U dečijem pozorištu „Lane“, danas, 1. juna, od 19 sati, na repertoaru je predstava „Tri praseta“.
U komadu za decu i odrasle koji je režirao Aleksandar Maletin igraju: Milan Vujić, Marta Katai, Aleksandar Krulj, Miloš Vujić i Aleksandar Maletin.
кикинда
U noći između 31. maja i 1. juna 1999. godine Kikinda je raketirana sa četiri bombe, a meta su bili objekti u nekadašnjoj kasarni „Servo Mihalj”.
Naš grad bombrdovan je u toku NATO agresije na SR Jugoslaviju. Iz Aviana u Italiji poleteli su avioni koji su ušli u našu zemlju iz pravca Hrvatske, došli do Kikinde i gađali
kasarnu. U kasarni je tokom bombardovanja bilo šest vojnika. Jedna bomba pala je na tadašnji magacin za municiju, a druga na Centar za obuku pasa. Na svu sreću nije bilo žrtava jer su objekti koji su uništeni u bombardovanju bili su prazni.
Prema priči Milana Vejina, predsednik rezervnih vojnih starešina, rezervnog majora koji je u vreme bombardovanja kasarne bio je u komandi vojnog odseka Kikinda, jedinice vojnog odseka obezbeđivale su kasarnu.
-Objekti koji su gađani bili su prazni, a pre rata u njima se nalazila velika količina eksplozivnih sredstava. Jedna od bombi završila je u njivi i pretpostavlja se da je meta bila pruga koja dolazi iz Rumunije i koja vodi prema Beogradu. I u vreme sankcija i bombardovanja u našu zemlju gorivo je stizalo iz susedne zemlje te je cilj bio da se onesposobi dotok goriva. Sreća je da je stražar koji je bio u neposrednoj blizini gađanih objekata skočio u kanal u kom nije bilo vode i tako je ostao nepovređen – priseća se Vejin.
U nekadašnjoj kasarni jutro posle bombardovanja zatečeni su krateri od bombi jer su projektili bili teški između 400 i 600 kilograma. Jedna od bombi, koja nije eksplodirala i dalje se nalazi u njivi sugrađanina Stevice Radulaškog. Kikindu su bombardovali pripadnici španske lovačko-bombarderske eskadrile.
U udruženju „Srspski ratni veterani” ističu da neguju kulturu sećanja i ovaj datum, kao i da se sećaju se svih stradanja i žrtava koje tokom NATO agresije na našu zemlju. Dodaju i da ne zaboravljaju ko nas je i na koji način bombardovao.
Festival toplovazdušnih balona i trećeg dana izaziva pažnju velikog broja ljudi koji su se okupili na Starom jezeru. Pored toga, što su želeli da vide da vide letelicu sa najdužom istorijom, pojedini su imali priliku i da se voze u balonima.
Danijela Miladinov letela sa ekipom iz Mađarske.
-Prvi put sam iskusila nešto ovako i drago mi je što je moj broj izvučen. Mislila sam da će biti strašno, međutim let je bio opušten i lep i pamtiću ga do kraja života. Grad, sa visine nije prepoznatljiv, videla sam samo kockice. Leteli smo sigurno oko sat vremena i uopšte nemate osećaj da ste na velikoj visini – podelila je sa nama svoje iskustvo Danijela Miladinov.
Srećnica je bila i Petra Juska.
-Bilo je prelepo. Nisam znala da su grad i okolina toliko živopisni. Na sve strane videla su se zelena polja. Već sutra, ako može, ponovo bih letela. Posada koja je upravljala balonom treći put je na našem festivalu i rado dolaze u Kikindu – otkrila je Petra Juska.
Zajedno sa Petrom, u balonu ekipe iz Rumunije iz Transilvanije, bio je i Goran Štetin.
