кикинда

dobrovoljni-davaoci-(5)

Светски дан добровољних давалаца крви, 14. јун, свечано је обележен у  просторијама Црвеног крста. Признања су уручена најхуманијим суграђанима, добровољним даваоцима крви. Награде за сто и више давања, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски уручила је: Синиши Барачкову, Зорану Ђурђевићу, Драгану Лазићу, Ивану Мијанџићу, Предрагу Величкову и Мићи Стојаковићу.

-До сада сам крв даровао 104 пута. Добровољни давалац крви постао сам у војсци. Мој мотив је био хуманост. Најпре сам војни рок служио у Сомбору, а потом и у Загребу. Пошто сам се вратио наставио сам да дајем крв и ево године су прошле, а ја сам, надам се помогао многима. Позивам све који могу да дарују крв јер наше мало некоме значи много – рекао је Мића Стојаковић.

Додељене су и плакете „Широко срце“ за најхуманије средине у 2023 години. То су ЈП „Кикинда“, Техничка школа и Месна заједница Наково.

-Више од 30 радника наше компаније су редовни даваоци крви и на њих треба да се угледамо. Ја до сада нисам био давалац, али ово признање ме је мотивисало да то постанем у наредном периоду. ЈП „Кикинда“ је у протеклих две године помогла Црвеном крсту, тако што су уз рачун суграђани добијали и календар планираних акција добровољног давалаштва. Као друштвено одговорно предузеће одазвали смо се свим позивима ове хумане организације да помогнемо – истакао је Чедо Гверо, в.д. директор ЈП „Кикинда“.

Окупљенима се обратила Дијана Јакшић Киурски која се захвалила даваоцима на хуманости и истрајности.

-Крв је једнако живот и самим тим то говори колико је важно да се промовише добровољно давалаштво и да се млади што више укључују. Стога им се и ми, као друштво захваљујемо на несебичности и храбрости. Кикинда је препозната као хумана средина јер има велики број давалаца. Зато је важно апеловати на све који су здрави да постану даваоци крви – додала је Дијана Јакшић Киурски.

Уручењем признања Црвени крст захвалио се и онима који су крв даровали 75, 50 и 35 пута.

-У претходној години Црвени крст, у сарадњи са Заводом за трансфузијом крви, реализована је 31 акција добровољног давалаштва крви. Том приликом прикупљено је 1.787 јединица крви односно 3,56 одсто у односу на број становника што је изузетан резултат. Клуб „25“ који окупља младе даваоце крви реализовао је 22 едукације за средњошколце којима је био обухваћен 381 ученик. Резултат је 218 првих давања у 2023. години – навела је секретарка Црвеног крста Данијела Бјељац.

Овом приликом награђени су и основци који су учетвовали на конкурсу Црвеног крста Србије „Крв живот значи“.

Ове године обележава 20 година од како је Светска здравствена организација прогласила 14. јун за Светски дан добровољних давалаца крви, али и то да Црвени крст Србије национални дан добровољних давалаца крви прославља 11. маја, у недељи Црвеног крста.

А.Ђ.

bolnica-pregledi-(2)

Бесплатни превентивни прегледи, које организује Министарство здравља ради ране дијагностике и промоције превенције као најефикаснијег начина бриге о здрављу, биће настављена у недељу, 16. јуна, од 8 до 17 часова. У Општој болници Кикинда, у делу где су интернистичке амбуланте, сви одрасли грађани, са или без здравственог осигурања, у недељу ће бити у прилици да бесплатно обаве дерматолошки преглед младежа, и ураде тумор маркере ЦЕА (ЦЕА), ЦА19-9 (ЦА19-9) и АФП (Алпха Фетопротеин).

Поред тога, због великог интересовања, грађани ће и овога пута моћи да без заказивања, измере крвни притисак, ураде ултразвучни преглед абдомена, провере ниво шећера у крви и комплетну крвну слику у лабораторији.

