кикинда

ikone-muzej-(3)

У Галерији „Нова“ Народног музеја отворена је изложба рестаурираних икона из етнолошке збирке под називом „Нова лица светитеља“. Рестаурирање је са 800.000 динара финансирао преко пројекта Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе с верским заједницама. Обухваћено је 14 икона на којима је урађена комплетна конзервација, рестаурација и заштита, истакао је кустос историчар кикиндског Музеја Милош Пушара.

-Већи део икона су дела самоуких сликара, тако да имају наивни народни израз. Само једна икона „Богородица“ сматрамо да је дело барокног сликара односно иконописца. У наш Музеј иконе су стизале из сеоских домаћинстава, из Башаида, Мокрина, Радујева и већину је сакупио оснивач саме установе Лука Надлачки. Различите су и епохе у којима су настајала, у другој половини 19. и почетком 20. века. У Великој Кикинди грађани су иконе могли да купе у штампарији Јована Радака, као и на вашарима, док је један од аутора је чувени Јован Ђурђулов из Иђоша – рекао је Пушара.

Конзерваторске радове обавио је Атељеа за конзервацију „Heritage“ из Новог Сада. Конзерватор Драган Огар представио је и појаснио окупљенима како је текао третман заштите на иконама.

-Иконе су израђене на дрвету, платну, стаклу или папиру и представља сведочанство народне уметности и њеног наивног ликовног израза. Рестауриране су најугроженије, оне које су биле у најлошијем стању. Горњи слој на самим иконама се изгубио и нису више биле препознатљиве. Специфично за свих 14 икона је то што су различити носиоци попут дрвета, уља на платну, олеографију и стакло. Било је изазовно рестаурирати их поготово дрвених које су се искривиле, док је стакло било специфично. Када се ради конзервација, осим чишћења стакла, рестаурација је рађена у огледалу. Било је изазовно с обзиром на то да је стакло било сломљено. Комплетан посао урађен је за годину дана уз поштовање свих конзерваторских процедура. Иконе су изузетно вредне и многе од њих нема ни у једних у другим музејима – навео је Огар.

Изложба ће бити отворена до 21. априла.

А.Ђ.

 

foto-sns-300x225-(Large)

Јуче су у Кикинди током касних поподневних сати блокадери, веровали или не, приредили перформанс под називом “Култура у блокади”са мапом која представља туристички водич обрушавања културе у граду .

Пиштаљке и транспаренте носили су малобројни “усијани”бунтовници, са жељом да тобоже пробуде свест грађана, како су културне институције у граду склоне паду, привиђа се тако или призива неко обрушавање?

Тачке заустављања где су блокадери гласно негодовали су : Позориште, Архив, Музеј, Библиотека, Културни центар, Тера…

У недостатку здраве и смислене идеје, добра је и задовољавајућа и чиста глупост, а ко пристане да је следи, сам се тим чином и легитимисао. Људи без свести и савести, јаки у маси и октавама буке коју производе, покушавају по сваку цену , да упркос чињеницама које тврдоглаво то демантују, (а вођени ниским деструктивним побудама)  локалној власти припишу коруптивност,
да је без доказа криминализују!

Шта се то обрушава и шта је склоно паду!? Рекли бисмо да пада енергија протеста и мотивација оних који у њима учествују, па се већ ушло у сферу привиђења и халуцинација, да ће сваког тренутка нешто да нам тресне о главу!

А сада следе чињенице које говоре следеће : током протеклих 12 година колико СНС води град у инфраструктурне пројекте из године у годину инвестирано је све више и више. У 2013.години инвестиције су износлиле око 14 милиона динара, да би током 2017. и 2018.године достигле 120
милиона динара.

Од капиталних пројеката издвојимо Музеј Тера, Сувенирницу, тренинг центар, реконструкцију Културног центра, Нову галерију Народног музеја, реконструкцију Народне библиотеке и сале Позоришта, нови фоаје, улагање у Историјски архив, чиме се листа урађеног тиме не завршава.
У културу верујемо, у културу се улаже, како у инфраструктуру, тако и у амбициозне програме.

Лаж и неосноване оптужбе без доказа за коруптивност и криминал свакако су сушта супротност култури.  Ми смо одабрали страну, једину исправну, да културом оплемењујемо живот наших суграђана и свих драгих гостију који посећују Кикинду. Они који, ношени мржњом, личном или политичком фрустрацијом и нетрпељивошћу руше правила пристојности и покушавају да успоре хармоничан и динамичан развој Кикинде, за шта се залажемо, у отвореном су сукобу и са културом и са животом.