-Nikada nisam imao ovakav pogled na grad. Let je bio miran i poučan. Festival balona je odlična manifestacija i treba je što više promovisati – rekao je Goran Štetin
Deca su sa netrpljenjem čekala lifitng. Bili su u balonu zajedno sa pilotom, koji je bio pričvršćen na zemlji, i sa visine od 30 do 40 metara imali su priliku da uživaju u pogledu iz druge perspektive.
-Prvi sam leteo lifitngom i bilo je odlično – istakao je trinaestogodišnji Vukašin Ćirić. – Imam urođen strah od visine i nije mi bilo svejedno da uđem u balon. Ipak, želeo sam da, uz pomoć balona pobedim strah. Svakome bih preporučio da se odvaži i doživi ovo iskustvo.
Festival balona Turistička organizacija promovisala je i u Rumuniji, a naši susedi rado su se odazvali da nam budu gosti. To su nam potvrdili Valentin Nikolesku i njegova supruga Tanja koji su imali želju i da lete balonom.
-Na internetu smo videli da se u Kikindi održava Festival balona i kako Temišvar nije daleko, odlučili smo da dođemo. Manifestacija je ispunila sva naša očekivanja, a baloni su prelepi. Prvi put smo u vašem gradu i oduševljeni smo i ovim prostorom, ali i centrom grada koji smo posetili – precizirao je Valentin Nikolesku.
A.Đ.
Gradonačelnik Mladen Bogdan i član Gradskog veća Đorđe Tešin posetili su članove udruženja pčelara “Kikinda”.
Ovo udruženje ističe se kao jedno od najaktivnijih u regionu, sa više od 80 članova.
Tokom posete, istaknuta je važnost podrške lokalne samouprave u prevazilaženju problema poput trovanja pčela i niskih otkupnih cena meda, kao i planovi za dalju saradnju u cilju razvoja pčelarstva u Kikindi.
“Kao što smo i obećali, odmah smo reagovali na molbu udruženja i pomogli da svoje probleme predstave na višem nivou i prvo su udruženje sa severa Srbije koje je imalo sastanak u nadležnom Pokrajinskom sekretarijatu. Ovom posetom smo se još jednom uverili da udruženje poseduje najsavremeniju opremu i prostorije. Kao lokalna samouprava trudićemo se da im pomognemo u što većoj meri i podržaćemo sve njihove aktivnosti u narednom periodu- rekao je gradonačelnik Bogdan.
Završni ples mališana Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ biće održan u utorak, 3. juna, u 11 sati na Gradskom stadionu. U završnoj priredbi „Kad si srećan pleši“ učestvovaće oko 440 budućih prvaka.
I ovoga puta za roditelje, bake, deke, strine, tetke, prijatelje i drage goste deca su vredno radila na tematskoj priredbi kojom će se oprostiti od svojih vaspitača i vrtića.
Predškolci pozivaju sve da im ulepšaju „Mali bal“ da ih bodre i podrže aplauzima.
Svi će dobiti i poklone za rastanak u znak sećanja na vrtić.
U utorak, 3. juna, biće izmenjen režim saobraćaja na putevima Novi Bečej – Melenci i Kikinda – Vojvoda Stepa.
U zoni radova, saobraćaj će se odvijati naizmeničnim propuštanjem vozila.
Iz „Puteva Srbije“ navode da će se, u toku svetlog dela dana „obavljati istražni radovi i prikupljanje podataka“.
Radovi će biti obezbeđeni adekvatnom saobraćajnom signalizacijom i opremom.
Ozimi usevi pšenica, ječam i uljana repica su u dobroj kondiciji. Kiša je, ističe Zoran Simić, savetodavac Poljoprivredne stručne službe „Kikinda“, pala u zadnji čas.
-Bili smo na granici da imamo sušni period i najveći značaj majskih kiša je za jesenje kulture koje se nalaze od faze klasanja do nalivanja zrna. Padavine nisu podjednako zahvatile sve delove atara, ali su pogodovale ozimim strninama. Na delu terena bilo je i leda. Štete su primetne u Ruskom Selu i na delu Oluša, gde je najviše stradalo povrće i lubenice – saznajemo od Simića.
