opasno ponašanje, veliki broj njih se i dalje upušta u igre na sreću, pokazuju rezultati istraživanja sprovedenog među 500 tinejdžera uzrasta od 15 do 18 godina u više gradova Srbije. Podaci ukazuju da se kockalo ili se i dalje kocka 59 odsto mladića i 34 odsto devojaka, dok 62 odsto ispitanih smatra da je kockanje ozbiljan društveni problem.

Psihološkinja Jovana Davidhazi navodi da interesovanje za kockanje najčešće počinje u adolescenciji i da u rizičnoj grupi ni su sva deca podjednako zastupljena.

-Tinejdžeri koji ulaze u problem sa kockanjem često i ranije pokazuju impulsivnost, otpor prema autoritetima i društvenim normama, kao i sklonost da sopstveno zadovoljstvo stave ispred posledica – ističe Davidhazi.

Prema njenim rečima, mladi se u početku najčešće upuštaju u kockanje „iz naivnih razloga – želje za lakom zaradom, zabavom ili prihvatanjem u društvu“, ali je ključni problem to što je teško uočiti trenutak kada igra prelazi u zavisnost.

-Kada zabavu zameni zavisnost, ulazi se u začarani krug u kome kockanje postaje jedini način da se osoba oseti dobro i stimulisano, bez obzira na dobitke ili gubitke – objašnjava sagovornica.

Ona upozorava da zavisnost od kockanja ima sve karakteristike ozbiljnog poremećaja.

-Gubitak kontrole, opsesivne misli, takozvana kockarska euforija i izražena napetost kada se sa kockanjem prekine jasni su pokazatelji zavisnosti – navodi Davidhazi, dodajući da posledice ne pogađaju samo psihičko zdravlje, već i porodične odnose, socijalno funkcionisanje i finansijsku stabilnost mladih.

Posebnu ulogu u ranom prepoznavanju problema ima porodica, ali se, kako kaže, u praksi često dešava suprotno.

-Članovi porodice neretko prikrivaju problem – plaćaju dugove ili minimiziraju posledice – verujući da pomažu, a zapravo time produbljuju zavisnost – kaže Davidhazi i naglašava da je rana intervencija znatno efikasnija od lečenja u kasnijim fazama.

Zabrinjavajući je i podatak da 69 odsto mladih ne zna kome bi se obratilo ukoliko ima problem sa kockanjem. Prema rečima psihološkinje, pomoć najčešće prvo traže bližnji, dok sami mladi dugo ne prepoznaju ili ne prihvataju da imaju problem.

-Ako osoba ne smatra da ima problem sa kockanjem, ona neće tražiti pomoć, niti će je prihvatiti kada joj se ponudi – ukazuje Davidhazi.

Iako u Srbiji postoje ustanove koje se bave lečenjem bolesti zavisnosti, sagovornica smatra da je neophodno unaprediti sistem podrške, pojačati kontrolu dostupnosti kockarskih sadržaja i učiniti informacije o pomoći jasnijim i dostupnijim.

-Mladima je kockanje danas veoma lako dostupno, a bez jasnih granica i adekvatne zaštite, rizik od razvoja zavisnosti je izuzetno visok – zaključuje Davidhazi.

T. D.

muzej-10

Muzej u džepu: audio-vodič koji o Kikindi priča na četiri jezika

Tijana Despotovski January 30, 2026

Narodni muzej Kikinda krajem 2025. godine uveo je multijezični digitalni audio-vodič koji posetiocima omogućava samostalno i interaktivno upoznavanje stalne postavke muzeja i lokaliteta Suvača. Vodič je dostupan putem mobilne aplikacije i koristi se u okviru redovne ulaznice, bez dodatne naplate.

Reč je o projektu „Multijezični digitalni vodiči i mobilne platforme za prezentaciju i promociju kulturnog nasleđa Narodnog muzeja Kikinda“, čiji je cilj osavremenjivanje načina prezentacije muzejskih sadržaja i njihova veća dostupnost domaćoj i stranoj publici. Audio-sadržaji su dostupni na srpskom, engleskom, mađarskom i rumunskom jeziku, a obuhvataju tekstove, fotografije i zvučne zapise.

Prema rečima muzejskog savetnika dr Dragana Kiurskog, glavni razlog za uvođenje audio-vodiča jeste sve raznovrsnija struktura posetilaca.

