кикинда

3-(7)

Ђаци и запослени у Основној школи ,,Мора Карољ“ из Сајана традиционално су обележили  Покладе – Фаршанг односно дан када се ,,тера“ се зима и чека пролеће. Манифестација је окупила ученике, наставнике и месну заједницу у духу радости, креативности и заједништва.

Први део програма реализован је у школском дворишту где су ученици спаљивали цедуљице на којима су написане негативне и лоше мисли и на тај начин су послали поруку да крећу у нов почетак и позитивне мисли. Други део програма је организован у фискултурној сали уз маскенбал и игре спретности. Најкреативнији костим био је награђен, као и најспретнији ученици.

Свечану атмосферу употпунило је заједничко дружење уз 250 крофни које је са пуно љубави и труда припремило Удружење пензионера из Сајана чиме је још једном потрвђен значај сарадње школе и месне заједнице.

 

-Овакве активности имају посебан васпитно -образовани значај, јер доприносе неговању традиције, јачању међусобних односа и развијању позитивне школске климе, што у  школи  препознају и подстичу кроз свој рад – истакнуто је у сајанској школи.

 

бебе-1-(1)

Град Кикинда расписао је јавни позив за доделу накнаде трошкова за вантелесну оплодњу из буџета за 2026. годину за оне који нису обухваћени буџетом Републике Србије. Рок за подношење захтева је од дана објављивања јавног позива до утрошка средстава, односно најкасније до 20. децембра.

Циљ је да се средства из  градског буџета усмере ка снажнијој подршци пунолетним и пословно способним женама и мушкарцима односно паровима, у рађању потомства, остваривањем права на накнаду трошкова за вантелесну оплодњу, ради  подстицаја рађања и повећања наталитета.

 

Право на накнаду трошкова  имају парови уколико су држављани Републике Србије са пријављеним пребивалиштем најмање шест месеци на територији града, који имају здравствену заштиту преко Републичког фонда за здравствено осигурање, да је, и поред одговарајућег лечења, констатована неплодност и то како код жена које нису рађале (примарни стерилитет), тако и код жена које су рађале, али немају живо дете, или имају једно и више деце, а немају услова да природним путем остваре поновно зачеће (секундарни стерилитет). Предност ће имати парови који немају дете.

Претходних година, у просеку, двадесетак парова конкурисало је за овај вид помоћи.

Захтев са потребном документацијом може се послати поштом или предати на писарници Градске управе на адресу Град Кикинда – Градска управа, Комисија за остваривање права на накнаду трошкова вантелесне оплодње, улица Трг српских добровољаца 12, 23.300 Кикинда

Захтев послат факсом или емаил-ом неће бити прихваћен. Комисија неће враћати документацију која је прилог уз захтев. Све додатне информације могу се добити путем броја телефона 0230/410-109.

 

 

 

 

стипендије-уговори-2025-(8)

Локална самоуправа расписала је јавни конкурс за доделу студентских стипендија и студентских подстицаја студентима високошколских установа са територије града Кикинде за школску 2025/2026. годину. Рок за подношење пријава је од 19. фебруара до 3. марта, а право да конкуришу имају студенти прве године студија који се школују у образовној установи који су остварили просечну оцену најмање 4,50, као студенти друге и виших година студија првог и другог степена  са просечном оценом најмање 8,50 у претходној години студија. Право на стипендију имају и студенти прве године студија са хендикепом, хроничним болестима и припадници ромске националне мањине  који су остварили просечну оцену најмање 4,50 у претходној години школовања и студенти друге и виших година студија првог и другог степена са хендикепом, хроничним болестима или су припадници ромске националне мањине, са просечном оценом најмање 7,00 у претходној години студија.

На конкурсу за студентски подстицај имају могу да конкуришу студенти прве године студија који су остварили просечну оцену најмање 4,00 у претходној години школовања и студенти друге и виших година  који су остварили просечну оцену најмање 7,50 у претходној години студија.

Студенти могу конкурисати за стипендије и подстицај уколико су држављани Републике Србије, да подносилац захтева има пребивалиште на подручју града Кикинде, да се школује у образовним установама чији је оснивач Република Србија или у акредитованој установи у Републици Србији, са седиштем у Републици Србији, да студент није у статусу апсолвента.

