кикинда

милан-лукац

Нови Козарци и ове године дочекују Васкрс онако како најлепше умеју – уз осмехе, дечју грају, спорт и заједништво које се памти.

Свечаности почињу већ у петак, када ће најмлађи, у организацији Црквене општине Нови Козарци, имати прилику да учествују у радионици фарбања васкршњих јаја. Од 10 часова, кроз игру, боје и дружење, деца ће учити о значају празника и лепоти традиције.

Право празнично узбуђење наставља се у недељу, на сам Васкрс. Након свечане литургије, најмлађи ће се окушати у традиционалном туцању јајима – неизоставном делу васкршњих обичаја који увек измами осмехе и навијање.

Истог дана, од 15 часова, на програму је меморијални турнир у баскету „Милан Лукач“, који и ове године носи хуманитарни карактер. Прикупљена средства биће усмерена онима којима је помоћ најпотребнија.

Васкршња прича заокружује се у понедељак, када почиње Васкршња олимпијада у организацији удружења „Козарчани“. Од 11 часова, учеснике очекује низ занимљивих и традиционалних дисциплина – од полигона и боја на брвну, до ношења јаја у кашици, надвлачења конопца и трке у џаку.

Посебну пажњу привући ће и турнир у фудбалу за млађе пионире, који ће се играти на два терена, уз учешће бројних клубова из региона: ФК „Слобода“ Нови Козарци, ФК „Црвена звезда“ Руско Село, ФК „Козара“ БВС, ФК „Полет“ Наково, ФК „Будућност“ Српска Црња, ФК „Црвена звезда“ Војвода Степа, ФК „Задругар“ Лазарево и ШФ „Млади вукови“.

Сви су позвани – и мештани и гости – да буду део ове топле и живописне празничне приче.

Т. Д.

 

од-паноније-до-крова-света

Захваљујући Српском географском друштву ове године и Србија се прикључила манифестацији Ноћ географије, а да се и Кикинда нађе на списку градова у којима ће бити одржана заслужан је Актив географа Кикинде. Тим поводом, у среду 8. априла од 18 сати, у простору Центра за стручно усавршавање, биће одржано предавање истакнутог кикиндског планинара Небојше Бошњака „Од Паноније до крова света“.

-Не пропустите шансу да уживате у причи о освајању „крова света” од које застаје дах и тако постанете део света који обележава ноћ ове дивне науке- позивају из Актива географа Кикинде.

Француски национални географски комитет (ЦНФГ) покренуо је 2017. године прву манифестацију „ Нуит де ла Гéограпхие (ГеоНигхт)“, која је одржана у Паризу и у десетак других француских градова. Године 2018, уз подршку ЕУГЕО, догађаји су достигли европске размере. Уз подршку ИГУ, 2019. године, више земаља широм света организовало је догађаје ГеоНигхт.

Током година, ови догађаји су постали веома популарни и успешни, што показује велика разноликост публике, хиљаде људи који присуствују манифестацији широм света, као и ентузијазам организатора и признање квалитета догађаја од стране многих међународних географских удружења.

Р. К.

хана-докиц-базар-(2)

На Варошком тргу у Мокрину организован је  хуманитарни слатко- слани базар. Овом приликом сакупљено је 272 хиљаде 930 динара која су донирана за помоћ Мокринчанки четрнаестогодишњој Хани Докић, сазнајемо од Зорице Лазић која је иницирала хуманитарну акцију:

-Поносна сам на све наше мештане који су учествовали и који су се одазвали акцији. Сакупили смо више од свих очекивања и драго ми је због тога.

Хани је са две године постављена дијагноза мишићна спинална атрофија. Са десет година дошло је до погоршања болести и са 11 је почела да користи колица.

-Средства су јој неопходна за куповину колица која ће јој омогућити да се лакше креће и да преброди све баријере на тротоару и уопште на путу од школе до куће, а које јој отежавају живот. Колица постоје само у Швајцарској и њихова цена је четрдесетак хиљада евра. Део средстава је већ прикупљен, а сада је, уз помоћ људи добре воље, циљ близу, што ће Хани омогућити да квалитетније живи – напоменула је наша саговорница.

Хана, чији су родитељи су Мокринчани, са породицом живи у Новом Саду и ученица је прве године Гимназије „Исидора Секулић“.

Број жиро рачуна на који је могуће уплатити средства за Хану Докић је 200716000000315750 банка Поштанска штедионица.

А.Ђ.

АКЦИЈА-САОБРАЦАЈ-(4)

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се три саобраћајне незгоде у којима је настала а материјална штета у износу од 55.000 динара. Незгоде су се догодиле због радње возилом.

Због учињених саобраћајних прекршаја укупно је санкционисано 278 учесника у саобраћају. Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено је 16 возача, од којих су четири возача задржана у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила  алкохола у организму односно. имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је 39 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 129 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 94 осталих прекршаја.