-Naš muzej sve češće posećuju strani turisti, a nemamo uvek mogućnost da im obezbedimo vodiča na stranom jeziku. Audio-vodič omogućava da svi dobiju kvalitetno i razumljivo tumačenje postavke – naveo je Kiurski.

Vodič obuhvata 15 tačaka u okviru stalne postavke Narodnog muzeja Kikinda, uključujući priču o zgradi muzeja, arheološku, etnološku, istorijsku i umetničku zbirku, kao i izložbe posvećene prirodnjačkom nasleđu i slikarstvu 20. i 21. veka. Poseban segment posvećen je Suvači, mlinu na konjski pogon iz 1899. godine, koji je pod programskom upravom muzeja.

Aplikacija se besplatno preuzima sa Google Play prodavnice pod nazivom „Heritage Guide“ i ostaje dostupna korisnicima i van muzeja. Sadržaj je prilagođen različitim grupama posetilaca, a poseban značaj ima za slepe i slabovide osobe, u skladu sa inkluzivnim pristupom muzeja.

Projekat je realizovan u saradnji sa kompanijom Go2TECH d.o.o., koja je bila zadužena za dizajn i tehničku izradu aplikacije, dok je finansiran sredstvima Ministarstva kulture. Na pripremi tekstova radili su kustosi i edukatori Narodnog muzeja Kikinda, a realizacija je trajala oko tri meseca.

Kako ističu u muzeju, uvođenje audio-vodiča predstavlja važan korak u modernizaciji rada ustanove, ali i doprinos turističkoj ponudi grada.

-Iako ništa ne može da zameni živu reč i direktan kontakt sa predmetom, digitalni vodič pruža novo iskustvo i drugačiji pogled na postavku, čak i onima koji misle da muzej već dobro poznaju – poručuje dr Dragan Kiurski.

T. D.

migrant

Migranti uništavaju „belu“ Evropu: Taker Karlson objavio film o najopasnijoj ruti

Tijana Despotovski January 30, 2026

Američki konzervativni novinar Taker Karlson objavio je 20. januara 2026. dokumentarni film „Kako se menja Evropa: Putem najsmrtonosnije migrantske rute na svetu“ na svojoj platformi Tucker Carlson Network. Film se bavi jednom od najrizičnijih migracionih putanja ka Evropi, koja prema autorima, počinje na atlantskoj obali Zapadne Afrike u Mauritaniji, prelazi okean do Kanarskih ostrva – španske teritorije u Atlantiku, uključujući ostrvo „El Hijero“, a zatim se nastavlja ka kontinentalnoj Španiji, Francuskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu.

U filmu se ova ruta opisuje kao organizovani kanal masovne migracije u kojem najvažniju ulogu imaju krijumčarske mreže. Karlson navodi da se prevoz naplaćuje desetine hiljada evra po plovilu i da je reč o opasnom putovanju koje svake godine odnosi veliki broj života. Poseban akcenat stavljen je na strukturu migranata i na bezbednosne i socijalne posledice po zemlje prijema.

Dokumentarac prati kretanje migranata iz regiona Sahela i Magreba, kao i iz pojedinih delova Zapadne Afrike i Bliskog istoka. Karlson iznosi tvrdnje da zapadne vlade, kao i pojedine međunarodne organizacije i nevladine strukture, ne samo da ne sprečavaju ilegalne prelaze, već da ih, prema njegovoj interpretaciji, logistički i finansijski olakšavaju. U tom kontekstu pominje se „International Organisation for Migration“ (Međunarodna organizacija za migracije – IOM), agencija sistema Ujedinjenih nacija koja se bavi migracionim pitanjima, kao i druge humanitarne organizacije aktivne duž rute.

Film sadrži snimke sa terena, intervjue sa migrantima i izjave sagovornika koji govore o motivima odlaska, načinu prelaska i ulozi posrednika. Karlson ove iskaze tumači kao dokaz da migracije nisu isključivo humanitarni fenomen, već deo šireg političkog i ekonomskog procesa koji, kako tvrdi, ima duboke posledice po socijalnu koheziju, tržište rada i bezbednost evropskih društava.

Autori filma navode da su tokom snimanja nailazili na pritiske i incidente, uključujući i napad na članove ekipe u Parizu. Ovi događaji u filmu služe kao ilustracija, kako Karlson ocenjuje, narušenog javnog reda i ograničenog delovanja institucija u pojedinim zapadnoevropskim gradovima.

