кикинда

љубица-вранес-и-драгољуб-бајиц

Громогласним аплаузима публика је вечерас испратила наступ оперских великана Љубице Вранеш и Драгољуба Бајића. Маестралне изведбе и разноврстан, брижљиво одабран репертоар  „Концерта под звездама“ учинили су ово музичко путовање незаборавним.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

 

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

– Изузетно се радујем што сам премијерно код вас у Кикинди. Колегиница Љубица Вранеш је више пута наступала овде и према њеним речима, одзив публике био је фантастичан. За вечерашњи повод, Светски дан музике, припремили смо шаролик репертоар, то су све све хитови, како популарне музике, џез стандарди, тако и оперске арије, али и наша традиционална музика коју Љубица и ја увек настојимо да промовишемо у нашим наступима, као део наше културе, традиције и баштине. Са нама су вечерас и наши дугогодишњи пријатељи и сарадници, фантастични музичари- рекао је  првак београдске опере,  по оцени критике један од најлепших мушких гласова на сцени српске уметничке музике.

Аутентична на сцени и задивљујућих вокалних способности, мецосопран Љубица Вранеш, није крила задовољство што је поново пред кикиндском публиком.

– Уживам у мом Банату, ја сам из Вршца и много волим да наступам међу својима. Кикинда је прелепа, опет смо обишли Мамутицу Кику и унапред се радујем 40. Данима лудаје, једва чекам поново да будем са вама. На овај начин публику настојимо и да дозовемо на оперске представе јер кроз наше концерте, осим што певамо класичну музику, ту су и други музички жанрови, покушавамо да зађемо у све сфере како бисмо показали да оперски певачи не знају да певају само оперу већ и друге жанрове.  То смо доказали и кроз нашу емисију која се емитује на РТВ-у суботом увече „Пријатељи заувек“. Увек имамо дивне госте који певају најлепше песме. Долазе нам и наше колеге, оперски певачи, и представљају се кроз друге жанрове.

Марко Марковљев, в.д. директора Културног центра напомиње да ова установа први пут обележава Светски дан музике.

-Музика је значајан део делокруга наше установе и оно што нас обележава током протеклих година. Мислим да је овај вечерашњи празник музике заиста врхунски културни догађај. Такође, ово је први пут да организујемо концерт у башти Градске куће, али већ имамо планове да у овом простору организујемо догађаје и ставимо га више у функцију јер је заиста леп, пун зеленила, а помало запостављен у односу на остале просторе у граду- најавио је Марковљев.

ПРИЈАТЕЉИ ЗАУВЕК

Љубиша Вранеш и Драгољуб Бајић на Радиотелевизији Војводине домаћини су популарног музичког серијала „Пријатељи заувек“ који је за кратко време освојио срца публике.

– Стижу нам бројни коментари и речи подршке да наставимо у том смеру. То је репертоар који сви воле, а то су управо песме које су помало и заборављене, шлагери и неке наше традиционалне песме. Није лако помирити све жанрове, али смо нас двоје дуго у водама које нису уско везане за само класичну музику- каже првак београдске опере.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

 

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

 

 

 

 

 

Вукмирица-Светислав-помоцник-градонацелника

Нови, модеран објекат Центра за социјални рад, чија изградња улази у завршницу обезбедиће боље услове за функционисање социјалне заштите у Кикинди. Како сазнајемо од помоћника градоначелника за развојне пројекте Светислава Вукмирице, држава ће уложити средства и да у потпуности опреми нови Центар за социјални рад.

– То није био првобитно предвиђено, али и то смо договорили са претходним министром за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немањом Старовићем. Ово је државни пројекат, финансирање је преко поменутог Министарства, које реализује сарадњу са Програмом за развој Уједињених нација- наводи Вукмирица.

Укупна вредност инвестиције је 1,7 милиона долара. Град Кикинда имао је обавезе у вези са припремним радовима пре саме изградње- припремом локације и повезивањем са потребном инфраструктуром.

– Брзо и ажурно смо одговорили на све захтеве и спремно ушли у цео пројекат, приграбили пружену шансу да добијемо модеран Центар за социјални рад. Будућа зграда биће прва у Србији, простираће се на 1000 м2, имаће све потребне садржаје, као и двориште, паркинг места- појашњава Вукмирица.

