Humanitarci ne posustaju, kao ni denseri – još jedna žurka prepuna sećanja za najemotivniji Doček na programu je sutra, 29. decembra.
Dobri ljudi Kikinde koji, sada već tradicionalno, sakupljaju slatkiše umesto ulaznica na žurku „Ja volim devedesete“, prošlog vikenda napunili su paketiće Crvenog krsta koje će volonteri uručiti deci korisnika Narodne kuhinje. Za di-džej pultom bio je sjajni Momeks, a u lepoj akciji ponovo su se ujedinili „Pacija“ i fejsbuk grupa „Kikindski korzo“.
Sa hitova poslednje decenije prošlog veka, zaploviće se malo dalje u prošlost – do globalnih disko hitova koje je, čini se, malo ko zaboravio. Ovakva žurka dovela je, prošle godine, na emotivnu terapiju i izdaleka, i one koji se nisu videli decenijama.
Mnogo uspomena, lepih susreta i odlične muzike, očekuje i sve koji dođu sutra, od 21 sata u „Paciju“. Za ulaznicu po ceni od 200 dinara, moći će da se se prepuste nepogrešivom izboru legendarnog di-džeja, Save Grabića. I da shvate, još jednom, kako je dobro, videti se opet.
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, povodom obeležava 70 godina od osnivanja, raspisala je literarni konkurs na temu „Dete“. Slogan je stih dečijeg pisca Ljubivoja Ršumovića „Dete treba da posmatraš, al’ mu nemoj na put stati, što ga pre čovekom smatraš, pre će čovek postati“.
Iz škole pozivaju studente, vaspitače i decu predškolskog uzrasta da učestvuju na konkursu u različitim kategorijama stvaralaštva za decu i to pesma za decu, priča za decu i slikovnica za decu. Jedan autor može da učestvuje sa više radova, u različitim kategorijama, a konkurs je otvoren do 20. februara naredne godine.
Žiri će proglasiti najbolje radove u svim kategorijama, a najuspešniji će biti objavljeni u listu „Studentska bajka“.
Radovi se šalju elektronski na adresu studentskiradovivsssov@gmail.com.
Povodom obeležavanja Dana grada u Istorijskom arhivu otvorena je izložba pod nazivom “Grbovi i simboli grada Kikinde od 1774. godine do danas”. Autori izložbe su Vladimir Dudić i Nikola Radosavčev koji su odabrali grbove, pečate i obeležja ne samo Kikinde, nego i sela koja se nalaze na teritoriji Grada.
-Pojedini pečati prvi put su izloženi javno. Nastali su krajem 18. veka i deo su građe koju čuvamo i oni su na srpskom, nemačkom, mađarskom i latinskom jeziku. Cilj nam je da se vidi da su sva četiri jezika bila u upotrebi u administraciji u pojedinom periodu. Svi pečati su izloženi u originalnom dizajnu, naročito oni koji se odnose na grad i naseljena mesta. Isto tako građani koji posete izložbu moći će da, posle 80 godina, vide i delove druge Povelje koju smo dobili u digitalnoj verziji iz Hrvatskog državnog arhiva, a koju je car Franc I Habzburški 1817. godine izdao Velikokikindskom privilegovanom Distriktu. Ne znamo kako je završila u Hrvatskoj i pretpostavlja se da je krajem rata odneta – rekao je Vladimir Dudić i dodao da su izložene prve dve strane, a kompletan tekst povelje nalazi se u Istorijskom arhivu.
Koordinator digitalnih procesa Istorijskog arhiva Nikola Radosavčev imao je izazovan zadatak da sve grbove pripremi za izložbu.
-Pečati su stari i moj zadatak je bio da pečate, veoma male rezolucije, prikažem što je kvalitetnije moguće. Svi pečati su izrađeni od voska i to je bio dugotrajan proces. Slike su stare i uz pomoć efekata potrudio sam se da izgledaju kao iz doba kada su nastale – napomenuo je Radosavčev.
Izložba se sastoji od 15 panoa i pripremana je pola godine. Biće otvorena do polovine maja.
Zbog radova na vodovodnoj mreži potrebnih radi izgradnje kružnog toka u Bašaidu, moguć je prekid u vodosnabdevanju u delu sela u četvrtak, 28. decembra od 8 do 16 časova.
Iz JP „Kikinda” apeluju na potrošače da obezbede dovoljne količine vode za svoje potrebe. Za sve dodatne informacije na raspolaganju su brojevi pozivnog centra 422-760 i 062/8844888.
Dan sećanja, pomen poginulim borcima 72. brigade za specijalne operacije, i ove godine obeležen je svečanim parastosom u crkvi Svetog Nikole.
