Nakon svojevremenog uspeha književnog prvenca „Sovembarska bajka”, čiji je bila koautor, a potom i samostalne knjige poezije „Kad ljubav zamiriše”, Jelka Knežević, pesnikinja iz Iđoša, objavila je i svoju treću knjigu „Neko je noćas hteo da bude srećan”. Izdavač ove, kao i prethodne njene knjige, je Banatski kulturi centar a knjigu je grafički opremila Senka Vlahović.
Objavljivanje ove knjige pesama Jelke Knežević ne znači samo podršku njenom delu i podršku još jednom zavičajnom autoru, već i afirmaciju ženskog stvaralaštva ove vrste u malim i seoskim sredinama, čime se daje specifičan doprinos decentralizaciji kulture, navodi ispred izdavača Senka Vlahović, dodajući:
-Objavljivanjem zbirki autora koji stvaraju u malim mestima, kao što je Iđoš, u kojem Jelka živi i stvara, iznova se potvrđuje da poezija nije privilegija samo velikih centara. Za atraktivan izgled korica zaslužna je likovna umetnica Marijana Mirkov, ujedno članica Gradskog veća zadužena za kulturu, koja je uz izlazak Jelkine knjige najavila i skorašnju svečanu kikindsku promociju ove publikacije, čije je izdavanje podržao i sam Grad Kikinda.
U ovoj knjizi, u odnosu na prethodnu, Jelka Knežević se još izrazitije opredelila za ljubavnu tematiku. Pišući u slobodnom stihu, komunikativno i prepoznatljivo, autorka je uverena da će ovih pedesetak pesama i ovog puta naći put do čitalaca.
-Jelka piše autentično, iskusno i precizno, uvek dovoljno komunikativno ali nikad estradno ni banalno – kaže recenzent ove knjige Nemanja Savić. – Ljubav dominira u ovoj knjizi, a ima tu i čežnje i svih drugih stanja koja prate svaku osetljivu osobu, naročito pesnika.
To su večite teme i uvek su inspirativne i ljudima koji pišu, a i čitaocima, nadovezuje se autorka, dodajući:
-Želela bih da se zahvalim saradnicima koji su mi bili veliko ohrabrenje da istrajem u svojoj pesničkoj nameri – najpre mom recenzentu Nemanji Saviću, koji je uredio i dao naslov ovoj mojoj zbirci, potom Senki i Radovanu Vlahoviću kao izdavačima, Marijani Mirkov čiji je rad na korici ove knjige doprineo jakom umetničkom utisku, kao i nastavnici Jeleni Tolicki, iz škole „Žarko Zrenjanin“ u kojoj sam i sama zaposlena kao poslužiteljka. Naravno, velika zahvalnost ide i Tanji Nožici, koja je na izvestan način prva prepoznala moj spisateljski dar, a i danas mi je ogromna podrška u stvaralaštvu – kaže ova pesnikinja.
Napominje kako je tragala (i još uvek traga) za svojim osobenim pesničkim izrazom, jer pisanje je i večita potraga i lutanje, zato Jelka i simbolično citira svoju pesmu iz nove knjige :„Nisu to bila obična lutanja, To su se koraci predali daljinama”.
R.K.
