кикинда Архиве | Паге 231 оф 320

Саборовање у удружењу „Крила анђела“: Изложбом о колонизацији чувају историју

Aleksandra Djuran Јулy 27, 2024

У галеријском простору удружења грађана „Крила анђела“ отворена је изложба „Културно наслеђе“ чија је тема колонизација. Јелена Вушуровић, сликарка са Цетиња срећна је што је постала део Кикинде.

-Већ неколико дана стварам у Новим Козарцима и дела која сам насликала остављам удружењу. Сарадња ће у наредном периоду бити боља и садржајнија и на овај начин повезујемо Цетиње и Кикинду. Духовност која је владала у породици Рељић инспирисала ме је да урадим конфигурацију Исуса и Марије. На мојим сликама има пуно жуте и наранџасте боје што је заправо апстракција наше мисли јер волим светлост и позитивна сам, а то су највеселије боје – истакла је Јелена Вушуровић.

Данијел Першић, председник и оснивач уметничког студија „Сомбор“ подсетио је на одличну сарадњу са удружењем „Крила анђела“.

-Неколико година уназад окупљамо децу и младе који су део саборовања у Новим Козарцима. Омогућено им је да сликају и развијају се, а ове године тема је била колонизација и настале су изузетне слике. Деци је важно да се и њихов рад међу делима изузетних сликара, али и да уче и раде са њима. То им даје подстрека да буду још бољи – навео је Першић.

Удружење „Крила анђела“ важан је чинилац културне слике наше средине, рекао је председник Скупштине града Младен Богдан приликом отварања изложбе којој су присуствовали и градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа Александар Аћимов.

-Удружење се труди да подстиче и афирмише младе и талентоване људе. Наша жеља је да помогнемо свима који се труде да развијају културне садржаје и успостављају нове сарадње. Тема изложбе и саборовања је колонизација која је темељ битисања суграђана који су населили део територије нашег града. Важно је очувати сећање на претке и корене и у средини коју су населили – додао је Богдан.

Изложба је део десетогодишњег пројекта „Чување српског националног идентитета“ у оквиру ког се чува културно наслеђе овог дела Баната, појаснио је Милан Рељић, председник удружења „Крила анђела“.

-Пројекат „Колонизација 1946 -1947 у Нове Козарце и Банат“ има за циљ да на сликарским платнима сачува аутентичне догађаје из свакодневног живота наших предака и да их оставимо нашим потомцима. Овековечен је и долазак наших предака из Босне возом. Њих су дочекали домаћини, али и они који су стигли пре њих. Циљ ми је да будућим генерацијама оставимо живу историју

Отварањем изложбе уједно је обележена и деценија постојања „Крила анђела“.

А.Ђ.

„Крајишки вишебој” у Банатском Великом Селу: Промовишу чојство, јунаштво, витештво

Aleksandra Djuran Јулy 27, 2024

Банатско Велико Село било је домаћин 14. „Крајишког вишебоја“. Учествовало је девет екипа из Свилајнца, Уба, Новог Жедника, Кикинде и домаћини из Банатског Великог Села рекао је Стојан Дабранин, председник удружења „Крајишки вишебој”.

-За читаво село од великог је значаја да се ова манифестација одржава јер чува традицију. Циљ јој је да пренесе вредности које су неговали наши преци попут чојства, јунаштва, витештва и хришћанске љубави према ближњем. На нама је да ове вредности пренесемо на млађе генерације – напоменуо је Дабранин.

Јован Ступар из Банатског Великог Села неприкосновен је у пењању уз стожину. Како кажу он је звезда ове дисциплине и где год да се појави на такмичењу осваја прво место.

-Већ 12 година ја сам део екипе из свог села. За мене је вишебој важан јер нас окупља на једном месту и промовише праве вредности. Дисциплина у којој се такмичим није лака и важно је тренирати. Бандера у Банатско Великом Селу висока је 6,5 метара и ја се попнем уз њу за пет секунди. У зависности од висине стожине зависи и брзина којом се попнем уз њу у просеку то је између пет и осам секунди – навео је Јован Ступар.