Посебно је важно да ће у оквуру ове акције бити организовани и систематски прегледи деце на Дечјем одељењу, а уколико педијатар уочи деформитете локомоторног система, на одељењу Физијатрије дете ће прегледати специјалиста физијатар. Предвиђена је и могућност одређивања шећера у крви, уз пристанак родитеља.

Министарство здравља и овим путем позива грађане да учествују у недељној акцији, обаве превентивне прегледе и тиме позитивно утичу на своје здравље. Посебно позивају родитеље деце предшколског и школског узраста, да искористе прилику и на брз и ефикасан начин провере здравље своје деце.

 

mala-matura

Малу матуру осмаци ће полагати 18, 19. и 20. јуна, а не како је првобитно било планирано од 17. до 19. јуна, а поводом закључка Владе Србије да 17. јун, други дан Курбан Бајрама, буде нерадни дан за припаднике исламске заједнице у Србији. Више од 400 ученика на територији града завршило је осми разред, сазнајемо од председника Актива основних школа и директора ОШ „Жарко Зрењанин“.

-Мала матура померена је за један дан и без обзира на то све је спремно за завршни испит. Тако ће се тест из матерњег испита полагати у уторак, 18, из математике у среду, 19, а из изабраног предмета у четвртак, 20. јуна. Очекујем да никаквих проблема неће бити и да ће ученици успешно урадити ову проверу знања – рекао је Фаркаш.

 

Последњег дана мале матуре ученици полажу изборни предмет и могли су да бирају један од понуђених из предмета биологије, историје, географије, физике или хемије. За то који ће тест полагати раније су се определили. Испит почиње тачно у 9 и траје до 11 сати.

-Сва упутства о полагању испита ученици су већ добили од својих разредних старешина и школа. Сви су се припремали и сигуран сам да су спремни за оно што их очекује – додао је наш саговорник.

А.Ђ.

Matura-Ekonomska-(10)

У серији најлепших догађаја у ово доба године први су прославу матуре, вечерас, имали ђаци Економско-трговинске школе, њих 90, који су стекли дипломе за занимања: економски техничар, комерцијалиста, трговац, кувар и конобар.

Због лоших временских услова изостала је шетња по тргу, али их је, испред „Беле виле“, ипак сачекао велики број рођака, пријатеља и суграђана. Ђак ове генерације је Марко Пекаревић који је завршио смер за економског техничара и којег је ово признање његове школе пријатно изненадило.

– Одушевио сам се када сам чуо да сам ђак генерације, нисам то очекивао. Положио сам, са петицама, матурске испите из рачуноводства, пословне економије, принципа економије, српског језика и практичног рада – каже Марко.  – Планирам да упишем Економски факултет у Суботици. Моја порука млађима је да уче и да ће се труд сигурно исплатити.

Поред ђака генерације, Економско-трговинска школа је, међу матурантима, први пут, изабрала и ученика афирмације, ђака који је на најбољи начин представљао Школу. То је Жарко Утржан, такође са звањем економског техничара.

– Две године сам био председник Ученичког парламента чији сам члан од прве године – објашњава Жарко. – Почаствован сам овом титулом и поверењем које су ми указивали професори и сви у Школи. Мислим да сам га оправдао својим добрим организационим способностима и умећем да мотивишем ученике. Спроводио сам пројекте који су подстицали ђаке да раде на себи, да буду бољи, да верују у своје потенцијале и у своју школу – објашњава Жарко. – Уписаћу приватни Правни факултет у Новом Саду и планирам да се, на почетку каријере, бавим адвокатуром, а затим и политиком, да бих могао да утичем на то да млади имају економску подршку како би могли да шире видике.

Своје матуранте дочекивао је и директор, Роберт Вуњак.

