May 26, 2026

кикинда

prihvatni-ceentar

Odlukom Komesarijata za izbeglice i migracije: Trajno zatvoren Prihvatni centar u Kikindi

Aleksandra Djuran July 26, 2024

Komesarijat za izbeglice i migracije, zbog smanjenog broja migranata,  doneo je odluku da se trajno zatvore prihvatni centri u Kikindi, Šidu i Dimitrovgradu.

Iz Komesarijata navode da je ova oduka doneta usled  kontinuiranog smanjenja migratornog priliva u dužem periodu, što se značajno odrazilo na popunjenost smeštajnih kapaciteta centara za azil i prihvatnih centara.

-Srbija ima jedan od najbolje uređenih sistema prihvata i upravljanja migracijama, a Komesarijat je pomenutu odluku doneo u skladu sa strategijom reagovanja utvrđenom Planom reagovanja na povećan broj migranata na teritoriji Srbije za 2024. godinu, i to u cilju racionalizacije operativnih troškova i efikasnog upravljanja resursima i sistemom prihvata – navodi se u saopštenju i dodaje da imaju planove ako se poveća priliv migranata, da svakodnevno prate migratornu sliku kako bi mogli da adekvatno reaguju.

Od 1. avgusta do 30. septembra privremeno će biti obustavljen rad Centra za azil u Tutinu, Centra za azil u Banji Koviljači i prihvatnih centara u Pirotu, Bosilegradu, Somboru, Subotici i Adaševcima.

sps-rodjendan-(1)

GrO SPS obeležio godišnjicu osnivanja: Ostali verni Srbiji

Aleksandra Djuran July 25, 2024

Gradski odbor Socijalističke partije Srbije obeležio je 34 godine od osnivanja. Članovi i simpatizeri okupili su se u prostorijama ove stranke, a obeležavanju su prisustvovali predsednica Gradskog odbora SNS-a i pokrajinska poslanica Stanislava Hrnjak i potpredsednik i gradonačelnik Nikola Lukač. Obraćajući se prisutnima predsednik kikindskih socijalista Đorđe Tešin istakao je da je SPS za sve ove godine ostao veran osnovnim principima.

-Ostali smo verni državi, kao državotvorna partija, očuvanju nacionalnih interesa i ostali smo verni Srbiji. U osnovi mi smo patriotska partija i oslonjeni smo na svoju državu. I naša, ali i stranka našeg koalicionog partnera SNS, zajedno su prolazile kroz sve nacionalne probleme kroz koje je prolazila i država i naš narod. Delimo zajedničke ciljeve tako da je jedino ispravno da zajedno radimo i razvijamo što bolje odnose kako bi  Srbija nastavila svoj razvoj – rekao je Tešin.

Kada je reč o lokalu SPS je očuvao svoju iskonsku bazu.

-Danas je naša partija osvežena kada je reč o rukovodećem kadru, podmladili smo redove i restruktuirali smo stranku. Brojčano nismo veliki kao nekad, ali kvalitativno možemo da odgovorimo svim političkim zahtevima lokalnog političkog miljea. Imamo oko 800 aktivnih članova i unosimo promene u bavljenju politikom prilagođene današnjici. Spremni smo da budemo konstruktivni partneri, da preuzmemo odgovornost i damo doprinos boljem sutra – dodao je Đorđe Tešin.

U gradskoj vlasti SPS ima dva odbornika Gordanu Trnić Iličić koja je i zamenica predsednika Skupštine i Dejana Rodića, kao  i člana Gradskog veća za poljoprivredu i ekologiju Đorđa Tešina.

A.Đ.

 

Komarci 2

Najavljen tretman komaraca iz vazduha: Pčelari da zatvore košnice

Aleksandra Djuran July 25, 2024

U subotu, 27. jula u od 17.30 do 20.30 sati planiran je tretman odraslih formi komaraca hemijskim putem iz vazduha na teritoriji grada Kikinde i naseljenih mesta.

Preparat koji će se koristiti za tretman komaraca je ima aktivnu materiju lambda-cihalotrin. Upozoravaju se pčelari da je preparat toksičan za pčele, da košnice zatvore ili udalje najmanje pet kilometara od mesta tretiranja. Dejstvo preparata traje tri dana.

