кикинда

саобрацајна-полиција-муп-2-1

Током претходне недеље на путевима у Републици Србији догодиле су се 564 саобраћајне незгоде, у којима су две особе погинуле и повређен је 221 учесник у саобраћају. У истом том периоду на подручју Полицијске управе у Кикинди догодиле су се четири саобраћајне незгоде у којима су три  лица повређена.

Повећано је учешће пешака и деце, како у раним јутарњим, тако и у вечерњим часовима, па у Полицијској управи апелују на возаче да смање брзину кретања возила и повећају опрез у насељу и у зонама школа и пешачких прелаза, како би заштитили најмлађе и најрањивије учеснике у саобраћају.

Такође, у рањиву категорију учесника у саобраћају спадају и мотоциклисти, па у полицији наводе да својим одговорним понашањем ндопринесу безбедности саобраћаја и заштити сопственог живота, имајући у виду да се са доласком лепог времена повећава присуство мотициклиста на
путевима.

Безбедност у саобраћају је заједничка одговорност. Један тренутак непажње може имати трајне последице.

АКЦИЈА-САОБРАЦАЈ-(7)

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се две саобраћајне незгоде  у којима  је настала укупна материјална штета у износу од 150.000 динара. Саобраћајне незгода догодиле су због радње возилом  и неуступања првенства пролаза.

Због учињених саобраћајних прекршаја укупно је санкционисано 248 учесника у саобраћају.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено је 19 возача, од којих је девет возача задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму односни имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривен је 21 прекршај некоришћења сигурносног појаса, 130 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 78 осталих прекршаја.

гускови-40-финале-(1)

Гусан Кобра -Свемирац власника Милоша Ђукића у финалу 40. Светског првенства у надметању гускова, после 17 минута борбе, у бег је натерао  Тајсон Мирка Ристића, и тако освојио гушчарски трон. Миљеник Ђукића има три године и три пута је био у финалу, двогодих и једногодишњака, и сва три пута је изгубио.

-Гушчарством се бавим већ 18 година. Са девет година, 1996. сам избегао са породицом из Босне и у Мокрину заволео гусане. Кобра – Свемирац има три године и ово му је прва и најважнија титула.  Има изузетну генетику и желим да се захвалим Миодрагу и Горану  Трнићу и Горану Србљину. Неопходно је пуно неге, љубави, стрпљења, рада да би постао шампион, али и спортске среће. Шампиону следи пензија. Живеће у мом дворишту као краљ  до краја живота- истакао је Милош Ђукић.

У категорији двогодаца Мирослав Челекетић борио се против самог себе. Гусак Професор био је бољи од Капетана Куке.

-Први пут су два моја гусана у финалу. Моја предвиђања да ће победити Професор су се и обистинила. Био је бољи и то се видело. Читаве године гускове треба пазити, мазити, тренирати, посветити им пажњу, дати им добру храну и воду, омогућити му да је сам у дворишту да би чувао своје женке. Генетика је такође важна, а колико је јака Професор ће показати у такмичењу следеће године – навео је Челекетић.

Код младих су до самог краја дошли гусан Слободана Кришана и Пегаз Давора Ладичорбића који је и победио у финалу.

Председник Удружења „Бело перо“ Живица Терзић подсетио је на почетке:

-Удружење је на почетку основало тадашњих девет чланова, а сада их имамо 90. Више чланова значи и више такмичара, тако да их у претходних неколико година имамо око 140 у све три категорије надметања. Надамо се да ће се наша манифестација унапредити у годинама које долазе, иако већ јесте светска. Било је покушаја да се прошири, па су доносили гусане из Ветерника да учествују, међутим није то та раса и већ после тридесетак секунди надметање се заврши – сазнајемо од Терзића.

Манифестацији су присуствовали градоначелник Младен Богдан и члан Градског већа Бојан Микалачки.

-Светско првенство у надметању гускова јединствена је манифестација коју одликује традиција, а такмичења у проистекла из природног нагона гусана да се боре за љубав женки. Ову прилику искористио сам да разговарам са представницима Света Месне заједнице и мештанима и већ сада могу да најавим да ће за седам до десет дана бити постављен видео надзор на депонији ван села која је чишћена крајем године. Циљ је да спречимо да се дивље сметлиште прошири. Осим тога ускоро ће се наставити санација Омладинског дома чију салу користи велики број мештана – прецизирао је градоначелник Богдан.