Kao bivši dugogodišnji voditelj Fox News-a, Karlson nastavlja kritiku migracione politike i debate o identitetu i integraciji. Posebno se osvrće na Španiju, Francusku i Nemačku i ističe nizak natalitet domaćeg stanovništva, izazove integracije i rastuće tenzije u urbanim sredinama. Kritičari filma upozoravaju da Karlson koristi selektivne podatke i dramatizaciju, dok njegove pristalice tvrde da dokumentarac otvara teme koje su, po njihovom mišljenju, potisnute iz glavnih medija.

Film je dostupan isključivo putem pretplate na sajtu tuckercarlson.com i od objavljivanja je izazvao snažne reakcije na društvenim mrežama, naročito na platformi X, gde se vode intenzivne rasprave o migracionoj politici i budućnosti Evrope.

Dokumentarac Takera Karlsona predstavlja jasan politički stav i upozorenje. Bez obzira na kontroverze, film otvara pitanje koje evropske elite često izbegavaju – da li masovne migracije u sadašnjem obliku doprinose stabilnosti ili dugoročno potkopavaju društvenu koheziju i identitet država. Karlsonov rad afirmiše potrebu za otvorenom raspravom o granicama, suverenitetu i odgovornosti država prema sopstvenim građanima. U tom smislu, ovaj film nije poziv na strah, već na političko preispitivanje pravca u kojem se Zapad kreće.

Izvor: Nina Stojanović / Srpski ugao

bebi-paketi-januar-2026-(7)

Najlepša akcija u Gradskoj kući: Bebi paketi za najmlađe sugrađane

Aleksandra Djuran January 30, 2026

Za 165 beba rođenih u septembru, oktobru, noveembru i decembru prošle godine u Gradskoj kući dodeljeni su paketi sa osnovnom opremom, dar lokalne samouprave.

Poklon za novorođenče dobila je i Nikolina Manojlović Feher.

-Sina Petra rodila sam pre četiri meseca i to mi je druga beba. Imam i osmogodišnjeg sina Nikolu. Puno nam znači što grad misli na nas i našu decu. Paketi su dobro došli, a multifunkcionalna stolica je  – Manojlović Feher.

 

Najmlađe goste Gradske kuće i njihove roditelje, bake i deke pozdravio je gradonačelnik Mladen Bogdan koji je naveo da su pokloni koje obezbeđuje „Bebi klub“ jedna od najlepših i najradosnijih akcija lokalne samouprave.

-Za sve nas ovo je porodično okupljanje jer je Gradska kuća dom svih naših sugrađana. Svim roditeljima, ali i onima koji se još uvek nisu odlučili za ovaj korak, možemo da obećamo da će lokalna samouprava uvek biti uz njih. Izdvajamo značajna sredstva za populacionu politiku i dečiju zaštitu, a za mere socijalne zaštite u ovoj godini opredeljeno je više sredstava. U planu je da uvećamo izdvajanja za Savetovalište za brak i porodicu – poručio je gradonačelnik Bogdan.

Dodeli su prisustvovali i pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski, kao i članice Gradskog veća Marijana Mirkov i Melita Gombar.

 

A.Đ.

krave

Ministarstvo poljoprivrede raspisalo javni poziv za zahteve za premiju za mleko

Aleksandra Djuran January 30, 2026

Ministarstvo poljoprivrede, preko Uprave za agrarna plaćanja, raspisalo je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko za četvrti kvartal 2025. godine. Zahtevi se podnose do 19. februara 2026. godine, zaključno, elektronskim putem – preko platforme eAgrar, odnosno portala ePodsticaji.

Pravo na premiju za mleko može da ostvari pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, pod uslovom da je pre podnošenja zahteva po ovom Javnom pozivu u Registru poljoprivrednih gazdinstava izvršio obnovu registracije za 2026. godinu. Uslov je da je mleko proizvedeno na sopstvenom poljoprivrednom gazdinstvu od grla koja su obeležena i registrovana u sopstvenom zapatu,  da ispunjava uslove u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje kvalitet sirovog mleka, da je isporučeno pravnom licu ili preduzetniku koji se bavi preradom mleka, a ispunjava sve zakonske uslove za to, da je prerađivaču mleka ono isporučeno neposredno ili preko pravnog lica ili preduzetnika koji ispunjava veterinarsko-sanitarne uslove, odnosno opšte uslove za higijenu hrane u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo i koji prikuplja mleko u ime i za račun prerađivača mleka.

Premija se ostvaruje za kravlje, ovčije i kozje sirovo mleko proizvedeno i isporučeno u četvrtom kvartalu 2025. godine, odnosno od 1. oktobra do 31. decembra 2025. godine.