Рок за завршетак друге фазе радова је 31. јул 2025. године, након чега следи трећа фаза која је обавеза града и односи се на партерно уређење и приступне саобраћајнице.

– У наредном периоду уследиће покривање крова лимом, израда термоизолације фасадних зидова, постављање развода слабе струје, израда контактне и вентилисане фасаде. На крају следи контрола самог пројекта, тако да сигурно улазимо у завршницу и стварање одличних услова за квалитетан рад Центра за социјални рад и саму социјалну заштиту- указује Вукмирица.

Нова зграда у улици Милоша Остојина, на простору некадашње треће месне заједнице, имаће три пута већу површину од претходне што ће такође допринети бољим и квалитетнијим условима функционисања посебно узимајући у виду то да, годишње, услуге Центра за социјални рад користи око 8.700 људи.

Подсетимо, свечаном означавању почетка изградње нове зграде Центра за социјални рад у улици Милоша Остојина, крајем маја прошле године, присуствовао је министар Немања Старовић као и представници Програма за развој уједињених нација. До сада су улагали у три овакве установе у нашој земљи, а објекат у Кикинди први је који се гради из темеља по потпуно функционалном и модерном пројекту.

Ј. Ц.

 

 

астрономија

У  свечаној сали Народног музеја Кикинда у уторак 24. јуна у 18 часова биће одржано предавање др Луке Поповића, директора Астрономске опсерваторије у Београду, под називом „Астрономска истраживања у Србији од оснивања Астрономске опсерваторије до данас”.

Кратак увод у ово предавање одржаће др Петар Вуца на тему тоталног помрачења сунца у Кикинди 1999. године чије праћење је својевремено организовала управо Астрономска опсерваторија из Београда.

фото: Фб Астрономске опсерваторије

дјаци-генерације-групна

Пријем за деветнаесторо ђака генерације основних и средњих школа организован је у свечаној сали Градске куће. Угостио их је градоначелник Младен Богдан са члановима Градског већа Маријаном Мирков и Тихомиром Фаркашем.

Ове године, поред ђака, наставника и директора школа, на пријем су позвани и родитељи ученика генерације.

Први човек града упутио је најуспешнијим основцима и средњошколцима честитке на постигнутом успеху, разговарао је са њима о даљим плановима и уручио им пригодне поклоне као знак подршке и поштовања за изузетне резултате током школовања.

Истакао је ови млади људи нису само постигли сјајне резултате у школи, већ и на такмичењима из разних области, где су свој град представили на најбољи начин.

– Трудите да се да упишете и завршите оно што ће вам заиста служити у животу, а са вашим талентима бићете у прилици да будете свестрани. У даљем школовању је важно да се усмерите ка ономе што волите и што може да допринесе вашем личном развоју. Захвалио бих и вашим наставницима, директорима школа и родитељима који су вас подстакли и усмеравали да будете добра деца и добри људи, лепо васпитани, који су вас мотивисали да учествујете на такмичењима- рекао је Богдан.

Исидора Јаконић је ученица генерације Економско-трговинске школе.

-Памтићу средњошколске дане по дивним професорима и  пријатељима. Поносна сам на успех, било је напорно, али сам успела да балансирам. Млађима могу да поручим да је важно да буду упорни и верују у себе и остварују своје циљеве- рекла је Исидора.

– Највећи успех за мене је што сам се истакао у областима које ме занимају- рекао је Андреј Поповић, ђак генерације Гимназије „Душан Васиљев“- Мени је примарни циљ био да будем међу један одсто у Србији, био сам у ЦЕРН-у, на пријему у Владу, у САНУ, и те награде су потврдиле да сам међу најбољим физичарима односно математичарима у Србији. Планирам студије на Математичком факултету у Београду и касније мастер и докторске у иностранству.

У области образовања у нашем граду постигли смо сјајне резултате, велики нам је задатак да такве услове омогућимо и наредним генерацијама, истакао је члан Градског већа за образовање Тихомир Фаркаш.

-Са великим задовољством смо организовали пријем за ђаке генерације, уручили им награде и пожелели срећу у даљем школовању. Бићемо им подршка и даље- додао је Фаркаш.

