кикинда

бомбардовање-споменик-(1)

Код споменика погинулим и несталим борцима Кикинде од 1991 – 1999. године „Туга“, данас, 1. јуна, обележено је 25 година од када је бомбардована Кикинда. Одата је пошта свим погинулим у НАТО агресији на нашу земљу. Паљењу свећа  присуствовали су чланови удружења “Српских ратних ветерана”, борачких удружења, породица погинулих и несталих. Владимир Радојчић из Удружења “Српских ратних ветерана” подсетио је да је у ноћи између 31. маја и 1. јуна Кикинда ракетирана са четири бомбе, а мета су били објекти у некадашњој касарни “Серво Михаљ”.

 

-Сваке године обележавамо овај дан и сећамо се напада  на нашу земљу и страдања нашег народа. Порука коју шаљемо да овог скупа је да можемо да опростимо, али не смемо да заборавимо. У ноћи бомбардовања добром одбраном избегнута су већа разарања која су се могла десити. Физичка разарања после овог временског периода нису толико видљива, али су остала у нашим срцима. – рекао је Радојчић.

У касарни је током бомбардовања било шест војника. Једна бомба пала је на тадашњи магацин за муницију, а друга на Центар за обуку паса. На сву срећу није било жртава јер су објекти који су уништени у бомбардовању били су празни. Милан Вејин, председник резервних војних старешина, резервни мајор и у време бомбардовања касарне био је у команди војног одсека Кикинда.

-Јединице војног одсека обезбеђивале су касарну. Објекти који су гађани били су празни, а пре рата у њима се налазила  велика количина експлозивних средстава. Једна од бомби завршила је у њиви и претпоставља се да је мета била пруга која долази из Румуније и која води према Београду. И у време санкција и бомбардовања у нашу земљу гориво је стизало из суседне земље те је циљ био да се онеспособи доток горива. Срећа је да је стражар који је био у непосредној близини гађаних објеката скочио у канал у ком није било воде и тако је остао неповређен – присећа се Вејин.

 

 

У некадашњој касарни јутро после бомбардовања затечени су кратери од бомби јер су пројектили били тешки између 400 и 600 килограма.  Једна од бомби, која није експлодирала и даље се налази у њиви суграђанина Стевице Радулашког. Кикинду су бомбардовали припадници шпанске ловачко-бомбардерске ескадриле.

Овом приликом Мирјани Лазичић уручена је плакета поводом Дана сећања на погнуле борце Кикинде и 25-то годишњицу НАТО агресије. Њен ујак Горан Рељин погинуо је као редован војник. Имао је свега 19 година.

А.Ђ.

Веселин Мандарин (23) представио је у Културном центру своју другу збирку поезије под називом „Нисам ти рекао“. У књизи  су се нашле песме које је написао када је имао 15 година.

-Највише је  песама са љубавном тематиком, али има и родољубивих, духовних, али и поезије која кроз сваки стих могу да дотакну читаоца. Стрпљиво сам чекао моменат да их објавим и моје песме које сам писао као нашле су пут до публике – каже Мандарин.

Веселин песме пише од своје дванаесте године, те не чуди што је другу књигу објавио врло брзо након прве.

-Када читам риме које сам састављао пре осам година спознајем да сам прерано сазрео, а ти стихови поручују мени и свима осталима да никада не треба одустајати од својих снова и тежњи. Најважније је препознати за шта смо предодређени и неговати то. Уколико свако верује у себе, кад тад ће и околина препознати те вредности – додаје млади песник који живи и ради у Иђошу.

Инспирације му не мањка и већ припрема две нове књиге.

-У плану је да издам још једну збирку поезије за коју се надам да ће бити издата до краја следеће године. Упоредо пишем породични роман у ком сваки млади човек може да се пронађе – открио је Веселин Мандарин.

