кикинда

дијабетес-(1)

У свету и у Србији, 14. новембар, обележава се као Светски дан борбе против шећерне болести. Ове године слоган је „Благостање за бољи живот са дијабетесом”.Кампања има за циљ да истакне значај физичког и менталног благостања оболелих од дијабетеса у дијабетолошкој здравственој заштити.

-Кикиндско Друштво за борбу против шећерне болести сваког петка од 8 до 10 часова организује бесплатно мерење шећера у крви – истакла је председница др Биљана Марковић. -Познавање фактора ризика омогућава правовремено деловање код особа код којих установи шећерна болест, а омогућава бољи успех у лечењу и умањење компликација. У Кикинди дијагнозу дијабетеса има око 10 одсто суграђана од укупног броја становништва. Примећено је да се у последње време старосна граница код суграђана код којих се региструје дијабетес помера и све више је младих који оболевају.

 

У плану је и да се у Дому здравља организује снимање очног дна због компликација изазваних дијабетесом. Тим поводом Кикинду ће посетити стручњаци из болнице „Еликсир“. Предвиђа се да ће до 2030. године 650 милиона људи имати дијагнозу дијабетеса. Постоји дијабетес тип 1 и тип 2, а инсулински зависници имају дијабетес 1.

-У нашем граду немамо регистар оболелих од дијабетеса и требало би га увести. Реч је пацијенти који су у здравственом систему. На жалост, истраживања показују да на сваког регистрованог дијабетичара долази још један потенцијални оболели, који не зна да има шећерну болест. Стога и организујемо превентивно мерење шећера у крви и разговарамо са суграђанима како би подигли свест о болести која је „тихи убица“. Познавањем симптома болест и избегавањем фактора ризика, избећи ће се нежељене компликације које доноси ова болест – сазнајемо од наше саговорнице.

 

Први симптоми су жеђ, појачано мокрење, малаксалост, губитак телесне масе упркос често повећаном апетиту и појачаном калоријском уносу хране, брзо замарање, мучнина.

-Шећер, у тим првим моментима док га још нисмо открили, варира и буде јако висок или јако низак. Стога апелујем на превентивне прегледе, а просторије удружења су отворене за све којима треба савет око исхране, терапије, физичке активности који су кључни – напомиње наша саговорница.

Осим у Кикинди, једном месечно, представници Друштва за борбу против шећерне болести, организују контролно мерење шећера у крви у Мокрину, и Банатском Великом Селу.

А.Ђ.

новак-1

Више од годину дана требало се дружити с длетом, чекићем, брусилицом и осталим вајарским алатом, да би вајар Борис Стапарац овековечио најбољег тенисера свих времена Новака Ђоковића.

Реч је о скулптури од моделираног бетона, висине око два и по метра, а аутор за КИКИНДСКИ портал наводи и остале податке везане за ово дело чија је израда имала великог одјека у јавности:

-Тежина скулптуре је око једне тоне и направљена да буде у покрету. Значи свако ко буде пришао овој скулптури, не може да је гледа као фотографију, него мора да је обиђе и да себи створи једну слику тог човека у покрету – наводи Стапарац.

-Он је на тај начин направљен због симболике коју носи, вере и љубави према својој земљи за коју се бори као лав. Новак је највећи представник наше земље у свету, пре свега својим понашањем и културом, а не само спортским победама, него и образом и зато је заслужио да оставимо и овај траг о њему-каже овај вајар.

Подсетимо, „Комуна“ је летос објавила репортажу о овом кикиндском уметнику, а у глави овог неуморног вајара, књижевника и музичара од тада се родило сијасет нових идеја. Споменик Ђоковићу је први такве врсте у свету и по томе је ово дело јединствено.

Међутим, има и оних који не желе да валоризују Стапарчеву замисао и замерају уметнику да није довољно верно пренео Ђоковићев лик, успут се питајући зашто се овај вајар одлучио да прави споменик живом човеку.


На све то Стапарац лаконски узвраћа:

-Волео бих да ти који критикују ову моју скулптуру почну и сами да стварају нешто и да не буду само критичари, него и ствараоци. Најлакше је критиковати а много теже је нешто направити и створити. Мени је свеједно да ли неко то критикује или не, ја живим свој живот, стварам своје скулптуре, пишем своје књиге, бавим се музиком… Значи, критикују ме без потребе, јер ја, штавише, ни не намеравам да поставим тај споменик негде у јавном простору, где би неком сметао или неког иритирао. Он ће бити у мом дворишту, у мом амбијенту. Биће, дакле, у поставци будућег музеја који ћу да оставим иза себе –закључује Стапарац.

