кикинда

петра-тодориц

Солисткиња Петра Тодорић освојила је прво место и награду за најбољи сценски наступ на 16. Међународном музичком фестивалу „Шарени вокали“ у Сомбору. Млада суграђанка показала се најбоља од 23 учесника из више земаља из региона.

-Нисам очекивала да ћу баш ја бити најбоља јер су сви такмичари били веома добри. Тиме је моја срећа још већа. Труд и рад су се исплатили, а и песму са којом сам наступала „Анђео с песмом“ волим да певам – открила нам је Петра, иначе ученица седмог разреда ОШ „Свети Сава“.

Текст песме написао је Тоде Николетић, а музички аранжман урадио је Ладо Леш.

-Текст је емотиван и управо јака емоција коју сам пренела и на публику и на жири квалификовала ме је за прво место. Извођење композиције је комплетно уколико га прати одговарајући сценски наступ у чему сам такође успела – наводи Петра.

А.Ђ.

игралисте-бвс-критике-(2)

Ново игралиште у Банатском Великом Селу највише је обрадовало најмлађе мештане који су протеклих дана добили уређен кутак за игру. Међутим, ново место за дечије дружење коментарисали су и градском одбору Странке слободе и правде оцењујући да је превише плаћено, на шта је јасан и недвосмислен одговор уследио од градоначелника Младена Богдана:

-Ти људи полазе од себе и ја их сада питам да ли су и колико дечијих игралишта изградили док су њихово шефови управљали градом и на шта су она личила, ако су уопште постојала? Када већ причате о нечему морате добро да се распитате о тој теми, а највећа замерка је колико је новца утрошено. Важно је да се зна колико шта кошта, а не да се гугла по интернету колико која справа кошта и да се дају паушалне оцене због којих испадају неинформисани и смешни. Истаћи ћу још једном да се сва игралишта граде према важећим правилницима и законима. Тартан подлога, која се спомиње, више се не користи, него се поставља специјални шљунак, што је стандард.

Дечије игралиште у Банатском Великом Селу делом је финансирало Министарство за бригу о породици и демографију, а делом локална самоуправа.

– Идентично игралиште финансирала је и компанија НИС, без икаквих спорења. Поставља се питање по ком основу се онда доводе у питање Министарство и град, а не приватни инвеститор – додао је први човек града – Није само справа та која одређује вредност, ту су припремни, земљани, грађевински радови, употреба машина, а постављају се справе које су посебно сертификоване и атестиране. Уместо да су поделили заједничку радост што је Банатско Велико Село добило игралиште, они критикују без аргумената. Уколико буде требало изнећемо спецификацију сваког дечијег игралишта јер када имате одобрена средства од државних органа, морате да их правдате јер у супротном више нећете моћи да конкуришете са пројектима.

Градоначелник Богдан подсећа да ће и на Стрелишту бити изграђено дечије игралиште, на захтев суграђана.

-Мештани овог насеља предали су ми петицију још пре годину и по дана са захтевом да деца добију свој простор. Радови су у току и сигуран сам да ће новим простором бити задовољни, првенствено најмлађи, а онда и њихови родитељи -рекао је Богдан и позвао политичке неистомишљенике да се уозбиље, како не би испадали смешни.

Р.К.

 

стрелисте-канализација-богдан-(8)

Изградња фекалне канализације на Стрелишту поново је настављена. Радови започети у мају прошле године, морали су да се обуставе, а о разлозима је, приликом посете градилишту, говорио градоначелник Младен Богдан:

-Задовољан сам што су машине и радници поново на терену и што је коначно настављена реализација капиталног пројекта на Стрелишту. Извођач радова имао је проблема на терену попут подземних вода, инсталација које су се налазиле на траси, нафтовода, канала и других. Било је неопходно урадити нови катастарски план, али и препројектовање. Пуно пута мештани Стрелишта обраћали, с правом, су нам се са питањима када ће радови поново почети, а ми из локалне самоуправе константно смо се налазили између две „ватре“. Пошто је документација решена, било је потребно да се ураде анекси уговора и тада смо већ ушли у касну јесен и зиму када није било могуће било шта радити.