Parastosu su prisustvovali nekadašnji pripadnici ove brigade i članovi udruženja “Prijatelji 72. specijalne brigade” na čelu sa generalom u penziji, Miloradom Stuparom, predsednikom Saveza udruženja boraca Srbije i predsednikom Udruženja “Prijatelji 72. specijalne brigade”.
U Mesnoj zajednici Banatska Topola završeni su radovi u centru sela. Asfaltiran je deo Oslobodilačke ulice i izgrađena su nova parking mesta, saznajemo od Nedeljka Cimeše, predsednika Saveta Mesne zajednice.
– Poslednjih 100 metara Oslobodilačke ulice nije bilo presvučeno novim slojem asfalta tako da je sada kompletna ulica sanirana i u znatno boljem stanju. Pre asfaltiranja postojeće cevi, koje su bile ispucale, i šahtovi, koji su bili zapušeni, zamenjeni su novim i sada je i atmosferska kanalizacija u funkciji. Meštani u ovom delu sela imali su problem jer se voda zadržavala na trotoaru i ovim radovima to je rešeno. Postavljeno je i novo autobusko stajalište – napomenuo je Cimeša.
Izgrađena su i nova parking mesta u Oslobodilačkoj ulici, a u narednoj godini parkinzi će nići iza crkve Uznesenja Blažene Device Marije u centru sela. Tako će na raspolaganju biti novih dvadesetak mesta za parkiranje.
U ulici Vuka Karadžića, koja je i glavna saobraćajnica, zakrpljene su udarne rupe, a u Kikindskoj ulici sanirana je oštećena bankina.
-Radovi se finansiraju iz gradskog budžeta, a lokalna samouprava uvažila je sve naše sugestije o tome šta je najvažnije uraditi u selu – dodao je Nedeljko Cimeša.
Prvi pravoslavni hram u selu, crkva Svetog Petra i Pavla, odlično napreduje. Budući hram je sazidan do krova i čim se ovremeni biće postavljen krov i toranj.
Poslednje dane ove godine korisnicima, ali i zaposlenima u Novom domu Gerontološkog centra ulepšala su deca. Članovi dečijeg hora „Kikindijanci“ prvi put su nastupili u ovoj ustanovi socijalne zaštite.
– Drago mi je što su naš nastup korisnici nagradili aplauzima i propratili sa velikom pažnjom. Vredno radimo i trudimo se da na repertoaru imamo što više kompozicija, a ovo je prilika da pozovemo sve mališane koji vole da pevaju da nam se pridruže – saznajemo od Isidore Dakić vođe hora koji ima tridesetak članova uzrasta od prvog do četvrtog razreda osnovne škole.
Druženje sa decom veoma je važno za korisnike Gerontološkog centra, napomenuo je direktor Tomislav Simin.
-U planu nam je saradnja sa Kulturnim centrom i u narednom periodu i gostovanje dece je pravi početak u izgradnji budućeg odnosa. Korisnici se uvek raduju kada imaju kulturne programe i na nama, zaposlenima, je da im omogućimo što više sadržaja. To je važno i potrebno – rekao je Simin.
U oba doma Gerontološkog centra kapaciteti su popunjeni 95 odsto tako da je u Novom domu trenutno 120, a u starom 60 korisnika.
U dvobroju KOMUNE koji izlazi u četvrtak 28. decembra, čitajte intervju sa Milenkom Jovanovim, kandidatom liste „Srbija ne sme da stane” i šefom poslaničke grupe SNS u proteklom sazivu Skupštine Srbije.
Otvoreno i direktno za naš list, sa Jovanovim smo razgovarali o brojnim, aktuelnim temama: – od izbornih rezultata i nereda na protestu opozicije u Beogradu do gradske vlasti, lobiranja za Kikindu, kao i o radu kancelarije narodnog poslanika, budućem angažmanu na političkoj sceni, fudbalu…
Povodom Dan grada, 28. decembra, biće dodeljena gradska priznanja pojedincima i kolektivima.
Priznanje u oblasti privrede i preduzetništva „Mihael Bon“ dobili su Zora Lagundžin i Vladimir Radovanović za poseban doprinos razvoju privatnog preduzetništva. U oblasti zdravstva nagradu „Dr Ranko Petrović“ primiće dr Vukosav Trkulja i dr Sanja Brusin Beloš za doprinos razvoju zdravstva i kontinuiranu brigu o zdravlju građana.
Priznanjau oblasti obrazovanja „dr Pavle Kenđelac“ pripala su profesoru geografije Miroslavu Gujiću za doprinos razvoju obrazovanja i Andreju Popoviću, učeniku Gimnazije „Dušan Vasiljev“ za postignute rezultate u oblasti prirodnih nauka.
