најчитанији портал Севернобанатског округа
Теретни комби усмртио је кобилу на путу Кикинда -Мокрин. Како сазнајемо у Полицијској управи јутрос око 7 часова пријављен је догађај и на лице места изашли су саобраћајни полицајци.
Према доступним информацијама на кобилу је налетео „фијат дукато“, а животиња је, како тврде очевици, трчала је из правца Кикинде према Мокрину.
Власник кобиле у близини места незгоде има салаш и против њега ће бити поднета одговарајућу прекршајна пријава.
Грејна сезона званично је почела 15. октобра, иако су многа домаћинства, посебно са индивидуалним ложиштем, са догревањем почела још почетком месеца. И ове зиме многе породице користиће пећи на чврсто гориво, а према анализама, дрва и даље представљају најјефтинији вид грејања. Иако је и цена дрва порасла, она и даље остају најисплативија опција. Цене широм Србије крећу се од 6.000 до 11.000 динара, у зависности од места до места, а ми смо истраживали каква су понуда и потражња дрва за ложење у нашој околини.
-Суграђани се увелико спремају за ову зиму и код нас је добра потражња за огревом – истакао је Стефан Симић, власник стоваришта у улици Генерала Драпшина. – Највише се купује буковину и храст чија цена је 10.000 динара за кубик. Отпад је 6.000, док је за другу класу огрева потребно издвојити 8.000 динара. Нудимо и услужно сечење.
Иста ситуација је и на стоваришту „Мими и бата“ власника Саше Попова које се налази у улици Жарка Зрењанина.
-Велика потражња је за буквом која је протеклих дана поскупела за 500 динара по кубику и сада је 9.500. И багрем се тражи и његова нова цена је 9.000 за метар кубни. У понуди имамо и отпадне палета од букве. Цена за два метра метра је 14.500 динара, што је такође тражено – навео је Саша Попов.
Неретко Кикинђани одлазе по дрва за ложење у Ново Милошево у стовариште „Два брата из равног Баната“.
-Палетирано дрво има цену од 14.000 динара, огрев у мрежама је 12.000, а имамо и цепанице на метар које се продају за 6.000 динара – казао је власник Лука Недељков. – Кубик исечене букве је 7.500, док је комбинација цера, граба и храста 6.000 динара. Управо поменуто мешано дрво је и најтраженије што због цене, тако и због квалитета. У протеклих месец дана потражња је огромна. Од јануара је најављено поскупљење огрева и људи хоће да се обезбеде на време. Утицај има и ситуација с НИС-ом и поједини наши купци прибојавају се да неће бити гаса.
Просечно домаћинство за грејну сезону потроши од пет до 10 кубика огрева.
А.Ђ.
Центар за стручно усавршавање и ове године организује ликовни конкурс за децу узраста од 3 до 6 година, на тему „Сова ушара – редован гост нашег града”.
Из ове установе позивају малишане из вртића и припремних група да, кроз машту. прикажу свог посебног госта – сову ушару која је један од симбола Кикинде. Конкурс је отворен до 15. новембра, а проглашење награђених радова организоваће се у Народној библиотеци „Јован Поповић“ 27. новембра и тада ће бити приређена и изложба најуспешнијих радова.
Из ЦСУ позивају вртиће, родитеље и децу да се придруже овој лепој манифестацији и кроз уметност прославе долазак посебног пернатог госта Кикинде. Радови могу да се доставе у Центру за стручно усавршавање, у Немањиној 23.
На седници Савета управног округа разматрани су Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима у оквиру државног пројекта „Свој на своме“ и мигрантска кретања на територији свих шест локалних самоуправа Севернобанатског управног округа. Састанку су присуствовали представници свих општина, док је наш град представљао градоначелник Младен Богдан.
Председник општине Кањижа Роберт Фејстамер додаје да не може да се пореди оно што је било пре неколико година и како је данас у овом месту.
