кикинда

PUDAR-MIONICA

У Мионици су  свечано потписани  уговори у оквиру Националног програма енергетске санације објеката од јавног значаја у јединицама локалне самоуправе (ЈЛС). Међу 43 градова и општина  и Кикинди су одобрена средства за финансирање пројекта унапређења енергетске ефикасности и енергетске санације зграде комуналних делатности – ЈП „Кикинда“. За овај пројекат биће издвојено 27,7 милиона динара.

Уговор је заменику градоначелника, Дејану Пудару, у име Министарства рударства и енергетике, свечано уручилa државна секретарка Соња Влаховић.

-Настављамо са улагањима у одрживи развој и модернизацију локалне заједнице. Користим прилику да се захвалим Републици Србији и Министарству рударства и енергетике на континуираној подршци у нашим напорима. Планирани радови обухватају примену савремених решења за смањење потрошње енергената, обнову фасада и унапређење система грејања, што ће допринети еколошкој и финансијској одрживости јавних објеката. Кикинда не гради само објекте – ми градимо будућност. Сваки пројекат енергетске ефикасности је корак ка јачој, здравијој и одговорнијој заједници. Наш циљ је да покажемо да град, уз јасан план и посвећеност, може бити пример како се чува енергија, природа и јавни интерес – истакао је Пудар.

rfzo

Филијала за Севернобанатски округ Републичког фонда за здравствено осигурање, са седиштем у Кикинди, од понедељка 20. октобра налазиће се на старој адреси, у улици Доситејева број 33.

Из филијале напомињу да ће улаз за странке бити из улице Војводе Путника, између бројева 10 и 12.

putevi-grebani-asfalt-(4)

Након Руског Села, настављено је наношење гребаног асфалта и на другим локацијама, како је и најавио градоначелник Младен Богдан приликом посете овом селу.

У сарадњи са ЈП „Путеви Србије“, обезбеђено је 1.000 тона гребаног асфалта који ће се искористити за санацију улица и деоница на ободима града, као и у Мокрину, које су претрпеле знатна оштећења услед честог кретања пољопривредних и радних машина.

-На захтеве и сугестије грађана који, пре свега, станују и крећу се тим улицама одговорили смо позитивно како би им ублажили проблеме. Свакако ћемо имати у виду и друге деонице и делове града у којима постоје овакви проблеми. Имамо добру сарадњу са ЈП „Путеви Србије“ и очекујемо да и у наредном периоду заједнички радимо у интересу суграђана – казао је градоначелник Богдан.

У Кикинди на потесу Олуш насуто је 250 метара гребаног асфалта, на Стрелишту 360, на Путу за пристаниште 500 метара, док ће у Мокрину бити обухваћено више локација. Реч је о деоницама које се налазе  ван грађевинског рејона, на рубовима града и у викенд насељима.

А.Ђ.

ugovor-izbeglice-bogdan-(1)

Представницима 73 локалне самоуправе у Србији уручен је 171 уговор за стамбено збрињавање избеглих, интерно расељених и повратника по Споразуму о реадмисији. Са министром за јавна улагања Дарком Глишићем и комесарком за избеглице и миграције Наташом Станисављевић уговор је потписао и градоначелник Кикинде Младен Богдан. Ради се о три уговора укупне вредности девет милиона динара.

У републичком буџету издвојено 410 милиона динара за ову намену, а стамбено ће бити збринуто  328 породица избеглих, интерно расељених и повратника.

-Ово је успех државе Србије која наставља да подржава и помаже све којима је помоћ потребна. Од укупног броја уручених уговора, 143 односи на куповину куће ,а вредност по једној кући је 2,1 милион динара. Додељени су и уговори за грађевински материјала, 185 уговора а максимална вредност по једном пакету износи 800.000 динара. Средства су бесповратна и додељена су јединицама локалних самоуправа, које ће касније расписати јавне позиве на које избегла, интерно расељена лица и повратници могу да се пријаве и тако обезбеде себи стамбену подршку – навела је Наташа Станисављевић.

Већ 30 година Влада Србије и Комесаријат за избеглице заједно и континуирано раде на решавању проблема избеглих током оружаних сукоба на простору бивше Југославије.

-Од 2022. године до сада је кроз стамбена решења, односно станове, куће и грађевински материјал, збринуто близу 2.000 породица. Путем доделе пакета хране и огрева подржано је више од 15.000 породица. Министарство за јавна улагања тренутно финансира изградњу стамбеног објекта за 173 избегличке породице у улици др Ивана Рибара, а план је да се грађевински део посла заврши до фебруара 2026. године. Ово је и конкретан пример посвећености наше земље да  трајно реши стамбено питање породица које су због ратних и других дешавања биле приморане да напусте своја огњишта. Наш посао је да тражимо решења за све њих – истакао је министар Глишић.