Usluge sistematskog suzbijanja komaraca obavljaće firma „Ciklonizacija Logistika doo“ iz Novog Sada.

Ukoliko meteorološki uslovi ne dozvole izvođenje tretmana, tretman suzbijanja odraslih formi komaraca hemijskim putem iz vazduha biće pomeren za naredni povoljan dan.

kukuruz-jul-2024

U kikindskom ataru: Suša prepolovila rod kukuruza, suncokret se drži

Aleksandra Djuran July 25, 2024

Kukuruz i suncokret su u fazi nalivanja zrna, ali ono što je najneophodnije za ovu fazu sazrevanja, kiša, nikako da padne. Suša izazvana neuobičajeno visokim temperaturama koje su danima bile i 40 stepeni desetkovala je useve na severu Banata.

-U zavisnosti od delova atara, kvaliteta zemljišta i koliko je padavina bilo u kom delu, 50 odsto od ukupno zasnovanih površina kukuruza se drži sa upola smanjenim prinosom. Na 25 procenata njiva neće biti roda, a na preostalih 25 odsto rod će biti jako mali. Kiše su nas zaobišle maltene čitavo leto i suša je uzela danak – istakao je Zoran Simić, savetodavac PSS.

Suncokret je otporniji na sušu, ali i on trpi zbog vremenskih uslova.

-Biće manje suncokreta do 15 odsto, a ne kao kod kukuruza. Očekuje se prosečan rod uljarice koje ove godine ima više u odnosu na ranije. Osetniji pad prinosa biće na lošijim zemljištima pesku i slatinama koje su pod korovima – naveo je naš sagovornik.

Šećerna repa takođe trpi zbog vremenskih (ne) prilika.

-Repa ima sposobnost da nastavi vegetaciju. Problema može da bude ukoliko zbog suše odnosno trajnih oštećenja izgubi kontakt sa zemljištem. Ako do toga ne dođe sa prvom ozbiljnijom kišom nastaviće vegetaciju. Posledica će biti, ali ne katastrofalnih kakve već sada imamo na kukuruzu – dodaje Simić.

U zemljištu postoji ozbiljan nedostatak vlage s obzirom na to da čitavo leto nije bilo ozbiljnijih padavina. Gde je palo između 10 i 15 litara po kvadratu tu su i najveći problemi sa usevima. Na parcelama koje su dobile 30 i 40 litara kiše po kvadratnom metru poljoprivrednici mogu da se nadaju nekom rodu.

-I ove godine imamo situaciju da najveći deo atara nije dobio kišu. U Mokrinu je zabeleženo najmanje padavina i on će, pretpostavljam, najgore proći jer je i zemljište lošijeg kvaliteta. Proizvođače očekuju veliki problemi. Da padne i 20 do 30 litara kiše značiće jer će biti bolje nalivanje zrna i usporiće se zrenje – zaključio je Zoran Simić.

Na žalost, prognoze za naredne dane nisu obećavajuće jer se očekuje još vrelih dana. Nekada je ilindanska kiša donosila siguran rod, a ove godine i da padne početkom avgusta, zakasnila je i neće popraviti tešku sliku u ataru.

A.Đ.

skupstina-direktori-(1)

Pred odbornicima završni račun za prošlu i izvršenje budžeta u prvih šest meseci za ovu godinu

Aleksandra Djuran July 24, 2024

Na trećoj sednici Skupštine grada zakazanoj za petak, 26. jul u 10 sati odbornici će razmatrati završni račun budžeta za 2023. godinu. Ukupno ostvareni tekući prihodi, primanja i preneta sredstva bila su 3 milijarde 929 miliona 345 hiljade dinara, dok su tekući rashodi i izdaci iznosili 3 milijarde 878 miliona 340 hiljada dinara. Izvršenje budžeta u prvih šest meseci, takođe je na dnevnom redu. Od januara do juna je 37,44 odsto odnosno milijardu 710 miliona 509 hiljada dinara. Ukupna planirana sredstva u 2024. godini za sve razdele iznose 4 milijarde 568 miliona 83 hiljade dinara.