Vremenske prilike u prethodnom periodu, kiša i visoka vlažnost vazduha, pogodovale su i infekcijama i bolestima.
-Sa velikim brojem kišnih dana kada je list vlažan, u zavisnosti od otpornosti sorte, dolazi do razvoja određenih bolesti. Primećeno je prisustvo insekta leme na širokom prostoru. Većina poljoprivrednika odradila je tretman protiv ove, žitne pijavice, te će ona biti eliminisana. Ko nije uspeo da odradi neophodno zaštitu može da, sa stabilizacijom vremena i toplijim danima, očekuje veće probleme – dodao je Simić.
Prethodni period doneo je pšenici vreme baš kakvo joj treba, ali je otvorio vrata bolestima, infekciji gljivom prouzrokovačem šturosti klasa, odnosno fuzarioze klasa pšenice, a primećene su i bolesti lista.
-Sortiment je promenjen tako da su pšenice osetljivije na bolesti u odnosu na sorte koje su se sejale pre 15, 20 godina – naveo je Zoran Simić.
Interesantna je i činjenica da je prošle godine žetva ozimog ječma počela već krajem maja s obzirom na to da su suša i visoke temperature pretile da unište rod.
-Ove godine polovinom juna pašće prvi otkosi ječma. Ne očekujem da žetva započne ranije. Što je više padavina i niža je temperatura vegetacija se produžava – navodi Simić.
Tokom maja bilo je dosta hladnih dana koji ne pogoduju prolećnim usevima.
-Jutra sa temperaturom oko dva stepena, kakvih je bilo, ne prijaju kukuruzu. Suncokret je manje problematičan – zaključuje Zoran Simić.
Ove godine poljoprivrednici su se u većoj meri odlučivali za setvu uljane repice, a više je i suncokreta u odnosu na ranije godine. Pomenute kulture zasnovane su na uštrb kukuruza. Znatno je manje i šećerne repe, svega nekoliko stotina hektara.
Vremenske prilike uslovije su i bujanje korova, te je za dalji kvalitetan razvoj poljoprivrednih kultura neophodno njihovo suzbijanje.
A.Đ.
Svetska zdravstvena organizacija, uz podršku značajnih ustanova u javnom zdravlju širom sveta, 31. maja obeležava Svetski dan bez duvanskog dima. Ovogodišnja kampanja, pod sloganom ,,Razotkrivanje privlačnosti”, ima za cilj da otkrije strategije i taktike koje koriste industrije duvana i nikotinskih proizvoda kako bi učinile svoje štetne proizvode privlačnijim, posebno mladima.
Jedan od ključnih ciljeva kampanje jeste informisanje javnosti o ovim taktikama i osnaživanje građana, a posebno roditelja, nastavnika i samih mladih ljudi, da prepoznaju rizike i donesu informisane odluke. Prema podacima ,,Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine“, rasprostranjenost navike pušenja duvanskih proizvoda, uključujući i zagrevane duvanske proizvode (svakodnevno ili povremeno) u populaciji uzrasta 15 i više godina iznosila je 31,9%. HBSC Srbija navodi da svaki deseti učenik osnovne i srednje škole puši cigarete. Elektronske cigarete bar jednom tokom života probao je svaki peti učenik.
Upotreba nikotinskih proizvoda, kao što su elektronske cigarete i nikotinske kesice, u porastu je kod mlađe populacije i procene su da je 2022. godine, 12,5 odsto adolescenata koristilo e-cigarete, a samo dva odsto odraslih.
Povodom Svetskog dana borbe protiv multiple skleroze Brankica Miškov govori kako je živeti uz bolest
Svetski dana posvećen obolelima i borbi protiv multiple skleroze obeležava se 30. maja. Reč je o hroničnoj neurološkoj autoimunoj bolest koja se dva puta češće javlja kod žena nego kod muškaraca.