– Ову генерацију ћемо памтити по радости, добром учењу и успесима на такмичењима, а најважније је то што су они добри људи – истакао је директор. – Ученик генерације и ђак који је највише афирмисао школу су сјајни момци, учествовали су на много такмичења и манифестација, били су прави репрезенти наше школе и хвала им на томе.

У новој школској години ова установа отвориће пет одељења са шест образовних профила и у њој ће бити места за 140 ученика.

 

Матурско вече већ сутра, 14. јуна, имаће Техничка школа. Следе Гимназија, 16. јуна и ССШ „Милош Црњански“, 21. овог месеца.

Децо, само храбро, и срећно!

С. В. О.

Autoprevoz-Kikinda

Услед рехабилитазиције расксрнице Јована Јовановића Змаја и Партизанске, аутобуси „Аутопревоза“ који купе путнике на Микронасељу променили су место стајалишта.

-Путници из Микронасеља и они који станују у близини, док трају радови, у аутобусе могу да уђу у Светосавској улици код „Беле виле“. Ту купимо путнике и у одласку и у доласку – истакао је Иван Мијанџић из ЈП „Аутопревоз“.

У току је постављање цеви за инсталацију будућег семафора, као и радови на атмосферској канализацији који ће трајати до 17. јуна. Након завршетка поменутих послова стајалиште за аутобусе поново ће бити у Змај Јовиној улици.

А.Ђ.

 

Suvaca-(1)

Народни музеј организује летњи камп за децу од 7 до 11 година. Тема је „Кад порастем бићу уметник“, а камп ће бити реализован од 17. до 21. јуна.

-Камп ће бити одржан на простору Суваче, а током четири дана обрадићемо четири уметности: музику, сликарство, драмска уметност и књижевност. О свакој области имаћемо предаваче који ће деци на занимљив начин приближити тему о којој причају. Поред тога организоваћемо и традиционалне игре за децу и наш циљ је да се дружимо и децу научимо нешто ново – сазнајемо од Славице Гајић, етнолога.

Пријављивање је на број телефона 422-500 или лично у Народном музеју. Дневна улазница је 150, а цена за четвородневни камп је 600 динара.

tera-noc-muzeja-(6)

У суботу, 15. јуна  биће организован целодневни програм у Музеју „Тера“. Мултимедијални излет „Тера фантастик“ трајаће од 15 до 23 сата и обухватиће изложбу графита регионалних уличних уметника, као и програм „Поново базар“ који се односи на рециклажу и реутилизацију старе електронике.

Овом приликом биће организоване радионица за родитеље са малом децом током које ће моћи да се утискују стопала или шаке малишана у плоче од глине. Радионице са Љубишом Николићем почеће у 16 сати. Два сата касније биће организовано и дружење под назовом „Тера херц“ са Константиносом Петровићем која ће се базирати на употребу боја у музици и светлости током ког ће настати музички инструменти.

tanja-ostojic-tera-(4)

У Галерији „Тера“ организован је разговор са  мултимедијалном уметницом Тањом Остојић из Берлина која је била учесница симпозијума 2013. године. Тема о којој је говорила је „Методологије колективних феминистичких уметничких пракси“. Овакви догађаји су ту да прикажу тенденције у савременој уметности и да отворе простор за дискусију међу младим људима.

-Десио се прелаз у уметности, уз нови начин изражавања тако да уметник или уметница нису индивидуе које се баве својим креирањем, него уводе и друге и настају колективна уметничка дела. То говори да уметници данас нису егоцентрични, какви су били некада јер се кроз колективни начин рада бавимо подршком једни других и учимо једни од других – сматра Тања Остојић.

Представљена су два пројекта „Лексикон Тања Остојић“ и „Mis(s) placed Women“ којима је заједничко да је сваки од њих трајао више година и укључивао је већи број девојака и жена различитих генерација. Пројекат „Лексикон Тања Остојић“ трајао је шест година. Учествовале су 33 жене имењакиње и презимењакиње Тање Остојић.

