кикинда Архиве | Паге 204 оф 320

У току замена подова у Дому културе у Башаиду

Aleksandra Djuran Новембер 11, 2024

У Месној заједници Башаид комплет у току је сређивање унутрашњости Дома културе. Након што је замењена комплетна столарија на прозорима и вратима на прво спрату сада су на ред дошли подови. Просторије користе чланови Културно уметничког друштва и удружења грађана.

-Столарија није мењана од када је зграда изграђена пре више деценија. Била је дотрајала и било је време да се овај простор уреди с обзиром на то да га користе највише деца, чланови Културно уметничког друштва „Башаид“. У току је замена подова који су такође били у лошем стању. Поред ових радова простор је окречен и урађена је нова лед расвета. Средства за поменуте радове обезбедила је Месна заједница у договору са мештанима, а помоћ смо имали и од локалне самоуправе – сазнајемо од председника Савета МЗ Башаид Бојана Микалачког.

На спрату зграде урађен је и нови санитарни чвор. Башаид је једино место на територији града које организује вашар, сваке друге недеље у месецу.

-У недељу је био и последњи вашар у овој години. Вашар је значајан за наше село јер нам доводи велики број продаваца и купаца, не само из оближњих места него и из других делова Србије. Тиме промовишемо наше место и помажемо нашим произвођачима да стекну нове контакте и нове купце. У наредној години први вашар је у марту, уколико временски услови дозволе – додао је наш саговорник.

У плану је да се у наредном периоду уради комплетна реконструкција фасаде на згради Дома културе и замена дотрајале столарије и подова у приземљу.

-До краја месеца испред школе ћемо монтирати соларни пуњач за мобилне телефоне. Овај уређај добили смо захваљујући нашем мештанину Стеви Фелбабу који је за средства конкурисао и победио на интерном конкурсу НИС-а где је и запослен. На овај начин наши ђаци и мештани моћи ће да пуне своје мобилне телефоне и ван куће – казао је Бојан Микалачки.

А.Ђ.

Рок за плаћање пореза на имовину истиче 14. новембра

Aleksandra Djuran Новембер 11, 2024

Рок за плаћање годишњег пореза на имовину за четврти квартал 2024. године за физичка и правна лица и предузетнике истиче у четвртак 14. новембра. Према Закону о порезима на имовину, порез на имовину се плаћа тромесечно, у року од 45 дана од почетка тромесечја.

Камата за кашњење у уплати износи 16,5 одсто. Осим затезне камате, порески обвезници могу да буду и прекршајно кажњени за неплаћање својих обавеза, а санкција за тај прекршај је 5.000 динара за физичка лица.

Плаћање пореза на имовину је законска обавеза свих грађана који на своје име имају уписану некретнину или земљу, а висина годишњег пореза зависи од величине имања и износа стопе пореза на имовину коју одређује свака локална самоуправа у Србији. Како су саопштили из Народне банке Србије може се платити без провизије дина картицом на шалтерима Управе за трезор Министарства финансија.

У Србији се обележава Дан примирја у Првом светском рату

Aleksandra Djuran Новембер 11, 2024

Дан примирја у Првом светском рату обележава се у знак сећања на дан када је 11. новембра 1918. године у 11 сати, након четврогодишњег Великог рата, најразорнијег који је свет до тада видео, потписано примирје, у посебном вагону у близини градића Компјењ.

Наталијина рамонда, цвет феникс, који се налази на амблему који се носи на реверу уочи и на Дан примирија 11. новембра, представља симбол страдања и победе српског народа у Првом светском рату.

Иако се Дан примирја у Србији обележава као државни празник од 2012. године, Наталијина рамонда се користи од 2013. године, а симболише васкснуће Србије и страдања кроз која је прошао српски народ током и после Првог светског рата.

У Великом рату је Србија изгубила 1,24 милиона људи, односно 28 одсто целокупног становништва по попису из 1914. године.

Одбојка: Неуспеси наших

Dejan Panić Новембер 11, 2024

Сва три наша одбојкашка клуба претрпили су поразе минулог викенда. Мушка екипа кикиндског Северног Баната, у трећем рангу, поражена је 3:1 у гостима од Сомбора, четврти јој је то неуспех у сезони, у исто толико утакмица, у среду од 20.30 сати у доврани школе у Микронасељу чекаће састав Кулпина.
У женској јужној групи четвртог степена такмичења на територији Војводине, Кикинда 0230 изгубила је 3:1 у гостима од друге екипе Клека, а Кикинда је поражена 3:0 од Багљаша у Зрењанину. У суботу, у „Језеру”, од 15 сати последња осма Кикинда чекаће зрењанински Пролетер, а од 18, петопласирана Кикинда 0230 поменути Багљаш.
Д. П.