Н. Савић

АбуХаиа-добра

Др Талал Абу Хаија, педијатар у пензији, преминуо је синоћ на одељењу Интензивне неге кикиндске Опште болнице, у 68. години након дуге и тешке болести.

Из Јордана је дошао на студије медицине у Нови Сад, где је упознао супругу Ану, такође студенткињу из Кикинде са којом има два сина Рајада и Марка. Након завршених студија свега неколико Талал и Ана били су у Јордану, након чега су се вратили у Кикинду. Најпре је 1988. године почео да ради у Хитној служби, да би 1996. специјализирао педијатрију и до краја радног века био је запослен као дечији лекар.

-Наш колега Тале био је диван педијатар, добар човек и колега. У шали сам говорила да је као Деда Мраз. Сви ми који смо имали част да радимо са њим радо ћемо га се сећати – истакла је педијатар др Весна Томин, в.д. директорица Опште болнице.

Др Талал био је и начелник Дечијег одељења, члан Општинског већа за здравство и одборник у Скупштини града. За себе је говорио да је стопостотни Војвођанин, и да је Јорданац само по рођењу.

Др Талал биће испраћен у четвртак, 14. новембра у 13.30 сати на Новом гробљу.

 

сетва-1

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије саопштило је да је почела исплата додатних 10.000 динара свим пољопривредним произвођачома који су остварили право на основне подстицаје у биљној производњи у 2024. Како се наводи, сагласно Споразуму потписаном 28. октобра ове године између Министарства пољопривреде и представника неколико удружења пољопривредника обезбеђена су средства за додатних 10.000 динара за основне подстицаје у биљној производњи.

Министарство пољопривреде подсећа пољопривредне произвођаче да редовно проверавају своје еСандуче на порталу еУправе како би прихватили решења.

Сектор пољопривредне инспекције почео је контролу поводом пријава фиктивних, односно лажних газдинстава на територији Србије, саопштило је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Контролом пољопривредна инспекција заправо настоји да стане на пут власницима ораница који не обрађују земљу, а регистровани су као пољопривредна газдинства и добијају субвенције за биљну производњу и тако новац примају по два основа – подстицај за биљну производњу и од закупца за издавање земље у аренду. Пољопривредна инспекција позвала је земљораднике који имају информације о злоупотреби око пријава пољопривредног земљишта да информације могу послати на електронску адресу prijavizloupotrebu@minpolj.gov.rs. Свака информација је од користи јер поспешује бржу контролу и сузбијање злоупотреба и доприноси да исплата субвенција буде ефикасна и стигне онима који имају право да их добију.

дистрикт-излозба-и-концерт-(1)

У Народном музеју у галерија „Нова“ отворена је изложба „Округ златног лава – 250 година Великокикиндског дистрикта“. Музеј се и данас налази у згради која је наслеђе Дистрикта, згради магистрата некадашњег Великокикиндског дистрикта, грађанима позната као Курија тако да ова установа културе на својствен начин баштини наслеђе старо два и по века, истакла је директорица Лидија Милашиновић.

-Назив изложбе произашао је због грба златног лава који се налази на самом објекту Музеја и наша жеља била је да она по свему буде другачија од свега што смо до сада радили. Изложба је отворена до 12. марта и у наредном периоду биће организоване радионице и округли сто. Приказали смо историју Дистрикта, шта је он био и зашто је важан. Састављена је из неколико сегмената обухвата долазак граничара, формирање Великокикиндског округа, револуцију 1848 -49. и укидање Дистрикта 1876. године – рекла је Лидија Милашиновић.

Зграда Курије, је осим Дистричке улице и чињенице да је Кикинда и данас седиште округа једино што се баштини од Дистрикта, а да није везано за експонате у Музеју и архивску грађу.

-Златни лав је кикиндски симбол и нама је важно да сачувамо историју града. Добијањем аутономије од бечке круне добили смо и симболе које смо касније кроз хералдику прилагодили данашњем времену као обележја, знамење и симболе. Позивам све Кикинђане да обићу изложбе и виде историјске чињенице, уметничка дела и артефакте из тог времена јер ће стећи праву слику како је наша средина изгледала пре 250 година. Кикинда је била уважаван град и српски народ стекао је политичку, економску, верску аутономију – казао је градоначелник Богдан.

