Културно уметничко друштво „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села у недељу, 15. децембра организује Новогодишњи концерт. Гости су културно уметничка друштва „Јандрија Томић Ћић“ из Крајишника и „Царза“ из Апатина.
У сали биоскопа концерт почиње у 19 сати, а улазница се наплаћује 200 динара.
У наредној години биће новца за наставак програма Министарства за бригу о селу којим се младима бесплатно додељују куће на селу. Од јануара сви имају права да конкуришу. Колико год да је интересовање младих људи за овакве програме биће новца, изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић .
-Програм Министарства за бригу о селу већ даје видљиве резултате у Руском Селу и Кикинди где 50 младих становника, добило куће на конкурсу и они полако мењају демографску слику. На овај начин постиже се опулациона мера подмлађивања села радно активним становништвом јер је просек старости у селима око 60 година – напоменуо је Кркобабић и додао да се
До сада је Национални програм за препород села Србије обухватио готово 16.000 жена, мушкараца и деце, а издвојено је средстава за 3.520 кућа. Пун демографски ефекат биће видљив кроз 15 година.
Град Кикинда расписао конкурс за награду „Душан Васиљев”, која се додељује за најбољу књигу написану на српском језику објављену током 2024. године. У конкуренцији за ово књижевно признање могу се наћи песничке и прозне књиге објављене на територији Републике Србије. Награда се састоји од повеље и новчаног износа.
Издавачи и аутори могу послати књиге почетири примерка по појединачном наслову, три за жири и један за библиотеку на следећу адресу: Народна библиотека „Јован Поповић”, Трг српских добровољаца 57, 23.300 Кикинда, уз обавезну напомену на пошиљци „За награду Душан Васиљев“, најкасније до 14. фебруара 2025. године. Жири ће оцењивати пристигле радове у саставу: Радован Влаховић, председник, Селимир Радуловић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан.
Награда „Душан Васиљев” основана је Одлуком Културно просветне заједнице Кикинде 1997. године у знак сећања на дело и значај песника који је рођен у Кикинди јуна 1900. године. Васиљев је поживео само 24 године, постигавши да буде један од најзначајнијих српских модерних песника, тј. песника експресионистичке идеологије. После прекида од неколико година, одлуком Скупштине општине Кикинда, награда је поново успостављена 2009. године. По новом Правилнику награда се додељује за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора која је објављена на српском језику. Током протеклих четврт века, награду „Душан Васиљев” су добили: Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Милисав Савић, Гојко Тешић, Фрања Петриновић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић, Сeлимир Радуловић и други.
Награда ће бити додељена 27. марта 2025. године, на дан смрти Душана Васиљева, уједно и Дан кикиндске Гимназије која носи име овог великог експресионистичког аутора.
Предшколци кикиндских вртића добили су бустер и бојанку „Пажљивко“ у оквиру акције локалне самоуправе чији је циљ боља безбедност деце у саобраћају. Малишани у вртићима „Полетарац“ у Кикинди и „Ластавица у Банатском Великом Селу, градоначелника Младена Богдана, члана Градског већа Мирослава Дучића и представници Савет за безбедност у саобраћају и Одељења саобраћајне полиције у Кикинди, госте су дочекали песмом.
У име деце, али и родитеља на поклонима је захвалила директорица ПУ „Драгољуб Удицки“ Кристина Дрљић.
-Васпитачи у нашим вртићима свакодневно децу уче о правилима понашања у саобраћају. Наш заједнички задатак је, не само васпитање, образовање, здравље и срећа, него и безбедност наших малишана у вртићима, али и аутомобилима којим их родитељи довозе до вртића – навела је Кристина Дрљић.
Седишта се додељују четврту годину заредом, а за ову намену обезбеђено је милион динара из средстава који се локалној самоуправи враћају од наплаћених саобраћајних казни.
