Dečiji fond Ujedinjenih nacija, UNICEF, ove godine će za postojeća razvojna savetovališta u Kikindi i još osam lokalnih samouprava obezbediti vozila kojima će stručnjaci redovno odlaziti u posete porodicama i deci. Te posete omogućiće da sva deca dobiju podršku i priliku za učenje, jer je porodično okruženje najprirodnije za svako dete, a roditelji se tako osnažuju da se oslanjanju na sopstvene snage i mogućnosti.
Podršku za rano prepoznavanje kašnjenja u razvoju i rane intervencije prošle godine dobilo 3.360 dece. Radi se i na proširenju mreže Razvojnih savetovališta u kojima timovi stručnjaka pružaju podršku deci sa kašnjenjem u razvoju i njihovim roditeljima.
Usluge porodično orijentisanih ranih intervencija zaživele su u čak 19 gradova i opština, dodaju iz Unicefa.
U vojvođanskoj grupi trećeg ranga, odbojkaši Kikinde poraženi su 3:1 u Futogu od kluba istog imena, na tabeli su zadržali četvrtu poziciju, a u sledećem kolu, u subotu od 17 sati u „Jezeru”, dočekaće sastav Kulpina, iz istoimenog sela.
Odbojkašice Kikinde 0230 izgubile su 1:3 na svom terenu u južnoj grupi četvrtog stepena od Bavaništa, a odbojkašice Kikinde, u istočnoj grupi, takođe Vojvođanske lige, nisu proteklog vikenda odigrale meč protiv druge ekipe Novog Sada. Pretposlednja Kikinda 0230 u narednoj rundi takmičenja gostovaće Žitištu, a poslednja Kikinda u goste će kod bačkopalanačkog Merkura.
Šampion 38. Svetskog prvenstva u nadmetanju guskova je Žućko Lazara Adamova Bilte mlađeg (15). U finalu je savladao Crvenog vlasnika Miodraga Trnića (20). On je i najmlađi seniorski prvak ovog tradicionalnog nadmetanja u Mokrinu.
-Srećan sam što sam pobedio i što je Žućko ostvario svojevrsni rekord koji ima samo jedan gusan, da bude prvi u sve tri kategorije takmičenja. Takmičim se od malih nogu a ljubav prema ovim životinjama nasledio sam od dede i tate. Imamo kvalitetne gusane oduvek i ovo su najbolji guskove koje uzgajamo, posle Acike, legende guščarstva u Mokrinu. Borba je bila teška i neizvesna, ali sam bio uveren u pobedu – istakao je Lazar.
Vicešampion Crveni ima četiri godine i godinu je stariji od šampiona. Miodrag Trnić kaže da je pre tačno deset godina počeo da guščari, nakon čega je u ovaj svet uveo je ostatak porodice.
-Crveni je kvalitetan gusan i nije me izneverio. Iako je drugi imaće pobednički tretman. Jako je teško doći do finala i siguran sam da će u godinama koje dolaze zauzeti guščarski tron. Sve čestitke pobedniku – rekao je Miodrag Trnić.
Pehare je uručio gradonačelnik Nikola Lukač koji je naveo da je mokrinska guščarska manifestacija izazvala veliko interesovanje meštana i gostiju, ali i medija. Svi su došli da vide kako izgleda jedinstveno nadmetanje na svetu.
-Ovakvi događaji privlače veliku pažnju ne samo domaće javnosti, nego i ljudi sa strane što je odlična promocija Mokrina i Kikinde. Od pobede je važnije druženje, ali i očuvanje ove lepe tradicije. Mokrin je prepoznatljiv po neobičnim takmičenjima i mesna zajednica i lokalna samouprava podržavaće ove manifestacije koje pomažu da se glas o našoj sredini daleko čuje – precizirao je Lukač.
U ligi dvogodaca pobednik je Danijel Ognjenov (9) i gusan Grom. U finalu je savladao Dum Duma Aleksandra Adamova.
-Ovo mi je prvi pehar i siguran sam da će ih biti još. Tata, brat i ja guščarimo već pet godina. Tata i ja smo ga šetali, kupali, negovali. Do sada smo uspeli da budemo dva puta prvi u kategoriji dvogodišnjaka i nadamo se i seniorskoj pobedi – dodao je je Danijel.