пеxелс-а2про-6729273

Током претходне недеље на путевима у Републици Србији догодило се 646 саобраћајних незгода у којима су погинула четири, а повређено је 255 лица. Током претходне недеље на подручју Полицијске управе Кикинда догодило се 13 саобраћајних незгода у којима је повређено пет особа.

Анализе показују да је неприлагођена брзина и даље доминантни фактор настанка најтежих саобраћајних незгода. Поред тога, некоришћење сигурносног појаса значајно повећава ризик од смртног исхода, како код возача тако и код путника. Посебно забрињава и непрописно и небезбедно кретање пешака коловозом, што често доводи до трагичних последица.

Из МУП-а апелују  на све возаче да прилагоде брзину условима на путу , поштују саобраћајне прописе и да обавезно користе сигурносни појас. Пешаке подсећају да користе пешачке прелазе и да се крећу на безбедан начин, водећи рачуна о сопственој видљивости.

ускрс-2026-католици-(5)

Верници који Ускрс обележавају по Грегоријанском календару, данас прослављају највећи хришћански празник. Ускршњој миси у Цркви Светог Фрање Асишког присуствовали су  многобројни верници и представници Градске управе на челу са градоначелником Младеном Богданом.

-Свима који славе највећи хришћански празник желим среће, мира и љубави, да га проведу заједно са својим породицама и најмилијима – казао је градоначелник Богдан. – На нама је да заједнички, као и до сада, радимо на напретку нашег града, поштујући једни друге, културу, обичаје. Кикинда је препознатљива по мултикултуралности која нас краси и на коју смо поносни. Јачање међусобних односа и неговање различитости и убудуће ће бити наш приоритет јер желимо да наш град буде најлепше место за живот.

И чланица Градског већа Мелита Гомбар, упутила је честитке суграђанима који славе најрадоснији празник:

– Ускрс је време наде и благостања, такође и симбол новог живота, препорода и обнове, Нека нам ускршњи празници ојачају веру и љубав, нека нам подаре добро здравље, духовни мир и благостање нашим срцима и нашим домовима, снагу, истрајност и храброст да се суочимо са свакодневним изазовима и проблемима које нам живот неминовно намеће. Веома смо поносни на нашу заједницу која је мултикултурална и мултинационална средина, радимо на ојачавању тих односа, неговању културе, традиције и међусобног суживота наших суграђана.

Испред Католичке цркве вернике су чланови дечијег позоришта „Лане“ који су делили офарбана јаја.

А.Ђ.

топола-сцена-(1)

Чланови Културно – уметничког друштва „Сцена“ из Банатске Тополе јуче (субота) учествовали су у ускршњој радионици, након које су приредили концерт за своје мештане. Како сазнајемо од председнице друштва Клементине Чорбе ово је први пут да је овакво дружење организовано поводом Ускрса.

-У сарадњи са чланицама удружења жена двадесетак наших чланова учествовало је у фарбању јаја и у ускршњим играма осмишљеним за њих. Такмичили су се у тражењу јаја. Циљ је да се деца друже, али и да од старијих науче нешто ново. Најлепше радове смо наградили, а све учеснике похвалили – истакла је Клементина Чорба.

Мали фолклораши имали су и наступ.

-За све наше мештане организовали смо концерт. Наступили наши фолклораши , али и солисти који су певали и свирали – додала је наша саговорница.

А.Ђ.

ПСЕНИЦА-МАРТ-(1)

Након више од месец дана протеклог викенда и почетком недеље пала је преко потребна киша. Пало је, у просеку, између 20 и 25 литара по квадратном метру, што је недовољно да се надомести недостатак.

-Залихе влаге су и даље веома скромне – каже саветодавац ПСС Зоран Симић. – Део пшенице засноване у нашем атару већ показује симптоме недостатка влаге. Киша која је пала мало ће поправити ситуацију и „угасила је пожар“. Потребно је најмање између 50 и литара воденог талога да би озиме стрнине биле у добром стању.

Оно што следи је заштита пшенице. Прихрана азотним ђубривима је важна агрохемијска мера, а ту је и заштита усева од корова и болести.

-Третмани треба да се раде у оптималним временским условима, ту пре свега мислим на спољну температуру, а зависиће и од појаве патогена и корова на биљкама. Жита и уљане репице има више у односу на вишегодишњи просек. Репица није добро поднела недостатак влаге и има парцела на којима је ретка. На неким њивама је касно никла и сада касни у порасту и сада су те парцеле под знаком питања. Принос на њима неће бити онакав какав се очекује јер реагују на стресне услове – додао је Симић.

Ко није припремио терен за предстојећу пролећну сетву, сада је право време. Најважнији посао у ово доба године такође зависи од повољних временских услова.

-Пошто се земљиште просуши сетва може да почне. Ипак, сведоци смо, бар када је реч о протеклих неколико година, да је све релативно. Добро је што има довољно влаге за ницање и не препоручујем да се чека месец дана и да се сетвени слој потпуно осуши. Неопходно је пратити дугорочну временску прогнозу. По биологији биљака најпре би могла да почне сетва сунцокрета који је скромнији са захтевима, али опет постоји опасност од птица и штеточина. Кукуруз је осетљивији и њему требају оптимални услови – закључује наш саговорник.

