May 26, 2026

кикинда

saobracajna-policija-1

U Srbiji juče (ponedeljak) 108, a u Kikindi četiri saobraćajne nezgode

Aleksandra Djuran February 3, 2026

Tokom prethodnog dana u Republici Srbiji dogodilo se 108 saobraćajnih nezgoda, a povređeno je 48 lica. Na području Policijske uprave u Kikindi dogodile su se četiri saobraćajne nezgode u kojima su povređena četiri osobe.

U proteklom mesecu stanje bezbednosti saobraćaja na putevima ocenjuje se kao povoljno, u odnosu na isti period prethodne godine, imajući u vidu broj i težinu saobraćajnih nezgoda sa najtežim posledicama. U saobraćajnim nezgodama u Republici Srbiji smrtno je stradalo ukupno 15 lica. Na području Policijske uprave Kikinda prethodnog meseca nije bilo smrtno stradalih lica u saobraćajnim nezgodama. Među poginulima je osam vozača, šest pešaka i jedan putnik, što ukazuje na visok rizik za sve kategorije učesnika u saobraćaju.

Posebno zabrinjava podatak o vremenskoj distribuciji saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima. Naime, u periodu od 00 do 18 časova dogodila se većina saobraćajnih nezgoda, a u tom vremenskom intervalu život je izgubilo čak 12 lica. Ovi podaci ukazuju da se najveći rizik ne vezuje isključivo za noćne sate, već i za dnevni period, kada je intenzitet saobraćaja znatno veći.

Analiza ukazuje da su najčešći faktori nastanka saobraćajnih nezgoda i dalje neprilagođena brzina, nepoštovanje prvenstva prolaza, kao i nepažnja učesnika u saobraćaju, posebno prema pešacima. Stradanje velikog broja pešaka dodatno obavezuje sve vozače na povećan oprez, naročito u zonama naselja, pešačkih prelaza i škola.

Iz Policijske uprave apeluju na sve učesnike u saobraćaju da poštuju saobraćajne propise, prilagode brzinu uslovima puta i povećaju pažnju, jer je odgovorno ponašanje jedini način da se smanji broj saobraćajnih nezgoda i sačuvaju ljudski životi.

metanol

Izrađuje se studija i pripremaju razvojni programi za MSK

Aleksandra Djuran February 2, 2026

Hemijska industrija u Evropi već čitavu deceniju je u velikom problemu. Sve ovo vreme tokom kog Metanol ima diskontinuitet u proizvodnji, razlozi su objektivni, navode u upravi. U MSK je zaposleno 550 radnika i ovo preduzeće jedno je od tri iz petrohemijskog kompleksa koji su predviđeni za privatizaciju.

-Čak i da nam je dozvoljeno da radimo sa gubitkom, mi ne bismo imali kome da prodamo robu – istakao je Mirko Latinović, direktor MSK. – Fabrika je koncipirana tako da posle 45 dana rada ima pune skladišne kapacitete. U  toku je izrada studija, koje su na liniji onima u Evropskoj uniji, i za godinu dana imaćemo povratnu informaciju kuda MSK ide. Zajedno sa kabinetom predsednika Republike Srbije i resornim Ministarstvom posvećeni smo razvojnim programima koji će obezbediti sigurnu budućnost za Metanol.

Podsetimo da je Metanol počeo sa radom 1987. godine, ali od tada do danas rad je više puta prekidan zbog visoke cene gasa kao osnovnog energenta. Kada radi ova fabrika jedan je od najvećih izvoznika. Godinama unazad traži se strateški partner, jer je vlasništvo raspodeljeno tako da 71,85 odsto kapitala pripada JP „Srbijagas“, a 24, 8 procenata je u vlasništvu republike Srbije.

 

msk-kuhinja-(4)

U kuhinji Metanola počinje priprema toplih obroka za korisnike Narodne kuhinje

Aleksandra Djuran February 2, 2026

Posle petomesečne pauze u pripremanju kuvane hrane za korisnike programa Narodna kuhinja, 550 korisnika iz grada ponovo će dobijati tople obroke. Zahvaljujući potpisanom ugovoru o saradnji i korišćenju kuhinje Metanolsko-sirćetnog kompleksa, između ove fabrike i Crvenog krsta, za najugroženije sugrađane ponovo će biti pripreman ručak.