-Жеља нам је да деца буду што безбеднија и ова акција је прави начин да подигнемо свест колико је важно користити бустере приликом превожења малишана у аутомобилима. Деца, стари и пешаци су најугроженији учесници у саобраћају и на нама је да се потрудимо и да, у сарадњи са Агенцијом за безбедност саобраћаја, њихова безбедност буде што боља. Циљ је да до 2030. године немамо ниједно погинуло дете у саобраћају у нашој земљи – прецизирао је градоначелник Богдан.
Бустери су обезбеђени за 443 предшколаца у 18 вртића.
Суграђанка Ена Гогић (15) освојила је титулу лауреата и прво место на Интернационалном такмичењу „THALIA AWARD“. Ена је је певала песме „Круна“ на матерњем језику, и „Ла ла лове“ у категорији светски хит. Овом приликом Ена жели посебно да се захвали својој професорици певања Анђели Нинковић која ју је припремала за такмичење.
Онлајн надметање организује „THALIA ART DEVELOPMENT FULCRUМ“ и од 2020. године одржава три пута годишње. Део је престижног интернационалног фестивала „ANGEL VOICE“ чији је домаћин Београду сваког априла и септембра.
У финалу је било 250 учесника у дисциплинама: музика ,певање и инструментално извођење, позориште и сликарство. Такмичили су се млади из Црне Горе, Србија, Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније, Северне Македоније, Румуније, Бугарске, Молдавије, Естоније, Турске, Кипра, Украјине, Мађарске, Чилеа, Италије, Тајланда и Пољске.
У специјалној епизоди емисије „Радна акција са Тамаром”, уређен је запуштени објекат у оквиру Атељеа Тера намењен одржавању различитих активности, као и едукацији деце и особа са посебним потребама. За десет дана рада Тамарини мајстори су реновирали и уредили објекат за професоре и децу.
-Све добре приче крећу крећу случајно али са добрим разлогом уз иницијативу ентузијаста који верују у то што раде, а ова наша је протекла овако. Крајем маја 2023 контактирали смо Тамару и екипу емисије „Радна акција са Тамаром”, после њене посете Центру Тера, за помоћ око објекта „зимског атељеа и портирнице” са идејом да га претворимо у мултифункционални, едукативно-резиденцијални објекат у ком би се одржавале различите едукативно-радионичарске активности за децу, младе и особа са инвалидитетом, али и других социјалних група и у чијем другом делу би се направио смештај за менторе, едукаторе и волонтере у програмским активностима.
– Тада нисмо знали за постојање „специјал” емисија те смо стидљиво питали да ли постоји и подршка институцијама, правним лицима. На нашу срећу Тамара је реаговала позитивно и веома заинтересовано за овај друштвено одговорни пројекат, са напоменом да би се све морало реализовати наредне, 2024. годионе јер је продукцијска шема за 2023. већ била закључана- објашњава Александар Липован, директор ЦЛПУ „Тера”.
У међувремену, Министарство културе одобрило је три милиона динара за пројекат реконструкције старог крова на истом објекту, по Конкурсу за заштиту културног наслеђа Републике Србије. Град Кикинда и ЈП Кикинда су пројекат помогли обезбеђивањем дела грађевинског материјала, као и ангажовањем радника на пословима постављања изолације, водовода и канализације.
-Почетком септембра 2024, за десет дана рада Тамарини мајстори су реновирали и уредили објекат за професоре и децу и стару портирницу вратили првобитној намени, након чега су уследили радови на крову.
Да задовољство буде веће, добијамо позив из Serbia Better Energy компаније да ће нам уз подршку УСАИД на кров објекта поставити и соларне панеле како и објекат био енергетски ефикаснији и употребљив током целе године. Да се лепе приче нижу, пре неколико дана добијамо информацију да су нам по конкурсу АСИТЕЖ фондације одобрена средства за оснивање Омладинског клуба Тера чије ће седиште управо и бити реновирани објекат и где практична примена већ бити видљива почетком 2025- најављује Липован.