Манифестацију је отворио градоначелник Никола Лукач који је догађају присуствовао са сарадницима. Рекао је да је „Крајишки вишебој” чува традицију, културу и обичаје српског народа пореклом из Крајине.

-Великоселцима честитам Дане села, а вишебој је ту да промовише витештво и вештине којима су се наши преци дичили у кршним крајевима из којих су дошли. Те обичаје донели смо и у равни Банат. Важно је што и деца уче о прошлости и крајевима из којих су потекли и што се са генерације на генерацију преноси култ Крајине – рекао је градоначелник Лукач.

По „Крајишком вишебоју“ препознаје се Банатско Велико Село.

-Ова манифестација је бренд нашег села. Враћа нас у време наших предака и подсећа нас одакле смо дошли и одакле су нам корени – рекла је Мира Пећанац, председница Савета МЗ Банатско Велико Село.

Такмичари су се надметали у десет дисциплина, укључујући и трку у џаку за децу и одрасле. Вештину и спретност екипе су показале и у скоку у даљ, скоку у вис, пењање уз стожину, ходању по брвну, надвлачењу конопа, обарање руку, бацању камена с рамена, превлачењу кличка.

А.Ђ.

Фијакеријада у Новим Козарцима: Окупили се љубитељи коња

Aleksandra Djuran Јулy 27, 2024

На имању „Лисовић” у Новим Козарцима Коњички клуб „Зеленац” организовао је 8. Фијакеријаду. Поред Новокозарчана ово удружење окупља и љубитеље коња из Банатског Великог Села и Руског Села. Овом догађају присуствовало је тридесетак коњара међу којима су биле сестре Мркеља. Јана (14) је чланица клуба „Зеленац“.

-Од малена гајим љубав према коњима и сада ми се остварила жеља да имам свог. Учествујем у дисциплини једнопрег и у јахању заједно са кобилом Емом. Мене воли највише јер је ја тимарим и храним. Није било лако савладати јахање, али уз упорност, рад и љубав све се може. Раније је мој деда имао коње и ту љубав пренео је на мене – сазнали смо од Јане.

И Јанин вршњак Марко Чавић дошао је и Тараша на козарачку Фијакеријаду.

-Већ шест година бавим се коњарством и такмичим се у двопрегу. Имам две кобиле Гајтану 9 и Гајтану 4 и не бих мењао ни за шта на свету. Бака и деда су држали коње и као мали највише времена проводио сам са њима. Наследио сам љубав и наставићу са овом традицијом – открио на је Марко.

Градска управа помогла је и овогодишњу манифестацију , напоменуо је Александар Аћимов, члан Градског већа који је заједно са градоначелником Николом Лукачем, председником Скупштине града Младеном Богданом и чланом Градског већа Жељком Раду присуствовао манифестацији.

-Коњички клуб „Зеленац” је јединствено удружење јер обједињује три села. Подстичемо овакав вид сарадње међу удружењима и овај клуб је пример другима. Локална самоуправа препознаје праве и традиционалне вредности попут овог скупа које ћемо увек подржати – истакао је Аћимов.

Одгајивача коња је све мање, а организатори се надају да ће оваква окупљања подстаћи младе да заволе ове племените животиње. Миодраг Богојевић, председник КК „Зеленац” каже да им је жеља да афирмишу коњички спорт.

-Учествовала су квалитетна и добра грла и тридесетак запрега. Гости су стигли из читаве Војводине. Ту смо да се дружимо, али и да промовишемо коњарство. Наш клуб има четрдесетак чланова, а оно што обећава јесте да се све већи број деце и младих заљубљује у коње – рекао је Миодраг Богојевић.