Događaju je prisustvovao Ljubomir Miladinović, generalni sekretar Crvenog krsta Srbije.

-Ovo je primer dobre prakse na koji način treba rešavati ozbiljan problem i kako doći do sistemskog rešenja – rekao je Miladinović. – Kada se svi udružimo nema toga što ne može da se reši. U ovoj godini Crveni krst Srbije obeležava 150 godina postojanja, a reč je o organizaciji koja je most između onih koji imaju i mogu i onih kojima su podrška i pomoć najpotrebniji.

Mirko Latinović, generalni direktor MSK dodao je da su prvi razgovori započeti avgusta prošle godine.

-Odlučili smo da prostor koji ne koristimo duže od dve decenije, a koji odgovara nameni, ustupimo gradu Kikindi i Crvenom krstu. U dogovoru sa njima uradili smo sve što je bilo neophodno da kuhinja što pre proradi. Podršku ćemo pružiti i u narednom periodu jer nam je želja da ne bude prekida u distribuciji obroka – precizirao je Latinović.

Ugovor je potpisan na 11 meseci, sa mogućnošću da se produži. U MSK je zaposleno 550 radnika i ovo preduzeće jedno je od tri preduzeća iz petrohemijskog kompleksa i predviđeno je a privatizaciju.

-Po završetku ove godine, obnovićemo ugovor o zakupu. Ukoliko dođe do nepredviđenih okolnosti na vreme ćemo obavestiti sve nadležne  službe kako bi iznašli novo rešenje, a da ne dođe do prekida  u snabdevanju korisnika Narodne kuhinje – zaključio je Mirko Latinović.

Pored 550 kuvanih obroka, obezbeđuje se i 435 lanč paketa za korisnike Narodne kuhinje u selima, napomenuo je gradonačelnik Mladen Bogdan.

-Za sve vreme, dok nije bilo kuhinje, i korisnici u gradu dobijali su lanč pakete sa osnovnim životnim namirnicama. Kuhinja, koja je bila u nekadašnjem Domu učenika, morala je da se izmesti jer u ovom objektu počinju radovi koji će doprineti proširenju kapaciteta Gerontološkog centra. Tražeći novi objekat, cilj nam je bio da to bude prostor koji će u potpunosti odgovarati standardima i koji će nam dugo služiti. Pronašli smo ga u Metanolu i sada je potpisivanjem ugovora to i ozvaničeno – istakao je gradonačelnik Bogdan.

Danijela Bjeljac, sekretarka Crvenog krsta precizirala je da distribucija kuvanih obroka počinje sutra, 3. februara:

-Mobilni distributivni punktovi ostaju u ulicama Hajduk Veljkovoj, Rade Trnića i u Mikronaselju. Hrana će se distribuirati i u Crvenom krstu, a tople obroke sa hlebom korisnici će moći da preuzmu od 10 do 11 sati. Grad je obezbedio blizu 20 miliona dinara, a Crveni krst Srbije deset artikala za funkcionisanje Narodne kuhinje.

Kuhinju je opremio Metanol, a lokalna samouprava i Crveni krst plaćaće iznajmljivanje prostora. Učestvovala je i fabrika „Toza Marković“ koja je donirala 150 kvadrata pločica.

A.Đ.

kikindske-tamburaske-svecanosti-(3)

Tamburom kroz svet i film: Koncert u četvrtak u Narodnom pozorištu

Tijana Despotovski February 2, 2026

Kulturni centar Kikinda organizuje koncert „Tamburom kroz svet i film“ u izvođenju Gradskog tamburaškog orkestra „Branko Radičević“ iz Rume. Nastup će biti održan u Narodnom pozorištu Kikinda u četvrtak, 5. februara, sa početkom u 19.30 časova, a ulaz je slobodan.

Publiku očekuje veče posvećeno melodijama filmske muzike i kompozicijama inspirisanim različitim muzičkim tradicijama, u izvođenju tamburaškog orkestra koji neguje spoj tradicionalnog zvuka i savremenog izraza.

Koncert se realizuje pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, kao i Grada Kikinde.