И прву и другу збирку песама издао је „Банатски културни центар“ из Новог Милошева, а подршку је добио и од локалне самоуправе. Чланице Градског већа Мелита Гомбар и Валентина Мицковски присуствовале су књижевној вечери.

-Наш приоритет је да помогнемо младим и талентованим суграђанима, а Веселин је један од њих. Један је од амбасадора и промотера нашег града. Од када се вратио у Иђош помаже да се обогати културни живот у овом мести – напоменула је Валентина Мицковски.

Мандарин је члан Клуба књижевника „Душко Трифуновић“ и циљ му је да промовише књижевност и писану реч. Прва књига под називом „Вечност је крива“ преведена је и на немачки језик, а након што испромовише нову збирку у Србији планира да је представи публици у Немачкој. Нада се да ће и ова збирка бити доступна Немцима на њиховом језику.

А.Ђ.

дан-поља-стрнине-(6)

Род пшенице биће умањен, а жетва озимих култура ће бити завршена у време када је ранијих година почињала, закључак је традиционалног Дана поља озимих стрнина у организацији Пољопривредне стручне службе „Кикинда“. На огледном пољу пољопривредници, стручњаци, представници семенарских кућа имали су прилику да виде како је временске (не) прилике поднела 61 сорта пшенице, од којих је трећина нова, 14 сорти јечма, четири сорте тритикалеа. Ове године на огледном пољу уочљива је јасна разлика које сорте добро подносе сушу и нестабилне климатске услове.

Иако ће приноси варирати од њиве до њиве, закључак је да ће за 30 одсто бити нижи у односу на прошлу годину. Тако се очекује да ће јечма бити максимално до шест тона по хектару, јер он боље реагује на сушу, док ће пшенице бити у просеку три до четири тоне по хектару.

-Жетва јечма је почела, а за десетак дана очекује се да започне озбиљније кошење пшенице. До тада ће се жито жњети спорадично на парцелама које су на песковитом тлу и лошијег квалитета – прецизира Зоран Симић, саветодавац ПСС.

Поред умањеног рода, пољопривредници се, и ове године, жале на цену која је тренутно од 22 до 23 динара за килограм жита овогодишњег рода.

-Још увек нисам почео са жетвом. Очекујем да ће први откоси пасти за десетак дана. Под пшеницом имамо око 70 јутара и оно што јој је обележје је да је сува. Киша је стигла, али касно и зрно се није налило. Не очекујем да принос буде више од три тоне по јутру, а прошле године био је од четири до пет тона. Цена, о којој се тренутно говори је ниска. Због нижег приноса ми смо у губитку – навео је пољопривредник Кикинде Иван Јовић.

Милан Богојевић из Нових Козараца додаје да је киша која је пала побољшала стање на његовој парцели.

-И поред тога принос ће бити десеткован и вероватно ће принос бити до три по јутру. Цену још увек не знамо, предвиђа се да ће бити до 23 динара, а по мојој процени минимална цена која би морала бити је 25, 26 динара за килограм. Она би колико-толико покрила губитке односно улагања – сазнајемо од Богојевића.

Локална самоуправа и ове године помаже локалне пољопривреднике и ове године обезбеђено је 15, 2 милиона динара за субвенције, рекао је члан Градског већа Љубан Средић који је присуствовао овој манифестацији.

-Имамо 18 мера и код појединих су предвиђена средства скоро утрошена. То показује да је нашим пољопривредницима значајна подршка града и новац који се издваја за унапређење производње. Циљ је да помогнемо мала и средња газдинства која ће купити део опреме, механизације,пластенике, поставити систем за наводњавање, осигурати усеве и слично. Сваке године све је више заинтересованих за конкурс, а мере које суфинансирамо, доносимо у договору са произвођачима – напоменуо је Средић.

Директор ПСС Младен Ђуран подсетио је да је кикиндска једна од ретких пољопривредних служби који већ више од две деценије у континуитету организује Дан поља. Година је специфична са топлотним „ударима“ током пролећа, тако да ће остати упамћена по томе да су први откоси пали већ у мају и да ће бити завршена у време када је, ранијих година почињала  закључио је Ђуран.