Добро утренирани и у пратњи верних пратиља бели „гладијатори“ даће све од себе да освоје гушчарски трон.

-Месна заједница у сарадњи са локалном самоуправом помаже једну од најатрактивнијих манифестација у Мокрину – казао је Горан Ристић, председник Савета МЗ. -На свима нама је да заједнички унапређујемо гушчарство које је традиција нашег места.

А.Ђ.

 

мисари-мртви-2

У околини Башаида 13. фебруара пронађено пет мртвих мишара који је строго заштићена врста птица грабљивица, стоји у саопштењу Покрајинског завода за заштиту природе. Од тога, три су пронађена у близини леша пса, а још два на око двесто метара даље. Пронађени су и лешеви сврака  и гачаца.

-Сви мишари имали су неприродно згрчена тела на начин који указују на могуће тровање. Пас је такође имао симптоме тровања, а на овај узрок указује и масовност угибања. Пријаву је послало Друштво за заштиту и проучавање птица Србије – наводе у поменутом Заводу.

И у Друштву за заштиту и проучавање птица Србије, сумњају на намерно или ненамерно тровање, које прети да угрози и најређе врсте у нашој земљи.

 

 

Фото: Покрајински завод за заштиту природе

 

На увиђају који је урађен пре десетак дана, били су присутни представници Покрајинског завода за заштиту природе, Покрајинска инспекција за заштиту животне средине, надлежна ветеринарска инспекција и јединица за сузбијање еколошког криминала Полицијске управе Кикинда.

Оно што стручњаке посебно брине јесте локација овог инцидента јер се свега пет километара од  даље налази се активно гнездо орла крсташа. Ова врста је у Србији критично угрожена и сваки губитак јединке могао би бити фаталан за опстанак целе популације у нашој земљи.

Фото: Покрајински завод за заштиту природе

 

Сви лешеви животиња уклоњени су са терена како би се спречило даље ширење отрова кроз ланац исхране и заштитиле преостале животиње.

ивица-и-марица

На репертоару  позоришта „Лане“ је комад „Ивица и Марица“. Популарна бајка, како истичу у једином дечијем театру, је представа намењена и деци и одраслима.

Почетак је у 17 сати, а информације о резервацији ккарата могу се добити на број телефона 064/158-9314 и 060/024-7048.

фенсерај-(5)

На Градској пијаци, организован је „Фенсерај укуса“ који је превазишао очекивања. Од самог отварања, гастрономска, туристичка и продајна манифестација, изазвала је интересовање великог броја суграђана, али и гостију из других места, па и суседне Румуније.

Међу 80 излагача била је и Светлана Бартоле из Зрењанина која се бави израдом фокаче.

-Фокача је старо јело и ми смо га модернизовали. Основа је иста, пита од ферментисаног теста, а укуси су разни и слатки и слани. Правимо их са поврћем, сиром, месом, воћем. Први пут смо у Кикинди као излагачи и морам да истакнем да је организација одлична, а посећеност изванредна – навела је Бартоле.

Александра Авдић из Жабља у оквиру пољопривредног газдинства које се налаз на Старој планини припрема зимницу, пекмезе, слатко, ракију, ароматичне соли.

-Све је са Старе планине и са најздравијом изворском водом. Имамо колаче им медењаке. Били смо учесници „Фенсераја укуса“ у Новом Саду, али у Кикинди нам се више свиђа – додала је Авдић.

Пријатељи из суседне Румуније увек се радо одазову свим манифестацијама у Кикинди, а тако је било и овога пута. Жељко Аџић, власник радија „Банат линк“ из Темишвара пријатно је изненађен понудом.

-Следећи пут довешћемо и Темишварце да излажу. Ово је начин да се људи виде, али и да се упознају са малим произвођачима. Поред тржнишх центара, људи све мање иду на пијацу и треба им вратити ту навику – казао је Аџић.

Манифестацију која је први пут организује у нашем граду и отворили су је Милица Брљак испред „Фенсераја укуса” и Младен Богдан, градоначелник.

-Наша жеља да се проширимо на друге средине врло успешно је реализована у Кикинди. Овде је велики број излагача и сви имају своје мало предузеће у којем се труде да буду уникатни и да израђују домаће и традиционалне производе – напоменула је Брљак.

Први човек града прецизирао је да је оваква и сличне манифестације прави начин да се простор Градске пијаце још више приближи суграђанима и гостима.