Organizatori pozivaju sugrađane da prisustvuju muzičkoj večeri u pozorišnom ambijentu i uživaju u repertoaru koji povezuje tamburu sa temama iz sveta filma i različitih žanrova.

 

T. D.

pozoriste1

Februar na sceni: sedam predstava i raznovrstan repertoar u Narodnom pozorištu

Tijana Despotovski February 2, 2026

Kikindsko Narodno pozorište objavilo je repertoar za februar 2026. godine. Tokom meseca biće izvedeno sedam predstava različitih žanrova, a sve projekcije zakazane su u večernjem terminu od 20 časova.

Prva predstava očekuje nas već u utorak, 3. februara, pod nazivom „Savršen partner“ Mira Gavrana, u režiji Tijane Vasić.

U subotu, 7. februara, na programu je komad „Srbija all inclusive“ Vladimira Đurđevića, u režiji Marka Misirače.

Utorak, 10. februara, rezervisan je za predstavu „Džepovi puni kamenja“ Meri Džons, koju režira Rastislav Ćopić.

Sredinom meseca, u subotu, 14. februara, biće izvedeno „Ljubavno pismo“ autora Zorana Bačića i Zlatana Fazlagića, u režiji Dragana Ostojića.

Sledi predstava „Kovači“ Miloša Nikolića, u režiji Tijane Vasić, zakazana za subotu, 21. februar.

U utorak, 24. februara, publika će moći da pogleda „Smrt čoveka na Balkanu“ Miroslava Momčilovića, u njegovoj režiji.

Repertoar se zatvara u subotu, 28. februara, predstavom „Heroj nacije“ Ivana M. Lalića, u režiji Dajane Josipović.

T. D.

saobracajne-dan-zrtava-(1)

Za dane vikenda: Iz saobraćaja isključeno 18 vozača zbog vožnje u alkoholisanom i drogiranom stanju

Aleksandra Djuran February 2, 2026

Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodile su se tri saobraćajne nezgode u kojima je nastala ukupna materijalna šteta u iznosu od 330.000 dinara. Saobraćajna nezgoda su se dogodile zbog radnje vozilom  i neprilagođene brzine.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja ukupno je sankcionisan 141 učesnik u saobraćaju.

Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno 18 vozača, od kojih su tri zadržana u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila alkohola u organizmu odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.

Takođe, otkrivena su 23 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 35 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 65 ostalih prekršaja.

 

 

ddk-kesice

Akcija dobrovoljnog davalaštva krvi u Crvenom krstu

Aleksandra Djuran February 2, 2026

Akcija dobrovoljnog davalaštva krvi biće organizovana danas, 2. februara, od 8.30 do 13 sati u Crvnom krstu. Darivanje dragocene tečnosti organizuje se u saradnji sa Institutom za tranfuziju Vojvodine.

Krvi može dati svaka zdrava, odrasla osoba, starosti od 18-65 godina kod koje se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju, niti osobu kojoj bi se ta krv primenila.

Naredna akcija najavljena je za 18. februar.

bebe-1

Vasilije i Dunja, najčešća imena koja su Kikinđani davali svojim prinovama u 2025. godini

Aleksandra Djuran February 1, 2026

U Kikindi je u 2025. godine rođeno 380 beba. To je 46 novorođenčeta manje u odnosu na 2024. godinu, saznajemo u Matičarskoj službi u Kikindi.

-Jedna beba  rođena je u Iđošu. Od ukupnog broja rođenih bilo je 180 devojčica i 200 dečaka. Najviše beba rođeno je u januaru, 43, dok ih je u oktobru bilo 40, a najmanje porođaja zabeleženo je u maju, 22 bebe. Najveći broj žena koje se porode u kikindskoj Bolnici imaju prebivalište na teritoriji grada Kikinde, ali ima ih i iz Novog Miloševa, Srpske Crnje, Tobe – kaže Kristina Pancel, zamenik matičara.

Prošle godine najpopularnija muška imena bila su Vasilije i Vukašin, a prati ih Luka i Nikola. Od ženskih imena najčešće je bilo Dunja i Mila, kao i Sofija. Pojedini roditelji odlučili su se za retka imena.