Предвиђања су да ће и ове године пољопривредници сејати мање „златног“ зрна. Прошле године кукуруза је било мање у односу на вишегодишњи просек, а ове ће га још мање.  Наиме,  у протекле три године род је био катастрофалан услед изразито неповољних услова. Шећерне репе биће у траговима, једва стотинак хектара, али очекује се више парцела под сирком. Оптимални рок за сетву слатког корена је 20. марта, али временске (не) прилике су одложиле овај посао.

А.Ђ.

 

 

пцелари-слава-2026-(4)

Удружење пчелара „Кикинда“ обележило је своју славу Лазареву суботу. Освећењу  резању славског колача, поред чланова и гостију свечаном чину присуствовали су и представници града Младен Богдан, градоначелник, Биљана Кикић, заменица и Ђорђе Тешин, члан Градског већа.

-Кикиндско пчеларско удружење једно је од најстаријих у граду, основано давне 1935. године – подсетио је председник Роберт Горча– Некада смо имали и више од 160 чланова, међутим у протеклих неколико година чланство се осуло јер је бављење овом ниско профитабилном граном пољопривреде постало ризично. Слава је прилика да се окупимо, дружимо, разменимо искуства.

Локална самоуправа труди се да, из године у годину, буде ослонац и партнер пчеларима на којег могу увек да рачунају, рекао је Ђорђе Тешин и додао:

-И ове године они могу да рачунају на подстицаје. Пчелари имају проблем са помором пчела тако да ће моћи да конкуришу за набавку опреме  и за набавку нових пчелињих друштава и матица.

За субвенције пољопривредницима локална самоуправа прошле године издвојила је 13 милиона динара за 13 мера. Од око 400 поднетих захтева, 350 је одобрено. Ове године има 15 мера за које је опредељено 20 милиона динара.

-Свака мера креира се уз договор, а ове године имамо и две нове. Једна је за намењена сточарима за помоћ за услуге ветеринара, лекова и витамина. Друга се односи на суфинансирање опреме за примарну пољопривредну производњу тачније за примарну обраду земљишта за које су неопходне прикључне и радне машине. Уколико је жена носилац пољопривредног газдинства поврат ће бити 60 одсто јер желимо да стимулишемо и суграђанке да се баве производњом. Све оне мере из претходне године, које су дале ефекта, биће на располагању и ове – напоменуо је Тешин.

Две најатрактивније мере су осигурање усева за коју је прошле године било поднето 150 захтева. Највише средстава, 4,6 милиона динара било је одвојено за младе пољопривреднике и мала пољопривредна газдинства. Ове године старосна граница за младе биће 45 уместо прошлогодишњих 40 година. Винари и произвођачи ракија моћи ће да конкуришу за опрему за производњу и опремање дегустационих сала. Повртари и воћари ће имати прилику да аплицирају за подизање пластеника и расадничку производњу, а та све је ту мера система за наводњавање. За удружења која се баве традиционалним занатима биће могуће да опреме сале, док ће чланови удружења имати предности при добијању средстава у односу на остале.

А.Ђ.

 

 

вссов-дан-сколе-(2)

Висока школа струковних студија за образовање васпитача обележила је 4. април, Дан студената, који је уједно и Дан једине високошколске установе у нашем граду. Ово је била прилика да се најбољим студентима основних и мастер студија доделе признања.

Најбоља на основним студијама је Јелена Петровић из Зрењанина са просеком 9,64 на смеру струковни васпитач деце предшколског узраста.

-Школу сам одабрала јер волим овај позив, а и због тога што, нама, који смо родитељи значи настава викендом. Запослена сам у струци и настављам са усавршавањем. Уписала сам мастер јер желим да будем што боља у свом послу – истакла је Јелена Петровић.

Марија Малеш из Бочара, била је најбоља и на основним студијама, а исти успех поновила је и на мастер студијама. Она је добила плакету „Др Јелена Мићевић Карановић“, установљену у знак сећања на прерано преминулу професорицу ове школе.

-Велика је част што ми је припала плакету, посебно што сам имала ту привилегију да ми професорка Мићевић Карановић предаје. Мој највећи успех је тај што сам добила могућност да са знањем, које сам стекла током студија, допринесем унапређењу ове професије. Сматрам да бити васпитач значи одговорност – рекла је Марија Малеш.

Поменимо и то да је доделу повеље „Др Јелена Мићевић Карановић“ иницирао Немања Савић, наш колега, новинар Комуне.

Висока школа обележила је 72 године постојања и рада.

-Уручено је 35 диплома на основним и 45 на мастер студијама. Драго ми је што смо имали прилику да угостимо и наше пријатеље из Румуније из вртића у месту Деска са којим имамо одличну сарадњу – додала је директорица Ангела Месарош Живков.

У пригодном програму учествовала су деца из кикиндских вртића, као и студенти.

А.Ђ.