На свакој Фијакеријади учесници морају да испоштују правила облачења и изгледа фијакера и коња. Кочијаши морају да имају рукавице, сако, одело, кравату и шешир који не сме да падне током такмичења, коњи морају да буду упарени, а фијакер угланцан. Мештани и посетиоци имали су прилику да виде јахаче, једнопреге, двопреге, тропреге, четворопреге и мноштво прелепих коња, махом липицанера и нонијуса.

А.Ђ.

Министарство пољопривреде расписало јавни позив за захтеве за премију за млеко

Aleksandra Djuran Јулy 27, 2024

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде расписало је данас Јавни позив за подношење захтева за остваривање права на премију за млеко за други квартал 2024. године.
Како се наводи у саопштењу, захтеви се подносе до 23. августа 2024. године преко платформе еАграр односно портала еПодстицаји.

Право на премију за млеко остварује правно лице, предузетник и физичко лице – носилац породичног пољопривредног газдинства под условом да су пре подношења захтева за премију за млеко по овом јавном позиву у Регистру пољопривредних газдинстава извршили обнову регистрације за 2024. годину.

Премија се остварује за кравље, овчије и козје сирово млеко произведено и испоручено у другом кварталу 2024. године, односно у периоду од 1. априла до 30. јуна 2024. године.

Информације у вези са расписаним јавним позивом доступне су на телефоне Инфо-центра Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде: 011/260-79-60 или 011/260-79-61, контакт центра Управе за аграрна плаћања 011/30-20-100 или 011/30-20-101, као и на званичној веб презентацији еАграр, на адреси хттпс://еаграр.гов.рс.

Опасни временски услови током новог топлотног таласа у Кикинди, упозорава„Батут“

Aleksandra Djuran Јулy 27, 2024

Нови топлотни талас у Србији креће већ од викенда, када ће температуре премашивати и 35 степени. Судећи по табели „Батута“, време ће у недељу, која ће бити најтоплија, бити опасно у осам места у Србији: Кикинди, Сурчину, Бечеју, Палићу, Зрењанину, Сомбору, Новом Саду и Лозници.

Опасни временски услови су, наводи се на сајту, пропраћени израженијим климатским појавама, које би могле да представљају ризик по здравље; повећана вероватноћа за наступање различитих манифестација топлотног стреса, нарочито од осетљивих популационих група односно мале деце, трудница, старих, хронично оболелих пацијента.

У оквиру мера личне заштите одећа би требало да је направљена од лаганих летњих материјала светле боје, чија структура допушта пропустљивост ваздуха и омогућава успешније одавање топлоте, неопходна је и редовна рехидрација у току целог дана, невезано за степен физичке активности или осећај жеђи. Савет је и да без преке потребе, не би требало напуштати добро климатизован затворени простор за све време трајања повишене спољне температуре. Уколико је то неизбежно, обезбедити редовну рехидрацију у току боравка на топлом.

Посебну пажњу треба обратити на одржавање личне хигијене, затим на хигијенске услове у току прања воћа и поврћа, као и на саму припрему хране, јер у условима када је организму неопходно беспрекорно функционисање система терморегулације, свака дехидрација, настала као последица алиментарне интоксикације праћене дијарејом, додатно би компликовало здравствено стање особе која је претрпела било које од наведених манифестација топлотног стреса.

Фекална канализација за ЖНР и Стрелиште: Документација предата Министарству за заштиту животне средине

Aleksandra Djuran Јулy 27, 2024

За насеља Железнички Нови Ред и Стрелиште завршена је пројектно -техничка документација и добијена грађевинска дозвола за изградњу фекалне канализације, рекао је одговарајући на одборнички питање заменик градоначелника Светислав Вукмирица.

-Град се максимално труди да реши вишедеценијски проблем који су многи покушали, али нису у томе успели. За израду документације за мрежу помоћ смо имали од републичке и покрајинске администрације. Сва документација тренутно се налази у Министарству за заштиту животне средине и са пуним оптимизмом очекујемо да се потребна средства определе. Инвестиција је вредна 500 милиона динара што није мали новац јер је реч о читавим насељима. Бројни су проблеми који постоје од географског положаја насеља, близине пруге и слично. На корак смо до решења и уколико средства буду одобрена већ током јесени можемо да распишемо јавну набавку и да радови започну 2025. године. Све што је било до локалне самоуправе је урађено и сада је на надлежним републичким органима да нам помогну. То није лако јер нема само Кикинда жељу да реши проблеме него и други градови и општине – рекао је Вукмирица.