Фото: Принтскрин Прва ТВ
У Тери додају да су изузетно захвални Тамари и читавој екипи емисије, као и свим спонзорима који су учествовали, и да су пресрећни што се мисија Тере препознаје и прихвата.
За ову реномирану установу културе, није сам крај године обележен добрим вестима. такав ће бити и почетак идуће, када ће скулптуре настале на „Терином” симпозијуму бити изложене у Културном центру Србије у Паризу, о чему смо већ писали.
Управница Клинике за анестезију, интензивну терапију и терапију бола Клиничког центра Војводине Теодора Тубић изјавила је да је стање пацијента повређеног у експлозији у ливници у Чоки побољшано и да је свестан.
-Можемо да будемо срећни кад је у питању пацијент из Чоке. Стање је побољшано, он је сада свестан. Дише спонтано, предстоји му константно превијање – казала је Тубић.
Према њеним речима, превијање се одвија у условима операционе сале, али је пацијент стабилно. Реч је о 34-годишњем И.М. из Иђоша који је настрадио пошто је дошло до наглог избацивања течног лива из пећи на ливење. Трагедија се догодила у „Аутофлекс Ливници“ у Чоки 28. новембра и том приликом повређене су четири особе. М.Б. (51) из Иђоша и А. Б. (53) из Остојићева након прве ноћи подлегли су повредама у Клиничком центру Војводине. Д.Г (47) из Иђоша који је такође задобио повреде након лечења у Општој болници у Сенти послат је на кућно лечење.
Чланице Црвеног крста из Сајана, у суботу, 14. децембра, организују бесплатно мерење крвног притиска и шећера у крви. У згради Месне заједнице прегледи ће се обављати од 8 до 9 часова.
-Волонтерке Црвеног крста из Сајана периодично, током читаве године, организују превентивне прегледе за старије мештане, како би преконтролисали крвни притисак и шећер у крви. Ово је права подршка здравственом систему, а уједно је и најважнија помоћ старијима. Овом приликом, сви који дођу на преглед, моћи ће да попричају са волонтерима и добију савете. Уколико резултати не буду у границама нормале, наше волонтерке даће препоруку да се јаве изабраном лекару – истакла је секретарка Црвеног крста Данијела Бјељац.
У кикиндском атару озими јечам и пшеница су у фазама од ницања до бокорења. Временске прилике погодују озимим културама, а влаге у земљишту има довољно.
-У зависности од локалитета и рокова сетве око 40 одсто засновне пшенице је у фази бокорења, 30 процената је у фази два до три листа и остатак је у фази ницања и једног листа и очекујем да ће наредних дана бити попуњено ницaњe с обзиром на то да нема мразева и да је релативно топло време. Можемо да будемо задовољни са стањем озимих стрнина – сазнајемо од Зорана Симића, саветодавца ПСС.
На обрадивим парцелама, за око двадесетак одсто више је хлебног зрна у односу на вишегодишњи просек. Уместо на око 16.000 хектара жито је засновано на више од 19.000 хектара.
-Пшенице је више на уштрб кукуруза, али је и мање јечма у односу на вишегодишњи просек у нашем атару. Јечам има нижу цену у односу на жито, а род кукуруза је прошле године подбацио, па не чуди што су се пољопривредници одлучили да сеју више пшенице – каже Симић.
Дневне температуре до пет, шест степени у плусу и ноћи без јаких мразева добре су за развој.
-Прошле године пољопривредници су имали проблема са приносима, тако да не чуди што је мање уложено у јесењу сетву. Уз ниже приносе сунцокрета и кукуруза, остало је и више хранива у земљишту, тако да ће и мање количине вештачког ђубрива имати пун ефекат – додаје наш саговорник.
Пољопривредна стручна служба у другој половини јануара урадиће такозвану Н-мин методу која показује колико азота има у земљишту. Она ће показати и колико ће азотних ђубрива бити потребно обрадивим парцелама.