Кикинђанин Драган Војводић постао редовни члан САНУ

Jelena Trifunović Новембер 10, 2024

На Изборној скупштини Српске академије наука и уметности изабрано је 17 нових редовних чланова. Међу њима је и Кикинђанин, доктор историје уметности, Драган Војводић. Такође су изабрана и 22 нова дописна члана и пет кандидата за иностране чланове. Овај наш некадашњи суграђанин се путем тајног гласања у седишту САНУ, нашао међу 17 одабраних редовних чланова, у конкуренцији 55 кандидата.

Драган Војводић (1959) је историчар уметности и редовни професор на Филозофском факултету у Београду. У статусу дописног члана САНУ био је од 2018, а од прошлог четвртка је добио и највишу титулу -статус редовног члана ове угледне институције.

– Чињеница да у Српској академији наука и уметности, као кровној националној стваралачкој инситуцији, постоје два степена чланства, односно дописни и редовни чланови, указује на кретање у њој као израз сталног прегнућа и напредовања у научној и уметничкој делатности – каже Војводић и додаје: – Зато избор за њеног редовног члана доживљавам не само као велику част, него и призив да наставим с тим кретањем у свом научном раду.

Војводић је основно и средње образовање стекао у нашем граду. У Београд су га одвеле студије, а у нашем главном граду је наставио каријеру, као и постдипломско усавршавање.

–Пошто сам рођен и одрастао у Кикинди, увек се с поносом сетим да је врата Академије отворио и међу њене чланове ушао још пре Другог светског рата, један Кикинђанин, византолог Филарет Гранић, и то у области историјских наука, којима и мој рад припада.

Кад је реч о доласцима наш град, академик Војводић констатује:

– Свој родни град, у којем живи моја сестра, многи рођаци и драги пријатељи, нажалост, ретко стигнем да посетим, али успомене, искуства и нарав с којима сам пошао из њега, увек ме прате и чине неизбрисив део мог идентитета.

Војводић је својевремено био члан Комисије за историју византијске уметности при Међународном удружењу византијских студија, потом управник Института за историју уметности у Београду. Објавио је мноштво стручних и научних радова, а врло је популарна и његова књига „Византијско наслеђе“ коју је издао Службени гласник.

Велики је познавалац и проучавалац српске сакралне уметности и средњовековног културног наслеђа, нарочито на Косову и Метохији и његов научни и јавни рад препознат је од институција као дело високе научне вредности. Био је својевремено и уредник часописа за средњовековну уметност „Зограф“, као и вршилац многих других истакнутих научних функција.

На истој седници на којој је Кикинђанин Драган Војводић проглашен редовним чланом Српске академије наука и уметности, међу дописним члановима нашла су се и нека од познатих имена културног, научног и јавног живота наше земље – Вида Огњеновић, Драго Кекановић, Желимир Жилник…

Н. Савић

Приредба поводом јубилеја предшколске установе у знаку богатства различитости

Aleksandra Djuran Новембер 8, 2024

Приредбом, која је ауторско дело васпитача, у присуству гостију, запослених и пријатеља, Предшколска установа „Драгољуб Удицки“ обележила је 70 година постојања и рада и 130 предшколства у нашем граду. Програм, започет химном васпитача, осмислио је креативни тим и окупио је 60 предшколаца и тридесетак васпитача.

-У приредби су учествовали малишани из свих 18 вртића који раде у оквиру наше Предшколске установе, хор наше установе, али и хор васпитача. Сами смо осмислили текст, песме и компоновали музику. Успели смо у намери да направимо приредбу какву до сада нисмо имали, да будемо оригинални и да покажемо богатство наше средине – истакла је Сандра Лудајић, главни васпитач.

Деца, која су учествовала у програму, представљала су своје вртиће, особености и средину у којој живе и бораве.