Што се нас тиче, култура је у акцији, а блокадери у озбиљном помрачењу свести, стоји у саопштењу Градског одбора Српске напредне странке у  Кикинди.

traktor-1

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије саопштило је да је Управа за аграрна плаћања верификовала 259.485 захтева за промене у електронском Регистру пољопривредних газдинстава (еРПГ), а корисници који су поднели захтеве за подстицаје по хектару за текућу годину могу да очекују решења у еСандучићима већ од данас.
Према наводима Министарства, у 2025. години регистровано је више од 7.000 нових пољопривредних газдинстава, па је сада број активних пољопривредних газдинстава 477.950.

Током трајања јавног позива за подношење захтева за остваривање права на основне подстицаје у биљној производњи одобрено је 133.445 захтева за промене у еРПГ, а корисницима је омогућено и подношење захтева за подстицаје за газдинства која се налазе у процесу регистрације, као и за парцеле које се налазе у процесу провере, како би се што већи број пољопривредних произвођача пријавио за субвенције.

Министарство је позвало пољопривредне произвођаче да редовно проверавају своје еСандуче на порталу еУправе како би прихватили и преузели решења. Након прихватања решења, потребно је да се корисници одрекну права на жалбу сагласно Упутству за одустанак од жалби. На тај начин решења постају правоснажна и извршна, а средства ће бити брже исплаћена на кориснички рачун пријављен у електронски Регистар пољопривредних газдинстава.

Такође, у току је административна обрада захтева за четврти квартал премије за млеко, а према наводима Министарства, Управа за аграрна плаћања улаже максималан напор да сви захтеви буду завршени у најкраћем могућем року.

Управа за аграрна плаћања наставља реализацију планираних мера подстицаја, па се у априлу очекује расписивање Јавног позива за субвенције за тов јунади, свиња, јагњади и јаради и Јавног позива за субвенције за квалитетна приплодна грла.

Предвиђене су и нове мере подршке пољопривредним произвођачима у виду инвестиција за набавку новог трактора и за изградњу и опремање објеката у укупном износу од милијарду динара, а јавни позиви по том основу биће ускоро расписани.

sajan-fetahi-(1)

Сеад Фетахи и Татјана Боњецка одлучили су да ужурбан живот Италије и Шведске замене за мир и спокој у Сајану. Сеад, родом из Приштине и Татјана, Украјинка упознали су се у Бергаму где су били запослени као кувари у ресторану. Животни пут одвео их је Стокхолм у ком је Татјана одлучила да се преселе у Србију.

-Дужи период тражила сам куда ћемо да се преселимо. На интернету сам видела да се продаје имање у Сајану. Када сам га први пут показала супругу био је изричит у томе да не жели да дође овде. Прошло је пола године и поново сам наишла на исти оглас и тада сам га наговорила да дођемо и погледамо шта је то што се нуди. За мање од седам дана купили смо кућу и окућницу и већ три године градимо себи живот на северу Баната – открила нам је Татјана.

Сеад је 1994. године из родне Приштине трбухом за крухом отишао у Италију. Како каже након средње економске школе жеља му је била да упише Полицијску академију у Београду, међутим живот је имао друге планове.

-После служења војног рока и боравка на ратишту отишао сам у Италију. Учио сам језик и био куварски шегрт. Заволео сам тај посао, па сам једно време имао и сопствене ресторане – прича Сеад.

Добио је понуду да оде у Шведску коју није желео да одбије, а Татјана, такође куварица, пратила га је.

-У Стокхолму смо били запослени у америчком ресторану. Био сам шест година шеф кухиње, али наш циљ одувек је био да се преселимо у мирно место и сами производимо храну. Пре три године тај сан се остварио доласком у Сајан. Кувања се нисмо одрекли. Правимо свој сир, а константно имамо и пријатеље који нас посећују и буду наши гости више дана, те им спремамо специјалитете на које смо их навикли. Сређујемо кућу која ће бити етно кућа, за све наше драге госте који долазе да уживају у јелу и здравој храни који сами производимо – напомиње наш саговорник.

Имање је Татјана тражила пет година.