Средства опредељена Кикинди биће искоришћена за стамбено збрињавање породица које су годинама чекале могућност да реше своје стамбено питање.

-Сваки динар који стигне у наш град значи сигурнији и достојанственији живот за наше суграђане. Држава препознаје Кикинду као одговорну средину која брине о сваком човеку, и то је најбоља потврда да идемо у добром правцу – рекао је градоначелник Младен Богдан.

А.Ђ.

hor-edjseg-(2)

Kултурно уметничко друштво „Еђшег“ сутра, 18. октобра, организује 9. Сусрет хорова. Кикиндској публици представиће се пет хорова из Новог Кнежевца,Мола, Нове Црње, Руског Села, Сајана, као и домаћини.

Манифестцаија почиње у 17 сати у сали „Еђшега“ и како најављују организатори циљ је размена искустава, неговање традиционалне песме и музике, упознавање и размена искустава, али и промоција Кикинде.

IMG-20251016-175708

У Галерији Културног центра отворена је изложба слика аматерског уметника Драгана Дмитрова из Орловата, који се више од пола века, како каже, „чисто из љубави“ бави сликањем. Његова прва самостална поставка у Кикинди обухвата око четрдесет радова насталих у последњих пет година – уља на платну која доносе портрете, пејзаже, животиње и иконографске мотиве.

– Сликам све што ми падне на памет, све што видим и што ме покрене. Покушавам то да пренесем на платно, без претензија, без калкулација. Ја сам аматер, али се сликањем бавим скоро пола века – из чисте љубави, каже Дмитров.

Његови радови одишу топлином, непосредношћу и искреношћу која долази из дугогодишње посвећености и радозналости. Каже да је све почело још у школским данима:
– У основној школи сам почео да цртам, спонтано, без икаквог утицаја. Нешто вас повуче, кренете да сликате, па како испадне.

Посебну везу има са својим завичајем, Орловатом, родним местом великог сликара Уроша Предића.
– Урош Предић је био мој земљак и, да будем искрен, велики утицај на мене. Прве слике које сам у животу видео биле су његове, у нашој сеоској цркви. Као дете сам често тамо ишао, то је било једино место где сте могли да видите нешто лепо, нешто што вас инспирише, присећа се сликар.

Иако ради у Нафтној индустрији Србије и, како каже, „бави се свим и свачим“, његова права страст остаје сликарство.

– Не живим од сликања, али живим за њега. То је мој мир и моја радост. Ако ме здравље послужи, радићу још дуго, без великих планова, али са великом вољом, искрен је Драган.

На отварању изложбе, о Драгану Дмитрову, говорио је хроничар Ервин Газдаг, а Зденка Трифуњагић публици се обратила Нерудиним стиховима.

Изложба ће бити отворена наредних десетак дана у Галерији Културног центра, а свако ко пожели да завири у свет једног посвећеног аматера, имаће прилику да види како на платнима изгледа када љубав према уметности траје целог живота.

 

1968-uefa-euro-championship-yugoslavia-team-462x740-(1)

Илија Пантелић се афирмисао у новосадској Војводини, а славу стекао као репрезентативац Југославије која је освојила друго место у Европи, и као капитен Пари Сен Жермена. Младен Крстајић с Партизаном освојио пет државних титула,  9 сезона наступао у Бундеслиги и са Вердером „узео“ дуплу  круну, 59 пута обукао дрес са државним грбом…

Опште је мишљење да је Илија Пантелић (1942-2014) један од тројице најбољих голмана свих времена на простору некадашње Југославије, одмах уз Владимира Беару и Милутина Шошкића. Рођен је, на Светог Илију,  у Козицама код Санског Моста, а у Нове Козарце стигао је с породицом  колонизацијом након Другог светског рата. Рано је, као и већина клинаца из генерације, заволео лопту. Већ као старији пионир заиграо је у месном клубу на позицији – бека, али се убрзо преместио на гол и одмах на себе скренуо пажњу. Било му је 16 година када је прешао у БАК из Беле Цркве, а већ у првој сезони у овом клубу проглашен је најбољим голманом Војвођанске лиге.

С таквом репутацијом стиже у друголигашки Раднички из Сомбора, у којем потврђује раскошан таленат, па га траже Црвена звезда и Војводина. Илија се опредељује за Новосађане, с којима потписује четворогодишњи уговор и у двадесетој години, наследивши чувеног Андрију Вереша.  Прволигашким дебијем на Стадиону ЈНА у Београду против Партизана (4:3 за Војводину), закорачује на велику југословенску фудбалску сцену. Недуго потом заиграо је за младу репрезентацију државе, а у 23. години и за нашу најбољу сениорску селекцију.

