кикинда Архиве | Page 59 of 320 | Кикиндски портал

У Србији јуче (понедељак) 108, а у Кикинди четири саобраћајне незгоде

Aleksandra Djuran February 3, 2026

Током претходног дана у Републици Србији догодилo се 108 саобраћајних незгода, а повређено је 48 лица. На подручју Полицијске управе у Кикинди догодиле су се четири саобраћајне незгоде у којима су повређена четири особе.

У протеклом месецу стање безбедности саобраћаја на путевима оцењује се као повољно, у односу на исти период претходне године, имајући у виду број и тежину саобраћајних незгода са најтежим последицама. У саобраћајним незгодама у Републици Србији смртно је страдало укупно 15 лица. На подручју Полицијске управе Кикинда претходног месеца није било смртно страдалих лица у саобраћајним незгодама. Међу погинулима је осам возача, шест пешака и један путник, што указује на висок ризик за све категорије учесника у саобраћају.

Посебно забрињава податак о временској дистрибуцији саобраћајних незгода са погинулим лицима. Наиме, у периоду од 00 до 18 часова догодила се већина саобраћајних незгода, а у том временском интервалу живот је изгубило чак 12 лица. Ови подаци указују да се највећи ризик не везује искључиво за ноћне сате, већ и за дневни период, када је интензитет саобраћаја знатно већи.

Анализа указује да су најчешћи фактори настанка саобраћајних незгода и даље неприлагођена брзина, непоштовање првенства пролаза, као и непажња учесника у саобраћају, посебно према пешацима. Страдање великог броја пешака додатно обавезује све возаче на повећан опрез, нарочито у зонама насеља, пешачких прелаза и школа.

Из Полицијске управе апелују на све учеснике у саобраћају да поштују саобраћајне прописе, прилагоде брзину условима пута и повећају пажњу, јер је одговорно понашање једини начин да се смањи број саобраћајних незгода и сачувају људски животи.

Израђује се студија и припремају развојни програми за МСК

Aleksandra Djuran February 2, 2026

Хемијска индустрија у Европи већ читаву деценију је у великом проблему. Све ово време током ког Метанол има дисконтинуитет у производњи, разлози су објективни, наводе у управи. У МСК је запослено 550 радника и ово предузеће једно је од три из петрохемијског комплекса који су предвиђени за приватизацију.

-Чак и да нам је дозвољено да радимо са губитком, ми не бисмо имали коме да продамо робу – истакао је Мирко Латиновић, директор МСК. – Фабрика је конципирана тако да после 45 дана рада има пуне складишне капацитете. У току је израда студија, које су на линији онима у Европској унији, и за годину дана имаћемо повратну информацију куда МСК иде. Заједно са кабинетом председника Републике Србије и ресорним Министарством посвећени смо развојним програмима који ће обезбедити сигурну будућност за Метанол.

Подсетимо да је Метанол почео са радом 1987. године, али од тада до данас рад је више пута прекидан због високе цене гаса као основног енергента. Када ради ова фабрика један је од највећих извозника. Годинама уназад тражи се стратешки партнер, јер је власништво расподељено тако да 71,85 одсто капитала припада ЈП „Србијагас“, а 24, 8 процената је у власништву републике Србије.

У кухињи Метанола почиње припрема топлих оброка за кориснике Народне кухиње

Aleksandra Djuran February 2, 2026

После петомесечне паузе у припремању куване хране за кориснике програма Народна кухиња, 550 корисника из града поново ће добијати топле оброке. Захваљујући потписаном уговору о сарадњи и коришћењу кухиње Метанолско-сирћетног комплекса, између ове фабрике и Црвеног крста, за најугроженије суграђане поново ће бити припреман ручак.

Догађају је присуствовао Љубомир Миладиновић, генерални секретар Црвеног крста Србије.

-Ово је пример добре праксе на који начин треба решавати озбиљан проблем и како доћи до системског решења – рекао је Миладиновић. – Када се сви удружимо нема тога што не може да се реши. У овој години Црвени крст Србије обележава 150 година постојања, а реч је о организацији која је мост између оних који имају и могу и оних којима су подршка и помоћ најпотребнији.

Мирко Латиновић, генерални директор МСК додао је да су први разговори започети августа прошле године.

-Одлучили смо да простор који не користимо дуже од две деценије, а који одговара намени, уступимо граду Кикинди и Црвеном крсту. У договору са њима урадили смо све што је било неопходно да кухиња што пре проради. Подршку ћемо пружити и у наредном периоду јер нам је жеља да не буде прекида у дистрибуцији оброка – прецизирао је Латиновић.

Уговор је потписан на 11 месеци, са могућношћу да се продужи. У МСК је запослено 550 радника и ово предузеће једно је од три предузећа из петрохемијског комплекса и предвиђено је а приватизацију.

-По завршетку ове године, обновићемо уговор о закупу. Уколико дође до непредвиђених околности на време ћемо обавестити све надлежне службе како би изнашли ново решење, а да не дође до прекида у снабдевању корисника Народне кухиње – закључио је Мирко Латиновић.