-Посебно се у селима Хоргош и Мартонош знатно је мање миграната на улицама. На граници их и даље има и највећи проблем је када их враћају назад. Желим да се захвалим и полицајцима, али и свима који су укључени у ову проблематику, јер мештани села ниједног момента не осећају да су угрожени. У нашој општини, у 13 насељених места, има око 2.800 нелегализованих објеката. Локална самоуправа ће бити спремана да изађе у сусрет свима – навео је Фејстамер.
Стана Ђембер, председница општине Чоке напоменула је да је ове године ситуација са мигрантима пуно боља у односу на претходне.
-Имамо одличну сарадњу са Полицијском управом , а ми смо, као општина у више наврата издвојили средства за плаћање превоза миграната. Сада их има само спорадично. Када говоримо о легализацији наша, као и друге општине, раде на катастарским подацима из 1912. године. То је разлог што смо пре неколико година започели комасацију грађевинског рејона што ће нам знатно олакшати посао који је пред нама. Формирали смо тим који ће радити на овом пројекту који је од националног значаја како бисмо помогли свим становницима – додала је Стана Ђембер.
Домаћин скупа био је начелник Севернобанатског управног округа Небојша Јованов, а о мигрантским кретањима говорио је Павле Рајков, начелник Полицијске управе Кикинда.
А.Ђ.
Из Завода за јавно здравље Кикинда апеловали су на жене да се одазову организованом скрининг програму за рано откривање рака дојке који се у нашем граду спроводи од прошлог месеца. Циљ овог програма којим су обухваћене жене старости од 50 до 69 година је да се болест открије у раној фази, када су шансе за излечење највеће, а последице по здравље најмање.
„Скрининг је својеврсно „прочешљавање“ здравог становништва, односно преглед особа које немају никакве симптоме како би се болест открила на време,“ објашњава доктор Бранислав Хачко, специјалиста социјалне медицине.
Према националном програму раног откривања карцинома дојке, који је 2013. године усвојен у Републици Србији, све здравствене установе имају обавезу да спроводе организовани скрининг. У Кикинди је пројекат започет у септембру ове године.
„Студије су показале да је код раног откривања карцинома дојке у преко 90 одсто исход лечења успешан. Ово је први пут да смо у Кикинди успели да кренемо у организовани скрининг. Имамо обучене рентген техничаре, радиологе, мамограф као и директну комуникацију са Клиничким центром Војводине за додатне анализе,“ додаје доктор Хачко.
На скрининг се позивају све здраве жене старости од 50 до 69 година. Телефонским путем позиве упућују медицинске сестре Службе за здравствену заштиту жена Дома здравља.
„Важно је да наше суграђанке разумеју да то није мобилни мамограф. На сајту ЗЗЈЗ Кикинда све жене могу се информисати која су то годишта предвиђена за спровођење скрининга у овом циклусу, а на сајту је и број телефона Дома здравља који могу позвати за све информације“, наглашава Татјана Пецарски, епидемиолог и начелница Центра за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље. „У свих шест локалних самоуправа у нашем округу спроводимо ову превентивну меру. Позивам жене да заједничким напорима учинимо да се ови мамографски прегледи спроведу у што већој мери јер од тога зависи колико ћемо живота спасити. Мамографијом можемо детектовати и бенигне промене које би могле временом постати малигне“.
Гинеколог Дома здравља упућује жене које се са попуњеном анкетом јављају служби радиологије Опште болнице, где се обавља мамографско снимање.
„Уколико којим случајем не добијете позив, а спадате у старосну групу која је обухваћена овим циклусом мамографских прегледа, можете позвати број 063 424 101 и сами заказати преглед,“ каже докторка Татјана Пецарски.
Мамографски преглед у оквиру програма потпуно је бесплатан и понавља се сваке две године. Само снимање траје свега неколико минута, а количина зрачења је минимална и у потпуности безбедна.
„Најважније је да жене разумеју – мамографија спашава животе. Овим прегледом откривају се промене које се голим оком не виде и не напипају, а управо тада је лечење најуспешније. Ово је изузетна прилика да се жене прегледају. Једна од осам жена има шансу да добије рак дојке“ истакао је др Хачко.
