кикинда

горани-(4)

У оквиру пројекта „Подршка подизању зелене инфраструктуре на подручју Кикинде“, која се одржава у склопу пројекта који организација Уједињених нација за пољопривреду и храну (УН ФАО) спроводи у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, Покретом горана Кикинде и Покретом горана Димитровграда, у Културном центру је организован стручни скуп. У присуству пољопривредника, ловаца, пчелара, власника приватних шума, али и стручњака истакнута је важност шума.

-У протеклих 150 година, последњих девет година су најтоплије, од када се обављања мерење. Климатске промене су велики изазов за друштво, а огромне за пољопривреду и шумарство. Кикинда је град са најмањим процентом пошумљености у нашој земљи, тако да је значај овог пројекта за вашу средину велик. Градоначелник Младен Богдан и његови сарадници су најактивнији када говоримо о пошумљавању Војводине која је угрожена недостатком шума. Стога је неопходно да у пољопривреди буде што више агро система који ће помаћи смањењу ерозије и повећању приноса. Када додамо шуме у агрикултурна подручја допринећемо квалитету живота – истакао је Дејан Стојановић, помоћник директора и научни саветник Института за низијско шумарство и животну средину у Новом Саду.

Стварање услова за обнову шумских предела подразумева могућност подизања нових шума, ветрозаштитних и пољозаштитних појасева и агро шумарских еко система на територији града. Земљиште на територији Кикинде је деградирано, а подизањем шума оно ће имати своју намену.

-Проблеми који се јављају нису јединствени само за наш град, а наш циљ је да будемо прва средина која добија студију која ће указати на конкретне проблеме и могућности за њихово решавање. Ми смо изразито пољопривредно подручје и према доступним подацима око 91 одсто земљишта се користи као обрадиво. Када се на то додају урбане површине, грађевински рејон, путеве и канале, скоро да не остаје доступног простора. Студија је показала да мора да се промени регулатива, како би државно земљиште лошијег квалитета искористили за пошумљавање. Исто тако на територији града има око 60 одсто потенцијалног простора за пошумљавање које се налази у приватном власништву – Миодраг Радовановић из Покрета горана Кикинде.

Пројекат има за циљ да докаже пољопривредницима да, уколико определе земљиште лошијег квалитета за пошумљавање, то доноси бољитак.

А.Ђ.

еуромеланом-2024

Општа болница једна је од десет здравствених установа у Србији којој је дониран  дермоскоп у оквиру друштвено одговорне акције за рано откривање рака коже „Преглед за све“. Медицински апарат уручен је у Београду др Милици Агић.

Опремљеност ординација дермоскопима, који омогућавају прецизнији увид у промене на кожи, доприноси повећању броја ранооткривених меланома, најопаснијег рака коже који се, уколико се открије на време, веома успешно лечи једноставном хирушком интервенцијом. Поред меланома, дермоскопи омогућавају и откривање немеланомских канцера коже, као и преканцерозних промена коже и неопходни су у раду дерматолошких ординација.

 

Кикиндска Општа болница редовно организује превентивну кампању Еуромеланома дан, која је део је европске кампање за рано откривање малигних тумора коже. У Кикинди се годишње открије више од десет пацијената са дијагнозом меланома и сваке године све их је више. Преглед младежа веома важан јер их имамо сви, али 30 одсто може да се промени и да једног дана постану меланоми. Стога ће добијени дермаскоп помоћи у превентиви откривања ове болести.

Акцију „Преглед за све“ од 2015. године организују Еуцерин Србија и Фонд Б92, уз подршку Министарства здравља Републике Србије.

 

тера-радионице-сколе-(2)

У Галерији „Тера“ реализован је пројекат под називом „ТЕРА – Интерактивни АРТ дијалог“ у ком су учествовали основци из градских школа, укључујући и ОШ „6.октобар“ . Циљ је повезивање са омладином, будућом активном публиком из локалне заједнице, како би постали амбасадори примера добре праксе коју Центар за примењену уметност „Тера“ баштини и развија. У Галерији су изложене скулптуре кикиндских вајара, а задатак ученика је израде цртеж дела које им се највише свиди.

Анђела Дукатаров, ученица петог разреда Основне школе „Фејеш Клара“ открила нам је да је први пут у Галерији „Тера“.