-Разноврсност понуде је изузетан и верујем да су сви суграђани пронашли оно што их интересује. Простор пијаце добио је потпуно нови изглед са овом манифестацијом и на нама је да га и у будућности користимо и за друге садржаје, а не само за зелену пијацу. Драго ми је што се манифестацији одазвао и значајан број локалних произвођача који кроз своје производе промовишу Кикинду – закључио је градоначелник Богдан.

Јелена Пантелић из ЈП „Кикинда” констатовала је показао опредељење ЈП „Кикинда“ да Градске пијаца не буде само продајни простор, већ живо градско средиште, место сусрета, интеракције, културе, промоције локалне привреде и друштвених дешавања.

-Драго нам је што имамо велики број излагача и још већи број посетилаца. Објекат који је отворен пре четири године један од најлепших пијаца у Војводини и на нама је да га максимално искористимо и за друге садржаје. Циљ је да оно постане место сусрета, дружења, интеракције, место где ће локални привредници моћи да покажу шта имају и знају – напоменула је Пантелић.

Манифестацију су пратили тамбураши, док је за децу био организован интерактивни кутак.

А.Ђ.

 

 

гајски-књига-(4)

Књига „Црква Светог Николаја у Кикинди“ професора историје Тихомира Гајског представљена је у Народном музеју. Поред аутора, о првом писаном делу о најстаријој згради у нашој средини, говорили су и ђакон Небојша Марковић, јереј Мирослав Бубало и Јовица Тркуља у својству уредника.

Књига је настала поводом обележавања 250 година цркве Светог Николе и како Гајски наводи да је био право време да се на једном месту нађу сви подаци о храму.

-Описао сам храм и кроз призму архитектонске грађевине, али и цркву као верску заједницу верујућих људи. Велики труд и пуно времена уложено је у изналажењу података јер су записи везани за цркву Светог Николе расути на много страна. Моја жеља била је да све што је доступно приредим у питку причу. И поред свега било је задовољство истраживати и радити на овој књизи – истакао је Тихомир Гајски.

Сва литература о храму налази се у архиви, те је било важно објединити све податке о цркви Светог Николе која није само верски објекат, него је и културно знамење и сведок свих година које су прошле од оснивања Кикинде, подсетио је јереј Мирослав Бубало:

-Прва црква била је од трске и блата, а пошто су одлучили да остану овде, решили су да је изграде од чврстог материјала. Храм је место сабрања Божијег народа у коме се слави Вазнесење Христово, служи се света служба и народ се уједињује у сједињује.

Ђакон Небојша Марковић додао је да је најважнија духовна димензија храма.

-Ова књига говорио и о томе где смо, ко смо и шта смо у цркви, а шта ван ње. Црква је заједница, која је од момента када је од Господа утемељена, непроменљива и непоколебљива како тада, тако данас, тако и у векове векова – закључио је ђакон Марковић.

У припреми је и монографија о поменутом храму која ће обухватити петнаестак стручних сарадника.

-У књизи се налази више од 70 богатих, колорних, фотографија на којима је приказано 250 година историје цркве Светог Николаја. Не нису само пука илустрација него су у директној функцији личности које се помињу у књизи. Обухватила је настанак Кикинде, православне храмове пре ове цркве, а посебно тежиште је на изградњи самог храма. Посебно су обрађени иконостас и зидно сликарство по којима је наша црква веома позната. Садржај је богат и свака страница говори о историји и настанку. Сажетак у књизи преведен је на руски, мађарски и енглески језик – предочио је професор Јовица Тркуља.

У програму су учествовали црквени хорови, као и Тихон Гајски који је одсвирао нумере на гитари.

А.Ђ.

рцт-дрзавно-(1)

Апстракти истраживачких радова пет полазница РЦТ „Душан Васиљев“, на основу одлуке комисије, директно су се пласирали у финале Државне смотре истраживачких радова, које ће бити одржано 1. марта 2026. године у Београду. Комисија је њихове радове оценила као изузетно квалитетне, препознајући висок ниво научног приступа, оригиналности и истраживачке зрелости.