Ђаци генерације награђени су мобилним телефонима и смарт сатовима.

 

 

 

лакиц-сања

Да је изградња нове зграде Центра за социјални рад у завршној фази, и да ће нови простор значајно унапредити услове за пружање услуга социјалне заштите уверила се на лицу места државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Сања Лакић.

– Кикинда је још једном показала спремност да иде у корак с потребама заједнице,- поручила је Лакићева приликом обиласка градилишта са градоначелником Младеном Богданом и Светиславом Вукмирицом, помоћником градоначелника за развоје пројекте. Она је истакла да ће ово бити плански најбоље организован центар у земљи.

Објекат ће обухватити канцеларије за пријем странака, просторије за рад са корисницима, административне просторе, посебне просторије за виђење деце у контролисаним условима, као и адекватан архивски простор.

– Нова зграда Центра за социјални рад биће прва најсавременија таква зграда у земљи, а након завршетка радова, представљаће значајан корак напред у систему социјалне заштите на територији Кикинде- оценио је први човек града.

Вредност инвестиције износи око 1,7 милиона америчких долара, а финансира се у сарадњи Владе Републике Србије, Програма Уједињених нација за развој (УНДП) и Града Кикинде.

Опширније у сутрашњем броју КОМУНЕ.

драги

Драги Браво Фестивал стиже у суботу у Кикинду.

Драги Кикинђани, најзад се дружимо и у вашем граду, у оквиру Драги Браво турнеје! Овом турнејом вас спроводимо кроз тему овогодишњег фестивала и уводимо у земљу чуда!

 

Виеw тхис пост он Инстаграм

 

А пост схаред бy Драги Браво (@драгибраво)

Видимо се 21. јуна на отвореним базенима у Кикинди са почетком од 22 сата.

Карте можете наћи на продајним местима тицкетс.рс или на њиховом сајту- поручују из Драги Браво Тима.

Кикиндски портал и организатори догађаја обрадоваће три наша пратиоца са по две карте. 

Пошаљите име и презиме на мејл kikindskiportal@gmail.com и наградићемо три најбржа читаоца.

Добитници карата су: Ивана Поморишац, Јована Баковљев и Милица Бадрљички. Леп провод жели вам Кикиндски портал

 

 

Сава-Савин-фото-

Сава Савин глумачку каријеру започео као средњошколац у родној Српској Црњи, а као двадесетогодишњак, пресељењем породице у Кикинду, закорачио у овдашње позориште и у њему играо неколико деценија, и упоредно бележио све што се дешавало на овдашњој позоришној сцени

Био је, с дипломом економисте, успешан у привреди, да би потпуну радну афирмацију стекао као челник некадашње Службе друштвеног књиговодства. Сава Савин се, ипак, међу суграђанима препознаје пре свега као – глумац. Ко га помене само вели: Моца из позоришта.

Оставио је неизбрисив траг у овдашњој култури. Био је најдиректнији актер највиших уметничких домета овдашње театарске сцене, упоредо и – неуморни хроничар свега што се на њој и око ње деценијама дешавало.

Закорачио  је у деведесет друго лето. Године га притишћу, али само  физички. Глава бистра, мисли сређене. Памћење беспрекорно. Говори разложно, без патетичног присећања прошлих времена. Наш Моца је био и остао постојана личност. Породична кућа у центру града, признаје, превише му  пространа, јер се у њу слабо свраћа.

– Ништа ме не боли – каже. – Само попуштају очи, уши, ноге. Тешко се крећем. Пре три године преминула ми супруга Стојанка, моја Беба, мој животни ослонац. Остао сам да се мучим. О мени брине наша кума Злата. Добра душа. Захвалан сам јој….

Савин животопис је садржајан и занимљив. Могла би дебела књига да се срочи, филм да се сними, сценарио за позоришну представу да се направи.

Фасцинантна је та његова фанатична приврженост даскама које живот значе оплемењена аматерским заносом. И све без динара надокнаде. У Моциној уметничкој каријери податак за дивљење. Имао је 47 улога, најчешће главних, а пред публику је излазио чак 804 пута.