-Жеља нам је била да прикажемо свако село и сваки део нашег града, да покажемо богатство различитости. Песме које су извели дечији и хор васпитача наменски су писане. Наши суграђани који не живе више у Кикинди упутили су нам честитке, а присетили су се и времена које су провели у вртићу. Тако су своје успомене са нама и нашим гостима поделили глумица Весна Чипчић, писац Милош Латиновић, др Драган Грујић, педијатар, Иван Голушин, водитељ, Алекса Константинов, најбољи математичар и Андреј Поповић, најбољи физичар – додала је наша саговорница.

Свечаност је била прилика и да се на достојан начин испрате у пензију запослене у овој установи.

А.Ђ.

Помоћник министарке просвете Милан Пашић посетио Предшколску установу: Кикиндски вртићи за пример

Aleksandra Djuran Новембер 8, 2024

Поводом јубиларних 70 година постојања и рада Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ Милан Пашић, помоћник министарке просвете посетио је вртић „Плави чуперак“. Како је обилазак уприличен на Дан просветних радника, 8. новембар, Пашић је најпре свим радницима који образују децу и младе честитао њихов дан.

-Крајем августа, почетком септембра организован је регионални састанак са свим предшколским установама у Србији на ком је разговарано о актуелностима који прате текућу школску годину, али је и истакнуто да је стратешки циљ да се предшколско и школско образовање наше деце свакога дана унапређује и прилагођава датим условима. Да је кикиндска предшколска установа у томе успела, не само ове, него и претходних година, говори и добијена највиша оцена којом је вреднован њихов рад. Стога је задовољство што сам се уверио да се све оно што је написано у извештајима примењује у пракси. И локална самоуправа препознаје значај предшколског васпитања и образовања и најважнији је партнер запосленима у вртићима. Драго ми је што је Кикинда међу ретким локалним самоуправама која је достигла циљ наше земље да 96 одсто од укупног броја деце, буде уписано у вртиће – рекао је Пашић.

Помоћника министра са начин рада у кикиндским вртићима упознали су директорица ПУ „Драгољуб Удицки“ Кристина Дрљић, са својим тимом, помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски, Александар Аћимов, члан Градског већа и Вања Радојков, из кабинета градоначелника. Дијана Јакшић Киурски честитала је свим запосленима значајан јубилеј.

-Седам деценија постојања говоре о годинама преданог труда и квалитетног рада у нашој предшколској установи о чему сведоче и изузетни резултати које установа постиже у свим областима предшколског образовања. Када постоје посвећени васпитача, добри услови за здраво одрастање и образовање деце, тада ни резултати не изостају. Са нашим гостом разговарали смо и мерама популационе политике нашег града, као и потреби да обезбедимо још простора како би сви малишани боравили у вртићима. Уз подршку покрајинских и републичких институција, која ни до сада није изостајала, сигурна сам да ћемо да ли кроз проширење капацитета или изградњу новог вртића, доћи до крајњег циља – навела је Дијана Јакшић Киурски.

Кристина Дрљић подсетила је да се ове године обележава и 130 година предшколства у нашој средини, тако да је ова година у знаку не једног, него два значајна јубилеја.

-У кикиндској предшколској установи дуже од једног века вредно се ради и сви васпитачи када почну да раде прво прихватају савете старијих колега, након чега надограђују свој рад сопственим искуством. Сваке године све више растемо и остварујемо завидне резултате. Наша установа је одувек центар предшколства наше земље, тако је и сада када већ четири године спроводимо нови програм „Године узлета“, а били смо прва установа у Банату која је га је започела. Уз огромну подршку родитеља и локалне заједнице постигли смо најбољи резултат и наша установа оцењена је најбољим оценама у Банату. Ми смо велика породица који ради на унапређењу наше професије – казала је Кристина Дрљић.

Истакнуто је и да је успеху допринела и Висока струковна школа за образовање васпитача која, такође, већ 70 година образује младе за најлепши позив. У кикиндској предшколској установи има 1.600 деце, запослено је 260 радника у 20 објеката од којих је 18 вртића.
А.Ђ.

Отварање тржног центра 14. новембра: Радови у финишу

Aleksandra Djuran Новембер 8, 2024

Ритејл парк „Нест“ на углу улица Јована Јовановића Змаја и Михајла Пупина биће биће отворен идућег четвртка, 14. новембра. Инвестиција је вредна више од шест милиона евра, а тржни центар простираће се на површини од око 5.000 квадратних метара.