Пантелић је у великој мери допринео да Војводина 1966. године први пут у својој историји, с екипом у којој су били Брзић, Нештицки, Тривић, Пушибрк, Пирмајер, Савић, Радовић и остали, осваја шампионску титулу СФРЈ. Те године постаје незамењив на репрезентативном голу. Прославио се у квалификацијама за Куп нација и са екипом, у којој су били Џајић, Мусемић, Петковић, Холцер, Осим, Фазлагић, Пауновић, Павловић и остале фудбалске звезде из бриљантне генерације. Играо је те 1968. године на финалном турниру у Риму. У полуфиналу смо са 1:0 победили Енглеску, у финалу играли нерешено са Италијанима, па у поновљеном мечу, са 0:2, несрећно изгубили.

Велики Панта или Илија Громовник,  како су га од миља звали навијачи, након 8 сезона у дресу Војводине и 384 званична меча, започео је успешну интернационалну каријеру. Прешао је 1969. године у Пари Сен Жермен и, медији су писали, већ на промоцији опчинио фудбалски свет Француске.

У полусезони прелази у Олимпик из Марсеља, који је тренирао Јосип Скоблар. С новим  клубом осваја и првенство и Куп Француске. Потом се сели на Корзику и брани боје Бастије, која је тада била у горњем делу прволигашког надметања. Након извесног времена враћа се у Пари Сен Жермен. Изванредно брани. Носи капитенску траку. За спортски допринос додељује му се Медаља града Париза.У Француској је, након укупно 400 званичних наступа, окончао играчку каријеру у 36. години. На опроштајној утакмици поштовање му је исказало 60 хиљада људи.

У домовину се, конкретно у Нови Сад, Илија вратио 1977. године. Био је ангажован у Војводини као тренер и члан управе. Често је свраћао у Нове Козарце, у којима стадион носи његово име. Због спортских и људских  особина у Бањалуци је од Фудбалског савеза Републике Српске добио Златну плакету. Преминуо је у Новом Саду у 72. години.

Младен Крстајић има импресивну спортску каријеру, која, у тренерском смислу, још траје. Његова животна прича је попут сценарија за узбудљив филм саткан од, на почетку лепих, па ненадaно драматичних и болних догађаја с елементима дубоке прогнаничке трагике, на крају, захваљујући људској снази, а посредством буба-маре, са – срећним преокретом.

Крстајић је 1974. године рођен у Зеници, у којој је проживео срећно детињство и рану младост. Започету фудбалску каријеру у Челику прекинуо је рат. Те злокобне 1992. године, бусом је, преко Добоја, с делом породице, избегао у Србију и привремено се скућио на крајњем северу Баната.Заиграо је за чокански клуб, па убрзо прешао у Сенту, где су га запазили људи из нашег града и довели у ОФК Кикинду, за коју је потом одиграо 48 утакмица. Те 1996. године хтела га Звезда, али га срце одвело у  Партизан. Црно-бели дрес носио је до лета 2000. године 84 пута, па с репутацијом репрезентативца, потписао за Вердер. У том моменту почиње његова вансеријска бундеслигашка одисеја. У Бремену је остао четири сезоне и за то време у с Вердером је 2004. године узео и шампионску титулу и Куп Немачке. Сели се у Шалке, у којем, као капитен,  са изузетним успехом наступа наредних пет година и бива проглашен једним од најбољих играча овог клуба.

Младен 2009. године прекида „гастарбајтерску“ каријеру. Поново је у црно-белом јату, с којим одмах осваја титулу, коју, допуњену пехаром Купа Србије, узима и наредног лета.

Маестрални Крле за нашу најбољу селекцију, од 1999. до 2008. године,  одиграо је 59 мечева. Још се памти незаборавни репрезентативни одбрамбени бедем из 2006. у којем су, уз Крстајића, Немања Видић, наш Кикинђанин Горан Гавранчић и Ивица Драгутиновић.

После играчке каријере Крстајић је краће време био спортски директор Фудбалског клуба Партизан. Први човек Радника из Бијељине постао је 2015. године. Потом је упловио у тренерске воде. Био је помоћник селектору Славољубу Муслину у успешно окончаним квалификацијама за Светско првенство у Москви 2018. године, на  којем је водио нашу изабрану селекцију. Убележио је као селектор Србије 19 утакмица, с учинком 9 победа и по пет ремија и пораза. Био је 2021. године тренер ТСЦ, затим је 2022. године радио у Израелу, па две године био селектор Бугарске.

ПАНТЕЛИЋ ПРЕ СВИХ

– Јако је незахвално опредељивати се за најбољег фудбалера – каже некадашњи играч Козаре и ОФК Кикинде Новица Родић. Имали смо много истинских асова, попут Веселинова, Бурсаћа, Мрђе, Керија, Боровнице, Пилиповића, Жилића, Бешлина…За мене је, све у свему, Илија Пантелић без премца. Како га је само хвалио светски голман Дино Зоф. Таква личност, с бриљантном каријером, за поштовање је и понос.