Među jednogodišnjacima pehar je pripao Vuku Živice Terzića koji je bio bolji od Kardaša Milana Dražića.
-Ni ja ni protivnik nismo očekivali pobedu jer su gusani mladi i ne znamo koji će biti bolji u finalnom nadmetanju. Znali smo da će nadmetanje biti dobro i neizvesno i uvek je lepo kada na kraju izađete kao pobednik. Put do finala nije bio lak. Vuk je imao dve teže i duže borbe, a nadmetanja su guskovima urođena – pojasnio je Terzić.
Organizator nadmetanja, uz podršku Grada Kikinde i Mesne zajednice Mokrin, je udruženje „Belo pero“ čiji je Živica Terzić predsednik.
-Bližimo se jubileju, 40 godina manifestacije. Prvu monografiju udruženje je izdalo pre 12 godina i sada razmišljamo o tome da napišemo drugu. Svaka godina je drugačija i ima svoje specifičnosti i sve to treba zabeležiti da ostane budućim generacijama. Drago mi je što se sve više mladih uključuje u guščarstvo i u Svetsko nadmetanje. To nam je znak da smo uradili dobar posao i da će iza nas ostati generacije koje će i dalje čuvati ovu manifestaciju – napomenuo je Terzić.
Prisutni su mogli da uživaju u revijalnim takmičenjima, najlepšem jatu, najtežoj guski, najstarijem gusku. Ove godine u nadmetanjima je učestvovalo je 132 gusana u sve tri kategorije među kojima je bilo najviše jednogodišnjaka.
Dr Sanja Brusin Beloš, načelnica Odeljenja higijene i humane ekologije Zavoda za javno zdravlje za doprinos razvoju zdravstva i kontinuiranu brigu o zdravlju građana dobila je nagradu Grada. Tokom svečane dodele zahvalila se u ime nagrađenih dobitnika i tom prilikom kazala je da nije očekivala nagradu, i dodala:
-Za mene je ovo priznanje došlo potpuno neočekivano. Više od 30 godina radim u zdravstvu i trudim se da doprinesem dobrobiti svih nas. Drago mi je što je to prepoznato i nagrađeno. Ujedno to je i obaveza da budem još bolja u svom poslu.
Rođena i odrasla u susednom Zrenjaninu, dr Sanja, nam je otkrila da je 31. godinu u Kikindi i da se oseća kao Kikinđanka jer je više vremena provela u našem gradu u odnosu na rodni Zrenjanin gde je završila osnovnu i srednju Medicinsku školu. Studirala je medicinu u Novom Sadu.
-Specijalista higijene sam od 1998. godine i smatram da je ova delatnost izuzetno važna s obzirom na to da se bavi ispitivanjem vode, vazduha, hrane. Sve su to faktori životne sredine koji utiču na zdravlje svih stanovnika i nemerljivo su važni. Nije fraza kada kažem da sam iznenađena nagradom i veoma sam počastvovana jer je ona zapravo potvrda mog rada . Posvećeno radim od prvog dana – dodala je naša sagovornica.
Oko upisa fakulteta nije imala dileme. Oduvek je, veli, želela da bude lekar jer je čitav život pomagala ljudima.
-Samo u jednom momentu imala sam manju dilemu da li da odaberem medicinu ili fiziku, ali prevagnula je moja želja da pružam pomoć. U Kikindu sam došla 1992. godine zahvaljujući udaji i odmah sam počela da radim. Prvo radno mesto mi je bilo u Medicini rada kao lekar opšte prakse, nakon čega sam prošla sve ambulante. Krajem 1994. bio je konkurs u Zavodu za javno zdravlje na koji sam se prijavila i već naredne godine odobrena mi je specijalizacija iz higijene. Iskrena da budem, to mi nije bila želja, međutim na specijalizaciji i nakon nje kada sam počela da radim uvidela sam koliko je to važno – otkriva dr Brusin Beloš.
Dr Sanja voli da kaže da je specijalistima higijene pacijent čitava populacija te da je odgovornost koju ima velika. Kako voli rad sa pacijentima i kliničku medicinu vodi ambulantu za dijetetiku.
-Uporna sam u tome da ljudima ukažem na zdravu ishranu i zdrave stilove života. Promovišem ih jer je uvek bolje prevenirati određene bolesti – zaključuje dr Brusin Beloš.