Odbornici gradskog parlamenta razmatraće izveštaje o poslovanju za prošlu godinu javnih preduzeća „Kikinda“, „Toplana“ i „Autoprevoz“, a razmatraće se i donošenje odluka o usvajanju izveštaja o radu i poslovanju za 2023. godinu mesnih zajednica Banatska Topola, Banatsko Veliko Selo, Bašaid, Iđoš, Mokrin, Nakovo, Novi Kozarci, Rusko Selo i Sajan.

Donošenje odluka o usvajanju izveštaja o radu i poslovanju Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“, Istorijskog arhiva, Narodne biblioteke „Jovan Popović“ , Narodnog muzeja, Narodnog pozorišta, CLPU „Tera“, Kulturnog centra, Turističke organizacije grada, Sportskog centra „Jezero“, Centra za stručno usavršavanje, Gerontološkog centra, Centra za socijalni rad, Centra za pružanje usluga socijalne zaštite i Crvenog krsta, takođe će se naći na predstojećoj sednici. Glasaće se i o izmenama i dopunama odluka kojima su propisane novčane kazne za prekršaje, o izmeni odluke o opštem uređenju naseljenih mesta i komunalnom redu, o održavanju javnih zelenih površina, o usvajanju programa kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka, o donošenju Plana detaljne regulacije aerodroma, za solarnu elektranu „Brankov solar“ u Mokrinu, za solarni park „Solar pover plant delta“ u Banatskoj Topoli o donošenju godišnjeg Programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta za tekuću godinu.

A.Đ.

tehnicka-radovi-(5)

U toku radovi u Tehničkoj školi: Ulaganje u bolje uslove rada učenika i zaposlenih

Aleksandra Djuran July 24, 2024

U Tehničkoj školi počela je prva faza kompletne sanacije sanitarnih čvorova na tri sprata škole. Sredstva, šest miliona dinara, odobrio je Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, uprave, nacionalne manjine i nacionalne zajednice. Kako napreduju radovi uverili su se gradonačelnik Nikola Lukač i član Gradskog veća Tihomir Farkaš.

-Posao će obuhvatiti zamenu vodovodnih i kanalizacionih cevi i obijanje podova, pločica i zamenu sanitarija u tri sanitarna čvora. Zgrada je izgrađena pre 65 godina i nijednom nije urađena ovako obimna sanacija sanitarnih čvorova i cevi koje su dotrajale i u lošem su stanju. Očekujem da će se radovi završiti do 1. septembra – rekla je direktorica Milanka Halilović.

Vrata i prozori na toaletima su stari koliko i škola, oštećeni su i propali su od vlage.

– Za srednje škole u Vojvodini opredeljeno je  ukupno 45 miliona dinara i samo sedam škola dobilo finansijsku podršku na ovom konkursu.  Ogromnu pomoć da kikindskoj školi budu odobrena sredstva imali smo od pokrajinske poslanice Stanislave Hrnjak kojoj želim da se zahvalim na zalaganju. Kompletna investicija je 10 miliona dinara i potrudićemo se da obezbedimo nedostajuća sredstva da se projekat završi. I u narednom periodu ulagaćemo u uređenje i opremanje škola – naveo je Lukač.

Tehnička škola je najveća je obrazovna ustanova u severnom Banatu.

-Ulaganjem u objekte školstva lokalna samouprava pokazuje jasno opredeljenje  za stvaranje što boljih uslova za rad učenika i zaposlenih u školama. Svedoci smo da je grad opredelio značajna sredstva za sve obrazovne ustanove – dodao je Farkaš.

Druga faza radova obuhvatiće kompletnu sanaciju još tri sanitarna čvora i za nju je potrebno 4,3 miliona dinara. Tehnička škola ima 707 učenika u 27 odeljenja.

A.Đ.

saobracajka-suvacarska

Stradao muškarac kada je na njega naleteo bager

Aleksandra Djuran July 23, 2024

Muškarac (78) smrtno je stradao u Suvačarskoj ulici 42 oko 10 sati i 35 minuta. Stariji sugrađanin vozio je bicikl kada ga je zakačio bager koji je vozio Kikinđanin (28). Bager je firme „Eko gradnja“, gde je mladić i zaposlen, a nemio događaj dogodio se nedaleko od gradilišta na kom je angažovana pomenuta firma.