 

saobracajci-droga

Alkohol i volan: nema izgovora

Tijana Despotovski January 30, 2026

Tokom prethodnog dana u Srbiji dogodile su se 83 saobraćajne nezgode, bez poginulih, a 34 lica su povređena. Na području Policijske uprave u Kikindi zabeležena je jedna saobraćajna nezgoda, bez povređenih, saopšteno je iz policije.

Povodom predstojećeg vikenda, kada se češće konzumira alkohol, Policijska uprava u Kikindi uputila je apel svim vozačima da ne upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola.

Kako se navodi, alkohol i vožnja i dalje su među najčešćim uzrocima saobraćajnih nezgoda sa teškim posledicama, posebno tokom noćnih sati i vikendom.

„Ako ste pili alkohol – ne sedajte za volan. Izaberite bezbednu alternativu“, poručili su iz Policijske uprave Kikinda, uz poziv na odgovorno ponašanje u saobraćaju kako bi se sačuvali sopstveni životi i bezbednost drugih učesnika.

sertifikati-nevenka-biljana-(1)

Sertifikati za stare zanate uručeni sugrađankama Nevenki Bošnjakov i Biljani Tot

Aleksandra Djuran January 29, 2026

Potpredsednica Vlade i ministarka privrede Adrijana Mesarović dodelila je 32 sertifikata za stare i umetničke zanate. Među dobitnicima su i dve sugrađanke Nevenka Bošnjakov, koja se bavi voskarstvom i proizvodi sveće i Biljana Tot koja izrađuje magnete.

Za obe je dobijanje sertifikata značajan jer je i novi korak u poslovanju.

-Sertifikat je i potvrda kvaliteta rada, posebno za nas koji se bavimo i živimo od starih zanata – istakla je Nevenka Bošnjakov, vlasnica voskarske radnje „NB Nera“. – Dokument je i preduslov da konkurišemo za sredstva za unapređenje proizvodnje. Biće značajan i kada je reč o plasmanu robe jer i kupci imaju više poverenja u sertifikovanog proizvođača  voskarska radnja.

Biljana Tot, direktorica udruženja „Biljini magnetići“ napominje da se magneti prave od gipsa i da je sa njihovom izradom, najpre iz hobija, počela pre 15 godina. Udruženje je registrovala pre pet godina i tada je odlučila da se bavi samo ovim poslom.

-Sertifikat je dokaz da poslujem u skladu sa kriterijumima i dokaz je mog napretka. Ministarstvo privrede dodeljuje ga samo onima koji posluju u legalnim okvirima, a ujedno je  i dokaz da moje udruženje dobro radi. Kvalitet proizvoda je važan jer samo u tom slučaju kupac se ponovo vrati i promoviše vas. Uz to osnov je za konkurisanje za sredstva na raznim konkursima – precizirala je Biljana.

Uručujući sertifikate ministarka Mesarović je istakla da su sertifikati zvanično priznanje naše države da je rad  zanatlija od nacionalnog značaja, jedno savremeno „majstorsko pismo“ i pečat poverenja – temelj dalje saradnje i podstrek da  se zanati razvijaju, unapređuju, kao i da se kroz njih predstavljate tradiciju i ono najbolje što Srbija ima:

-Posebno mesto pripada starim zanatima i domaćoj radinosti, kao važnom i dragocenom delu našeg kulturnog nasleđa. Ti predmeti i ta dela nisu obični proizvodi, niti roba koja se masovno stvara i proizvodi. To su nosioci pamćenja, iskustva i kontinuiteta jednog naroda, našeg srpskog naroda.

Izradom sveća Nevenka je počela da se bavi pre dve godine. Kako navodi, one stvaraju posebnu atmosferu i ambijent i oduvek im se divila, te je stoga odlučila i da svoje umeće u njihovoj izradi podeli i sa drugima. Svaka je unikat jer se svaka sveća ručno proizvodi i nema dve  iste.

Biljana napominje da je 95 odsto celokupne proizvodnje i rada njenih ruku delo s obzirom na to da, sa suprugom, izrađuje i kalupe. Svaki od magneta, koliko god slično izgledao, je drugačiji. To je suvenir koji se najčešće kupuje tako da ih naše sugrađanka u najvećoj meri proizvodi sa motivima Kikinde i njenih znamenitosti. Kako bi promovisala ovaj zanat često organizuje i radionice sa učenicima u osnovnim školama.

A.Đ.