Тренутно се израђује и пројектно техничка документација за грађевинску дозволу само за прикључке.

-Ови папири још увек нису готови за ЖНР, а реч је и износу од око неколико хиљада евра. По Закону пошто се изгради фекална канализација сваки грађанин дужан је да се прикључи на њу. Поједини суграђани можда то неће моћи себи да приуште тако да тражимо решење да им изађемо у сусрет. Желимо да им помогнемо око плаћања прикључака – појаснио је Вукмирица.

Почели „Великоселски дани“: Концерт КУД-а „Марија Бурсаћ“ и гостију

Aleksandra Djuran Јулy 26, 2024

У оквиру „Великоселских дана“ одржан је концерт КУД-а „Марија Бурсаћ“. Као и сваке године и ове је организован богат програм ком осим мештана присуствују и гости.

-Сваке године трудимо се да доведемо госте који су нам драги пријатељи како би мештанима, али и гостима указали на богату традицију наше Србије. Са нама су наступили гости из Љига и КУД „Дивша Ђорђевић“ из Вреоца. Трудимо се да сачувамо наше корене и да их преносимо млађим нараштајима – истакао је Предраг Сантрач, председник КУД-а „Марја Бурсаћ“.

Догађају су присуствовали градоначелник Никола Лукач и председник Скупштине града Младен Богдан. Последњих година ради се на томе да с свим селима врати некадашњи сјај. Томе доприносе манифестације и активности у самим местима.

-Срце ми је пуно када сва удружења у селу заједно са Месном заједницом и мештанима обележавају Дана села. Максимално је искориштен потенцијал отворених базена, центра села око Крајишке куће и сви као један учествују у припреми и реализацији. Тежимо оваквом заједништво и да уједињени постижемо добре резултате за све нас – рекао је градоначелник Лукач.

Друштво из Банатског Великог Села има седам секција и око 120 чланова и поред фолклорних ансамбала имају и женску и мушку певачку групу.

А.Ђ.

Фестивал „Тера Вива“ окупио велики број посетилаца свих узраста

Aleksandra Djuran Јулy 26, 2024

Фестивал „Тера Вива“, 13. по реду, организован је у Атељеу „Тера“ у оквиру Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти. Дводневни програм намењен је деци, популаризацији младих књижевника и бендова. Радионице „ТераКидс“ испуниле су очекивања многобројних посетилаца. У оквиру „Потраге“ изгубљен скулптуре тражили с млађи и нешто старије суграђани. Катарина Крнић уживала је у овој игри.

– Задаци су везани за постављене скулптуре и „Теру“. Требало је да се пронађу задате скулптуре на мапи, да се доцртају, преброје и остало. Јако је интересантно и ово ми је први пут да учествујем у некој потрази. Није тежак задатак и забавно је, а овако сам на најбољи начин видела које све скулптуре постоје на овом простору – рекла је Катарина.

Филипа Милановића затекли смо у прављењу скулптура од глине у вајарској радионици.

-Први пут сам овде и драго ми је јер волим да правим скулптуре од глине. Направићу тврђаву са околином и однећу је кући да се похвалим свима– сазнали смо од Филипа.

Александар Липован, в.д. директор ЦЛПУ „Тера“ напомиње да је ове године фестивал окупио највише деце до сада.

-„Тера Виви“ подједнако се радују посетиоци и, ми, запослени. Циљ нам је да отворимо нашу установу за што већи број посетилаца различитог узраста. Новина је да смо ове године организовали представили младе београдске песнике који припадају алтернативној сцени, а модератор овог догађаја била је Милана Грбић, кикиндска књижевница – истакао је Липован.