Uviđaj su obavili Osnovno javno tužilaštvo i Saobraćajna policija. Kako saznajemo u Policijskoj upravi shodno utvrđenim okolnostima preduzeće se odgovarajuće mere i radnje protiv vozača.

lubenice-molnar-hram-(4)

Domaći bostan uranio: Visoke temperature požurile dinje i lubenice

Aleksandra Djuran July 23, 2024

Lubenice i dinje, usled tropskih temperatura koje su zahvatile našu zemlju, stigle su skoro mesec dana ranije. Tako je berba domaćeg bostana uranila i umesto da je u jeku privodi se kraju. Na teritoriji grada malo je proizvođača koji uzgajaju lubenice i dinje, a jedan od njih je Robert Molnar.

-Naše poljoprivredno gazdinstvo ima dugu tradiciju. Ranije smo uzgajali lubenice za naše potrebe. Imali smo staru sortu, svi smo ih zvali crne lubenice i svako ko je imao parče zemlje uzgajao je te lubenice.  Stare sorte nema, pa smo i mi kao i mnogi prešli na hibride koji mogu da se kupe – kaže Molnar.

Lubenice i dinje uzgaja na pola jutra. Uzgoj je zahtevan i potreban je svakodnevni rad i nega, a rod najviše zavisi od ćudljivih vremenskih uslova.

-Vreme nije pogodovalo uzgoju. Suša je učinila svoje. Kod lubenice je specifično da čim loza padne i ona se vidi nazire se kraj zrenja i proizvodnje. Da bi rod bio dobar treba joj navodnjavanje, prihrana, nega. Težak je to posao i nimalo jednostavan. Lubenice su sada 40 i 50 dinara za kilogram i predviđam da će do kraja meseca poskupeti jer ih neće biti. Sve će izgoreti. Kada dobije na površini žutu fleku, ožegotinu, to je kraj – pojašnjava naš sagovornik.

Gazdinstvo Molnar uspelo je da sačuva pojedine stare sorte dinje.

-Kakav rod ćemo imati od dinja ostaje da se vidi kada se podvuče crta. Imali smo probleme sa glodarima, miševi su poharali njivu, a prošle godine uništili su polovinu roda –  otkrio nam je Robert Molnar.

Kako naš sugrađanin ističe i pored dobrog zasada, pune agrotehnike i zalivnih sistema, potrebna je i malo sreće prilikom uzgoja i tada uspeh ne može da izostane.

A.Đ.

plava-banja-(3)

Analize pokazale: Voda na Plavoj banji, Peskari i Koću nije za kupanje

Aleksandra Djuran July 22, 2024

Kikinda ima tri divlja kupališta Plavu banju, Peskaru i Koć. Najpopularnija je Plava banja na periferiji grada i zbog slatinastog zemljišta na dnu, podseća na morsku, pa je otud i dobila naziv Plava banja. Nekada je bila glinokop, a ovo kupalište bilo je poznato po dobro uređenoj infrastrukturi gde su se organizovali brojni koncerti i moto susreti. Posetiocima su u ponudi bili tobogani i pedaline, mokri čvorovi i tuševi. Danas ovo kupalište nije ni nalik onom starom, sve je devastirano i uništeno. U Zavodu za javno zdravlje tokom leta analiziraju vodu na pomenutim divljim kupalištima.

Plava banja nekada, kada je bilo uređeno kupalište

 

-Uzorak koji smo analizirali u junu pokazuje da je voda na Plavoj banji mikrobiološki ispravan. Kada je reč o hemijskim svojstvima moram da istaknem da je voda na ovom divljem kupalištu jako specifična. Odlikuje je visoka mineralizacija, elektroprovodljivost, visoke koncentracije sulfata što je neuobičajeno. Tako da po hemijskim svojstvima ne odgovara kao voda za kupanje prema Uredbi o ovim vodama. Kada bi se podrobnije ispitala ova voda mogla bi da posluži u banjske svrhe, ali za to treba značajnije ispitivanje – saznajemo od dr Sanje Brusin Beloš, načelnice Centra za higijenu i humanu ekologiju Zavoda za javno zdravlje.

I analize uzoraka vode sa Peskare i Koća pokazuju da nisu preporučljive za kupanje.