Наш саговорник је, иначе, заволео глуму још као јуноша у родној Српској Црњи. Док је похађао Економску школу у Зрењанину одиграо је три представе, у којима је имао главне роле. Памти те тренутке заноса и среће, као да су од јуче:

-Радо се сетим тих првих корака позоришног живота. Првенац ми је била представа „Од како је Бања Лука постала“ Расима Филиповића. Друге две „Др“ и „Покојник“ Нушића. Као и свако младо биће заљубљено у позориште, имао сам узора. Био је то Сава Лазаров,  мој разредни старешина из средње школе, доајен зрењанинског глумишта. Фантастичан глумац, али и човек који плени добротом, узвишеним ставом и добронамерном сугестијом. Сви смо маштали да једног дана будемо као он. Таквог ментора после нисам срео…

У Кикинду се јунак наше приче, с оцем Митом и мајком Милевом,  доселио када му је било нешто више од 20 година. Разлог пресељења је очев посао у вези са изградњом силоса. Пре тога уписао је студије на Економском факултету у Београду, па их убрзо напустио – због предвојничке обуке, предмета који се сваког понедељка на првим часовима обавезно слушао, а њему било мрско да рано устаје и слуша њему досадну материју. Отишао је у војску, коју је служио у Задру. С чином резервног официра вратио се кући. Потом је ванредно завршио започете студије. Као дипломирани економиста  1958. године запослио се у овдашњем ПИК-у, обављајући углавном руководеће послове у администрацији. Међу кланичарима је провео 13 година, а 1968. године, када је предузеће почело да пропада, па руковођење преузела принудна управа, потражио је ново радно место.

– Одмах сам прешао у  локалну филијалу некадашње Службе друштвеног књиговодства – присећа се Сава сопствене најважније радне етапе, у којој је, након шефовања у неколико ресора, од 1978. до 1995. године био на најважнијој позицији. – Када сам постао директор престао сам да глумим, али се нашег театра нисам одрекао. Наставио сам, с једнаким жаром и упорношћу, да водим 1958. године започету  евиденцију позоришне куће, из  које су после изникле три моје књиге о њеном историјату.

ДРАГОЦЕНИ ПОДАЦИ

– Вођење позоришне евиденције је, збиља, мукотрпан посао.  Имао сам персоналне картоне не само глумаца и редитеља, него и комплетног  пропратног особља. Бележио сам ко је, шта и када играо, писао шта се дешавало током сезоне и ван ње, на које се фестивале путовало, ко је каву награду остварио. Кад се све сабере, вредело је тог мог големог труда – поручује Сава Савин.

ВАЖНА УЛОГА

Поменимо Савине глумачке почетке у Кикинди. Чим се Сава доселио у Кикинду похитао је у позориште. Убрзо му је додељена главна мушка улога у „Хасанагиници“.  Ваљда, претпоставља,  због продорног гласа и беспрекорне дикције. Присећа се осталих у представи. Душанка Влајић играла је Хасанагиницу, султанија је била Љубица Степанов, а ту су још били Јелисавета Шуковић, Станимир Драговић и Жарко Будовалчев.

ПРЕДНОСТ АМАТЕРИЗМУ

– Наше позориште је, након 48 година аматерског деловања, попримило статус професионалне куће. Играо сам, наравно, и даље, без хонорара и било какве новчане надокнаде. Када бих морао да се определим за једну од две статусне варијанте, предност бих дао аматеризму, безрезервно. Зна се и зашто. Позориште је у време аматеризма свакодневно врвело од људи. Сем глумаца, редитеља и осталог позоришног особља, у наше просторије свраћали су љубитељи театра и културе, просветари, школска омладина, чак и радничка класа. Већ на почетку професионализма све то позитивно и лепо је за кратко време утихнуло. Дође публика, одгледа представу и тихо, не застајући, нестане. Закључујем да аматери живе да би играли, а професионалци играју да би живели – јасан је Сава Савин.

М. Иветић

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

саранѕије-(2)

Риболовци, окупљени у екипи „Шаран 1 Кикинда“, у саставу Атила Терек, Стефан Терек, Душко Поповић и Никола Томашевић, чији је тренер Зоран Попов, остварили су велики успех и постали државни прваци у шаранском риболову. Као најбољи у земљи обезбедили су учешће на Светском првенству. Током сва три кола надметања кикиндске шаранџије биле су доминантне тако да су са максималним учинком заслужено освојили титулу првака у генералном пласману.