У кикиндском атару под пшеницом је око 16.000 хектара, јечма има на око 2.000, док је уљана репица заступљена на око 3.000 хектара, на уштрб хлебног зрна које је ранијих године било засновано на већим површинама.

А.Ђ.

 

 

 

 

сетња-мултипла-(8)

Поводом Светског дана посвећеног оболелима и борби против мултипле склерозе на Старом језеру организована је шетња под називом „Сваки корак је победа“.  Чланови удружења Мултипле склерозе Кикинда, корисници Центра за пружање социјалне заштите, представници удружења инвалида, грађани, родбина и средњошколци подржали су акцију која је организована трећи пут.

-Шетња је симболична и шетамо за оне који то не могу. За све нас који болујемо од мултипле склерозе сваки корак је победа јер има дана када не можемо да направимо ни један корак. Удружење има 53 члана, али се тај број, на жалост, константно мења с обзиром на то да нам врло често долазе нови чланови. Окупљања нам пуно значе, а наше удружење једно је од најактивнијих на територији града. На нама је да се изборимо да будемо видљиви сваком члану друштва  – истакла је Бранкица Мишков, председница удружења.

Скупу је присуствовала и председница Друштва мултипле склерозе Војводине Зорана Будак.

-Ту сам да подржим ову манифестацију и част ми је задовољство што сам део ње. Сваке године ова акција је све квалитетнија, захваљујући представницима кикиндског удружења. У нашем саставу оно је најмлађе, али најбоље ради. Помажу не само оболелима од мултипле склерозе него и свим осталим инвалидима – навела је Зорана Будак.

Овом приликом симболично су пуштени наранџасти балони у знак подршке оболелима.

Мултипла склероза је хронична неуролошка аутоимуна болест која се два пута чешће јавља код жена него код мушкараца. Број оболелих у Србији је у порасту, и тренутно око 9.000 пацијената живи са мултипла склерозом. Најчешће се јавља између 20-те и 40-те године живота. Практично се јављају сметње вида, слабост екстремитета, хода, гутања. Чест пратилац мултипле склерозе је депресија,тремор, спазам, невољни покрети те треба имати сталну емпатију за потребе и патње ових људи. Оно што је важно јесте да више од половине болесника са овом дијагнозом добија добру и ефикасну терапију.

А.Ђ.

На 66. Државном такмичењу талената за основне школе у Панчеву и за средње школе у Чачку 13 полазника Регионалног центра за таленте „Душан Васиљев“ освојило је 21 републичку награду. Лена Давидовић, ученица седмог разреда ОШ „Жарко Зрењанин“ освојила је прво место из физике и прву награда за најбољи научно-истраживачки рад из физике у држави. Јована Карић, ученица осмог разреда ОШ „Свети Сава“  друга је из истог предмета. Владимир Босанчић, ученик осмог разреда ОШ „Жарко Зрењанин“  освојио је такође друго место и трећу награду за најбољи научно- истраживачки рад из српског језика у држави.

 

Милица Савковић матуранткиња Гимназије „Душан Васиљев“  из психологије је добила прву награду за најбољи научно-истраживачки рад у држави. Богдан Завишин, ученик друге године, Гимназије „Душан Васиљев“ први је из историје, а другу награду освојио је за најбољи научно-истраживачки рад. Ана Стојковић матуранткиња Гимназије друга је у републици из психологије, а  прву награду освојио је њен научно- истраживачки рад. Светлана Ћулафић, ученица треће године Гимназије „Душан Васиљев“ друга је из историје, Емилија Рељин, такође ученица треће године Гимназије освојила је друго место и трећу награду за најбољи научно-истраживачки рад. Леа Калембер, матуранткиња ССШ „Милош Црњански“ заузела је треће место, а добила је и прву награду за најбољи научно-истраживачки рад из биологије . Дуња Бјелић, ученица треће године Гимназије „Душан Васиљев“ заузела је треће место и има и трећу награда за најбољи научно-истраживачки рад из психологије . Татјана Исаков, ученица четвртог разреда ССШ „Милош Црњански“  такмичење из биологије завршила је на трећем месту док је добила и другу награду за најбољи научно-истраживачки рад из биологије . Ксенија Стефановић, ученица треће године Гимназије „Душан Васиљев“ освојила је другу награду за најбољи научно-истраживачки рад из физике.