Радионице су организовали Стреличарско удружење „Аполо“, чланови позоришта „Лане“, била је ту и радионица фрактала, скулптуре од папира које је са децом израђивао Јован Исаков, сликање портрета.

А.Ђ.

Одборници усвојили извештаје о раду јавних предузећа, установа културе и осталих корисника буџета за 2023. годину

Aleksandra Djuran Јулy 26, 2024

Одборници градског парламента разматрали су и усвојили извештаје о пословању за прошлу годину јавних предузећа „Кикинда“, „Топлана“ и „Аутопревоз“. Чедо Гверо, в.д. директор ЈП „Кикинда“ образложио је извештај за своје предузеће:

-Најважнија инвестиција у прошлој години било је постројење за пречишћавање воде за пиће који је у фази добијања санитарне дозволе коју очекујемо до 3. августа, након чега је неопходно две недеље за добијање употребне дозволе. Субвенцијом од града од 146 милиона динара утрошили смо на саобраћајнице у граду и населима којих је изграђено око 3.000 метара. Започели смо и настављамо изградњу паркинга на територији града тако да ћемо имати 225 нових паркинг места. Ове године наставићемо њихову изградњу поред Блока Б. Прошле године санирали смо и део пијачне хале на захтев продаваца, пошумљено је око девет хектара површина – рекао је Гверо.

Одборница одборничке групе „Бирам борбу бирам Кикинду“ пошто је констатовала да је материјал за седницу стигао у минималном законском року Оливера Кантар додала је да нису стигли да се припреме за заседање.

Да ли је материјал стигао у законском року или не? питао је заменик градоначелника Дејан Пудар.

-Увели сте нову категорију коју не познајем „минимални“ законски рок и због тога нисте стигли да се припремите. Сматрам да злоупотрбљавате скупштинску говорницу да би обмањивали грађане јер се не држите тачки које су на дневном реду. Поставили сте и питање о уринирању у одређеном делу града и смраду који се шири. Како имате образа да не споменете највеће ругло у центру града и највећег емитера смрада јер имамо објекат у ком су заточене животиње – истакао је Пудар.

Доношете су одлуке о усвајању извештаја о раду и пословању за 2023. годину месних заједница Банатска Топола, Банатско Велико Село, Башаид, Иђош, Мокрин, Наково, Нови Козарци, Руско Село и Сајан. Усвајени су и извештаја о раду и пословању Предшколске установе „Драгољуб Удицки“, Историјског архива, Народне библиотеке „Јован Поповић“ , Народног музеја, Народног позоришта, ЦЛПУ „Тера“, Културног центра, Туристичке организације града, Спортског центра „Језеро“, Центра за стручно усавршавање, Геронтолошког центра, Центра за социјални рад, Центра за пружање услуга социјалне заштите и Црвеног крста.

-Поносан сам на све чланове савета месних заједница и све оне који раде и залажу се да би живот у сваком селу био приближно исти оном у граду. Имали смо прилику да чујемо директоре установа културе и оних које се финансирају из буџета који су истакли да сарађују и да се заједнички труде да све сегменте живота унапреде и побољшају. Поносан сам на све што је урађено како би квалитет онога што пружају суграђанима био на вишем нивоу. Награде које су стигле у прошлој години рефлектују се на све нас који живимо у најлепшем граду. Наставићемо још јаче и бољеса улагањима у све наше суграђане јер уједињени можемо све – навео је градоначелник Лукач.

Изгласане су и измене и допуне одлука којима су прописане новчане казне за прекршаје, о општем уређењу насељених места и комуналном реду, о одржавању јавних зелених површина, о усвајању програма контроле и смањења популације напуштених паса и мачака, о доношењу Плана детаљне регулације аеродрома, за соларну електрану „Бранков солар“ у Мокрину, за соларни парк „Солар повер плант делта“ у Банатској Тополи, а доношет је и годишњи Програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта за текућу годину.

А.Ђ.