Zrenjanin je vezan za mladost, a Kikinda za najbolje godine života tako da poređenje nije moguće. Život u malom gradu je prednost i nema ambicija da ode iz našeg grada.
A.Đ.
Ambulanta za dijetetiku
Gojaznost je bolest modernog doba i naročito je izražena u našoj sredini. Gojazna deca imaju ogromne šanse da obolevaju u kasnijem dobu i značajno je usmeriti ih da se zdravo hrane.
-U ambulanti za dijetetiku većina mojih pacijenata su deca i mladi. Od prošle godine imamo ugovor sa Republičkim Fondom za zdravstveno osiguranje tako da se može doći i sa uputom izabranog lekara, te pozivam sugrađane koji imaju problema u vezi sa ishranom da se jave. U osnovi najrasprostranjenijih nezaraznih bolesti upravo loša ishrana – poručila je dr Sanja Brusin Beloš i dodala da je potrebno da se pacijenti jave radi dogovora.
Hrast u parku Železničke stanice u Kikindi, od kraja prošle godine zaštićen je kao spomenik prirode. Stablo je impozantno, raskošne je lepote i habitusa, istakla je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.
-Samom veličinom i starosti stablo je izuzetne prirodne vrednosti. Staro je od 180 do 200 godina i visoko je 30 metara. Prečnik krošnje je 28 metara i zauzima ukupnu površinu od 615 metara kvadratnih kolika je projekcija krošnje na podlozi. Obim debla je 550 centimetara. Aktom o zaštiti propisan je način zaštite, njegova nega i šta je zabranjeno poput lomljenja stabala, lišća, oštećenja kore, kao i izvođenja zemljanih i građevinskih radova u njegovoj blizini – rekla je Miroslava Narančić.
U blizini hrasta postaviće se tabla sa nazivom vrste, starosti i kategorijom zaštite. Park se održava redovno, kao i sama površina oko stabla koje će redovno pregledati stručnjaci sa Instituta za nizijsko šumarstvo. Zdravstveni pregled pokazaće koje suve grane treba ukloniti i kako ga dalje negovati.
Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj bavi se i prepoznavanjem i predlaganjem zaštite značajnih vrsta pojedinačnih stabala na teritoriji grada. Naše područje ima puno prirodnih bogatstava.
-U našoj sredini imamo nekoliko zaštićenih područja među kojima su Specijalni rezervat pašnjaci velike droplje, slatine srednjeg Banata i doline Zlatice, park „Blandaš“ i ulica Generala Drapšina koja je medijski poznata po prirodnom tunelu i spada među najlepše ulice sveta. Odnedavno se zaštićenim prirodnim bogatstvima pridružio i hrast lužnjak – napomenula je naša sagovornica.
Krajem 2023. godine Sekretarijat za zaštitu životne sredine od pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode dobio je akt kojim je hrast postao zaštićeno područje lokalnog značaja treće kategorije odnosno spomenik prirode.
-Deceniju pre toga podneli smo inicijativu da se najpre uradi valorizacija stabla, a potom i da se zaštiti. U toku su pripreme za naredni korak, a to je zaštita stabla hrasta u dvorištu Gimnazije „Dušan Vasiljev“ i Ekonomsko-trgovinske škole. Stabla koje želimo da zaštitimo su stara između 150 i 200 godina – dodala je Miroslava Narančić.
Hrast lužnjak je autohtona vrsta stabla, visokih lišćara. Karakterističan je za naše područje, a ujedno simbolizuje dugovečnost, tradiciju i kulturu. U našoj zemlji postoji desetak vrsta hrasta od kojih je najpoznatiji lužnjak, a tu su i kitnjak i cer.
A.Đ.
Dva veka dočekuje i ispraća putnike
Stablo, koje je svedok istorije, promena i rasta Kikinde, od Velikokikindskog distrikta do danas, i dalje živi u dvorištu Železničke stanice koja je nekada bila motor razvoja. Već skoro dva veka ono ispraća i dočekuje putnike namernike, ali i Kikinđane koji vraćaju u rodni grad. Hrast je bio 30 godina star u vreme otvaranja pruge Segedin – Kikinda – Temišvar.
-Hrast treba da bude spomenik prirode koji će ostati budućim generacijama i da se nađe na karti eko turizma našeg grada – zaključila je Miroslava Narančić.