– Od retkih, nesvakidašnjih imena izdvojila bih Noel, Luis, Mijan, Kan, Balša, Neva, Ajla, Doroća, Bjanka i Daša. Kada nam stigne prijava rođenja iz Bolnice ukoliko su roditelji u braku, izvod šaljemo na kućnu adresu majke, a ukoliko nisu u bračnoj zajednici potrebno je da otac u Matičarskoj službi prizna  dete i izvod dobija u roku od pola sata – dodaje naša sagovornica.

Prema statistici, najviše venčanja bilo je u avgustu i septembru 22, a najmanje u februaru sedam i u julu osam.

-Bilo je 179  sklopljenih brakova. To je za dva manje nego pretprošle  godine. Najviše venčanja bilo je u Kikindi 131, potom slede Rusko Selo 13, i Mokrin 10. Po želji mladenaca venčanja mogu biti na srpskom i na mađarskom jeziku – istakla je Pancel.

U 2025. godini preminulo je 796 osoba što je u odnosu na 2024. manje za 38 osoba. Najviše ih je umrlo u Kikindi 705, u Ruskom Selu 20 i u Bašaidu 16. Najviše sugrađana izgubili smo u januaru 90, a najmanje u julu 53.

A.Đ.

 

stari-zanati-ugovoti-macut-mesarovic-(1)

Podrška države starim zanatima: Sredstva za unapređenje i razvoj dobilo osmoro sugrađana

Aleksandra Djuran January 31, 2026

Kikindski preduzetnici, njih osmoro koji se bave starim zanatima dobili su sredstva na konkursu Ministarstva privrede za kupovinu materijala ili mašina. Željku Zeljkoviću, sapundžiji, Danijeli Jerinkić koja se bavi tkanjem, Nevenki Bošnjakov koja se bavi vosakrstvom, Smiljki Bulatović, koja se bavi trukovanjem, sestrama Oliveri i Saneli Has koje se bave bombondžijskim zanatom Ljubici Erdeljan, grnčarki i Mirni Rackov, opančarki, ugovore su dodelili predsednik Vlade Srbije profesor dr Đuro Macut  i potpredsednica Vlade i ministarkom privrede Adrijana Mesarović.  Sredstva su dodeljena u okviru programa podsticaja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za žensko preduzetništvo i za razvoj starih i umetničkih zanata i poslova domaće radinosti.

U Palati Srbije ovom prilikom izlagalo je i 12 preduzetnika iz zemlje među kojima su predstavljeni i opanci iz radionice „Mace papučarice“ iz Kikinde vlasnice Mirne Rackov koja je i govorila u ime onih koji su ugovore dobili za stare zanate.

-Od samog početka, 2009. godine, firma se bavi izradom tradicionalnih opanaka i obuće za folklor, uz poštovanje principa ručne izrade i zanatskog umeća koje se ne uči iz knjiga, već se stiče radom, strpljenjem i posvećenošću. Danas u  ponudi imamo više od 40 modela opanaka, kao i baletanke i cipele za folklorne probe, zatim čizme i obuću za igre iz Vojvodine. Hvala svima na podršci koju pružaju ženama preduzetnicama i svima koji se trude da sačuvaju proizvodnju, zanat i tradiciju. Za nas koji radimo ručno i stvaramo svojim rukama, ova podrška znači ohrabrenje da nismo sami i da naš rad ima vrednost – navela je Mirna Rackov.

Veliki broj preduzetnika koji se bave i ženskim preduzetništvom, ali i starim i umetničkim zanatima, dobilo je podršku za razvoj i nastavak onoga čime se bave, naveo je dr Đuro Macut i dodao:

-Država na ovaj način prepoznaje napore ljudi koji čuvaju kulturni identitet, kulturno blago i nasleđe naše zemlje, ali i da podrži žene u naporu da budu ravnopravni činioci u ekonomskom razvoju naše zemlje.

Adrijana Mesarović istakla je da je odobreno  84 zahteva preduzetnicama koje dolaze iz 18 različitih okruga u Srbiji.

– Ukupna vrednost investicija premašuje 208 miliona dinara, od čega bespovratna sredstva iznose skoro 100 miliona dinara. Najviše podržanih projekata dolazi iz uslužnih i prerađivačkih delatnosti, što pokazuje da žene preduzetnice u Srbiji razvijaju i tradicionalne i savremene privredne grane – precizirala je ministarka Mesarović.

A.Đ.