Полазници кикиндског РЦТ „Душан Васиљев“ ове године освојили су седам награда више него претходне године чиме је ова генерација постигла рекорд Центра. Пошто се такмичења талената одржавају под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја, и налазе се у календару такмичења, Светлана Ћулафић, Емилија Рељин, Дуња Бјелић, Леа Калембер, Вук Јакић, Ана Стојковић и Татјана Исаков биће ослобођени полагања пријемног испита за факултете из историје, књижевности, психологије и биологије.

Јавна презентација награђених радова биће одржана у току наредне недељу у дворишту Народне библиотеке „Јован Поповић“.

Министар-за-рад-(6)

Рањива и старија популација, суграђани у стању социјалне потребе, инвалиди, борци ветерани, посебне су друштвене групе, за које локална самоуправа, у сарадњи са надлежним министарством, обезбеђује нове, модерне и услове потпуно прилагођене њиховим потребама и свакодневним активностима.

Доказ томе је и данашње свечано отварање реновиране зграде реконструисаног инклузивног објекта на тргу, као и полагање камена-темељца за нову зграду Центра за социјални рад. Догађајима су присуствовали представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Програма за развој Уједињених нација (УНДП), Округа и Града.

Обнављање простора у који се није улагало 65 година остварено је у оквиру кампања „Србија без баријера“ и „Инклузивна Србија“ Министарства за рад. Са домаћинима, градоначелником Николом Лукачем, његовим помоћником Светиславом Вукмирицом, председником Скупштине града, Младеном Богданом  и начелником Севернобанатског округа, Мирославом Дучићем, реновирани објекат обишли су министар за рад Немања Старовић и Биљана Барошевић, помоћница министра у Сектору за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Министарство је у реновирање зграде обезбедило безмало 11 милиона динара, а значајан део средстава издвојио је и Град, напоменуо је министар Старовић.

– Поред ове инвестиције, Министарство за Кикинду обезбеђује средства и по другим основама, значајним за особе са инвалидитетом. Од почетка године издвојили смо више од 13 милиона динара за предузећа, за рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, као и непуних 17 милиона динара за превоз особа са инвалидитетом. Наставићемо то да чинимо јер желимо да створимо услове једнаке за све – рекао је Старовић.

У реновираном објекту своје просторије имају: Савез удружења бораца народноослободилачких ратова са Ветеранима специјалних јединица полиције, Савез организација резервних војних старешина, Српски ратни ветерани, Савез потомака ратника Србије од 1912. до до 1920. године, Међуопштинска организација глувих и наглувих и Спортско друштво инвалида. У згради су и заједничка кухиња и конференцијска сала.

– Настављамо акцију „Србија без баријера“ и „Кикинда без баријера“ и трудићемо се да особама са инвалидитетом максимално олакшамо живот, као и свим нашим суграђанима – истакао је градоначелник.

Свечаном означавању почетка изградње нове зграде Центра за социјални рад у улици Милоша Остојина, на плацу на којем је била зграда некадашње Месне заједнице, присуствовали су и представници Програма за развој уједињених нација.

Изградња новог Центра део је веће иницијативе коју Уједињене нације, Програм за развој, спроводе са Министарством за рад. До сада су улагали у три овакве установе у нашој земљи, а објекат у Кикинди први је који се гради из темеља по потпуно функционалном и модерном пројекту.