Hor i orkestar Kulturnog centra „Atendite“ i dečiji hor „Kikindijanci“ u četvrtak, 29. februara organizuju godišnji koncert pod nazivom „Mi smo svet“. Nastup će biti održan u Narodnom pozorištu od 19 sati, a ulaznice se ne naplaćuju.
-Na koncertu će se predstaviti svi ansambli Kulturnog centra, tako da će nastupiti oko 120 članova horova i orkestra, zajedno sa dirigentkinjom profesorkom dr Biljanom Jeremić. Dečiji hor vodiće dirigentkinja Isidora Dakić, orkestar dirigent Tibor Maša i koncert majstor Larisa Kopić, prva violina – istakao je v.d. direktor KCK Marko Markovljev.
Hor će pevati kompozicije na više jezika.
-Cilj nam je da pokažemo da muzika nema granice tako da će publika moći da čuje međunarodne kompozicije i nacionalne muziku i pesmu – dodao je Markovljev
Klub književnika „Duško Trifunović“ u Kulturnom centru organizovao je promociju knjige pesama “Prekidam tišinu” Srđana Karanovića iz Krajišnika. Knjiga, u izdanju Narodne biblioteke „Žarko Zrenjanina“ iz Zrenjanina Karanovićev je prvenac.
-Pesme su o ljubavi i ljubavnoj čežnji. Pišem i kratke priče gde je takođe dominantna ljubav. Pored pisanja bavim se i fotografijom tako da čitaoci mogu da se upoznaju i sa ovim delom moje ličnosti. Saradnja sa klubom književnika „Duško Trifunović“ traje dugo i rado sam pristao na to da se raspiše literarni konkurs kako bi podstakli mlade da pišu i okrenu se pravim vrednostima književnosti, poeziji u prozi – rekao je Srđan Karanović.
Ovo je bila prilika i da se uruče nagrade i predstave najbolji radovi srednjoškolaca na literarnom konkursu na temu „Prekidam tišinu“. Tročlani žiri, u sastavu književnici Snežana Tomin i Srđan Karanović i učiteljica Vesna Đukanović, od 15 pristiglih radova odabrao je pet najboljih koji su i predstavljeni na književnoj večeri.
-Tema je širokog spektra, daje mladima širinu da pišu i izraze se u svim aspektima života. Radovi koji su pristigli su odlični i oduševili su me – saznajemo od Snežane Tomin.
Nagrade su pripale Žarku Utržanu, Petru Terzinu, Adrijani Momčilov, Neveni Parabucki i Anđeli Škorić.
-Tema je bila izazovna jer mi je dala priliku da pišem o temama o kojima se malo priča. Na konkursu sam učestvovao sa dve pesme i u jednoj pišem o neznanoj zemlji, a u drugoj je moja poruka da je mir najveće bogatstvo sveta. U pisanju mi je pomogla profesorica Dušica Jovanov – istakao je Žarko Utržan.
U okviru književne večeri okupljeni su mogli da čuju pesme Srđana Karanovića koje su osim autora govorili Zdenka Trifunjagić i Ervin Gazdag. Muzička pratnja bio je Marko Stupar.
Tumor na kičmenoj moždini osmosečnoj Nađi Janovan uklonila je neurohirug dr Danica Grujičić. Od tada traje borba da napravi prvi korak
Nađa Janovan (12) ima samo jednu želju, da prohoda. Redovno pohađa Osnovnu školu „Žarko Zrenjanin“, voli druženje i školske drugove koji joj nesebično pomažu.
-Da prohodam to je moja jedina želja. Nikada nisam hodala, ni trčala i najveća radost će mi biti ako sama napravim prvi korak. Volim da crtam i najčešće slikam u slobodno vreme. Puno obaveza imam oko vežbi što mi oduzima puno vremena tokom dana. Radim ih kod kuće, ali i sa fizijatrima. Od predmeta najviše volim likovno. Zanimljiva mi je i informatika jer smo počeli da programiramo crtaće, filmove i prezentacije. Jedno vreme sam svirala tamburicu u „Guslama“ gde je moja mama, koja svira violinu, bila deo Velikog narodnog orkestra. Odustala sam zbog svakodnevnih obaveza koje su naporne – otkrila nam je Nađa.
