кикинда

камион-техницка

Техничка школа купила је камион за потребе обуке ђака који похађају смер возач. За возило, које задовољава прописе за обуку ученика на смеру возач моторних возила, из градског буџета издвојено је 1,5 милиона динара. Оно је било неопходно с обзиром на то да је теретно возило који је школа имала било старо 35 година.

-Задовољни смо што смо, уз помоћ локалне самоуправе и уз подршку Савета за безбедност саобраћаја, купили камион. Најважнија нам је безбедност ђака и теретно возило за обуку  будућих возача сада задовољава све прописе и законску регулативу. Сваки ученик на смеру возач моторних возила има по 40 обавезних часова у камиону који је сваког дана током школске године на путу шест до седам сати. Када заврше школовање добијају  дозволу за Б и Ц категорију, као и сертификат за професионалног возача који им омогућује да возе теретна возила и ван граница наше земље – истакла је Миланка Халиловић, директорица Техничке школе.

Возачи су дефицитаран кадар у читавој земљи и могућност да ће брзо пронаћи запослење били су мотиви матураната Драгана Адамова из Башаида и Данијела Сича из Кикинде  када су се се уписивали.

-Волим да путујем, волим вожњу камионом тако да сам задовољан оним што овај смер пружа. Већ имам понуде за запослење и сигуран сам да ћу врло брзо почети да радим – казао је Драган.

Сличног је става и Данијел.

-Од малена сам волео камионе и увек сам се играо са њима. Није било дилеме  шта ћу уписати, а мој циљ је да наставим школовање у Београду. Поред тога што ћу пуно путовати, ту је и добра зарада – сазнајемо од Данијела.

Никола Лукач, градоначелник, Валентина Мицковски и Небојша Јованов, чланови Градског већа посетили су Школску радионицу где се камион налази.

-Наш циљ је да у свим школама обезбедимо што боље услове за учење. Важно је и да куповином учила и опреме помогнемо да се образују стручни кадрови који су нам потребни. На нама је да урадимо све како би наша средина имала довољно радника за све потенцијалне инвеститоре које очекујемо у наредном периоду. У протеклој деценији знатна су инфраструктурна, али и сва остала улагања у квалитетније и модерније образовање. Улагање у школе и нашу децу је улагање у будућност – навео је градоначелник Лукач.

Техничка школа има 700 ученика у 26 одељења у три подручја рада: електротехника, машинство и саобраћај. Свим ђацима треба обезбедити што бољу практичну наставу, па је у протеклом периоду, уз помоћ локалне самоуправе, купљена још једна ЦНЦ машина и сада их је три. Набављено је и 250 рачунара распоређених у шест потпуно опремљених информатичких кабинета.

А.Ђ.

 

теофиловици-(6)

Последње вечери прославе славе града летњег Светог Николе у Народном позоришту наступили су браћа Теофиловић. Ратко и Радиша певају у дуету, двогласу, који  је специфичан јер је оријентисан на трагање ка звуку.

-Ове године обележавамо 30 година рада и пред кикиндском публиком извели смо пресек онога што смо радили током три деценије. Када неко уклеше дубоке емоције, љубав, патњу, живот у песму и обједини кроз мелодију, стихове и ритам, тада она добија квалитет који траје. Трагамо за архаичним звуковима који пробуде све слојеве које сваки човек носи у себи – истакао је Ратко Теофиловић.

Дуго година Теофиловићи су певали у хору  и како кажу музика је пронашла њих.

-Пре дванаест година били смо у вашем граду и вежу нас лепе успомене. Музику која већ постоји обједињујемо и стварамо на свој начин. Оживљавамо прошло време у садашњем тренутку. Највише песама је са југа, западне и источне Србије, са Косова и Метохије, чиме се увек представљамо публици  – казао је Радиша Теофиловић.

Браћа близанци истичу да увек стварају и да се радо друже са публиком. Од момента када су почели да наступају нису мењали музички правац који се односи на традицију и а капела певање. За себе тврде да су позитивни ентузијасти који су заљубљени у оно што раде.

А.Ђ.

 

гордана-дјилас-књига-(2)

У организацији Народне библиотеке „Јован Поповић“ уприличено је представљање књиге поезије „Хватање месечине“ Гордане Ђилас. За ово дело песникиња, рођена у Накову, ове године добила је награду из Фонда „Задужбине Бранка Ћопића“ за дела високе уметничке вредности. Гордана Ђилас је, како каже, била гост и домаћин на књижевној вечери.

