May 26, 2026

кикинда

PUDAR-MIONICA

Za energetsku sanaciju objekta JP „Kikindi“ 27,7 miliona dinara u okviru Nacionalnog programa

Aleksandra Djuran October 17, 2025

U Mionici su  svečano potpisani  ugovori u okviru Nacionalnog programa energetske sanacije objekata od javnog značaja u jedinicama lokalne samouprave (JLS). Među 43 gradova i opština  i Kikindi su odobrena sredstva za finansiranje projekta unapređenja energetske efikasnosti i energetske sanacije zgrade komunalnih delatnosti – JP „Kikinda“. Za ovaj projekat biće izdvojeno 27,7 miliona dinara.

Ugovor je zameniku gradonačelnika, Dejanu Pudaru, u ime Ministarstva rudarstva i energetike, svečano uručila državna sekretarka Sonja Vlahović.

-Nastavljamo sa ulaganjima u održivi razvoj i modernizaciju lokalne zajednice. Koristim priliku da se zahvalim Republici Srbiji i Ministarstvu rudarstva i energetike na kontinuiranoj podršci u našim naporima. Planirani radovi obuhvataju primenu savremenih rešenja za smanjenje potrošnje energenata, obnovu fasada i unapređenje sistema grejanja, što će doprineti ekološkoj i finansijskoj održivosti javnih objekata. Kikinda ne gradi samo objekte – mi gradimo budućnost. Svaki projekat energetske efikasnosti je korak ka jačoj, zdravijoj i odgovornijoj zajednici. Naš cilj je da pokažemo da grad, uz jasan plan i posvećenost, može biti primer kako se čuva energija, priroda i javni interes – istakao je Pudar.

putevi-grebani-asfalt-(4)

Uređeni nekategorisani putevi na više lokacija, a na zahtev građana

Aleksandra Djuran October 17, 2025

Nakon Ruskog Sela, nastavljeno je nanošenje grebanog asfalta i na drugim lokacijama, kako je i najavio gradonačelnik Mladen Bogdan prilikom posete ovom selu.

U saradnji sa JP „Putevi Srbije“, obezbeđeno je 1.000 tona grebanog asfalta koji će se iskoristiti za sanaciju ulica i deonica na obodima grada, kao i u Mokrinu, koje su pretrpele znatna oštećenja usled čestog kretanja poljoprivrednih i radnih mašina.

-Na zahteve i sugestije građana koji, pre svega, stanuju i kreću se tim ulicama odgovorili smo pozitivno kako bi im ublažili probleme. Svakako ćemo imati u vidu i druge deonice i delove grada u kojima postoje ovakvi problemi. Imamo dobru saradnju sa JP „Putevi Srbije“ i očekujemo da i u narednom periodu zajednički radimo u interesu sugrađana – kazao je gradonačelnik Bogdan.

U Kikindi na potesu Oluš nasuto je 250 metara grebanog asfalta, na Strelištu 360, na Putu za pristanište 500 metara, dok će u Mokrinu biti obuhvaćeno više lokacija. Reč je o deonicama koje se nalaze  van građevinskog rejona, na rubovima grada i u vikend naseljima.

A.Đ.

ugovor-izbeglice-bogdan-(1)

Kikindi pripalo devet miliona dinara za stambeno zbrinjavanje izbeglih, interno raseljenih i povratnika

Aleksandra Djuran October 17, 2025

Predstavnicima 73 lokalne samouprave u Srbiji uručen je 171 ugovor za stambeno zbrinjavanje izbeglih, interno raseljenih i povratnika po Sporazumu o readmisiji. Sa ministrom za javna ulaganja Darkom Glišićem i komesarkom za izbeglice i migracije Natašom Stanisavljević ugovor je potpisao i gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan. Radi se o tri ugovora ukupne vrednosti devet miliona dinara.

U republičkom budžetu izdvojeno 410 miliona dinara za ovu namenu, a stambeno će biti zbrinuto  328 porodica izbeglih, interno raseljenih i povratnika.

-Ovo je uspeh države Srbije koja nastavlja da podržava i pomaže sve kojima je pomoć potrebna. Od ukupnog broja uručenih ugovora, 143 odnosi na kupovinu kuće ,a vrednost po jednoj kući je 2,1 milion dinara. Dodeljeni su i ugovori za građevinski materijala, 185 ugovora a maksimalna vrednost po jednom paketu iznosi 800.000 dinara. Sredstva su bespovratna i dodeljena su jedinicama lokalnih samouprava, koje će kasnije raspisati javne pozive na koje izbegla, interno raseljena lica i povratnici mogu da se prijave i tako obezbede sebi stambenu podršku – navela je Nataša Stanisavljević.