– Реч је о великом побољшању, зграда ће имати три пута већу површину од претходне, изградићемо модеран простор, што је битно за пружање услуга којима се овај центар бави. Годишње услуге Центра користи 8.700 људи и сада ће им бити обезбеђени много бољи услови, што ће и побољшати ниво услуга. Најважније је да ће бити на корист људима и локалној заједници – рекао је Јакуп Бериш, стални представник УНДП у Србији.

Бериш је додао да је ово и прилика за развој социјалних центара у земљи  успостављањем нивоа квалитета за објекте који ће се тек градити.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

 

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

– Кикинда ће, са овим новим објектом, бити прва у држави – изјавио је министар Старовић. – Биће то, на хиљаду квадрата, најмодернији Центар за социјални рад. Овим успостављамо нове стандарде, али се на томе нећемо зауставити.

Постављању камена-темељца присуствовали су и директор Центра за социјални рад, Радислав Иветић и запослени.

– Ново, велелепно здање красиће овај део града и бити на добробит корисницима и запосленима. Поносни смо што се први овакав објекат гради баш у Кикинди – нагласио је градоначелник Лукач.

Пројекат је вредан 1,7 милиона динара. Инвеститор је Град, наручилац Програм за развој, а финансијер Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Извођач радова је београдска „Југоградња“, а рок за завршетак радова – март наредне године.

Приликом данашње посете, после пријема код градоначелника, гости из Министарства обишли су и штандове Српске напредне странке на Тргу.

С. В. О.

гусле-бугарска-(1)

Чланови млађег дечијег извођачког фолклорног ансамбл Академског друштва за неговање музике „Гусле“, чији је уметнички руководилац Драгослав Танацков, од 25. до 28. маја учествовали су на на 25. Дечјем фестивалу фолклора „Пријатељство без граница“.. На манифестацији међународног карактера, одржаном у бугарском граду Сливену, тридесетак малишана на најбољи начин представило је Србију и Кикинду.

-Фестивал није такмичарског карактера него му је циљ, како и сам назив каже, да се деца окупе, друже, али и да упознају културу и традицију других народа. Наши фолклорци са играма из Баната и Груже, али и млађа певачка група, имали су три запажена наступа и од публике, али и од осталих учесника – сазнајемо од уметничког руководиоца Игора Попова.

Манифестација је окупила велики број извођача из 17 ансамбала из Пољске, Словачке, Румуније, Босне и Херцеговине, Србије и домаћина Бугарске. За све учеснике су организоване радионице током којих су се  представљале музичке културе земаља из којих долазе.

-Ово је била прилика да се договори даља сарадња, тако да се надамо да ће нас наши домаћини, који су нам већ упутили позив за наредну годину, посетити. Како смо се овом приликом спријатељили са групом из Босанске Градишке, разматрали смо иницијативу која је потекла од деце, да ми будемо њихови, а они наши гости – рекао је Попов.

У кикиндском друштву увелико се припремају за други „Мали матурантски плес“ који ће бити одржан 6. јуна и 11.30 сати у хали СЦ „Језеро“. Учествоваће деца четвртих разреда шест градских основних школа у којима је читаве школске године организована школа фолклора и чланови „Гусала“.

А.Ђ.

 

 

иван-предин

Иван Предин, повереник и председник омладинске организације Градског одбора Српске странке Заветници пред изборе поручио је својим суграђанима:

-Српска странка Заветници је активни део будуће победничке коалиције и листе ” Александар Вучић – Кикинда сутра”, која се налази под редним бројем 1. Ми позивамо чланство и симпатизере Заветника да изађу на изборе 2. јуна и да гласају баш за ту једину опцију, која нуди омладини перспективу. Заветници имају мотив да Кикинђани остану своји на своме у Кикинди и да овде граде своју будућност, а политички авантуризам, који нуди пробриселска опозиција нама је бесмислен. С једне стране смо ми којима је у срцу Србија и Кикинда, а с друге стране су неозбиљни политиканти. Политика није игра, већ одговорност, што је наша председница Милица Ђурђевић Стаменковски показала преузимањем одговорности за врло важно Министарство за бригу о породици и демографији и после избора очекујемо посету нашем граду – истакао је Предин.