Такмичење је организовано протеклог викенда на језеру Јошава у Хрватској, и то је било и треће коло државне лиге Србије у шаранском риболову. С обзиром на то да ће на овом месту бити одржано и Светско првенству, одлучено је да се и завршно коло лиге наше земље организује на овом језеру.

Кикиндски „Шаран“ на државном првенству су представљале две екипе. Екипа „Шаран 2 Кикинда“ такмичила се у саставу Душан Савић, Стефан Савић и Саша Марков, а и њихов тренер био је Зоран Попов. Ова екипа заузела 13. место у укупном пласману. Имајући у виду да је капитен екипе Душан Савић отпутовао на ово такмичење са сломљеним и недовољно зараслим скочним зглобом овај резултат је и више него добар.

Светско првенство биће одржано од 17. до 20. Септембра на језерима Боровик и Јошава у Хрватској. У удружењу „Шаран“ очекују висок пласман кикиндске екипе и подсећају да је ово трећи пут да су наши риболовци учесници највишег ранга такмичења.

А.Ђ.

Љиљана-1

Поред тога што слика, држи креативну радионицу у Културном центру, наша саговорница је и хуманитарац  и волонтер Црвеног крста

Из родне Мачванске Митровице Љиљану Богосављев студије су најпре одвеле у Нови Сад, где је упознала свог будућег супруга, Кикинђанина Синишу, који је исто био студент. Љубав је планула и Љиљана је одлучила да након извесног времена свије своје породично гнездо у нашем граду. Уз супруга, који јој је увек био велика подршка, веома је поносна на два сина. Данас, кад су они самостални људи, са завршеним факултетима и лепим пословима у Новом Саду, Љиљана има времена да се више посвети својим давнашњим љубавима – сликарству и другим ликовним уметностима. И у томе има пуно успеха.

Најновије признање за њене креативне домете десило се недавно, на обележавању четири деценије Културног центра Кикинда, када је ова наша суграђанка понела ласкаву титулу „Витеза Културног центра“. Није то дошло случајно, јер она већ деценију и по држи стваралачку радионицу у овој установи културе.

– Креативна радионица „Чаролија маште” постоји већ 14 година. Све је то почело такорећи случајно. Кад су ми деца одрасла и осамосталила се, па сам имала мало више слободног времена, најпре сам кренула да израђујем слике од цепканог пластелина које су врло атрактивно изгледале. Слике су биле запажене и позвали су ме једном приликом на неки овдашњи уметнички камп, где је моје слике видела Тања Ножица, тада директорка Културног центра. Она се одушевила и том приликом ме позвала да почнем да држим креативне радионице у Културном центру. И то успешно траје, ево, већ деценију и по.

– Најчешће су нам радионице суботом и ја се за сваку припремам као да је први пут, радим врло темељно и са одговорношћу. Тренутно имамо 12 полазника и правимо украсне предмете од рециклажног папира или неких других лако набављивих материјала. Учесници радионице су деца основношколског узраста и трудимо се да негујемо лепе вредности и осећај заједништва. Занимљиво је да су чланови те радионице, коју смо назвали „Чаролија маште” углавном девојчице, а дечаци се помало снебивају да нам се придруже. Надам се да ће се та пракса променити, јер креативност нема родни предзнак- прича Љиљана у разговору за “Комуну”.

Поред ове преокупације, од пре неколико година учествује и у сликарској радионици, коју такође у Културном центру држи сликарка Смиљана Шалго.

– Изградила сам свој самостални ликовни израз и деси се да посматрачи на некој групној изложби препознају, између мноштва других, који је мој рад –  додаје наша саговорница.

Прошле године је Љиљана имала и самосталну изложбу радова у техници акрил. Напомиње и да јој посебно задовољство причињава поменута сарадња са Смиљаном Шалго, с обзиром да су и блиске пријатељице. Љиљана има речи хвале не само за Смиљану, него и Тању Ножицу, као и за садашњег руководиоца Културног центра Марка Марковљева. Увек имају слуха за све креативне идеје.

Поред набројаног, наша саговорница је и велики хуманитарац. Волонтер је Црвеног крста скоро 17 година, а деценију и по двапут седмично активна учесница програма „Брига о старима”.