Već 30 godina Vlada Srbije i Komesarijat za izbeglice zajedno i kontinuirano rade na rešavanju problema izbeglih tokom oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.

-Od 2022. godine do sada je kroz stambena rešenja, odnosno stanove, kuće i građevinski materijal, zbrinuto blizu 2.000 porodica. Putem dodele paketa hrane i ogreva podržano je više od 15.000 porodica. Ministarstvo za javna ulaganja trenutno finansira izgradnju stambenog objekta za 173 izbegličke porodice u ulici dr Ivana Ribara, a plan je da se građevinski deo posla završi do februara 2026. godine. Ovo je i konkretan primer posvećenosti naše zemlje da  trajno reši stambeno pitanje porodica koje su zbog ratnih i drugih dešavanja bile primorane da napuste svoja ognjišta. Naš posao je da tražimo rešenja za sve njih – istakao je ministar Glišić.

Sredstva opredeljena Kikindi biće iskorišćena za stambeno zbrinjavanje porodica koje su godinama čekale mogućnost da reše svoje stambeno pitanje.

-Svaki dinar koji stigne u naš grad znači sigurniji i dostojanstveniji život za naše sugrađane. Država prepoznaje Kikindu kao odgovornu sredinu koja brine o svakom čoveku, i to je najbolja potvrda da idemo u dobrom pravcu – rekao je gradonačelnik Mladen Bogdan.

A.Đ.

hor-edjseg-(2)

U KUD-u „Eđšeg“: 9. Susret horova

Aleksandra Djuran October 17, 2025

Kulturno umetničko društvo „Eđšeg“ sutra, 18. oktobra, organizuje 9. Susret horova. Kikindskoj publici predstaviće se pet horova iz Novog Kneževca,Mola, Nove Crnje, Ruskog Sela, Sajana, kao i domaćini.

Manifestcaija počinje u 17 sati u sali „Eđšega“ i kako najavljuju organizatori cilj je razmena iskustava, negovanje tradicionalne pesme i muzike, upoznavanje i razmena iskustava, ali i promocija Kikinde.

IMG-20251016-175708

Izložba u KC: Boje duše na platnima Dragana Dmitrova

Jelena Trifunović October 17, 2025

U Galeriji Kulturnog centra otvorena je izložba slika amaterskog umetnika Dragana Dmitrova iz Orlovata, koji se više od pola veka, kako kaže, „čisto iz ljubavi“ bavi slikanjem. Njegova prva samostalna postavka u Kikindi obuhvata oko četrdeset radova nastalih u poslednjih pet godina – ulja na platnu koja donose portrete, pejzaže, životinje i ikonografske motive.

– Slikam sve što mi padne na pamet, sve što vidim i što me pokrene. Pokušavam to da prenesem na platno, bez pretenzija, bez kalkulacija. Ja sam amater, ali se slikanjem bavim skoro pola veka – iz čiste ljubavi, kaže Dmitrov.

Njegovi radovi odišu toplinom, neposrednošću i iskrenošću koja dolazi iz dugogodišnje posvećenosti i radoznalosti. Kaže da je sve počelo još u školskim danima:
– U osnovnoj školi sam počeo da crtam, spontano, bez ikakvog uticaja. Nešto vas povuče, krenete da slikate, pa kako ispadne.

Posebnu vezu ima sa svojim zavičajem, Orlovatom, rodnim mestom velikog slikara Uroša Predića.
– Uroš Predić je bio moj zemljak i, da budem iskren, veliki uticaj na mene. Prve slike koje sam u životu video bile su njegove, u našoj seoskoj crkvi. Kao dete sam često tamo išao, to je bilo jedino mesto gde ste mogli da vidite nešto lepo, nešto što vas inspiriše, priseća se slikar.

Iako radi u Naftnoj industriji Srbije i, kako kaže, „bavi se svim i svačim“, njegova prava strast ostaje slikarstvo.

– Ne živim od slikanja, ali živim za njega. To je moj mir i moja radost. Ako me zdravlje posluži, radiću još dugo, bez velikih planova, ali sa velikom voljom, iskren je Dragan.

Na otvaranju izložbe, o Draganu Dmitrovu, govorio je hroničar Ervin Gazdag, a Zdenka Trifunjagić publici se obratila Nerudinim stihovima.

Izložba će biti otvorena narednih desetak dana u Galeriji Kulturnog centra, a svako ko poželi da zaviri u svet jednog posvećenog amatera, imaće priliku da vidi kako na platnima izgleda kada ljubav prema umetnosti traje celog života.