-Овде све имамо инфраструктуру неопходну за живот, у близини је град са Болницом, супермаркетима и свим неопходним за живот, а у селу имамо свој мир. Ништа нам не фали, у домаћинству имамо козе, овце, живину, патке, гуске. Правимо сиреве и уживамо. Као страна држављанка имам сва права и ово је сада моја кућа – додаје Татјана.

Домаћинство има пет хектара и у њему преовладавају козе расе алпина.

-Овакво домаћинство постоји само у сну. Живимо и једемо у складу са природом, а тога више нема у Европи и свету. Циљ нам је да повећамо број коза, сада их је четрдесет и има места за још двадесет. То ће нам омогућити да развијемо производњу сирева који људи овде још нису пробали. Имам и аваси овце и жеља ми је да имам уматичено стадо. Ову млечну врсту има свега пет, шест домаћинстава у Србији, а ми се надамо да ћемо их имати тридесетак. Оне су нам неопходне за израду познатог сира – прецизира Фетахи.

У току је изградња погона за производњу сирева. Машине су поручене и врло брзо ће стићи, како би се проширила производња. На помоћним објектима налазе се табле са називом улица Лењинова и ЈНА. Фетахи је табле пронашао у домаћинству и желео је да их сачува јер га подсећа на улице у Приштини у којима је живео.

Међусобно комуницирају на италијанском језику, иако Татјана одлично говори српски језик и како је родом из Украјине менталитет Срба јој потпуно одговара.

ИТАЛИЈАНСКИ И ФРАНЦУСКИ СИРЕВИ
На имању породице Фетахи производе се италијански и француски сиреви. За производњу користе класичне италијанске рецепте у чему имају несебичну помоћ италијанских колега.
-За Србију, укуси наших сирева нису уобичајени. Правимо сир каћоту који у себи садржи парадајз, а осмислили смо и два наша рецепта. Експериментишемо са традиционалним рецептима јер нам је жеља да у продају уврстимо још неколико врста сирева које сами осмишљавамо. Све продамо од куће и наши купци су углавном из Београда и Новог Сада – напоменула је Татјана.

ДОБАР ГЛАС ДАЛЕКО СЕ ЧУЈЕ
О лепом искуству које имају причају својим пријатељима.
-Помогли смо четворочланој породици Бочар из Белорусије да се доселе у Сајан. Пореклом Руси, желели су да започну сопствену производњу. Купили су кућу са окућницом и баве се пластеничком производњом – кажу Сеад и Татјана.

ПОДРШКА ГРАДА
Преко конкурса локалне самоуправе намењених пољопривреди и руралном развоју супружници Фетахи добили су средства са којима су купили фолију за пластеник, музилицу, као и две туре аутохтоне сорте живине „банатски голошијани“.
-Такве помоћи су ретке у европским државама – сазнајемо од Татјане Доњецка.

А.Ђ.

 

 

saobracajna-policija-1

У четвртак, 27. марта, очекују се окупљања грађана на више локација на подручју Полицијске управе у Кикинди.
У складу са чланом 52. Закона о полицији, Полицијска управа предузеће све законске мере да јавни скупови протекну безбедно, укључујући фото и видео-снимање на местима где се пријављени и непријављени скупови буду одржавали, наводи се у саопштењу ПУ Кикинда.

narodni-muzej-1
У Галерији „Нова“ Народног музеја сутра, 27. мартаса почетком у 18 часова, биће отворена изложба рестаурираних икона из етнолошке збирке Народног музеја Кикинда под називом „Нова лица светитеља“.
Рестауриране иконе резултат су пројекта који је у 2024. години финансирао Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе с верским заједницама у износу од 800.000,00 динара, а у оквиру ког је извршена комплетна конзервација, рестаурација и заштита 14 икона од стране Атељеа за конзервацију Heritage из Новог Сада.
Већина икона израђена је од стране самоуких мајстора – иконописаца, на дрвету, платну, стаклу или папиру и представља сведочанство народне уметности и њеног наивног ликовног израза.
У склопу отварања биће одржана презентација конзерватора Драгана Огара који ће публици појаснити изведене третмане заштите на иконама.
Изложба ће бити отворена до 21. априла.
nsz

У Кикинди и околини тренутно постоји потражња за дипломираним инжењерима информационих система, машинства, електро и грађевинске струке, као и за лекарима, дипломираним ветеринарима и инжењерима пољопривреде. С друге стране, одређене струке су у суфициту, што значи да на тржишту рада има више радника него отворених радних места. У ту групу спадају аутомеханичари, бравари, машински и прехрамбени техничари, као и економски техничари.