 

Одржана је и Свечана академија и концерт Љубице Вранеш и оркестра „Беллезза Серба“ односно „Српска лепота“.

Изложбу, али и публикацију која ће бити ускоро промовисана су подржали Министарство културе и Покрајински секретаријат за културу информисање, односе са верским заједнима и локална самоуправа.

А.Ђ.

кафици

Савет за безбедност саобраћаја Града Кикинде и Институт за безбедност саобраћаја Нови Сад су у суботу у вечерњим сатима реализовали превентивну кампању на унапређењу знања, ставова и понашања у погледу штетног утицаја алкохола, дрога и психоактивних супстанци на безбедност саобраћаја.

Кампања је реализована у угоститељским објектима на територији града Кикинде. Активност је била усмерена на детектовању степена алкохолисаности лица и њиховом  упознавању са потенцијалним последицама уколико би као возачи моторних возила били заустављени од саобраћајне полиције.

Посетиоцима угоститељских објеката је пренета јасна порука да, уколико би и конзумирали алкохол, увек и обавезно користе алтернативне врсте превоза, као и да је пешачење увек добра опција.

Такође, присутни су упознати са важећом законском регулативом, која се односи на теме спроведене кампање, како кроз разговор са органима Института за безбедност саобраћаја тако и кроз читање едукативног материјала који је подељен заједно са симболичним поклонима.

повеља-уруцење-(2)

Поводом 250 година од успостављања Великокикиндског дистрикта, 12. новембра 1774. године градоначелнику Младену Богдану директор Историјског архива Срђан Сивчев уручио је верну копију Повеље Великокикиндског дистрикта Граду Кикинди. Симболично баш 12. новембра,уручена је реплика документа царице Марије Терезије, којим је очуван национални идентитет Срба у овом делу Баната.

-Израђене су три копије и осим Градској кући једна је дарована Народном музеју, а једна је остала Историјском архиву. Један од најзначајнијих документа у историји града налазиће се у кабинету градоначелника – рекао је Срђан Сивчев, директор Историјског архива.
Захваљујући на драгоценом поклону градоначелник Богдан истакао је да је ово велики дан за Кикинду.

-Повеља је оличење труда, рада, истрајности и мудрости српског народа да пре два и по века стекне независност. Она је водиља свима нама како се бори за слободу и како се развија сопствена аутономија. 12. новембар је симбол слободе Срба на северу Баната и наши преци показали су нам прави пут како се изборити за национални идентитет. Кикинђани су увек били храбри, борбени, патриоте, слободољубиви и на то треба да будемо поносни – навео је Младен Богдан.

Аутономија Великокикиндског дистрикта је 74 године старија од српске Војводине. Кикинда је добила укупно пет привилегија које се односе на Дистрикт и сам град.

ВЕРНА РЕПЛИКА

Копија повеље је урађена по узору на оригиналну која се чува у Историјском архиву. Оригинална повеља је рађена у форми књиге, слова су писана калиграфским писмом на пергаменту, док су корице пресвучене плишом у тамноцрвеној боји. Траке које су подвучене под корице и којима се везује повеља су израђене од дебље свиле у жутој боји.
Израда копија повеље поверена је конзерваторском одељењу Архива Војводине и обухватала је деликатне и вишеслојне процесе приликом којих се посебна пажња обраћала на избор материјала и детаља како би завршни изглед копије био што веродостојнији оригиналном изгледу Повеље царице Марије Терезије.

ЗЛАТНИ ЛАВ СИМБОЛ ГРАДА

Данашња хералдика води порекло из грба Дистрикта и главни је симбол лава који представља Србе који су се борили против Турака као граничари. Симбол златног лава је и симбол Кикинде и налази се на згради Курије. Тежина грба је око шест тона и скоро 200 година од изградње зграде он је и даље у савршеном стању.

А.Ђ.

властимир-басаид-(3)

У избору за младог пољопривредника године ког бира 3 Банка је и Властимир Влајков, сточар из Башаида . Стручни жири, који чине представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Српска фондација за предузетништво, Задружни савез Војводине и 3 Банка, одабрао је ове године седам финалиста, од којих ће најбоља три бити одабрана јавним гласањем.

Властимир Влајков (33) је са супругом Тамаром кренуо буквално ни од чега, а успео да својим радом направи производњу од које може да живи онако како је одувек волео.