Ljubavi, kako smo se uverili prilikom posete porodici Janovan, ima na pretek uz svakodnevnu borbu roditelja Vojislava i Nade, rodbine, prijatelja, ali i ljudi dobre volje da Nađi pomognu da joj se najveća želja ostvari. Nađa je obolela sa pet, a operisana je sa osam meseci, saznajemo od majke Nade.
-U tom periodu slabo je spavala, bila je uznemirena, često je plakala i to nam je bio znak da postoji problem. Do pojave otoka na vratu u leđnom delu Nađa je već imala sijaset dijagnoza od kojih nijedna nije bila prava. Stigli smo dečijeg neurologa i doktorka je postavila dijagnozu koja je neurohirurške prirode. Kao hitan slučaj stigli smo na Institut za majku i dete u Beogradu i nakon magnetne rezonance dobili smo i odgovor. Nađa je imala tumor na kičmenoj moždini, značajnije veličine – priseća se majka Nada.
Nakon prvog šoka i velikog broja dijagnoza o ishodu operativnog zahvata, roditelji mlade sugrađanke uhvatili su se u koštac sa ogromnim problemom.
-Nađu je operisala profesorka doktorka Danica Grujičić, jedna među deset najboljih neurohirurga u Evropi. Operacija je bila teška i zahtevna, kičmena moždina je kod beba tanka, ali je, na sreću sve dobro proteklo. Nakon oporavka započeli smo sa fizikalnim i hemioterapijama koje su trajala dve godine. Naša devojčica pokazala je da je borac i sve terapije završila je do kraja, a recidiva tumora nije bilo. Sa druge strane suočili smo se sa posledicama operacije skoliozom i oduzetošću donjih ekstremiteta, prvenstveno leve noge – pojašnjava naša sagovornica.
Period koji je usledio nije bio lak. Većinu vremena Nada i Nađa provodile su u Beogradu na terapijama, kontrolama kod pet lekara specijalista, vežbama. Dolazile su kući kada su mogle.
-Nađa od druge godine nosi mider koji joj je potpora za kičmu. Ne razdvaja se od njega ni kada spava i sigurna sam da joj je to naporno i neprijatno, ali on joj pomaže da se kičma dodatno ne krivi. Kako je u pubertetu i fazi intenzivnog rasta i pomagala koja koristi treba da prate njen razvoj, dokle god ne budemo došli do perioda kada će operisati kičmu. To će biti moguće kada prestane sa rastom. Sreća je što u Kikindi imamo ambulantu koja primenjuje šrot metodu odnosno vežbe za kičmu koje su potrebne Nađi, tako da ne moramo da budemo konstantno u Beogradu – dodaje Nada Janovan.
Problem koji treba rešavati je motoričke prirode odnosno kretanje. Za to joj je neophodna robotska terapija koja je dala dobre rezultate kod neuromišićnih problema nastalih oštećenjem kičmene moždine. Kod Nađe postoji neurološki deficit i robotska terapija tačnije aparat lokomat može da pomogne. On simulira pokrete koje mozak prihvata obrađuje ih i koristi ih dalje.
-Nađa ima blokadu u kičmenoj moždini tako da informacije od mozga ne mogu da stignu do perifernih nerava i da se vrate nazad i tu je uloga lokomata. Terapija je u Beogradu traje minimalno dva meseca u kontinuitetu, dnevno u proseku četiri sata. Vežbe koje su joj potrebne su izuzetno skupe. Naš plan je da tokom leta Nađa započne sa robotskom terapijom i deo sredstava koje prikupimo koristićemo za ovu namenu, a ostatak nam je potreban za nabavku RSQ aparata koji će svakodnevno koristiti i služi za obaranje tonusa odnosno spazma koji ima u levoj nozi – napomenula je Nada. Otac Vojislav zahvalan je svim ljudima dobre volje koji su pokazali da su humani i pomogli Nađi.
-Svi nas zovu, sportisti, muzičari preduzetnici, obični građani, Nađini drugari i svi žele da pomognu. Iznenađen sam koliko njih se priključilo akciji prikupljanja sredstava i to nismo očekivali. Nude nam pomoć, ne samo novčanu, i ganut sam i pozitivno iznenađen. Za nas je to ogromna suma koju ne bi mogli sami da sakupimo i hvala svima koji su nas podržali u nameri da našoj devojčici pružimo neophodnu terapiju – navodi Vojislav.
A.Đ.