-Збирка је посвећена мојим прецима и мом родном крају Накову и Кикинди у којој сам похађала Гимназију „Душан Васиљев“. Најлепша сећања су она која се односе на детињство што је и лајт мотив моје књиге. Сећање на некадашње снегове који су остајали читаве зиме, сећање на дуге летње жеге, на банатски ветар, на баке и деке које сам покушала, на неки начин, да окупим у звезданој биографији. То је и потврда нашег идентитета које нас чува од свих зала и невоља које свет доноси – истакла је песникиња која је и завичајни аутор библиотеке.

Прву збирку поезије „Пред огледалом“ објавила је 1985. године у издању Матице српске. То је почетак њене дуге и запажене књижевне каријере.

-Желела сам да поручим колико је важна породица и традиција. Кад знамо ко смо, шта смо и одакле долазимо, много је лакше да се сналазимо у савременом свету. Већ дуже време припремам баладу о столу из мог детињства који се налази код мене. Он је сведок свега што смо у животу прошли и доброг и лошег те желим да то и запишем   – закључила је Гордана Ђилас.

Ђиласова је објавила  десетине селективних библиографија савремених и других књижевних стваралаца. Учествовала је на бројним библиотечким и књижевним скуповима. Рецензент је бројних публикација из библиотекарства и библиографије. Сарадник је у Српском биографском речнику, Лексикону српске књижевности.

Поред ауторке о песмама је говорио и Никола Маринковић, књижевни критичар и рецензент збирке „Хватање месечине“.

А.Ђ.

псеница-пре-зетву

На територији Града у протекла два дана пало је између 25 и 70 литара кише, подаци су Пољопривредне стручне службе „Кикинда“. Најмање кише пало је у Башаиду, а највише у Мокрину, каже саветодавац ПСС Зоран Симић.

-Киша је више него добро дошла. Од почетка године ово су прве озбиљне падавине и пуно ће значити, пре свега, пролећним културама. За добар део парцела под јечмом и пшеницом киша је закаснила, али има и њива где је жито још зелено и помоћи ће да се налије зрно и убалаже штете од суше – напомиње наш саговорник.

 

Жетва јечма већ је почела, а врло брзо ће се у атару косити и пшеница.

-Очекујем да ће први откоси пасти већ крајем маја, почетком јуна. Прво ће се радити на парцелама које су на песковитом тлу јер ту је пшеница углавном већ жута и код овог усева киша која је пала неће пуно помоћи – додао је Симић.

До следећих падавина требало би сачувати сваки проценат влаге а колико је суша након екстремно благе зиме, готово без снега угрозила раст и развој не само пшенице већи и у пролеће прве посејане шећерне репе, говори чињеница да су системи за наводњавање активирани већ почетком априлу.

А.Ђ.

библиотека-киса-(2)

Пљусак који је синоћ захватио Кикинду довео је до тога да је у Народној библиотеци прокисао плафон изнад Дечијег одељења, просторија у ком се налази рачуноводство, као и у канцеларији директора где је отпао део плафона. Како сазнајемо од директора Бранета Марјановића проблем је настао јер олуци, који су били очишћени, нису могли да приме велику количину воде које је пала у једном моменту. Наиме током протекла 24 сата на територији града пало је 55 литара кише по метру квадратном.

-Библиотека од јутрос не ради за кориснике и тако ће бити до понедељка. Позвали смо мајсторе на чију препоруку је искључена струја у комплетној згради. Књиге са Дечијег одељења које су оштећене од воде суше се, а највише штете претрпело је рачуноводство где је страдало неколико рачунара. Рад ћемо прилагодити насталим околностима и потрудићемо се да у најскорије време санирамо последице настале због велике количине кише – истакао је Марјановић.

Због ванредних околности књижевно вече Гордане Ђилас заказано за 18 сати у Народној библиотеци биће одржано у Културном центру.

А.Ђ.

 

градска куца

Градска изборна комисија утврдила је збирну изборну листу учесника на локалним изборима у Кикинди 2. јуна. За места у Скупштини града надмеће се пет одборничких листа.

Прва листа је „Александар Вучић- Кикинда сутра” коју чине Српска напредна странка, Социјалистичка партија Србије, Покрет социјалиста, ПУПС, Социјалдемократска партија Србије, Српска радикална странка и Заветници. Први на листи је градоначелник Никола Лукач.