Према речима Наталије Милошев Станимиров, саветника за планирање каријере у кикиндској филијали Националне службе за запошљавање (НСЗ), у протеклој години послодавци су најчешће исказивали потребу за оператерима у производњи, трговцима, куварима и конобарима.

– Крајем децембра 2024. године, на подручју града регистровано је 1.859 активних незапослених, што је за 235 мање него у истом периоду претходне године. Највећи број незапослених је у старосној групи од 55 до 59 година, док их најмање има у групи од 15 до 19 година. Према нивоу стручне спреме, највише је особа са првим степеном образовања (850), а најмање са завршеним вишим и високим образовањем (186) – истиче Милошев Станимиров.

Мере подршке за теже запошљиве категорије

НСЗ спроводи више програма намењених особама којима је теже да пронађу посао. У току је Јавни позив послодавцима за доделу субвенције за запошљавање особа старијих од 50 година. Предност имају жене, посебно оне из мање развијених и девастираних подручја. Висина субвенције износи 230 000 динара, односно 276 000 динара за особе са инвалидитетом и  особе које су на евиденцији незапослених дуже од 24 месеца.

Такође, НСЗ подстиче преквалификацију и доквалификацију, како би незапослени стекли нова знања и вештине које се траже на тржишту рада.

– У понуди су онлајн обуке за вођење пословних књига и дигитални маркетинг, обуке за познатог послодавца у складу са условима јавног позива, програм стицања практичних знања, као и функционално основно образовање одраслих. Планирамо и обуке за помоћног кувара и веб-дизајн, намењене особама са инвалидитетом – објашњава наша саговорница.

Самозапошљавање као алтернатива

За оне који желе да започну сопствени бизнис, НСЗ додељује субвенције за самозапошљавање. Јавни позив је у току, а рок за подношење захтева је 14. април. Износи субвенција су 380.000 динара, односно 420.000 динара за особе са инвалидитетом.

– Будући предузетници могу да похађају обуку за развој предузетништва, која се може полагати и онлајн. Такође, доступна је радионица „Психолошки изазови предузетништва“, усмерена на развијање компетенција потребних за вођење малог бизниса – додаје Наталија Милошев Станимиров.

Трендови на тржишту рада

Анализе показују да се у Кикинди лакше запошљавају особе са средњом стручном спремом у односу на оне са високим образовањем. Највеће шансе за посао имају радници са III и IV степеном стручне спреме, док је запошљавање оних са VII степеном сложеније.

Највише незапослених у односу на дужину чекања је у категорији оних који су на евиденцији НСЗ мање од три месеца (369), а најмање је особа које посао траже дуже од 10 година – 183 .

Како је број незапослених који више година чекају на посао и даље велики, активне мере подршке од кључног су значаја за смањење незапослености у граду.

finance-7529921-1280

Пореска управа саопштила је да је објавила конкурс за пријем у радни однос 343 извршиоца- 218 радних места у Сектору пореске полиције, Сектору за информационе и комуникационе технологије, Центру за велике пореске обвезнике, функцији контроле и функцији наплате.

Како је наведено, рок за подношење пријава је осам дана.

За Пореску управу у Кикинди оглашена су три радна места: приправник за аналитичко-пореске послове наплате за предузетнике и физичка лица, самостални инспектор за оперативни рад, и послови наплате за предузетнике и физичка лица.

Све информације у вези са условима конкурса доступне су на насловној страни интернет странице Пореске управе, у делу Конкурси.

Кандидатима је омогућено подношење пријава на јавни конкурс и електронским путем, а упутство за подношење електронских пријава објављено је на страници конкурса.

Пореска управа позвала је младе људе да своју каријеру започну и развијају у државном органу који има кључну улогу у јавним приходима и подршци економском развоју наше земље. Такође, позив је отворен за све оне који своје претходно радно искуство желе да уложе у оснаживање рада Пореске управе, додаје се.

 

novak

Новак Деспотовић, као члан екипе Србије Математичке гимназије освојио је друго место на Х Кавкаској математичкој олимпијади. Такмичили су се и Нина Шушић која је била прва, Марко Трајковић други и Владимир Бранковић који је освојио трећу награду.