 

1968-uefa-euro-championship-yugoslavia-team-462x740-(1)

Panta iz Kozice i Krle iz Zenice: Neizbrisiv trag dvojice velikih asova u fudbalskoj prošlosti Kikinde

Jelena Trifunović October 16, 2025

Ilija Pantelić se afirmisao u novosadskoj Vojvodini, a slavu stekao kao reprezentativac Jugoslavije koja je osvojila drugo mesto u Evropi, i kao kapiten Pari Sen Žermena. Mladen Krstajić s Partizanom osvojio pet državnih titula,  9 sezona nastupao u Bundesligi i sa Verderom „uzeo“ duplu  krunu, 59 puta obukao dres sa državnim grbom…

Opšte je mišljenje da je Ilija Pantelić (1942-2014) jedan od trojice najboljih golmana svih vremena na prostoru nekadašnje Jugoslavije, odmah uz Vladimira Bearu i Milutina Šoškića. Rođen je, na Svetog Iliju,  u Kozicama kod Sanskog Mosta, a u Nove Kozarce stigao je s porodicom  kolonizacijom nakon Drugog svetskog rata. Rano je, kao i većina klinaca iz generacije, zavoleo loptu. Već kao stariji pionir zaigrao je u mesnom klubu na poziciji – beka, ali se ubrzo premestio na gol i odmah na sebe skrenuo pažnju. Bilo mu je 16 godina kada je prešao u BAK iz Bele Crkve, a već u prvoj sezoni u ovom klubu proglašen je najboljim golmanom Vojvođanske lige.

S takvom reputacijom stiže u drugoligaški Radnički iz Sombora, u kojem potvrđuje raskošan talenat, pa ga traže Crvena zvezda i Vojvodina. Ilija se opredeljuje za Novosađane, s kojima potpisuje četvorogodišnji ugovor i u dvadesetoj godini, nasledivši čuvenog Andriju Vereša.  Prvoligaškim debijem na Stadionu JNA u Beogradu protiv Partizana (4:3 za Vojvodinu), zakoračuje na veliku jugoslovensku fudbalsku scenu. Nedugo potom zaigrao je za mladu reprezentaciju države, a u 23. godini i za našu najbolju seniorsku selekciju.

Pantelić je u velikoj meri doprineo da Vojvodina 1966. godine prvi put u svojoj istoriji, s ekipom u kojoj su bili Brzić, Nešticki, Trivić, Pušibrk, Pirmajer, Savić, Radović i ostali, osvaja šampionsku titulu SFRJ. Te godine postaje nezamenjiv na reprezentativnom golu. Proslavio se u kvalifikacijama za Kup nacija i sa ekipom, u kojoj su bili Džajić, Musemić, Petković, Holcer, Osim, Fazlagić, Paunović, Pavlović i ostale fudbalske zvezde iz briljantne generacije. Igrao je te 1968. godine na finalnom turniru u Rimu. U polufinalu smo sa 1:0 pobedili Englesku, u finalu igrali nerešeno sa Italijanima, pa u ponovljenom meču, sa 0:2, nesrećno izgubili.

Veliki Panta ili Ilija Gromovnik,  kako su ga od milja zvali navijači, nakon 8 sezona u dresu Vojvodine i 384 zvanična meča, započeo je uspešnu internacionalnu karijeru. Prešao je 1969. godine u Pari Sen Žermen i, mediji su pisali, već na promociji opčinio fudbalski svet Francuske.

U polusezoni prelazi u Olimpik iz Marselja, koji je trenirao Josip Skoblar. S novim  klubom osvaja i prvenstvo i Kup Francuske. Potom se seli na Korziku i brani boje Bastije, koja je tada bila u gornjem delu prvoligaškog nadmetanja. Nakon izvesnog vremena vraća se u Pari Sen Žermen. Izvanredno brani. Nosi kapitensku traku. Za sportski doprinos dodeljuje mu se Medalja grada Pariza.U Francuskoj je, nakon ukupno 400 zvaničnih nastupa, okončao igračku karijeru u 36. godini. Na oproštajnoj utakmici poštovanje mu je iskazalo 60 hiljada ljudi.

U domovinu se, konkretno u Novi Sad, Ilija vratio 1977. godine. Bio je angažovan u Vojvodini kao trener i član uprave. Često je svraćao u Nove Kozarce, u kojima stadion nosi njegovo ime. Zbog sportskih i ljudskih  osobina u Banjaluci je od Fudbalskog saveza Republike Srpske dobio Zlatnu plaketu. Preminuo je u Novom Sadu u 72. godini.