На другом месту је мањинска листа „Савеза војвођанских Мађара др Балинт Пастор”, на којој је први Золтан Тот, иначе председник Савета Месне заједнице Сајан.

Под бројем три је листа „Изабери промену- Уједињена опозиција Кикинде- Мирко Шоћ”, а у овој опозиционој коалицији су Странка слободе и правде, Лига социјалдемократа Војводине, Социјалдемократска странка, Србија центар, Народни покрет Србије, ДЗВМ, ПОКС, Двери, Покрет за преокрет. Први на листи је Мирослав Грујић, професор географије.

Четврта изборна листа је „Бирам борбу! Бирам Кикинду!” а у тој опозиционој коалицији су Демократска странка, Зелено леви фронт и Покрет слободних грађана. Ову листу предводи Оливера Кантар, адвокат.

Под бројем пет је листа „Кикинда против насиља- Милорад Мики Алексић”, а први на тој листи је уједно и њен носилац Милорад Алексић, дипломирани професор спорта и физичког васпитања.

Ј. Ц.

 

стоматолоска-столица-(3)

Стоматолошка амбуланта Дома здравља има боље услове за рад, захваљујући локалној самоуправи и фирми „Калцедонија“. Нову стоматолошку столицу донирала је поменута фирма јер је стара била неусловна.

-Хвала градоначелнику Николи Лукачу и компанији „Калцедонија“ на помоћи и, нама, преко потребној опреми. Стоматолошка столица коју смо имали била је стара 27 година и било ју је потребно заменити. Било је питање дана када више неће моћи да се користи и тада више не би могли да примамо пацијенте. Захваљујући донацији сада ће суграђани имати врхунску  стоматолошку негу – истакао је др Милош Радловић, начелник Стоматологије.

Столица је у употреби од пре две недеље, а градоначелник Никола Лукач, члан Градског већа Саша Танацков и Адриано Зони, директор фирме „Калцедонија Гордон“ у Кикинди, Суботици и Сенти, посетили су Стоматолошку службу.

-Имамо доста запослени и у разговору са нашим радницима чули смо да је Стоматолошкој служби потребна столица. Није било дилеме да ли ћемо помоћи и драго ми је када видим да су и запослени, али и грађани поздравили ову донацију – навео је Адриано Зони.

„Калцедонија“ у нашем граду послује од 2019. године и од самог почетка показала је висок степен друштвене одговорност према средини у којој послује, напоменуо је Саша Танацков, члан Градског већа.

-„Калцедонија“ је међу лидерима у помоћи кикиндском здравству. Када год смо, као локална самоуправа замолили за помоћ, радо су се одазвали. Стоматолошка столица вредна је 620.000 динара и налази се ординацији која је отворена сваког дана у години. Сада не постоје препреке да, услед техничких проблема, грађани остану без услуге зубара – казао је Танацков.

Ова компанија, у ранијем периоду, помогла је медицинским установама куповином вредних дијагностичких медицинских апарата, а своје опредељење да помажу локалној заједници показали су и у време пандемије.

Зубарска столица која је служила 27 година

А.Ђ.

 

 

 

слава-града

У Градској кући слава је обележена резањем славског колача, а овом догађају присуствовали су представници, републичких и покрајинских органа, као и привредног, друштвеног, политичког, културног и спортског живота града. Јереј Бобан Петровић је истакао да славећи славу развијамо духовни, физички, привредни и сваки други сегмент живота.

-Радост је овако прославити славу, уз подршку нашег града. Благодат Божија се излива свакодневно на нас који смо се окупили у великом броју и на Светој Литургији и литији. Што више волимо Кикинду и оно што она има , то ће нам наш град више дати  – додао је јереј Петровић.

Окупљене је поздравио градоначелник Никола Лукач.

-Окупили смо се да ,као велика породица, прославимо славу и да се сви заједно подсетимо правих вредности као што су поштовање, посвећеност, толеранција. Све нас чува Свети Никола, као и мудрост предака који су пре 250 година заболи крст у нашем граду, и сабране око славе нас опомињу да чувамо једни друге, али и нашу Кикинду и да је учинимо још бољим местом за живот. Наши млади кумови и њихови вршњаци су наша покретачка снага и мотив да још више радимо, градимо и успешно решавамо проблеме које наша средина има и више деценија – истакао је први човек града.

