Након својевременог успеха књижевног првенца „Совембарска бајка”, чији је била коаутор, а потом и самосталне књиге поезије „Кад љубав замирише”, Јелка Кнежевић, песникиња из Иђоша, објавила је и своју трећу књигу „Неко је ноћас хтео да буде срећан”. Издавач ове, као и претходне њене књиге, је Банатски култури центар а књигу је графички опремила Сенка Влаховић.
Објављивање ове књиге песама Јелке Кнежевић не значи само подршку њеном делу и подршку још једном завичајном аутору, већ и афирмацију женског стваралаштва ове врсте у малим и сеоским срединама, чиме се даје специфичан допринос децентрализацији културе, наводи испред издавача Сенка Влаховић, додајући:
-Објављивањем збирки аутора који стварају у малим местима, као што је Иђош, у којем Јелка живи и ствара, изнова се потврђује да поезија није привилегија само великих центара. За атрактиван изглед корица заслужна је ликовна уметница Маријана Мирков, уједно чланица Градског већа задужена за културу, која је уз излазак Јелкине књиге најавила и скорашњу свечану кикиндску промоцију ове публикације, чије је издавање подржао и сам Град Кикинда.
У овој књизи, у односу на претходну, Јелка Кнежевић се још изразитије определила за љубавну тематику. Пишући у слободном стиху, комуникативно и препознатљиво, ауторка је уверена да ће ових педесетак песама и овог пута наћи пут до читалаца.
-Јелка пише аутентично, искусно и прецизно, увек довољно комуникативно али никад естрадно ни банално – каже рецензент ове књиге Немања Савић. – Љубав доминира у овој књизи, а има ту и чежње и свих других стања која прате сваку осетљиву особу, нарочито песника.
То су вечите теме и увек су инспиративне и људима који пишу, а и читаоцима, надовезује се ауторка, додајући:
-Желела бих да се захвалим сарадницима који су ми били велико охрабрење да истрајем у својој песничкој намери – најпре мом рецензенту Немањи Савићу, који је уредио и дао наслов овој мојој збирци, потом Сенки и Радовану Влаховићу као издавачима, Маријани Мирков чији је рад на корици ове књиге допринео јаком уметничком утиску, као и наставници Јелени Толицки, из школе „Жарко Зрењанин“ у којој сам и сама запослена као послужитељка. Наравно, велика захвалност иде и Тањи Ножици, која је на известан начин прва препознала мој списатељски дар, а и данас ми је огромна подршка у стваралаштву – каже ова песникиња.
Напомиње како је трагала (и још увек трага) за својим особеним песничким изразом, јер писање је и вечита потрага и лутање, зато Јелка и симболично цитира своју песму из нове књиге :„Нису то била обична лутања, То су се кораци предали даљинама”.
Р.К.