Десета Кавкаска међународна математичка олимпијада одржана је од 14. до 19. марта у Мајкопу у Русијаи, на бази Адигејског државног универзитета, уз учешће 158 ученика из 15 земаља у мешовитом формату. Уживо су се надметали учесници из Русије, Абхазије и Узбекистана, а онлајн су били учесници из Јерменије, Белорусије, Ирана, Казахстана, Киргистана, Придњестровља, Србије, Турске, Тајланда, Таџикистана, Туркменистана и Швајцарске.

Израда задатака је била у два дана , 15. и 16. марта. Сваког дана такмичари су добили по четири задатка, а за решење је на располагању било четири сата.

Кавкаска математичка олимпијада организује се од 2015. године. Током свих година њеног постојања учествовало је укупно 1.339 ученика из 22 земље света. Такмичење се састоји из два дана у две узрасне категорије: јуниорска лига и сениорска лига. У комисији такмичења су тренери руске националне екипе из математике, као и добитници златних и сребрних медаља са Међународне математичке олимпијаде из различитих година.

Dusan-Vasiljev-(1)

Жири за доделу књижевне награде „Душан Васиљев“, у саставу Радован Влаховић, председник, Ђорђе Писарев и Селимир Радуловић једногласно је донео је одлуку да ово престижно књижевно признање припадне Симону Грабовцу, за књигу „Пропланак“ и Ненаду Шапоњи, за књигу „Срећна вода“.

Оцена жирија је да је реч о два песника који, десетлећима, посвећено обрађују српску песничку њиву, с даром и мером, и један и други, на свој начин.

Симон Грабовац се, као песник, очас нашао, профилишући се, својом првом песничком књигом „Кртичњак“, као један од најизразитијих гласова млађег српског песништва. Потом се предао лутању и трагању, не скрећући са стазе истинске песме и њених истинских извора. Човек (савремени) и песма су два истинска јунака његове нове књиге, две семантичке разјаснице које се укршћују и допуњују. Савремени човек, који не зна ко је, не зна штаће са собом, јер чак и његовим страхом владају други. Напуштен, сам, без идентитетског знака, он се креће, бесциљно, поскакујући, по горама и дубодолинама. Стога тражи (и налази) спас у јединственој уској капији речи,у (затрављеном) пропланку, који је само њему познат, у песми, која се храни једноставном сликом (сликом једноставности), која наставља свој живот инакон пропадања у гротло метафоре.

И с тога се пропланка, вели песник, не треба искобељати никада.Реч је о једној понесеној и жустрој, готово младалачкој, збирци, наједној страни, обогаћеној искуством и зрелошћу песника, на другој страни.Онога који вреба прилику да заћути, будући је реч, заправо, мукли крик, односно, сувишно понављање, па до њега, можда, није никада ни требало да дође.

„Срећна вода“ је један од срећнијих тренутака савременог српског песништва. Сагласно томе, и налог савременој (упрљаној) души да се купа уњој. На задњој страни корица ове књиге, у краћој (аутопоетичкој) белешци,песник вели да, у свету чедних душа, нема песме без метафизичког сабеседника. И да ништа тако добро не оплођује земљу песме као зрно туге. Штавише, вели он, у отиску истинског песника, туга призива радост, оверавајући да живот постоји. Стога је истинским отисак свих нас, који бауљамо светом брзих на плену и лаких на грабежу, следити веродостојни крет душе. Ауторова срећна вода је неухватљива вода, с јединственим током, јер, путујући ка њој, ми пловимо ка души, чедној, са знањем да је срећа воде ватра.

Ова се књига, добрим долом, утапа у основни ток реакултурализације српског духовног песништва, узев у обзир стиховне низове који су најнепосреднији реминисценција на искушења монашке и светоотачке литературе и монашке литературе. Тако ћемо се, у њој, суочити с јединственим науком да кад потонеш покушај да откријеш да пливаш, па кад то препознаш, једноставно, заборави да умеш, или, пак, с науком да и кад на облак слетиш почнеш да учиш да, изнова, ходаш. Све су то, као што смо рекли, искуства и искушења оних који ништа немају, а све поседују, тихих синова земље, којих свет није достојан. Напослетку, пливајући брзацима срећне воде аутор је, целином утиска, нашао реч, истинску реч, која може да га заштити, макар је чуо само у сну, или је, макар, опипао испод коже!