Са доласком лепог времена изградња фекалне канализације је настављена, што су посебно поздравили мештани овог насеља Драган Умићевић и Душан Љубоја.

-Дошао сам из Загреба и настанио сам се са супругом на Стрелишту пре више од 30 година  – рекао је Умићевић. – Све време живимо без канализације и није лако. Пуно ће нам значити.

Љубоја кућу на Стрелишту има 22 година, а последњих седам живи у њој:

-Саградио сам салаш јер волим природу и лепо је и мени и супрузи да живимо овде. Хвала представницима града на овом подухвату јер сви јако добро знамо који је проблем када имате септичку јаму. Канализација ће допринети да сви ми имамо бољи стандард и живот на Стрелишту.

Рок за извођење је 540 календарских дана инвеститор радова је Министарство за заштиту животне средине, а после потписивања Анекса уговора вредност посла је 300.930.612 динара са ПДВ-ом.

-Застоја више неће бити и мештани Стрелишта могу да буду спокојни, што су нам гарантовали и извођачи радова, али и надзор. Наши суграђани који живе у овом насељу на канализацију су чекали јако дуго и сада ће је коначно и добити. И сам сам био љут због застоја, али на неке ствари могли смо да утичемо јако мало, а на већину нисмо – закључио је градоначелник Богдан и подсетио да је изградња фекалне канализације у овом делу града комплексан задатак и да су до сада сви причали о њој, али да се једино садашња власт ухватила у коштац са свим проблемима и није одустајала:

-О фекалној канализацији у овом насељу прича се од када је оно настало. Део проблема је био и тај што је Стрелиште изграђено без потребних дозвола и није било легализовано. То је изазвало највеће проблеме и управо је то разлог што нисмо желели у ранијем периоду да обећавамо оно што не можемо да испунимо.

Фекална канализације се гради по новој технологији у односу на гравитациони систем канализације, какав је до сада био у Кикинди. Због специфичности терена, нижег нивоа земљишта у односу на железничку пругу и постојећег градског система, класична гравитациона канализација није била изводљива те је једино решење вакуумска технологија. Простор је комплексан, пун постојећих инсталација, нафтовода и канала.

Пројектом је обухваћено 4.472 метра вакумске канализационе мреже, 114 вакумских шахтова, потисни вод од 546 метара и вакумску станицу, чија локација омогућава и једноставно прикључење будуће фазе – Железничког Новог Реда.

А.Ђ.

 

 

 

дан-здравља

Поводом Светски дан здравља, Дом здравља и Црвени крст данас су организовали акцију бесплатне контроле крвног притиска и нивоа шећера у крви, а интересовање суграђана ни ове године није изостало.

У просторијама Црвеног крста окупили су се грађани различитих генерација – неки да провере своје здравље по први пут, а неки да потврде добре навике које већ годинама негују.

-Сваке године 7. априла обележавамо Светски дан здравља. Ове године слоган је „Заједно за здравље, будимо уз науку“. Важно је да не бринемо само о себи као појединци, већ и као заједница – истакла је Оливера Вучковић Попов, главна сестра патронажне службе Дома здравља Кикинда.

Међу онима који су искористили прилику да ураде кратку контролу свог здравственог стања била је и Данијела Гајин (50).

-Добро је што се организују акције и излази људима у сусрет. Многи немају времена да оду код лекара, а ово је прилика да провере своје здравље. Свима бих препоручила да дођу – рекла је она.

С друге стране, Ангелина Суботички (73) већ годинама редовно долази на овакве акције.

-Ја сам дисциплинована што се тиче здравља. Боље спречити него лечити. Увек се одазовем и препоручила бих свима да редовно одлазе на контроле – поручила је она.