Пријава и остала конкурсна документација, односно захтеви студената за доделу стипендије и подстицаја за школску 2025/26. годину подносе се у наведеном року Комисији за доделу стипендија/подстицаја Града Кикинде и предају се ковертиране, на писарници Услужног центра Града Кикинда, на шалтеру број 2, или поштомпрепоручено на адресу: Град Кикинда (са назнаком: Јавни конкурс за доделустудентских стипендија и студентског подстицаја студентимависокошколскихустанова са територије Града Кикинде за школску 2024/25. годину), Трг српскихдобровољаца 12, 23 300 Кикинда.

Непотпуне и неблаговремене пријаве неће бити разматране. Све информације налазе на сајту града.

 

 

полиција-5

На подручју Полицијске управе у Кикинди током викенда и празничних дана, од 13. до 17. фебруара, догодиле су се три саобраћајне незгоде у којима су три особе повређене.

Једна саобраћајна незгода резултирала је материјалном штетом а две повређеним лицима. У њима су две особе задобиле лаке телесне повреде, док је једна особа задобила тешке телесне повреде. Материјална штета процењена је на око 140.000 динара.

Према подацима Полицијске управе у Кикинди, незгоде су се догодиле због неуступања првенства пролаза и непрописних радњи возача.

Због саобраћајних прекршаја санкционисано је укупно 411 учесника у саобраћају. Из саобраћаја је искључено 25 возача који су управљали возилом под дејством алкохола или психоактивних супстанци, од којих је осам задржано до 12 часова јер су имали више од 1,20 мг/мл алкохола у организму или недозвољене супстанце.

Контролом саобраћаја откривено је 50 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 160 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања, као и 176 других прекршаја.

Полиција апелује на возаче да поштују саобраћајне прописе, прилагоде брзину условима на путу и избегавају управљање возилом под дејством алкохола, како би се повећала безбедност свих учесника у саобраћају.

козарци-мотел-радови-(6)

Реконструкција Мотела у центру села је на самом крају, у шта су се, приликом посете Новим Козарцима, уверили и градоначелник Младен Богдан и Бојан Микалачки, члан Градског већа. Објекат, изграђен осамдесетих година прошлог века, био је место стецишта мештана, али и свих који би долазили у ово место. Крајем 20. века, у популарној „Котарци“, избио је мањи пожар, након чега је минимално уређена. Управо су мештани ти који су потенцирали да сала поново буде у функцији, истакао је овом приликом Марко Чавка, потпредседник Савета Месне заједнице.

 

-Локална самоуправа је увек ту да нам помогне да реализујемо инвестиције важне за нашег места. Недостатак места за окупљање је дугогодишњи проблем у Новим Козарцима и сигуран сам да ће сви бити више него задовољни оним што је урађено. Ово није улагање само у објекат него и у квалитет живота. Прошле године у Новим Козарцима имали смо значајна улагања, која смо наставили и у овој. Оно што следи је уређење паркинга испред трговинских објеката и адаптација Дома културе – навео је Чавка.

Прошле године на Мотелу је  замењен је кров који је прокишњавао и уместо црепа постављен је лим, што је био предуслов за унутрашње уређење, подсетио је градоначелник Младен Богдан:

-У разговору са Козарчанима истакнут је недостатак простора за прославе, окупљања и друге догађаје, тако да смо у градском буџету определили средства како би потпуно уредили унутрашњост популарне „Котарке“.  За радове је издвојено 8,8 милиона динара и оно што предстоји је да се обезбеди новац за куповину намештаја о чему смо већ разговарали са представницима Месне заједнице.

Први човек града најавио је још једну инвестицију.

-Чим време дозволи почиње и изградња дечијег игралишта у центру села. Овај пројекат реализоваћемо у сарадњи са компанијом НИС. Извесно је да ће до краја години бити адаптирана и просторија некадашњег Удружења возача. Ову салу, првенствено, ће користити удружења жена јер је неопходно да имају свој простор у којем ће се окупљати – додао је градоначелник Богдан

А.Ђ.

добровољни-даваоци
Црвени крст Кикинда у сарадњи са Институтом за трансфузију крви Војводине сутра, 17. фебруара, од 8.30 до 13 сати организује акцију добровољног давалаштва крви.
Ово је четврта акција даривања драгоцене течности од почетка године, а наредна је најављена за 1. март.
православље-2

Српска православна црква и њени верници данас, 17. фебруара, молитвено се сећају преподобних светитеља Исидора Пелусиота и Николаја Студита, духовних подвижника чији су живот и дело оставили дубок траг у историји хришћанства.

Свети Исидор Пелусиот – учитељ врлинског живота и заштитник писане речи

Свети Исидор Пелусиот био је један од најобразованијих људи свога времена. Рођен у богатој александријској породици у Египту, напустио је световни живот и посветио се молитви, подвижништву и духовном поучавању.