-Voda na Peskari je površinska i bila je mikrobiološki ispravna, ali je hemijska analiza pokazala da ima dosta organskih materija koje su prilično visoke i pitanje je od čega potiču. Najlošija je voda na Koću. Prema velikom broju parametara ona se nalazi u petoj klasi voda i mikrobiološke i hemijske analize ne preporučuju je za kupanje. Sugrađanima ne savetujem da se kupaju na ovim vodama – napominje dr Brusin Beloš.

Ukoliko se ipak ode na divlja kupališta obavezno treba da se tušira nakon kupanja.

-Koliko sam upoznata u večernjim satima na Plavoj banji pojedini sugrađani dovode i životinje što je još jedna okolnost koja ne preporučuje ovo kupalište – istakla je dr Sanja Brusin Beloš.

Naša sagovornica napominje da bi situacija bila povoljnija kada bi pomenuta kupališta bila uređena i kada bi postajala mogućnost tuširanje pre i nakon ulaska u vodu, tada bi situacija bila bolja.

A.Đ.

decje-odeljenje

Zgrada Dečijeg odeljenja biće završena do kraja godine

Jelena Trifunović July 22, 2024

Temeljna rekonstrukcija Opšte bolnica Kikinda je nastavljena. Nakon što je završena rekonstrukcija i useljena zgrada u kojoj se nalaze odeljenja Fizijatrije, Patologije i Neuropsihijatrije, u toku su radovi na zgradi Dečijeg odeljenja.

– Do jeseni bi trebalo da se završe radovi i nakon toga izdejstvuje upotrebna dozvola i objekat stavi u funkciju. Izdvojeno je 513,6 miliona dinara za obe zgrade. Kad se radi temeljna rekonstrukcija dolazi i do nepredviđenih radova i troškova. Ispostavilo se da je kod zgrade Dečijeg odeljenja bilo sleganja kao posledica nakupljanja kišnice koja nije imala gde da otiče, i to je rešeno i otklonjeno. Nastavljeni su radovi, sledi sanacija instalacija- elektro, mašinskih, vodovodnih, razvoda medicinskih gasova i poboljšanje energetske efikasnosti što je veoma važno i značiće mnogo Bolnici zbog smanjenja troškova grejanja- navodi Svetislav Vukmirica, pomoćnik gradonačelnika zadužen za investicione i razvojne projekte.

Podsetimo, za rekonstruisanu i useljenu zgradu u kojoj su odeljenja fizijatrije, patologije i neuropsihijatrije obezbeđena je i nova medicinska i nemedicinska oprema. Zahvaljujući Ministarstvu za javna ulaganja obezbeđeno je 240.000 evra za dodatnu medicinsku opremu, dok je Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo opredelio 10,5 miliona za nemedicinsku opremu.

– Rekonstrukciju Bolnice finansiraju Vlada i Ministarstvo, za opštu dobrobit. Cilj nam jeste da se u rokovima sve završi, ali okolnosti su takve da to ne bude uvek ispoštovano, ali prioritet je kvalitet i da nakon završetka radova, budu zadovoljni i zdravstveni radnici i pacijenti. Tehnički prijem zgrade Dečijeg odeljenja očekujemo do kraja godine. Paralelno se radi i na drugoj fazi, a to je predstojeća rekonstrukcija tzv Nove bolnice koja će obuhvatiti 22.000 kvadratnih metara- rekonstrukciju 14.000 kvadrata i dogradnju aneksa od 6.000 kvadrata, sa 2.000 kvadratnih metara upravne zgrade. Pošto će svaka soba dobiti kupatilo, smanjiće se broj ležajeva, pa je potrebna dogradnja aneksa. Temeljna rekonstrukcija Opšte bolnice je ogromna investicija, vredna oko 3 milijarde dinara i to je najveći projekat do sada- ukazuje Vukmirica.

Rekonstrukcija tzv Nove bolnice radiće se takođe fazno.

– Grad je uradio ono što je do nas, idejno rešenje, master plan i urbanistički projekat, to smo završili, Grad je uložio 16 miliona za izradu projektno tehničke dokumentacije, to je prošlo kontrolu Ministarstva za javna ulaganja i sad je na Vladi da opredeli taj novac kako bismo ušli u novu fazu rekonstrukcije. Radiće se deo po deo i dobićemo odlične uslove u kikindskoj bolnici- ističe naš sagovornik.

J. C.