Оливера Вучковић Попов је додала да је ослањање на проверене медицинске информације и науку кључно за очување здравља, посебно у времену када су људи изложени различитим, често непоузданим саветима. Исто тако, редовна контрола здравља, требало би да буде навика сваког појединца.

-Најмање једном годишње треба проверити притисак и шећер, макар кроз овакве јавне акције – истакла је Вучковић Попов, додајући да патронажна служба редовно обилази старије и хроничне пацијенте, али и прати здравље читавих породица.

Као један од главних проблема издваја се начин исхране.

-Често се показује да особе са повишеним притиском конзумирају доста белог хлеба и пецива. Са друге стране, све више младих води рачуна о физичкој активности, што је позитиван тренд – објаснила је она.

Организатори најављују да ће сличне активности бити настављене и у наредном периоду. Већ 10. маја, поводом Дана физичке активности, биће организована традиционална шетња на Старом језеру, са циљем да се грађани додатно подстакну на здравији начин живота.

Порука овогодишње акције је јасна – здравље почиње од сваког појединца, али се чува заједно.

Т. Д.

гимназија-мјузикл-2

Хуманитарни мјузикл „Некад и сад – гимназијалци за једну маму“, одржан синоћ у Народном позоришту, окупио је бројне суграђане који су заједно са младим извођачима створили вече за памћење – и учинили велико дело.

Захваљујући добровољним прилозима публике, прикупљено је чак 71.000 динара за Јасну Стокић из Новог Милошева, којој је новац неопходан за трансплантацију бубрега.

Према речима професорке Снежане Замуровић, све је протекло у најбољем реду, а представа је била посебно прилагођена овој прилици. У односу на претходно извођење, мјузикл је обогаћен са седам нових нумера, а на сцени су овога пута били сви извођачи.

Пуна сала, песма у глас и осмеси који су испунили позориште – публика није била само посматрач, већ део програма. Певало се заједно, тапшало, подржавало, а енергија која се осећала у сали била је, како кажу организатори, ведра, топла и искрено људска.

Организатори најављују и нове успехе гимназијалаца, међу којима је и пласман ученика Стефана Варге на Српску информатичку олимпијаду из програмирања, која ће бити одржана у мају.

Т. Д.

 

сумар-предавање

Миодраг Радовановић, дипломирани инжењер шумарства, запослен у ЈП „Кикинда“ у Историјском архиву одржао је предавање на тему „Шуме у Кикинди – некад и сад“. Како истиче истражујући историјске чињенице за докторску дисертацију дошао је до занимљивих чињеница и података о почетку шумарства у нашем граду.

-Успео сам да пронађем мапе које датирају из друге половине 18. века, као и податке о историјату шума. Што се тиче саме пошумљености ситуација је, мање, више, иста. У 18 и 19. веку било је шума, али како је више становника живело на салашима у атару око града, сви они су имали одређени број дрва који се, ипак, не могу квалификовати као шуме. Шума је површина већа од пет ари са максималном покровношћу, а таквих није било пре два века. У трећем аустријском војном премеру, крајем 18. и почетком 19. века, има података о зачетку пошумљавања – наводи наш саговорник.

За нашу средину били су карактеристични дрвореди дудова, настали у другој половини 19. века.

-Они су се налазили поред свих главних саобраћајница, па их је било на наковачком путу, башаидском друму, путу према Мокрину. Они су и први зачеци ветрозаштитних појасева, какве данас имамо. Тада су имали другу улогу, с обзиром на то да је свиларство било развијено, они су се садили због узгоја свилене бубе. Поред њих највише је било багрема, а саднице су у то време, додељиване пољопривредницима који су имали њиве поред пута и њихова обавеза је била да их засаде испред парцела у размаку од шест метара – каже наш саговорник.

Како време пролази ситуација се мења.