Mladen Krstajić ima impresivnu sportsku karijeru, koja, u trenerskom smislu, još traje. Njegova životna priča je poput scenarija za uzbudljiv film satkan od, na početku lepih, pa nenadano dramatičnih i bolnih događaja s elementima duboke prognaničke tragike, na kraju, zahvaljujući ljudskoj snazi, a posredstvom buba-mare, sa – srećnim preokretom.

Krstajić je 1974. godine rođen u Zenici, u kojoj je proživeo srećno detinjstvo i ranu mladost. Započetu fudbalsku karijeru u Čeliku prekinuo je rat. Te zlokobne 1992. godine, busom je, preko Doboja, s delom porodice, izbegao u Srbiju i privremeno se skućio na krajnjem severu Banata.Zaigrao je za čokanski klub, pa ubrzo prešao u Sentu, gde su ga zapazili ljudi iz našeg grada i doveli u OFK Kikindu, za koju je potom odigrao 48 utakmica. Te 1996. godine htela ga Zvezda, ali ga srce odvelo u  Partizan. Crno-beli dres nosio je do leta 2000. godine 84 puta, pa s reputacijom reprezentativca, potpisao za Verder. U tom momentu počinje njegova vanserijska bundesligaška odiseja. U Bremenu je ostao četiri sezone i za to vreme u s Verderom je 2004. godine uzeo i šampionsku titulu i Kup Nemačke. Seli se u Šalke, u kojem, kao kapiten,  sa izuzetnim uspehom nastupa narednih pet godina i biva proglašen jednim od najboljih igrača ovog kluba.

Mladen 2009. godine prekida „gastarbajtersku“ karijeru. Ponovo je u crno-belom jatu, s kojim odmah osvaja titulu, koju, dopunjenu peharom Kupa Srbije, uzima i narednog leta.

Maestralni Krle za našu najbolju selekciju, od 1999. do 2008. godine,  odigrao je 59 mečeva. Još se pamti nezaboravni reprezentativni odbrambeni bedem iz 2006. u kojem su, uz Krstajića, Nemanja Vidić, naš Kikinđanin Goran Gavrančić i Ivica Dragutinović.

Posle igračke karijere Krstajić je kraće vreme bio sportski direktor Fudbalskog kluba Partizan. Prvi čovek Radnika iz Bijeljine postao je 2015. godine. Potom je uplovio u trenerske vode. Bio je pomoćnik selektoru Slavoljubu Muslinu u uspešno okončanim kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Moskvi 2018. godine, na  kojem je vodio našu izabranu selekciju. Ubeležio je kao selektor Srbije 19 utakmica, s učinkom 9 pobeda i po pet remija i poraza. Bio je 2021. godine trener TSC, zatim je 2022. godine radio u Izraelu, pa dve godine bio selektor Bugarske.

PANTELIĆ PRE SVIH

– Jako je nezahvalno opredeljivati se za najboljeg fudbalera – kaže nekadašnji igrač Kozare i OFK Kikinde Novica Rodić. Imali smo mnogo istinskih asova, poput Veselinova, Bursaća, Mrđe, Kerija, Borovnice, Pilipovića, Žilića, Bešlina…Za mene je, sve u svemu, Ilija Pantelić bez premca. Kako ga je samo hvalio svetski golman Dino Zof. Takva ličnost, s briljantnom karijerom, za poštovanje je i ponos.

FENOMEN IZ SRBIJE

Nakon detaljnih  medicinskih i ostalih provera igrača, Nemci nisu mogli da se načude koliko je Mladen Krstajić fizički spreman i otporan na povrede, kako mu se organizam nakon velikih napora brzo oporavlja. Još više ih je iznenadilo kako Srbin nikada ne kuburi sa kondicijom i koliko je, i pri najvećim iskušenjima, mentalno jak.

 

M. Ivetić

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Sajam-cveca-(13)

U subotu Sajam cveća i Oktobarski bazar

Jelena Trifunović October 16, 2025

U subotu, 18. oktobra, biće održan Oktobarski bazar i Sajam cveća.

Organizator je Turistička organizacija Grada Kikinde. Predstavljanje lokalnih proizvođača i cvećara iz Kikinde i okoline trajaće od 10 do 16 sati na Gradskom trgu.

slepi

Svetski dan belog štapa: Slepi i slabovidi – vidljiviji u zajednici

Jelena Trifunović October 15, 2025

Međunarodni dan belog štapa 15. oktobar, posvećen vidljivosti i ravnopravnosti osoba oštećenog vida, u našem gradu obeležila je Organizacija slepih i slabovidih “Severni Banat”, kao i Međuopštinska organizacija slepih i slabovidih Kikinda, Čoka, Novi Kneževac.