 

 

зито-1-(1)

Традиционални Дан поља озимих стрнина у организацији Пољопривредне стручне службе биће одржан у петак у 10 сати на огледном пољу код фарме музних крава на путу Кикинда – Банатска Топола.

Из ПСС-а позивају пољопривреднике да им се придруже јер је ретка година када се на огледном пољу може видети које сорте стрнина су отпорне на сушу, а које не. Ово је прилика да се погледају њиве под пшеницом, јечмом, тритикалом и ражи, као и да се чују савети стручњака.

селаковиц-(14)

Министар културе Никола Селаковић у оквиру посете Кикинди потписао је уговоре о конкурсном финансирању са Народним музејем и Центром за ликовну и примењену уметност „Тера“, а обишао је и Културни центар за који је поменуто министарство издвојило средства за радове. Заједно са градоначелником Николом Лукачем, чланицом Градског већа Валентином Мицковски, начелником Севернобанатског управног округа Мирославом Дучићем и директорима Лидијом Милашиновић, Александром Липовановим и Марком Марковљевим, министар Селаковић је разговарао о будућој сарадњи.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

 

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

-Уговори су вредни 7,3 милиона динара, али то није све што ћемо у овој години финансирати у Кикинди. Народном музеју одобрено је укупно шест, а „Тери“ 4,5 милиона динара. Од 2021. до 2024. за Кикинду је, из свих конкурсних линија, обезбеђен 81 милион динара за 67 пројеката и та подршка биће настављена и у будућности. Преко конкурса „Градови у фокусу“ ваш град је, нарочито пројектима Културног центра, био стални и лојални партнер нашем министарству. У истом периоду кроз самосталне и заједничке пројекте са министарством Кикинда је издвојила још 107 милиона динара. Када се све сабере то је близу 200 милиона динара који су утрошени за културу – истакао је министар Никола Селаковић.

Титула Националне престонице културе, за коју се град оправдано нада да ће је понети 2027. године, доноси многобројне погодности нашој средини. Питали смо министра зашто је за Србију важно да Кикинда то и постане.

-Било би важно јер ће омогућити да се Србија упозна са богатом културно-историјском баштином овог краја наше државе. Оживело би пуно тога у граду, а Кикинда би у свој својој пуноћи показала читавој земљи шта нуди. Нарочито је значајно за места која се налазе на граници јер тада могу да привуку много више људи. Ако Кикинда  постане престоница културе 2027. то ће бити обострано корисно јер се тада одржава специјализована Светска изложба „Експо“ и државу ће посетити око три милиона људи од којих ће велики број пожелети да дође у Кикинду која ће богатим обичајима приказати оно најбоље што има – одговорио је Селаковић.

Градоначелник Никола Лукач изразио је задовољство посетом министра Селаковића и захвалио се на помоћи.

-Све што смо урадили даје нам кредибилитет да конкуришемо амо и постанемо Национална престоница културе 2027. Подршка коју имамо од Министарства културе је значајна и сигуран сам да ће је све институције искористити на прави начин и помоћи да капацитете града подигнемо на виши ниво – навео је Лукач.

Министру Селаковићу уручен је лого пројекта „Јаки“ који јача културне капацитете града и том приликом напоменуо је помоћ коју је пружила сада председница Покрајинске владе, доскорашња министарка културе Маја Гојковић, али и залагање народног посланика Миленка Јованова који се труде да увек и на сваком месту на најбољи начин промовишу Кикинду.

Народни музеј средствима Министарства културе реализоваће пет, а „Тера“ четири пројекта .

А.Ђ.