Поред 550 куваних оброка, обезбеђује се и 435 ланч пакета за кориснике Народне кухиње у селима, напоменуо је градоначелник Младен Богдан.

-За све време, док није било кухиње, и корисници у граду добијали су ланч пакете са основним животним намирницама. Кухиња, која је била у некадашњем Дому ученика, морала је да се измести јер у овом објекту почињу радови који ће допринети проширењу капацитета Геронтолошког центра. Тражећи нови објекат, циљ нам је био да то буде простор који ће у потпуности одговарати стандардима и који ће нам дуго служити. Пронашли смо га у Метанолу и сада је потписивањем уговора то и озваничено – истакао је градоначелник Богдан.

Данијела Бјељац, секретарка Црвеног крста прецизирала је да дистрибуција куваних оброка почиње сутра, 3. фебруара:

-Мобилни дистрибутивни пунктови остају у улицама Хајдук Вељковој, Раде Трнића и у Микронасељу. Храна ће се дистрибуирати и у Црвеном крсту, а топле оброке са хлебом корисници ће моћи да преузму од 10 до 11 сати. Град је обезбедио близу 20 милиона динара, а Црвени крст Србије десет артикала за функционисање Народне кухиње.

Кухињу је опремио Метанол, а локална самоуправа и Црвени крст плаћаће изнајмљивање простора. Учествовала је и фабрика „Тоза Марковић“ која је донирала 150 квадрата плочица.

А.Ђ.

Тамбуром кроз свет и филм: Концерт у четвртак у Народном позоришту

Tijana Despotovski February 2, 2026

Културни центар Кикинда организује концерт „Тамбуром кроз свет и филм“ у извођењу Градског тамбурашког оркестра „Бранко Радичевић“ из Руме. Наступ ће бити одржан у Народном позоришту Кикинда у четвртак, 5. фебруара, са почетком у 19.30 часова, а улаз је слободан.

Публику очекује вече посвећено мелодијама филмске музике и композицијама инспирисаним различитим музичким традицијама, у извођењу тамбурашког оркестра који негује спој традиционалног звука и савременог израза.

Концерт се реализује под покровитељством Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, као и Града Кикинде.

Организатори позивају суграђане да присуствују музичкој вечери у позоришном амбијенту и уживају у репертоару који повезује тамбуру са темама из света филма и различитих жанрова.

Т. Д.

Фебруар на сцени: седам представа и разноврстан репертоар у Народном позоришту

Tijana Despotovski February 2, 2026

Кикиндско Народно позориште објавило је репертоар за фебруар 2026. године. Током месеца биће изведено седам представа различитих жанрова, а све пројекције заказане су у вечерњем термину од 20 часова.

Прва представа очекује нас већ у уторак, 3. фебруара, под називом „Савршен партнер“ Мира Гаврана, у режији Тијане Васић.

У суботу, 7. фебруара, на програму је комад „Србија all inclusive“ Владимира Ђурђевића, у режији Марка Мисираче.

Уторак, 10. фебруара, резервисан је за представу „Џепови пуни камења“ Мери Џонс, коју режира Растислав Ћопић.

Средином месеца, у суботу, 14. фебруара, биће изведено „Љубавно писмо“ аутора Зорана Бачића и Златана Фазлагића, у режији Драгана Остојића.

Следи представа „Ковачи“ Милоша Николића, у режији Тијане Васић, заказана за суботу, 21. фебруар.

У уторак, 24. фебруара, публика ће моћи да погледа „Смрт човека на Балкану“ Мирослава Момчиловића, у његовој режији.

Репертоар се затвара у суботу, 28. фебруара, представом „Херој нације“ Ивана М. Лалића, у режији Дајане Јосиповић.

Т. Д.

За дане викенда: Из саобраћаја искључено 18 возача због вожње у алкохолисаном и дрогираном стању

Aleksandra Djuran February 2, 2026

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се три саобраћајне незгоде у којима је настала укупна материјална штета у износу од 330.000 динара. Саобраћајна незгода су се догодиле због радње возилом и неприлагођене брзине.

Због учињених саобраћајних прекршаја укупно је санкционисан 141 учесник у саобраћају.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 18 возача, од којих су три задржана у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривена су 23 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 35 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 65 осталих прекршаја.

Акција добровољног давалаштва крви у Црвеном крсту

Aleksandra Djuran February 2, 2026

Акција добровољног давалаштва крви биће организована данас, 2. фебруара, од 8.30 до 13 сати у Црвном крсту. Даривање драгоцене течности организује се у сарадњи са Институтом за транфузију Војводине.

Kрви може дати свака здрава, одрасла особа, старости од 18-65 година код које се лекарским прегледом и провером крвне слике, односно нивоа хемоглобина, утврди да давање крви неће угрозити ни њу, нити особу којој би се та крв применила.

Наредна акција најављена је за 18. фебруар.

Василије и Дуња, најчешћа имена која су Кикинђани давали својим приновама у 2025. години

Aleksandra Djuran February 1, 2026

У Кикинди је у 2025. године рођено 380 беба. То је 46 новорођенчета мање у односу на 2024. годину, сазнајемо у Матичарској служби у Кикинди.