-Једна од њих Тања Остојић Гутеша је дошла у Кикинду и провела викенд у „Тери“ и бавила се вајарским радовима. Друге Тање Остојић прошле су различите фазе попут интервјуа и радионицa које су организоване у нашој земљи, Босни и Херцеговини, Хрватској, Немачкој. Све заједно израдиле су уметнички рад, вез и скулптуре од глине – појаснила је наша саговорница.

Пројекат „Mis(s) placed Women“ обухватио је 180 жена широм света. Оне су учествовале у великом броју перформанса у јавном простору који су се бавили, пре свега, миграцијом.

А.Ђ.

 

 

 

 

 

decija pijaca

Играчке, гардероба, књиге, украси и друге предмети зашарениће се у суботу 15. јуна, на тезгама у дворишту Културног центра. И сваке наредне суботе, па све до краја распуста, Дечија пијаца отвориће врата малим продавцима и купцима у истом термину, од 9 до 11 сати и 30 минута.

Већ годинама уназад, за ову пијацу тражи се тезга више. Да су поред добре забаве и дружења, многи дечаци и девојчице долазили и до озбиљног џепарца, каже за КИКИНДСКИ Тања Ножица из Културног центра.

-Пре неколико година, један дечак је од џепарца који је зарадио продајом на Дечијој пијаци, купио базен који је тада коштао 35.000 динара. Нека деца су сакупила џепарац за летовање, а друга новац за књиге. Радо нам долазе и деца из других градова и из иностранства, која лето проводе овде, код бака и дека. Било их је из Шпаније, Италије, Африке – наводи Ножица.

Прва Дечија пијаца организована је у нашем граду 2007. године, по угледу на сомборску.

– Видела сам на интернету да Сомборци имају Дечију пијацу и сматрали смо да ће то бити занимљив садржај за децу, али је у почетку ишло прилично лоше, био је слаб одзив. Временом је пијаца заживела и сада нас више не изненађује слика бројних малишана који спремно и стрпљиво чекају да се врата Културног центра ујутру отворе како би на тезге изнели све што су припремили- истиче наша саговорница.

Најављује и да ће током једне јулске седмице, пијаца радити свакодневно, у поподневним сатима.

-Од 15. до 19. јула имаћемо представе за децу, а недељу дана пре или после тога, организоваћемо Дечију пијацу свакодневно. Прошле године то се показало као пун погодак, па ћемо поновити- додаје Ножица.

Ј. Ц.

 

 

 

 

 

 

 

zetva-psenice

Жетва јечма је на самом крају, а спорадичне падавине врло мало су успориле комбајне. У неким деловима кикиндског атара кише није ни било тако да се косидба обавља неометано, истиче за наш портал Зоран Симић, саветодавац ПСС.

-Жетва јечма у Мокрину  је завршена и принос је између четири и пет тона по хектару. Род је нижи за око 30 процената у односу и на прошлу годину, али и у односу на вишегодишњи просек. Оно што забрињава јесте чињеница да када је лош принос јечма, род пшенице је још лошији, јер је она мање отпорна на неповољне временске услове које смо имали – каже Симић.

У току је и скидање жита и то је прво урађено на лошијим и на теренима где није било падавина.

-Ове године окосница приноса су падавине. Мање утицаја има сорта, као и врхунска агротехника. Где је било мање падавина, принос, али и квалитет пшенице је лошији. Јечам  се предаје сув , а пшеница се коси када је влага испод 14.  На огледним пољима Пољопривредне стручне службе приноси су  мало бољи – додаје наш саговорник и напомиње да ће очекује да ће жетва бити готова до 25. јуна.

У Задружном савезу Војводине израчунали су да производња овогодишњег рода хлебног зрна за пројектовани принос од пет и по тона по хектару, износи око 163 хиљаде динара, што значи да тренутна цена пшенице од 21 до 23 динара, не покрива трошкове производње.

А.Ђ.