У области физике у финале су прошле Доротеа Бореновић „Потреба Србије за нуклеарном електраном – технички, економски и сигурносни аспекти“ и Мина Радивојша „Оптички ефекти у градијентним срединама: модел миража песком и раствором сахарозе“, док су у области математике пласман оствариле Ана Војводић „Математичке основе и фундаментална својства хеш функција“, Лена Давидовић „Интеракција визуелне перцепције и математичких структура у стварању илузија“ и Милица Боберић „Хиперболичка геометрија као модел оптималних путева сигнала“.

радионица-старо-сајмисте-4

У оквиру изложбе „Уметничка колонија на Старом сајмишту: уметници из збирке Рајка Мамузића“, у Народном музеју током претходне три недеље реализовано је 16 радионица за ученике основних школа. Кроз интерактиван програм, 291 ученик и 19 наставника имали су прилику да упознају уметнике, дела и историјски контекст простора Старог сајмишта.

Радионице су организоване од 27. јануара до 13. фебруара и биле су намењене ученицима од трећег до осмог разреда. Како објашњава др Драган Киурски, музејски саветник, циљ је био да деца на интерактиван начин доживе изложбу и простор о коме она говори.

-Трудили смо се да прилагодимо радионице сваком узрасту – није исто радити са трећим и осмим разредом – каже Киурски.

Радионице су се одвијале у три дела. У уводном сегменту ученици су упознавани са историјским контекстом Старог сајмишта и његовом „троструком функцијом – сајам, логор, атеље“. Након тога, изложбу су обилазили уз радне листове и задатке који су их подстицали да посматрају, закључују и лично доживе уметничка дела.

-Нисмо им причали о делима, већ су кроз задатке имали прилику да на интерактиван начин доживе изложбу – истиче Киурски.

У завршном делу ученици су анализирали одговоре и износили личне утиске – бирали најтишу, најдинамичнију или слику коју би понели кући, као и ону која их подсећа на чланове породице.

Посебну динамику програму дала је драмска интерпретација: ученици су „оживљавали“ слике и скулптуре, дајући им лични печат.

Према речима Киурског, упознавање историје Старог сајмишта кроз уметност даје ширу перспективу од уџбеника.

-Уџбеници пружају само историјски контекст, ону страну која се везује за логор. Ми смо најпре говорили о сајмишту, затим поменули функцију логора, али смо се највише фокусирали на уметнички део – наглашава он.

Он додаје да је култура сећања важна, јер простори могу мењати функцију, али не сме се заборавити њихова прошлост.

Током радионица ученици су показали велико интересовање за уметничке појмове.

-Питали су нас шта је пејзаж, аутопортрет, мртва природа, апстракција, акт – термини из области сликарства – каже Киурски.

Радионице су биле усмерене на интерпретацију уметничког наслеђа и подстицање дијалога.

-Простори који су се у историји везивали за ратне страхоте заслужују да буду претворени у уметничке просторе, јер ће на тај начин живети и чувати сећање – поручује Киурски.

Он наглашава да су послератни уметници имали снагу да стварају и оживе простор, као и да уметност подстиче разговор, критичко мишљење и повезује људе.

-Заволите уметност, јер она нас окрепљује и тера на дијалог – закључује он.

Т. Д.

 

мијин-кикинда-4.јпг

У селу Иђош самохрана мајка Линда Мијин живи са седморо деце у једној неусловној соби старе куће, док је најмлађа ћерка већ три године у хранитељској породици. Тешки услови живота и нерешено стамбено питање препрека су да породица поново буде на окупу.

Како се наводи на сајту Хуманитарне организације Срби за Србе, Линда је са децом напустила насилну брачну заједницу након 14 година малтретирања. Од тада се сналазе како знају, боравећи у различитим кућама, а тренутно користе стару кућу у којој могу да живе само у једној просторији због оштећења зидова.

У собици без струје и воде, врата и прозори закрпљени су ћебадима и картонима, а породица спава у три кревета. Увече светло добијају уз помоћ акумулатора, док се купају у кориту.

Мајка осморо деце месечно прима нешто више од 300 евра државне помоћи, уз повремене наднице и сезонске послове. Алиментацију, иако постоји судска пресуда, не добија већ више од три године.

Највећа жеља деце није материјална – сви понављају да им највише недостаје сестра Љубица, која је као беба смештена у хранитељску породицу. Њен повратак условљен је обезбеђивањем адекватног дома.

Хуманитарна организација Срби за Србе покренула је акцију како би се решило стамбено питање породице Мијин и омогућио њихов поновни заједнички живот.

Текст и фото: Срби за Србе