-Једна беба рођена је у Иђошу. Од укупног броја рођених било је 180 девојчица и 200 дечака. Највише беба рођено је у јануару, 43, док их је у октобру било 40, а најмање порођаја забележено је у мају, 22 бебе. Највећи број жена које се породе у кикиндској Болници имају пребивалиште на територији града Кикинде, али има их и из Новог Милошева, Српске Црње, Тобе – каже Кристина Панцел, заменик матичара.

Прошле године најпопуларнија мушка имена била су Василије и Вукашин, а прати их Лука и Никола. Од женских имена најчешће је било Дуња и Мила, као и Софија. Поједини родитељи одлучили су се за ретка имена.

– Од ретких, несвакидашњих имена издвојила бих Ноел, Луис, Мијан, Кан, Балша, Нева, Ајла, Дороћа, Бјанка и Даша. Када нам стигне пријава рођења из Болнице уколико су родитељи у браку, извод шаљемо на кућну адресу мајке, а уколико нису у брачној заједници потребно је да отац у Матичарској служби призна дете и извод добија у року од пола сата – додаје наша саговорница.

Према статистици, највише венчања било је у августу и септембру 22, а најмање у фебруару седам и у јулу осам.

-Било је 179 склопљених бракова. То је за два мање него претпрошле године. Највише венчања било је у Кикинди 131, потом следе Руско Село 13, и Мокрин 10. По жељи младенаца венчања могу бити на српском и на мађарском језику – истакла је Панцел.

У 2025. години преминуло је 796 особа што је у односу на 2024. мање за 38 особа. Највише их је умрло у Кикинди 705, у Руском Селу 20 и у Башаиду 16. Највише суграђана изгубили смо у јануару 90, а најмање у јулу 53.

А.Ђ.

Представом „Црвенкапа“ вечерас почиње нова сезона у позоришту „Лане“

Aleksandra Djuran February 1, 2026

Нова сезона у позоришту „Лане“ почиње у данас, 1. фебруара у 17 сати. На репертоару је представа „Црвенкапа“ по тексту Александра Малетина.

У једином дечијем театру у току је припрема новг комад који ће, сигуран сам, одушевити наше верне гледаоце. Представа која ће наћи место на репертоару је „Пепељуга“.

stari-zanati-ugovoti-macut-mesarovic-(1)

Подршка државе старим занатима: Средства за унапређење и развој добило осморо суграђана

Aleksandra Djuran January 31, 2026

Кикиндски предузетници, њих осморо који се баве старим занатима добили су средства на конкурсу Министарства привреде за куповину материјала или машина. Жељку Зељковићу, сапунџији, Данијели Јеринкић која се бави ткањем, Невенки Бошњаков која се бави восакрством, Смиљки Булатовић, која се бави труковањем, сестрама Оливери и Санели Хас које се баве бомбонџијским занатом Љубици Ердељан, грнчарки и Мирни Рацков, опанчарки, уговоре су доделили председник Владе Србије професор др Ђуро Мацут и потпредседница Владе и министарком привреде Адријана Месаровић. Средства су додељена у оквиру програма подстицаја развоја предузетништва кроз финансијску подршку за женско предузетништво и за развој старих и уметничких заната и послова домаће радиности.

У Палати Србије овом приликом излагало је и 12 предузетника из земље међу којима су представљени и опанци из радионице „Маце папучарице“ из Кикинде власнице Мирне Рацков која је и говорила у име оних који су уговоре добили за старе занате.

-Од самог почетка, 2009. године, фирма се бави израдом традиционалних опанака и обуће за фолклор, уз поштовање принципа ручне израде и занатског умећа које се не учи из књига, већ се стиче радом, стрпљењем и посвећеношћу. Данас у понуди имамо више од 40 модела опанака, као и балетанке и ципеле за фолклорне пробе, затим чизме и обућу за игре из Војводине. Хвала свима на подршци коју пружају женама предузетницама и свима који се труде да сачувају производњу, занат и традицију. За нас који радимо ручно и стварамо својим рукама, ова подршка значи охрабрење да нисмо сами и да наш рад има вредност – навела је Мирна Рацков.

Велики број предузетника који се баве и женским предузетништвом, али и старим и уметничким занатима, добило је подршку за развој и наставак онога чиме се баве, навео је др Ђуро Мацут и додао:

-Држава на овај начин препознаје напоре људи који чувају културни идентитет, културно благо и наслеђе наше земље, али и да подржи жене у напору да буду равноправни чиниоци у економском развоју наше земље.

Адријана Месаровић истакла је да је одобрено 84 захтева предузетницама које долазе из 18 различитих округа у Србији.

– Укупна вредност инвестиција премашује 208 милиона динара, од чега бесповратна средства износе скоро 100 милиона динара. Највише подржаних пројеката долази из услужних и прерађивачких делатности, што показује да жене предузетнице у Србији развијају и традиционалне и савремене привредне гране – прецизирала је министарка Месаровић.

A.Ђ.