У тржном центру радиће стотинак суграђана, а од закупаца ту ће бити „Маxи“, „Синсаy“, „Неw Yоркер“, „Спорт висион“, „Планета спорт“, апотека „Бену“, „Техномедиа“, „Ђак спорт“, „Лиллy“, „Пепцо“, „Фрида“, „Пет Зоне“. Посетиоцима ће бити на располагању и пространи паркинг, као и дечије игралиште.

При крају је и комплетна реконструкција улице Михајла Пупина од Светосавске до Змај Јовине. Новина је пешачка стаза од Светосавске улице до Јована Јовановића Змаја.
Ј. Ц.

У току малтерисање цркве Светог Василија Острошког у Банатском Великом Селу

Aleksandra Djuran Новембер 8, 2024

На цркви Светог Василија Острошког у Банатском Великом Селу почело је малтерисање спољних зидова. Припрема за радове трајала је претходних месец дана, истиче јереј Немања Милинковић.

– Благослов за радове добили смо од нашег високопреосвештеног митрополита Никанора, а на празник Свете Петке служена је Света Литургију и молебан за срећан почетак свих радова који нам предстоје. Осим малтерисања у плану је и спуштање громобрана, а и уградња расвете – истакао је јереј Немања Милинковић.

Део средстава и материјала за радове је прикупљен.

-Потребна нам је како новчана, помоћ у материјалу, али и свака друга помоћ. Користим прилику да замолим да свако узме учешће у овом светом подухвату и да помогне ко колико може како би радове привели крају што пре – додао је наш саговорник.

Изградња цркве у Банатском Великом Селу започета је 2006. године. За 18 година изграђен је објекат који је и покривен. На објекту су прошле зиме завршени лимарски радови и пошто се омалтерише спољашност ће бити завршена.

-У унутрашњости је такође потребно малтерисање звоника и три просторије, кречење, након чега ћемо храм украсити полијелејем односно лустером. Неопходно је и фрескописање унутрашњости, за шта су неопходна знатна средства и овај посао сачекаће неколико година – прецизира јереј Милинковић.

Литургија се служи недељом, празницима, а верници могу да присуствују и пред литургији односно служби суботом увече. Богослужења су посећена и у просеку је тридесетак верника.
Иницијативу за градњу храма у Банатском Великом Селу покренули су мештани 1992, а 1995. године добијен је адекватан простор за градњу храма. Темељи су изливени 2006, када је и започето зидање храма, које је завршено 2012.године.
А.Ђ.

Кикиндске шаранџије треће на Балканском првенству одржаном у Македонији

Aleksandra Djuran Новембер 7, 2024

На 15. Јадранском-подунавском купу – Балканском првенству, екипу Србије представљали су чланови удружења спортских риболоваца „Шаран“ из Кикинде Зоран Попов, Зоран Кајла и Горан Татомир. Освојили су треће место у лову шарана и амура. Такмичење је одржано на језеру Мавровица у Северној Македонији и окупило је екипе из пет балканских земаља Србије, Македоније, Бугарске, Словеније и Албаније.

-Имали смо лоше временске услове, а борба је била неизвесна до краја самог краја. Ово је успех за нас лично, наше удружење, али и наш град. Осим бронзе, пехар за највећу уловљену рибу која је тежила 14,27 килограма припао је нашој. И следеће године очекује нас такмичење у српској државној Првој лиги и на основу тог пласмана одлази се на Светско односно Балканско првенство – рекао је Зоран Попов.

Победник је а екипа „СО2“ из Скопља из Македоније са уловљених 180,62 килограма. Друго место припало је екипи „Мојо“ из Бугарске са уловљених 146,88 килограма, а треће место освојили су наши суграђани са уловљених 82,195 килограма.

-Постоји могућност да наредне године у Кикинди буде организована и два кола државног првенства које има укупно четири кола и за шта се залажемо. За две године очекује нас и прослава 70 година удружења „Шаран“ који планирамо да обележимо како доликује – додао је Попов.

Сезона лова на шарана је при крају због зиме, а ревир је и даље отворен за лов грабљивица штуке, смуђа и сома. Крајем фебруара, почетком марта почиње нова риболовачка сезона. Рибе има довољно с обзиром на то да је почетком ове године ревир порибљен. Циљ је да се риболовачко царство оплемени са већим рибама које имају више од 15 килограма.