Belim štapom, simbolom slobode i samostalnosti, slepi i slabovidi ljudi obeležavaju ne samo datum, već i pravo na dostojanstven život u zajednici.

– Beli štap simbolizuje slobodu, samostalnost i nezavisnost osoba oštećenog vida. Uz njegovu pomoć čovek više nije ograničen na kućni prostor – može slobodno da se kreće, da sam obavlja poslove- kazala je Jagoda Nakrajkućin iz Organizacije slepih i slabovidih “Severni Banat”.

Ona je podsetila da je ovaj datum ustanovljen još 1964. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, kada je proglašen za Dan belog štapa, kako bi se slepe osobe učinile uočljivijim u javnosti i u saobraćaju.

– Naš cilj je da pokažemo sugrađanima da smo prisutni, da ne živimo pored njih, već sa njima. Beli štap nas povezuje sa svetom, ali i sa ljudima- rekla je Nakrajkućin, najavivši tradicionalnu simboličnu šetnju povodom ovog dana.

Organizacija slepih i slabovidih “Severni Banat” broji oko 150 članova. Prema rečima Nakrajkućin, na sreću nemaju dece školskog uzrasta, a većina članova je zaposlena ili zbrinuta.

– Ponosni smo što smo putem javnih radova omogućili za nekoliko naših članova da steknu uslove za penziju. Pored toga, sprovodimo brojne edukacije – radionice psihosocijalne podrške i obuke za samostalno kretanje uz pomoć belog štapa- dodala je ona.

Da je podrška lokalne zajednice ključna, potvrđuje i Petar Budai iz Međuopštinske organizacije slepih i slabovidih.

– Imamo oko sto članova, uglavnom starijih. Grad nas finansira i prepoznaje naš rad koji je u interesu svih slepih i slabovidih- istakao je Budai, zahvalivši se na saradnji Gradskoj upravi.

On je podsetio i na probleme sa kojima se članovi susreću – od zapošljavanja do pristupačnosti prostora. – Poslodavci i dalje imaju predrasude, pa se slepi teško zapošljavaju. Bilo bi dobro i da imamo više taktilnih staza.  Postojeće se često koriste za vožnju bicikla. Zamolio bih građane da imaju razumevanja, mnogi to čine iz neznanja, ali te staze su od životnog značaja za bezbedno kretanje slepih- poručio je on.

Uz brojne izazove, članovi organizacije ističu i da se poslednjih godina stanje poboljšava. Nove mere i projekti, poput uvođenja invalidskih kartica koje će sadržati osnovne podatke i procenat invaliditeta, trebalo bi da olakšaju ostvarivanje prava osoba sa invaliditetom.

– To će nam znatno olakšati život. Nećemo više morati da nosimo brojna rešenja, jedna kartica će biti dovoljna- rekao je Budai.

Obeležavanje Međunarodnog dana belog štapa u Kikindi nije samo podsećanje na važnost pomagala koje slepima daje sigurnost, već i poruka društvu da je videti drugoga – pitanje svesti i solidarnosti.

kud-petar-kocic-(2)

Članovi KUD-a „Petar Kočić“ učestvovali na 62. „Saboru izvornog narodnog stvaralaštva Srbije“

Aleksandra Djuran October 15, 2025

Članovi Kulturno umetničkog društva „Petar Kočić“ iz Novih Kozaraca nastupili su  na 62. „Saboru izvornog narodnog stvralastva Srbije“ u Topoli. Kozarčani su nakon što su  bili pobednici festivala „Najboljih ansambala sela Srbije“ u Kličevcu i titule apsolutnog pobednika festivala „Markovi dani“ u Boljevcu stekli uslov da učestvuju i u takozvanoj srpskoj Toskani.

Ovom prilikom su predstavili igre i pesme kolonista naseljenih u Novim Kozarcima koje su zabeležene i prenete na scenu zahvaljujući višegodišnjem terenskom istraživanju koreografa Milana Vašalića. Reč je o narodnoj tradici iz Kupresa, Potkozarja, Sanskog Mosta, Zmijanja, Ključa, Mrkonjić Grada.

Sabor predstavlja krunu Oplenačke berbe i daje joj poseban pečat koji je kulturno oplemenjuje. Čine ga folklorne, pevačke grupe i instrumentalisti, odabrani na saborima i smotrama narodnog stvaralaštva Srbije.