Из Завода за јавно здравље поручују да ће организовати предавања на ову тему. Отворени су за сарадњу са колективима и удружењима грађана, како би се обезбедила подршка свакој жени да оствари своје право на здрав и квалитетан живот.
У 2025 ГОД. ПОЗИВАЋЕ СЕ ЖЕНЕ ГОДИШТЕ 1975. 1973. 1971, 1969 1967 1965.1962 1960. 1958. 1956.
Здравствени значај и статистика
Рак дојке је најчешћи малигни тумор међу женама у свету и у Србији. Годишње од ове болести у нашој земљи оболи око 4.500 жена, док преко 1600 изгуби битку са болешћу. На подручју Севернобанатског округа, 2023. године забележено је 94 случаја карцинома дојке, док је 37 жена преминуло од тог обољења.
Иако су жене од преко педесет година критична група, граница се помера, што значи да данас све чешће оболевају и жене у двадесетим, тридесетим и четрдесетим годинама живота. Стручњаци наглашавају да правовремено откривање карцинома дојке може спасити живот.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде упозорило је пољопривреднике да је спаљивање стрњике и жетвених остатака строго забрањено, јер, како се истиче, ова пракса уништава земљиште, угрожава здравље људи и животиња и изазива пожаре са великом материјалном штетом.
Како је наведено у саопштењу Министарства, према Закону о заштити од пожара за овај прекршај предвиђене су новчане казне, док Министарство, на основу својих надлежности и доступних података, спроводи мере у складу са Законом о пољопривреди и руралном развоју.
Министарство располаже ажурираним сателитским и теренским снимцима, као и извештајима пољопривредних инспектора, на основу којих се јасно уочавају парцеле на којима је спаљена стрњика. Свака таква парцела која се и даље води као активна у еАграру и за коју је утврђено је да је спаљена, а власник није пријавио пожар, аутоматски ће повлачити пасиван статус целог газдинства.
Министарство пружа могућност добровољног исправљања – сви пољопривредници који су имали пожар на својим парцелама, без обзира на узрок, позивају се да у року од седам дана ажурирају податке у еАграру, односно да, уколико су парцеле уништене или изгореле, изврше њихово привремено искључење из активне обраде, јер према закону немају право на подстицаје. Након истека наведеног рока, сва газдинства која нису поступила по овом позиву, а на чијим се парцелама утврди спаљивање без пријаве, биће предмет прекршајног поступка и стављена у пасиван статус.
Министарство, у сарадњи са пољопривредном инспекцијом и Сектором за ванредне ситуације МУП-а, наставља појачане контроле. Инспекцијске службе су на терену и санкционисаће сва лица која крше прописе.
-Ове мере нису усмерене против пољопривредника, већ у заштиту земљишта, биодиверзитета и здраве животне средине – наглашава се у саопштењу Министарства.
Додаје се да је током претходних дана на снимцима забележено више хиљада пожаришта на њивама, што је допринело озбиљном загађењу ваздуха у бројним срединама, а угрожен је био и саобраћај на путевима широм Србије. Министарство је позвало и све грађане да овакве поступке пријаве надлежним ватрогасним станицама, закључује се у поменутом Министарству.
Нови закупац производног дела „Кикиндског млина”, као сазнајемо, требало би да постане фирма „Клас“ из Сарајева. Реч је о највећој млинско пекарској индустрији у Босни и Херцеговини. Баве се производњом брашна, тестенина, посластичарских и кондиторских производа. Још увек се не зна када ће започети производњу у Кикинди али се очекује да то буде ускоро.
Већина од око седамдесетак запослених у „Кикиндском млину“ тренутно је без запослења, али се очекује да поново почну да раде на старим радним местима пошто сарајевска фирма започне производњу.