Познат је по обимној преписци – историјски извори наводе да је написао више хиљада писама, у којима је саветовао, тешио, укоревао и духовно поучавао савременике. Његове поруке наглашавале су да је важније живети врлински него само говорити о врлинама.

Због свог духовног и књижевног наслеђа, сматра се заштитником писаца и свих који се баве писаном речју, а његове поуке и данас представљају путоказ за духовни развој и морални живот.

Свети Николај Студит – игуман, подвижник и чудотворац

Свети Николај Студит рођен је 793. године на Криту. Већ у детињству изучавао је Свето писмо, а касније је ступио у чувени Студитски манастир у Цариграду, где је примио монашки чин и свештенство.

Црквено предање бележи да је својим молитвама исцељивао болесне и помагао сиромашнима, остављајући пример милосрђа и духовне преданости. Упокојио се у 75. години живота, оставивши за собом сведочанство побожности, мудрости и несебичне службе Богу и ближњима.

Духовна порука празника

Спомен ова два светитеља подсећа вернике на значај молитве, образовања, духовне мудрости и дела милосрђа. Њихови животи сведоче да вера није само реч, већ живот испуњен љубављу, врлином и служењем другима.

У православној традицији, овакви празници позивају на духовно преиспитивање и подсећају да су истинске вредности непролазне – баш као и наслеђе светитеља који су својим подвигом осветлили пут генерацијама верних.

 

басаид-атарски-путеви

Привредним друштвима у Кикинди, Чоки и Новом Кнежевцу од јануара до краја новембра 2025. извоз је био 180,4, а увоз 120,6 милиона евра, подаци су Регионалне привредне коморе у Кикинди. Спољнотрговинско пословање било је у плусу за 142 милиона евра.

-Кикинда је и даље носилац. Спољнотрговинско пословање у нашем граду било је 236 милиона евра. Извоз је био 172,2 милиона евра, а увоз 112, 9 милиона евра. Наш град је у суфициту, односно плусу 53,9 милиона евра и поред тога што је извоз благо опао – истакао је Тибор Хорват, директор Регионалне привредне коморе.

Фирма „Банини Јафа“ је добро пословала, у прошлој години повећала је број радника за десетак одсто, а у плану им је да то ураде и у овој години. И даље су доминанти извозници они који се баве металском индустријом попут „Мекафора“, „Ле Белиера“, „Ливнице“, „Зопаса“.

-Најзначајније тржиште привредницима у Кикинди, Чоки и Новом Кнежевцу је Европска унија. Од  првих десет  држава, седам је из Европске уније, а преостале три су Босна и Херцеговина, Турска и Кина где је извоз порастао за 75,4 процента. Највише извозимо у Мађарску где је за 11 месеци извезено добара у износу од 51,7 милиона евра што је 30 одсто укупног извоза. Највише се извозе делови за аутомобилску индустрију – прецизира наш саговорник.

И када је реч о увозу привредна друштва окренута су ка Европској унији, Великој Британији, Кини.

У Кикинди, Чоки и Новом Кнежевцу ради и послује 1.267 привредних друштава, а 2024. било их је осам више. У Кикинди је највише – 450.

-Неколико година уназад расте број предузетника и сваке године имамо их пет одсто више у односу на претходну. У Кикинди је тренутно 1.703 предузетничке радње, а заједно са Чоком и Новим Кнежевцем има их 3.764. Највећим делом оне су оријентисане на услуге – закључио је Хорват.

Најуспешније су пословале фирме које се баве примарном пољопривредном производњом, посебно оне које су фокусиране на обновљиве изворе енергије, соларне панеле и биогас, као и оне које су уложиле средства на система за наводњавање и одводњавање.

У читавом округу 31. децембра 2025. било 4.768, од којих је у Кикинди 1.858 што је слично у односу  на 2024. Највише је неквалификоване радне снаге. Чак 45 одсто људи без посла у нашем граду је без или само са основном школом. У округу их је 63 процента.

-Запосленост је у благом опадању. У Севернобанатском округу прошлу годину завршили смо са 37.144 запослена, од којих је највећи број у Кикинди 17.394. Запослених у привредним друштвима има највише – сазнајемо од Тибора Хорвата.

Зараде у Севернобанатском округу за 11 месеци 2025, веће су у односу на исти период прошле године, подаци су Регионалне привредне коморе. У округу је за поменути период она износила у 93.471, а  у Кикинди су плате биле 90.555. У Сенти су примања била 92.259, док је у Чоки са 85.620 динара и даље најнижа зарада.