Udruženje Multipla skleroza u našem gradu ove godine obeležava 15 godina postojanja i rada i tu je, pre svega, da pomogne i pruži podršku obolelima i njihovim porodicama, kaže predsednica Brankica Miškov.
-U udruženju imamo pedesetak članova, a koliko obolelih ima u Kikindi, ne znam, s obzirom na to da ne postoji registar ni na državnom ni na lokalnom nivou. Pozivam sve da dođu jer mi, kada se sastanemo, ne pričamo o bolesti. Pričamo o životu i kako živeti uz multiplu sklerozu, a ne kako živeti bolest. Bavimo se sportom, organizujemo odlaske u prirodu i naš cilj je da maksimalno poboljšamo kako fizičko tako i psihičko stanje naših članova – ističe naša sagovornica i dodaje da se vrlo često organizuju putovanja i druženja sa srodnim udruženjima.
Šetnja pod nazivom „Svaki korak je pobeda“, koja je i način da se skrene pažnja javnosti, ove godine biće organizovana tri dana. U petak, 13. juna u „Grmeču“ je planirana humanitarna svirka. Narednog dana je šetnja na Starom jezeru, a u nedelju je druženje na otvorenim bazenima KSC „Jezero“.
U proteklom periodu udruženje je, putem projekata, uspelo da obezbedi pomagala neophodna članovima.
-Učestvujemo na svakom republičkom i pokrajinskom konkursu koji se raspiše. I ove godine tražili smo pomagala jer smo ona koja imamo izdali na revers i to, ne samo našim članovima, nego i ostalim osobama sa invaliditetom, bez obzira na to kom udruženju pripadaju. Puno je ljudi koji nam se javljaju za ovu pomoć – dodala je Brankica Miškov.
Deo terapije su i vitamini i suplementi bez kojih oboleli ne mogu, a koji su skupi, te se često organizuju akcije kako bi se prikupila sredstva za njih, a Brankica i ovim putem poziva sve ljude dobre volje koji mogu da pomognu.
Za iskazanu humanost i dobročinstvo dobila je i nagradu grada „Melanija Nikolić Gaičić“.
-Nisam ja jedina zaslužna za priznanje i jako mi je prijalo što je neko prepoznao ono što radimo. Okupljamo se svake subote od 11 sati i to u prostorijama u Nemanjinoj broj 3 i kafenišemo – kako mi nazivamo druženje. Razgovaramo samo o pozitivnim stvarima. Najteže je u početku, kada se otkrije bolest, jer svi neurološkim simptomi mogu da se pojave tokom života sa multiplom sklerozom. Ja sam pozitivan primer, bila sam na korak do kolica, ali nisam dozvolila da me bolest savlada. Tu smo i da pružimo podršku porodicama obolelih koji takođe žive sa multiplom sklerozom – zaključila je Brankica Miškov.
Naša sagovornica dijagnozu je dobila 2011. godine, iako je tri godine ranije, sa 30 godina, imala prve simptome i toliko je trebalo da se ustanovi od čega boluje.
A.Đ.
Zaposleni u Javnom preduzeću „Kikinda” su na terenu i orezuju urbanog zelenila, pre svega na raskrsnicama i u blizini saobraćajnih znakova. Cilj ove akcije je unapređenje preglednosti i povećanje bezbednosti svih učesnika u saobraćaju.
Nakon završetka radova na teritoriji grada, orezivanje će se nastaviti na opštinskim putevima i pružnim prelazima, kako bi se obezbedila bolja preglednost saobraćajnica i saobraćajne signalizacije.
Inženjeri sektora za upravljanje javnim površinama JP „Kikinda” obišli su teren i do sada evidentirali oko 100 lokacija na kojima je neophodno izvršiti orezivanje.
Iz ovog preduzeća pozivaju građane da svojim sugestijama doprinesu bezbednosti – ukoliko primete nepreglednu raskrsnicu ili lokaciju na kojoj zelenilo ugrožava vidljivost, mogu pozvati broj telefona 0230/422-760, kako bi ekipe mogle pravovremeno da reaguju.