ФЕНОМЕН ИЗ СРБИЈЕ

Након детаљних  медицинских и осталих провера играча, Немци нису могли да се начуде колико је Младен Крстајић физички спреман и отпоран на повреде, како му се организам након великих напора брзо опоравља. Још више их је изненадило како Србин никада не кубури са кондицијом и колико је, и при највећим искушењима, ментално јак.

 

М. Иветић

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Sajam-cveca-(13)

У суботу, 18. октобра, биће одржан Октобарски базар и Сајам цвећа.

Организатор је Туристичка организација Града Кикинде. Представљање локалних произвођача и цвећара из Кикинде и околине трајаће од 10 до 16 сати на Градском тргу.

slepi

Међународни дан белог штапа 15. октобар, посвећен видљивости и равноправности особа оштећеног вида, у нашем граду обележилa је Организација слепих и слабовидих “Северни Банат”, као и Међуопштинска организација слепих и слабовидих Кикинда, Чока, Нови Кнежевац.

Белим штапом, симболом слободе и самосталности, слепи и слабовиди људи обележавају не само датум, већ и право на достојанствен живот у заједници.

– Бели штап симболизује слободу, самосталност и независност особа оштећеног вида. Уз његову помоћ човек више није ограничен на кућни простор – може слободно да се креће, да сам обавља послове- казала је Јагода Накрајкућин из Организације слепих и слабовидих “Северни Банат”.

Она је подсетила да је овај датум установљен још 1964. године у Сједињеним Америчким Државама, када је проглашен за Дан белог штапа, како би се слепе особе учиниле уочљивијим у јавности и у саобраћају.

– Наш циљ је да покажемо суграђанима да смо присутни, да не живимо поред њих, већ са њима. Бели штап нас повезује са светом, али и са људима- рекла је Накрајкућин, најавивши традиционалну симболичну шетњу поводом овог дана.

Организација слепих и слабовидих “Северни Банат” броји око 150 чланова. Према речима Накрајкућин, на срећу немају деце школског узраста, а већина чланова је запослена или збринута.

– Поносни смо што смо путем јавних радова омогућили за неколико наших чланова да стекну услове за пензију. Поред тога, спроводимо бројне едукације – радионице психосоцијалне подршке и обуке за самостално кретање уз помоћ белог штапа- додала је она.

Да је подршка локалне заједнице кључна, потврђује и Петaр Будаи из Међуопштинске организације слепих и слабовидих.

– Имамо око сто чланова, углавном старијих. Град нас финансира и препознаје наш рад који је у интересу свих слепих и слабовидих- истакао је Будаи, захваливши се на сарадњи Градској управи.

Он је подсетио и на проблеме са којима се чланови сусрећу – од запошљавања до приступачности простора. – Послодавци и даље имају предрасуде, па се слепи тешко запошљавају. Било би добро и да имамо више тактилних стаза.  Постојеће се често користе за вожњу бицикла. Замолио бих грађане да имају разумевања, многи то чине из незнања, али те стазе су од животног значаја за безбедно кретање слепих- поручио је он.

Уз бројне изазове, чланови организације истичу и да се последњих година стање побољшава. Нове мере и пројекти, попут увођења инвалидских картица које ће садржати основне податке и проценат инвалидитета, требало би да олакшају остваривање права особа са инвалидитетом.

– То ће нам знатно олакшати живот. Нећемо више морати да носимо бројна решења, једна картица ће бити довољна- рекао је Будаи.

Обележавање Међународног дана белог штапа у Кикинди није само подсећање на важност помагала које слепима даје сигурност, већ и порука друштву да је видети другога – питање свести и солидарности.

kud-petar-kocic-(2)

Чланови Културно уметничког друштва „Петар Кочић“ из Нових Козараца наступили су  на 62. „Сабору изворног народног ствраластва Србије“ у Тополи. Козарчани су након што су  били победници фестивала „Најбољих ансамбала села Србије“ у Кличевцу и титуле апсолутног победника фестивала „Маркови дани“ у Бољевцу стекли услов да учествују и у такозваној српској Тоскани.

Овом приликом су представили игре и песме колониста насељених у Новим Козарцима које су забележене и пренете на сцену захваљујући вишегодишњем теренском истраживању кореографа Милана Вашалића. Реч је о народној традици из Купреса, Поткозарја, Санског Моста, Змијања, Кључа, Мркоњић Града.

Сабор представља круну Опленачке бербе и даје јој посебан печат који је културно оплемењује. Чине га фолклорне, певачке групе и инструменталисти, одабрани на саборима и смотрама народног стваралаштва Србије.