1619 na 3030
Za lečenje je potrebno tri miliona dinara i do sada je preko fondacije „Budi human“ i uz pomoć humanih ljudi prikupljeno 1,8 miliona dinara. Svi koji žele da pomognu mogu da upišu 1619 na broj 3030. Cena SMS poruke je 200 dinara. Tu su i žiro računi dinarski: 160-6000001811469-67, devizni: 160-6000001812510 – 48, IBAN: RS35160600000181251048
HODANJE UZ POMOĆ ROBOTA
Uz robotsku terapiju očekivanja su da će mozak naučiti šemu pokreta koji do sada nije mogao da nauči. Nađa ne može da proizvede pravilan pokret koji bi mozak zapamtio. Smisao je da deo tela koji ne funkcioniše preuzme ostatak mišića, nerava i struktura. Pored hoda važno je da Nađa ima bolji balans kako bi rasteretila kičmu i kompletno telo. Kako je tehnologija napredovala sada je to moguće, a na svima nama je da se potrudimo da maloj sugrađanki ispunimo jedinu želju.
Od 23. februara saobraćajna policija moći će u određenim situacijama da privremeno oduzme automobil nesavesnim vozačima, a policajci će takođe imati mogućnost da umesto kazne izdaju upozorenje za lakši prekršaj onima koji generalno poštuju propise. Osim toga, novim Pravilnikom o načinu kontrole i regulisanja saobraćaja koji danas stupa na snagu predviđeno je i korišćenje kamera na uniformama policajaca kojima se snima kompletna komunikacija sa vozačima koji su zatečeni u saobraćajnom prekršaju.
Vozilo može da bude privremeno oduzeto samo onima koji su u prethodne dve godine bili osuđeni za dva teža prekršaja. Ali, ova mera se neće primenjivati u onim situacijama gde je recimo postupak pred sudijom i dalje u toku, već samo na vozače kojima je izrečena presuda.
Novim Pravilnikom o načinu vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima i vođenju obaveznih evidencija o primeni posebnih mera i ovlašćenja predviđeno da policajac na terenu mora da izvrši detaljan pregled automobila i spolja i iznutra i popiše sve eventualne nedostatke. Na policiji je naravno još jedna obaveza, a to je da protiv vozača podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Bošku Dobraniću iz Ruskog Sela poljoprivreda je primarna delatnost. Obrađuje oko 100 jutara zemlje i mali je broj parcela koje su u zakupu.
– Trenutno stanje jesenjih useva, pre svega pšenice i ječma, je, u najmanju ruku, neizvesno. Lično, nikada nisam doživeo ovakav napad glodara na ozime strnine koji smo imali u prethodnom periodu. I drugi poljoprivrednici sa kojima sam razgovarao takođe su zatečeni onim što se desilo. Pojedini od njih već su tokom rane jeseni preorali pšenicu koju su posejali jer su je glodari upotpunosti uništili – kaže Dobranić.
Na sreću, napominje njegove parcele pod žitom još uvek se drže, međutim dodaje da je neizvesno šta će se desiti do perioda kada pšenica izađe iz mirovanja i ponovo počinje vegetaciju.
-Pored ovog problema sve nas, poljoprivrednike, brine cena poljoprivrednih proizvoda. Glavno pitanje je da li ćemo imati pozitivnu proizvodnu godinu. Prošle godine cene su bile preniske, ali mi, koji živimo od poljoprivrede, moramo da obrađujemo zemlju – kaže naš sagovornik.
Poljoprivrednici su počeli sa takozvanim zatvaranjem brazde koja čuva vlagu u zemljištu i nužna je mera za bolji prinos.
-Očuvanje zimske vlage je važno. Ove godine, tokom kasne jeseni i početkom zime ne možemo da se žalimo na količine padavina. Sada vlage ima dovoljno, što ne znači da će potrajati. Kod nas je uobičajeno da tokom sušnog proleća vlaga brzo nestane. Crnica koju obrađujemo zahteva česte padavine koje donose visok prinos – saznajemo od Boška Dobranića.
Prošle godine u ruskoselskom ataru prinos kukuruza bio je pristojan, ali je cena doprinela da ova kultura ne bude profitabilna. Trend smanjenja parcela pod žutim zrnom prisutan je nekoliko godina unazad i zavisi od gazdinstva do gazdinstva.