– У питању су лица старија од 65 година која нису инстутуционално збринута, и која су са нижим нивоом социјалне сигурности. Моја колегиница Ержебет Цуцић као здравствени радник и ја долазимо им у кућне посете. Ержебет им мери физичке параметре здравља, шећер и притисак, а ја им пружам психосоцијалну подршку. Често су у питању самачка домаћинства и корисници народних кухиња и ми им пружамо оно што они не могу да остваре путем других организација, а то је да не буду друштвено изопштени. Важно је да те старије особе остану што дуже у свом окружењу као и да их мотивишемо да што дуже користе властите физичке и менталне потенцијале, јер тиме и продужавају властити живот.

ПРИЗНАЊЕ ЈЕ МОТИВАЦИЈА

– Пријатно сам се изненадила овим скорашњим признањем „Витез Културног центра” и веома сам им захвална што су препознали мој рад – каже Љиљана. Разговором с овом креативном и свестраном особом уверили смо се да ће је ова награда још више мотивисати у даљем раду.

Н. Савић

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

техницка-матура-(13)

Сигурним кораком матуранти Техничке школе „Михајло Пупин“, њих 173, обучени у свечана одела и хаљине, уз шалу и смех  прославили су матурско вече. Како је трећи део  матурском испита заказан за уторак, тада ће и званично бити проглашен ђак и спортиста генерације јер и матурски испит треба да положе са најбољом оценом. Успеси у математици, програмирању и електротехници за титулу најбољег ђака у генерацији кандидовали су Павла Гојковића електротехничар информационих технологија.

-У првој и другој години из основа електротехнике стигао сам до државног такмичења, с тим што сам у другом разреду средње школе освојио друго место на републичком нивоу. У трећем средње фокусирао сам се на математику и програмирање. Из програмирања сам стигао до државног такмичења, а из математике сам освојио треће место на окружном надметању. Планирам да наставим школовање на Електротехнички факултет у Београду или софтверско инжењерство на ФТН-у у Новом Саду – открио нам је Павле.

 

Кандидат за спортисту генерације је пливач Вељко Карановић, који је завршио смер електротехничар информационих технологија. Исту титулу понео је и на крају основне школе. На матуру су га испратили и пливачи.

-Пливање тренирам од малих ногу и члан сам клуба „Велика Кикинда“. Била је част пливати за школу и представљати је на такмичењима. Освојио сам  две сребрне медаље на државним првенствима, једну на покрајинском такмичењу, док сам све четири године школовања био први на окружном такмичењу. Пуно ми значи ова титула и мотивација ми је да још боље и више тренирам. И даље ћу наставити да се бавим спортом, а у плану ми је да упишем софтверско инжењерство на Техничком факултету „Михајло Пупин“ – сазнали смо од Вељка.

Ове године матурирало су ученици из седам одељења, каже директорица Миланка Халиловић.

-Ова генерација специфична је по проблемима које су имали у завршној години. Без обзира на то, памтићемо их као успешне младе људе. У одељењу информационе технологије имамо чак 23 одлична ученика. Сви су били активни на такмичењима, а учествовали су и у хуманитарним акцијама и осмишљавали их. Наши матуранти који су завршили трогодишњи смер, у највећој мери, већ имају загарантован посао, тако да су и они успешно завршили средњошколско образовање – навела је Миланка Халиловић.

Огњен Јовандић, дан пре матуре, донео је школи ново признање, освојио је први место на државном такмичењу из предузетништва – пословни изазов.

-Такмичили смо се у тимовима који имају максимално пет учесника. Чланови тима упознају се на самом надметању и са мном су били такмичари из Баточине, Пазове и Панчева. Имали смо најбољу идеју да модернизујемо и прикажемо пчелиње производе. Осмисли смо лепак на бази пчелињег воска и прополиса који је биоразградив. Петочлана комисија наш производ оценила је највишим оценама – додао је Огњен.

Највећа атракција били су Никола Челекетић, Владимир Индриковић, Војин Утржан и Милан Симић, сви са смера електротехничар рачунара. На матуру су дошли у каруцама које су вукли липицанери. Сматрали су да је то најлепши начин да се поздраве од безбрижног, школског, доба.

А.Ђ.