U oblasti kulture nagradu „Jovan Ćirilov“ za doprinos razvoju kulture dobili su glumci Narodnog pozorišta Vladimir Maksimović i Nikola Joksimović i direktor Kulturnog centra Marko Markovljev. Priznanja u oblasti sporta „Nika Mirkov“ pripale su posthumno dr Radivoju Brdariću osnivaču antidoping kontrole u Srbiji i nekadašnjoj SFRJ, pioniru naučnog – biohemijskog pristupa u trenažnom procesu kod vrhunskih sportista i džudo klub „Partizan“ za postignute rezultate. U oblasti humanosti i dobrotvornog rada dodeljuje se nagrada „Melanija Nikolić Gaičić“ i nju je dobio Goran Gavrić za iskazanu humanost i dobročinstvo.
Pohvaljeni su: industrijska vatorgasna jedinica NISa u Kikindi, Olga Golušin iz Aktiva žena „Uglješa Terzin“ i Verica Karačonji za iskazanu humanost, vajar Milan Ramaji, slikar iz Banatskog Velikog Sela Marko Cvetićanin i pisac Veselin Mandarin za doprinos kulturi, Nemačko udruženje Kikinda za doprinos razvoju multikulturalnosti i 20 godina postojanja i pobednice programa „Ritam Evrope“ Ena Gogić, Ena Šošić, Milana Rajkov i Iva Plemić za promociju grada Kikinde.
Država ulaže velika sredstva u izgradnju „Osmeha Vojvodine” i time pokazuje koliko su nam važna sva ta mesta u Vojvodini kroz koju će proći brza saobraćajnica, istakao je predsednik Vučić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obilašao je gradilište na graničnom prelazu sa Mađarskom u Bačkom bregu gde je počela izgradnja brze saobraćajnice koja će obuhvatiti Bački Breg – Sombor – Kulu – Vrbas – Srbobran – Bečej – Novi Bečej – Kikindu- granični prelaz sa Rumunijom u Srpskoj Crnji.
Foto: Fejsbuk Aleksandar Vučić
-Ova brza saobraćajnica će mnogo toga promeniti kada govorimo o putovanju kroz Vojvodinu. Investicija će približiti Sombor, Beogradu i Novom Sadu, ali i Mađarskoj i Rumuniji. Velike pare ulažemo u ovo i ovo je deo EKSPO 27, koji nije vezan samo Beograd, već za celu zemlju – istakao je predsednik Vučić dodajući da će ovo biti deo modernih i brzih saobraćajnica koje kad imate onda vam dolaze investitori.
Takođe se dotakao gasne konekcije Mokrin-Beograd i kazao da “neće industrija tamo gde nema gasa”.
Ovom događaju prisustvovali su i gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač i načelnik Severnobanatskog upravnog okruga Miroslav Dučić.
Pripremni radovi na izgradnji brze saobraćajnice “Osmeh Vojvodine” počeli su polovinom decembra. Saobraćajnica “Osmeh Vojvodine” biće duga oko 186 kilometara i od Bačkog Brega do Vrbasa stizaće se oko 50 minuta, a od Vrbasa do Srpske Crnje za sat i deset minuta. Projektovana je za brzinu od 100 kilometara na sat.
Na delu trase, od Sombora do Kikinde, planirana je izgradnja 46 mostova, preko kanala i prolaza za put, 34 nadvožnjaka, pet podvožnjaka i 35 propusta. Saobraćajnica će 13 površinskih kružnih raskrsnica i 12 petlji: Sombor, Kljajićevo, Sivac, Crvenka, Kula, Vrbas Zapad, Vrbas Sever, Vrbas Istok, Vrbas E75, Srbobran Sever, Turija i Kikinda Istok.
Vučić je ukazao da se za Vojvodinu uvek mislilo da je najrazvijeniji deo Srbije, a da su zapravo u centralnoj Srbiji razvijeniji delovi od pojedinih delova Banata.
– Zato je ova saobraćajnica važna za ceo severni Banat. Kad izgradite autoput Beograd-Zrenjanin, to vam diže ceo južni Banat…Sve oko Zrenjanina će da procveta – rekao je Vučić.
Istakao je da mora da se ulaže u Banat mnogo više, ali i u deo Južnobačkog okruga, u Zapadnobački, delove Severnobačkog i posebno u Severnobanatski okrug.
– To su stvari prema kojima moramo da promenimo svoj odnos, lakše je i bolje nego ranije, ali ovo su stvari koje moramo da napravimo i uradimo da budu mnogo bolje – rekao je predsednik Srbije.