-Имамо измењене еколошке услове. Подземних вода малтене да нема, а режим падавина је потпуно другачији. Разним теренским истраживањима зна се да на овом терену, иако их није било, могу да се подигну шуме. Неопходно је садити отпорније врсте са јаким кореновим системом и да буду адаптивне да могу да поднесу садашњу климу. Из 1861. године пронашао сам извештај о успостављању чуварске службе како би се сачувале младе саднице, а исто је и данас – додао је Радовановић.

Овом приликом закључено је да је неопходно да се сви ангажују како би наша средина била што пошумљенија. Њихов значај је вишеструк у свим сферама живота. Свест да их је неопходно чувати и неговати развија се од најмањег узраста.

-Сада има више потенцијала за подизање шума, иако се налазимо у степској зони, где то није лако – прецизирао је Миодраг Радовановић.

А.Ђ.

 

АКЦИЈА-САОБРАЦАЈ-(7)

Од 9. до 12. априла биће организована акција појачане контроле саобраћаја усмерена на откривање прекршаја непоштовање ограничења брзине кретања возила, управљање возилом под дејством алкохола или психоактивних супстанци, некоришћење сигурносног појаса, непоштовање ограничења брзине кретања возила, нарочито у зони пешачких прелаза, као и других прекршаја којима се угрожава безбедност учесника у саобраћају.

Током претходног дана на путевима у Републици Србији догодиле су се 93 саобраћајне незгоде у којима су повређена 32 лица. На територији Полицијске управе у Кикинди није било саобраћајних незгода претходног дана.

Из МУП-а апелују на возаче да повећају опрезност и смање брзину кретања возила нарочито у зонама пешачких прелаза.

-Не управљајте возилом уколико сте претходно конзумирали алкохол или друге супстанце које негативно утичу на опажање и предузимање радњи. Покажите додатну пажњу и обзир уколико у
возилу превозите дете – истичу у МУП-у.

полиција+9

Полицијска управа у Кикинди обавештава грађане да ће се на стрелишту „Црна Бара“ у Црној Бари, у периоду од 14. до 30. априла, свакодневно у времену од 8 до 18 часова, изводити бојево гађање.

Надлежни апелују на грађане да у наведеном периоду не изводе пољске радове и не крећу се у близини стрелишта, како би се избегле евентуалне опасности и обезбедила безбедност свих.

комарци

На територији нашег града, у среду, биће спроведен третман сузбијања ларви комараца, у организацији Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине.

Акција почиње у 6 часова и обухвата подручја ван ужег градског језгра, у Кикинди, Мокрину, Сајану, Иђошу и Накову. Третман ће се изводити на стаништима комараца – приобаљима и изливима река, каналима, језерима и барама.

Реч је о земаљском третману, а коришћени препарат није опасан за пчеле.

стрелисте-канализација-(5)

У Србији је током 2025. поднето укупно 162.746 захтева за грађевинске дозволе, што је шест одсто више него претходне године, а отприлике за толико је порасла и вредност самих пројеката, што указује на наставак раста инвестиционе активности, показује најновија анализа НАЛЕД-а, заснована на подацима Агенције за привредне регистре.

Према поментој анализи Кикинда спада међу најуспешније  градове у издавању дозвола за градњу, а ту су и Сремска Митровица, Сомбор и Крушевац, Смедерево, Зрењанин, Чачак, Вршац, Краљево  и Пирот.

 

Највећи пораст забележен је код потражње локацијских услова, за које је поднето 20.923 захтева, што је готово осам процената више него 2024. и рекорд је у последњих пет година. Најбољи резултати остварени су у последњем кварталу, што указује на позитиван замах, чији наставак се може очекивати и током 2026.

Све локалне самоуправе су, у просеку, издавале локацијске услове у року од 21 дана, што потврђује усклађеност са максималним законски прописаним роковима, имајући у виду да је за њихово издавање предвиђен рок од пет радних дана од тренутка прибављања свих неопходних података од имаоца јавних овлашћења, који су у обавези да доставе одговоре у року од 15 радних дана. На употребне дозволе се чекало, у просеку, 13 дана, а на грађевинске осам.