-У Севернобанатском округу зарада је од јануара до краја новембра прошле, у односу на исти период претпрошле године,већа за 11,5, а у Кикинди за 11, 6 процената. Просечна зарада у Кикинди већа је 3.200 динара у односу на Сомбор, али је за исти износ мања у односу на Суботицу и Сремску Митровицу  – напомиње Хорват.

А.Ђ.

гусле-јубилеј

Хала Спортског центра „Језеро“ вечерас је била испуњена до последњег места, док је око 500 играча, певача и музичара Академског друштва за неговање музике „Гусле“ обележило велики јубилеј – 150 година постојања и рада. Од најмлађих предшколаца до извођача у шездесетим годинама, генерације су се смењивале на сцени, претварајући концерт у снажну слику трајања, заједништва и идентитета.

За чланове, „Гусле“ су много више од фолклора. Александра Рударски, чланица већ две деценије, каже да друштво за њу представља љубав, породицу и припадност.

-Члан сам већ двадесет година, од којих сам петнаест била активна. Са мном вечерас на сцени су моје две ћерке, Ања и Вања. Заједно представљамо заједништво које се не може речима исказати.

Дарко Цвијан, члан 24 године, истиче пријатељства и путовања као најлепше успомене.

– Прва асоцијација не „Гусле“ јесу љубав  и пријатељство пошто тога највише има, а путовања су наравно нешто што је обележило ове године. Путовали смо на дестинације које никад не бисмо могли да посетимо у супротном, а додатна чар је што смо на тим местима могли да представимо нашу традицију.

Млади Немања Исаков каже да су му наступи донели дружење, путовања и прво место на такмичењу у Краљеву.

-У „Гуслама“ сам четири године. Овде ми се свиђа јер има пуно путовања, друштва, игара, кореографија.  У Краљеву сам освојио пехар.

Свечаности је претходила света архијерејска литургија, а на почетку концерта преломљен је славски колач. Кум славе био је протојереј Бобан Петровић.

-Браћо и сестре, није лако ни избројати до 150 а камоли бринути да једна организација као што је ова опстане. Ова слика је најлепша разгледница коју можемо послати. Колика је наша радост вечерас, толика је и свих оних који су изгарали током ових деценија да одрже тај ланац. Многи од њих данас нису међу нама, али ћемо их се сећати – истакао је отац Петровић.

Председник Савеза КУД Србије Милорад Лонић истакао је да су „Гусле“ институција од немерљиве вредности за очување нематеријалног наслеђа.

-Нематеријално наслеђе не постоји без живог човека. „Гусле“ су пример како се то ради – са љубављу, знањем и умећем. Ово друштво преноси нашу традицију широм света и чува је у њеној пунини.

Овом приликом Лонић је уручио признања директору Зорану Петровићу, Магдалени Попов и Игору Попову. Магдалена Попов већ деценију води уметнички рад ансамбла, док Игор Попов, васпитач специјалиста за традиционалну игру, са ансамблима ради од 1999. године.

Директор Зоран Петровић поручио је да јубилеј није завршница, већ обавеза:

-Овај концерт шаље поруку да имамо огромну обавезу да наставимо. Све околности стварају илузију да ће ова делатност нестати – неће. „Гусле“ чине људи. Ово је спој радости, младости и зрелости. Ово је тек првих 150 година – поручио је Зоран Петровић.

Градоначелник Кикинде Младен Богдан нагласио је да јубилеј превазилази локални значај:

-Веома сам поносан. Сто педесет година „Гусала“, најстаријег таквог друштва у Срба које континуирано ради, велики је понос за Кикинду и за цео српски народ. Колико је генерација прошло кроз ово друштво, говори и ова препуна хала. Докле год „Гусле“ постоје, постојаћемо и ми – изјавио је Богдан.

На сцени су се вечерас сусретале генерације – деца, родитељи и некадашњи чланови који су се вратили да заједно обележе јубилеј. Управо та међугенерацијска повезаност чини „Гусле“ не само културним друштвом, већ великом породицом.

Друштво, основано у 19. веку, никада није прекидало рад и данас представља један од стубова очувања нематеријалног културног наслеђа.

Јубиларни концерт показао је да традиција није прошлост, већ жива снага заједнице. Кикинда је вечерас славила своје корене, али и своју будућност — у корацима младих играча који настављају пут дуг век и по.

Јер, како су поручили из „Гусала“, ово је тек почетак наредних 150 година.

Т. Д.