-Одрастао сам у Башаиду и највећи део времена сам проводио код бабе и деде, који су имали неколико крава, тако сам и заволео овај посао. После бабе и деде, газдинство је замрло, ја сам упознао Тамару и како смо били јако млади, кад је она завршила средњу школу, отишли смо у Нови Сад да се окушамо у градском животу. Већ после неколико месеци, схватио сам да све што зарадимо оде на основне трошкове и да ту за нас нема будућности. Тако смо се вратили у Башаид – присећа се Властимир.

Уселили су се привремено у кућу његових бабе и деде, која је била у јако лошем стању и тражила озбиљно реновирање. Како се Тамара у то време породила са првим дететом, морала је да буде код своје мајке три месеца док Властимир не обезбеди елементарне услове за живот у тој кући у којој се већ дуже време није живело, све је пропало, није било чак ни воде.

-Прво теле сам купио од новца зарађеног у надници. Тада сам чувао сеоску стоку да бих могао да прехраним ту, па касније своје две, три краве које сам купио. Повећавао сам број грла, али нисам имао ни парче земље да региструјем газдинство, па нисам могао да остварим ни премију за млеко. Данас, са 33 године, сматрам себе успешним човеком јер имам двоје деце, Вукашина који је четврти разред и много времена проводи са мном у радовима и Дуњу од 6 година. Уместо уз телефон, време проводе са нама. Својим радом сам зарадио за повећање броја грла, имамо 15 крава у мужи, 250 литара млека дневно да предамо млекари, а да није сушна година, било би и двоструко више – прича Властимир, а Тамара додаје да он просто није ни за шта друго, само за ово што ради јер само то воли.

Данас породица има три хектара своје земље, а додатно и државну земљу коју су узели у закуп на 10 година, на којој краве пасу на отвореном од априла до новембра. Купили су најпре салаш на 13 километара од Башаида, где држе део стоке, али би за децу било тешко да тамо живе. Кућа коју су користили није била њихова, па су купили трошну кућу на крају села, где могу да држе стоку, засукали рукаве, срушили је, кренули у градњу и ускоро их очекује усељење.

На конкурсу за младог пољопривредника године, 3 Банка ће и ове године наградити три кандидата које својим гласовима одабере публика. Прва награда је 500.000 динара, друга 300.000 и трећа 200.000 динара. Гласање се затвара у поноћ, 13. новембра.

саобрацајна-полиција-муп-4

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда и у понедељак догодиле су се три саобраћајне незгоде. У две незгоде две особе су повређене једна са тешким, а једна са лакшим телесним повредама, а у једној је причињена материјална штета. Настала материјална штета процењена је на 285.000 динара. Саобраћајне незгоде су се догодиле због неуступање права првенства и радње возилом.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 40 учесника у саобраћају и издата су 352 прекршајна налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључена су 23 возача, од којих су три особе задржане у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.
Такође, откривена су 34 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 195 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 163 остала прекршаја.

фестивал-зланих-(3)

Фолклорни ансамбл „Вила“ из Новог Сада, организовао је 16. Фестивал златних ансамбала Србије на ком су учествовали и чланови АДЗНМ „Гусле“. Први дан био је посвећен музичкој вечери Фестивала, на је наступио Велики народни оркестар, инструментални и вокални солисти „Гусала“.

 

-Посебна чар фестивала био је заједнички наступ кикиндских и новосадских музичара, који се дуго познају и одувек сјајно сарађују, те су емоције, квалитет и енергија оставили трајан печат на сцени Свечане сале гимназије „Јован Јовановић Змај“ – истакао је уметнички руководилац „Гусала“ Игор Попов.

 

Другог дана су се публици на Спенсу представили млади солисти „Гусала“, Ива Палатинуш и Огњен Гуцул који су извели кореографску минијатуру, дебитантско кореографско остварење Маријане Калопер, уметничког руководиоца друштва. Минијатура под називом „Последњи фронт“ и посвећена је љубави војника и девојке за време Првог светског рата.

На дводневном фестивалу су учествовали КПД „Једнота“ из Гложана, АФА „Оро“ из Ниша, ФА „Ђидо“ из Богатића, АКУД „Жикица Јовановић Шпанац“ из Београда, УУТ „Талентум“ из Суботице и КУД „Петровска дружина“ из Бачког Петровца.

А.Ђ.