-Простор је јако леп и драго ми је што сам део радионице током које ћу научити да сликам угљем на натрон папиру. Ово је и прилика да видим скулптуре кикиндских вајара и да више сазнам о њиховој уметности – сазнали смо од Анђеле.

Уна Красић, такође ученица петог разреда школе „Фејеш Клара“, одабрала је да наслика скулптуру Игора Смиљанића.

-Скулптура има пуно детаља и занимљива је. Волим да сликам и цртам. Прво пут радим са угљеном и за мене је ово ново искуство из ког ћу пуно научити – додала је Уна.

Сви ученички радови ће бити изложени у Галерији „Тера“. Изложба је планирана почетком фебруара и биће продајног карактера, а сакупљени новац биће поклоњен у хумане сврхе. Вајари чије су скулптуре изложене истовремено ће бити и чланови жирија који ће прогласити и поделити награде за најбоље радове.

А.Ђ.

 

мин-брига-о-селу-уговор-(2)

У Палати Србија потписан је уговор у оквиру програма доделе бесповратних средстава за опремање и уређење Дома омладине у Руском Селу. Укупна вредност уговора је 5.1 милиона динара, а потписали су га градоначелник Младен Богдан и министар за бригу о селу Милан Кркобабић. Средства ће бити утрошена за грађевинске радове, опремање објекта и набавку техничке опреме.

– Мештани Руског Села добиће модерно уређен простор Дома омладине које је и сада, а након уређења биће једно од важнијих места окупљања. Посебно желим да нагласим значај који ће овај простор имати, јер је Руско Село вишенационална средина, а објекат ће бити доступан свим мештанима. Захваљујем на досадашњој сарадњи Министарству за бригу о селу, јер смо до сада потписали преко 120 уговора за куповину кућа на селу, и тиме заједнички допринели да нам села живе и да се развијају – рекао је градоначелник Богдан.

Део простора у Омладинском дому адаптиран је у претходном периоду, а овим пројектом биће обухваћене две просторије које нису сређене. Уређење ће обухватити замену столарије и улазних врата, реконструкцију санитарних чворова и молерско -фарбарске радове. За салу коју користе сва удружења грађана и мештани, али и комшије из Нових Козараца и која може да прими између 150 и 180 биће купљена нова аудио опрема озвучење: звучници, носачи и миксета. Осим тога, Купиће се нови столови и столице. људи.

Удружење жена користи просторије Омладинског дома у оквиру ког имају и етно собу.

А.Ђ.

 

САОБРАЦАЈ-ПОЛИЦИЈА

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се четири саобраћајне незгоде у којима је једна особа задобила тешке телесне повреде, док је у преосталим незгодама причињена материјална штета. У незгодама је настала материјална штета у износу од 210.000 динара.

Саобраћајне незгоде су се догодиле због радње возилом, неприлагођене брзине и неуступања првенства пролаза шинском возилу.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 19 учесника у саобраћају и издато је 120 прекршајних налога. Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено девет возача, од којих су три особе задржане у трајању до 12 часова, јер им је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је 25 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 58 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 49 остала прекршаја.

саобрацајка-прузни-прелаз

На некатегорисаном путу Иђош – Ада, после 12 часова, на путничко возило „форд фокус“ налетео је воз. Возилом је управљао 64-годишњи мушкарац из Новог Кнежевца који није пропустио воз него је покушао да пређе пружни прелаз.

Возач је превезен до Опште болнице у Сенти, а како је воз ударио у страну где је возач, претпоставља се да је тешко озлеђен.

жНа лицу места још увек су припадници полицијске управе и ватрогасно-спасилачке јединице.

центар-за-таленте

Неки нови клинци је едукативан серијал у продукцији Кикиндског портала који афирмише креативне потенцијале деце и квалитетно провођење слободног времена.

У савременом добу преплављеном јутјуберима и тик ток изазовима, када за децу мањкају квалитетни медијски садржаји, а доминира свакодневна и прекомерна употреба мобилних телефона, представљамо како у свом граду могу на квалитетан начин да употпуне слободно време, бирајући њима блиске активности.

Регионални центар за таленте „Душан Васиљев“ у Кикинди већ осам година окупља даровите, оне који желе да знају боље и више.

У 11 области рада сваке године ангажовано је стотинак ученика. Ово је место на којем се развијају потенцијали.