Већином гласова одборници усвојили завршни рачун буџета за прошлу и извршење од јануара до јуна за ову годину

Aleksandra Djuran Јулy 26, 2024

Завршни рачун буџета за 2023. годину већином гласова усвојен је на трећој седници Скупштине града. Укупно остварени текући приходи, примања и пренета средства била су 3 милијарде 929 милиона 345 хиљаде динара, док су текући расходи и издаци износили 3 милијарде 878 милиона 340 хиљада динара.

-Прошлу годину завршили смо са суфицитом од 51 милиона и пет хиљада динара и он се распоређује и преноси у текућу годину. Проценат извршења је 91 одсто у односу на планиран буџет, а Приходи су 670 милиона већи него у 2022. годину. Највећи су, две милијарде 214 милиона динара, порески приходи и за 214 милиона су већи у односу на 2022. Рекордни су нам трансфери са других нивоа власти и износе 918 милиона динара, 340 милиона више у односу на петогодишњи просек. Из Покрајине смо добили 688, а из Републике 230 милиона динара за инвестиције и стратешке пројекте. Значајну помоћ имали смо за реконструкцију водоводне мреже, изградњу атмосферске канализације, приликом блокаде буџета – истакла је помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

За функционисање месних заједница у прошлој години издвојено је 117 милиона динара, а још 37,3 милиона опредељено је за инвестирање, између осталог 14 милиона динара уложено је у стадион ФК „Козара“ у Банатско Великом Селу, 7,5 милиона у Нове Козарце, радило се у Дому културе у Сајану. Рудна рента била је 347 милиона динара, за два милиона већа у односу на претпрошлу годину, 75 милиона динара више у односу на 2022. слило се градску касу по основу издавања пољопривредног земљишта у закуп, тако да је укупан прилив био 122 милиона динара.

Извршење буџета од јануара до јуна је 37,44 одсто односно милијарду 710 милиона 509 хиљада динара. Укупна планирана средства у 2024. години за све разделе износе 4 милијарде 568 милиона 83 хиљаде динара.

-Од почетка године одобрено нам је 675 милиона динара трансферних средстава. Од тога 580 милиона динара је од Управе за капитална улагања и то 400 милиона за реконструкцију школе „Фејеш Клара“ и 180 милиона за атмосферску канализацију у сливу Моравска. Средства још увек нису прошла кроз буџет јер је поступак јавне набавке за школу још увек у току, као и за слив. Стога проценат реализације није задовољавајућ јер да су се поменута средства слила у буџет реализација би била 50 процената – навела је Јакшић Киурски

Порез на зараде је за 75 милиона динара већи у односу на исти период прошле године. Рудна рента је добро испланирана и извршење је 50 одсто и уколико се овако настави до краја године биће уплаћено до 380 милиона динара.

-Чекамо и да нам стигне привремена ситуација када је реч о суфинансирању изградње пречистача отпадних вода на селима. Инвестициони циклус биће реализован у другој половини године. Већ смо ЈП „Кикинда“ пребацили 35 милиона динара за путну инфраструктуру, а ова година је у знаку успешног привођења крају важних инвестиција започетих у претходном циклусу и то за завршетак 5,5 километара реконструкције водоводне мреже за шта је утрошено 237 милиона динара, изградњу кишне канализације у улици Јаша Томић и околним улицама за шта је издвојено 163 милиона, 20 милиона уложено је у нови објекат Диспанзера за жене, 18 милиона у Културни центар, а 25 милиона динара у стадион ФК „Козаре“. Очекује нас реконструкција ОШ „Фејеш Клара“, изградња постројења за прераду пијаће воде у селима, наставља се реконструкција кишне канализације сада у сливу Моравске улице, очекују нас реконструкција улице Михајла Пупина и крова на вртићу у Сајану, а спремна је и пројектна документација и налази се у надлежном Министарству за изградњу фекалне канализације у насиљима ЖНР и Стрелиште – закључила је помоћница градоначелника.

А.Ђ.