Кумови славе били су успешни гимназијалци Милица Томић, која је освојила две златне медаље на Светском такмичењу у истраживачким радовима у природним наукама и најбољи млади астрофизичар Андреј Поповић.

-Почаствована сам што сам позвана да, као кума, увеличам славу нашег града. Она нас све окупља на једном месту и чини да се осећамо као велика и снажна породица – навела је Милица.

И Андреј је истог мишљења.

-Драго ми је што сам међу великим бројем успешних младих људи одабран да будем кум славе. Ово је, уједно, начин да се захвалим мом граду и свим људима на дугогодишњој подршци која је пуно допринела да остварим успехе на такмичењима – сазнали смо од Андреја.

Обележавање славе града прати и богат програм. У уторак је гостовао глумац Ненад Јездић са представом „Књига о Милутину“, вечерас је концерт Дејана Петровића, а сутра, 23. маја од 19 сати у Народном позоришту је наступ браће Теофиловић.

А.Ђ.

ИВАНА МУНЋАН УМЕСИЛА НАЈ КОЛАЧ

Организовано је и такмичење за најбољи славски колач и ове године у конкуренцији је био 31 колач. Према оцени стручног жирија, председнице Наде Крстоношић, кувара Радована Субина и  Браниславе Зарић, прошлогодишње победнице, титулу за најбољи колач освојила је Ивана Мунћан (30).

-Први пут сам славски колач правила за Божић и сада други пут. Рецепт и начин на који се израђује колач научила сам од свекрве коју је научила њена свекрва. Рецептура се преноси са колена на колено. Нисам очекивала да ће бити најбољи, а најважнији састојци су љубав и воља и пошто је награђен сада ће пуно чешће бити на мојој трпези – сазнали смо од Иване Мунћан.

За најлепши изглед награђен је славски колач Дома ученика „Никола Војводић“, док је колач најлепшег укуса направила Љиљана Кери из Банатског Великог Села. Све учеснице такмичења су добиле захвалнице.

литија-(6)

Црквену славу града, летњег Светог Николу заједнички прослављају Град и Српска православна црква. Обележавање је почело службом у православном храму Светог оца Николе којој су присуствовали грађани и градоначелник Никола Лукач са сарадницима.

Литија је прошла централним улицама града. У свечаној поворци, предвођеној је свештенством и челницима Града, са крстовима, хоругвама и иконама, која је праћена је молитвом за друге, окупио се знатан број суграђана. Част да носе икону Светог Николе припала је рукометашима „Кикинде Гриндекс“.

Током литије изговаране су молитве за Кикинду и певане су црквене песме, тропари, посвећени празнику. У прошлости, литија је служила и за престанак кише, суше, рата, неке заразне болести. Стога су у цркви грађанима дељени струкови пшенице како би род „хлебног“ зрна био што богатији.

У литији је била и Косана Татомир из Иђоша.

-Заједништво је најважније и када смо сви на окупу. Наше жеље су услишене и после дугог сушног периода пала је киша уочи и на сам дан славе. Ово је прави начин да се окупе и стари и млади, да прошетају улицама и помоле се за благостање. Велика је радост видети све ово – рекла је Косана Татомир.

И Боја Ољача из Нових Козараца сваке године је у литији.

 

-Слава је важан дан за наш град и ово је прави начин да сви буду део обележавања. Свечана поворка нас уједињује и подстиче да допринесемо нашој заједници, да сарађујемо, дружимо се – казала је Боја Ољача.

Молитвена поворка носила је поруку мира, љубави, истине, радости.

А.Ђ.

 

445423781-472353958652551-4739304611852640778-н

Женска певачка група КУД-а  „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села на Међународном вокалном етно фестивалу младих у Неготину освојила је треће место у категорији традиционалног певања. Успех резултат је њиховог напорног рада, посвећености и љубави према етно музици.  Извођење  су пратили и оцењивали  врсни етномузиколози који су чинили жири: професор  др Димитрије Големовић, професор др Сања Радиновић и професор др Јасмина Новокмет.

Такмичарској вечери претходиле су музичке радионице на којима су Великоселке имале прилику да обогате своје знање из области етно певања.

Вокални етно фестивал младих окупио је десет певачких и вокално инструменталних група из Србије, Републике Српске, Бугарске и Северне Македоније.