Пројекат је реализован захваљујући подршци Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама

микулас-сајан-(2)

Све малишане у Сајану на сам 6. децембар Микулаш је наградио 27. годину за редом. Обичај установљен у овом селу је да Микулаш иде од куће до куће, разговара са децом и дели им пакетиће. Њега у овом походу прати Крампуси, задужени за непослушну децу који на срећу никада немају пуно посла.

 

-Ове године Савет Месне заједнице обезбедио је више од 140 пакетића. Овом народном обичају, колико се радују деца, толико га воле и одрасли с обзиром на да их враћа у детињство. Све бебе, али и деца и млади до 15 година добили су пакетиће пуне воћа, слаткиша и сланиша. Велику захвалност дугујемо удружењима у селу, као и појединцима да дарови буду богати и лепи – истакао је Золтан Тот, председник Савета МЗ.

 

На дан Светог Миклоша деца треба да очисте ципеле и чизме јер, ако се Микулаш не појави лично, у тајности оставља поклоне у ципеле.
Према легенди свети Миклош био је бискуп и помогао је сиромашном човеку који је имао три ћерке. У току ноћи им је у тајности у прозор оставио врећицу златника. Најмлађа ћерка је чула кораке и само је успела кроз прозор да види силуету која одлази, док легенда каже и да је прозор био затворен и због тога је Микулаш кроз димњак убацио врећицу злата. Ћерка је баш тада остављала мокре чарапе на пећ да се суше и златници су упали у чарапу.

зарко-дан-сколе-(13)

Ученици и запослени у Основној школи „Жарко Зрењанин“, богатим програмом прославили су 69. рођендан. Током преподнева организоване су радионице у којима су учествовали родитељи након чега је у фискултурној сали школе изведена приредба. Ђаке су подржали родитељи, баке, деке, али и представници локалне самоуправе.

– У оквиру радионица израђена је јелка од хемијских елемената, ученици су правили новогодишње украсе, могли су да се опробају у друштвеним играма и да играју шах. Поред школског хора, у свечаном програму, наши ђаци представили су се плесним тачкама, своје умеће показала је и фолклорна секција коју реализујемо заједно са „Гуслама“, а представили су се чланови глумачке секције. Уз велику подршку локалне самоуправе школа сваке године добија све боље услове за рад. Недавно је 6,5 милиона динара Покрајински секретаријат за спорт уложио у реконструкцију спортског терена поред школе који је сада један од најмодернијих у нашој околини. Део столарије је замењен и надамо се да ће се овај посао се наставити, а оно што нам је најважније јесте санација равног крова на објекту који је у лошем стању – истакла је Славица Лазић, директорица ОШ „Жарко Зрењанин“.

Донедавно директор, а сада члан Градског већа Тихомир Фаркаш са посебним емоцијама присуствовао је Дану школе.

-„Жарко Зрењанин“ једна је од најбољих школа захваљујући садашњим запосленима, али и пензионерима који су у ранијем периоду чинили да ова образовна установа буде на понос генерацијама ђака који су је похађали. Овде сам провео 32 године и, допустићу себи да будем сентименталан, јер сматрам да је ова школе најбоља у северном Банату. Драго ми је што видим да се ученици и запослени окрећу будућности ослушкујући једни друге – казао је Фаркаш.

Ову школу похађа 510 ученика.

А.Ђ.

 

руско-село-обилазак-4

Представници града, заменик градоначелника задужен и за месне заједнице, Дејан Пудар, у пратњи члана Градског већа за спорт и омладину Александра Аћимова и шефа кабинета градоначелника Вање Радојкова, посетом Руском Селу наставили су обилазака свих девет месних заједница.

Током посете са председником Савета МЗ Душаном Марјановићем разговарано је о актуелним проблемима, досадашњим активностима у селу, а разматрани су и планова за наредну годину. Делегација је обишла Дом културе, просторије Месне заједнице Руско Село, будући парк у ком је неопходно завршити игралишта за децу и теретану на отвореном односно обезбедити справе и тартан подлогу, мобилијар, поставити пет сеника, као и изградити колски улаз на улицу Соње Маринковић.

У оквиру посете наглашено је и да неопходна санација Дома културе, који је значајно место окупљања мештана свих узраста, а која треба да започне од уређења крова. Истакнуте су и најлошије саобраћајнице у селу које би требало асфалтирати.

А.Ђ.