Како сазнајемо силоси, али и сушара за сунцокрет и кукуруз остаје у власништву „Дијаманта“, а наставиће се и откуп пшенице, кукуруза и сунцокрета. Годишње је млину откупљивано 40 хиљада тона пшенице, дневно се млело од 125 до 130 тона , а месечно од 3.800 до четири хиљаде тона. Радило се у четири смена и производили су се сви типови брашна којих је било преко 20 врста. Тестенине су се производиле по италијанској рецептури и то око две хиљаде тона годишње. Још 2017. године ова фирма била је једна од 80 са списка за продају „Агрокора“, а 2022. када је прослављено 160 година постојања и даље је био у власништву ове компаније. Изграђена је и нова сушара у коју је уложено 280 хиљада евра. Модерна сушара ради од 2016. године и има капацитет од око 15 хиљада тона кукуруза и сунцокрета.
Напоменимо и то да је млин у улици Краља Петра Првог, који је део „Кикиндског млина“, познати Данфил, откупила кикиндска пољопривредна фирма „Бајша аграр“ за потребе складишта.
„Кикиндски млин“ основан је давне 1862. године и једно је од најстаријих предузећа у региону. И ову, као и остале фирме , пратила су добра и лоша времена изазвана дешавањима у свету и држави. Од почетка 2022. „Кикиндски млин“ је и званично постао један од брендова компаније „Дијамант“ из Зрењанина“ чији је власник београдски „Фриком“ тачније „Агрокор“ из Хрватске. Располаже значајном имовином, између осталог силосима у Кикинди и Новом Милошеву за складиштење 82.000 тона пшенице, магацинским складиштима, производним погонима и другим, која су у Кикинди на поседу површине веће од 30 хектара и у Новом Милошеву на 14,5 хектара.
А.Ђ.
Граду Кикинди у Бору је уручена награда за највећи број учесника, гледаност и организацију прошлогодишњег фестивала „Србија у ритму Европе“. Признање је примио градоначелник Младен Богдан који је овом приликом истакао да смо показали да поседујемо озбиљне капацитете и ресурсе за организацију таквог догађаја чија се гледаност мери у милионима. Захвалио се продукцији и организаторима на овом признању и упутио је честитке домаћину Бору на сјајној организацији овогодишњег финала.
Овом приликом наступила је и Ена Гогић која је као победница допринела да финално такмичење овог фестивала буде организовано у нашем граду.
У четвртак, 23. октобра, од 9 до 11 часова, услед планираних радова на одржавању електроенергетске мреже, доћи ће до прекида у напајању електричном енергијом у целом селу.
Због нестанка струје, у наведеном термину неће бити могућа ни испорука воде.
Није баш кикиндска улица Тозе Марковића толико на периферији, колико се у први мах чини. Нарочито ако смо у ту улицу пошли с намером да се упознамо с производним погоном занатског пива. Вероватно процес производње пива више интересује технологе, а ваш извештач се декларише у конзументе овог напитка. Зато овај текст куцамо одмах на лицу места, у пивари и сасвим трезни.
Дочекује нас Борислав Чубрило, којем тражимо личну карту. Не наравно његову, јер нисмо иследници, него његове занатске радионице.
– Фирма „Банат бир“ је настала 2019. прво као кућна, експериментална пивара. Тад смо се тек упознавали с технологијом производње занатског пива. Прво смо „кували“ по 20 литара за друштво и за личне потребе, а убрзо смо исте године прешли на већу производњу- каже домаћин. -Међутим, дошла је корона и то време локдауна смо искористили да унапредимо опрему и проширимо производњу на 180 литара. Тад смо развили и палету од четири врсте пива. Након тога смо одлучили да се још озбиљније посветимо производњи. Прикупили смо документацију од Министарства пољопривреде, ускладили производне погоне са законским регулативама и напокон прошле година регистровали фирму и још више проширили производну палету. Сад производимо осам врста пива- додаје Чубрило, уједно нудећи да испробамо неки од његових производа. Одбијамо док смо на задатку, него, док трака „цури“ питамо да нам открије још неки податак о својој мануфактури:
– Доста нове опреме смо набавили. Доста тога путем субвенција Републике Србије, а нешто смо и сами направили. Сад смо набавили ферментор од 1000 литара и имамо капацитет складиштења од 24.000 литара годишње. Очекујемо до краја године да ћемо набавити још један ферментор, што би било додатних 12.000 литара годишње.
А Кикинђани, које највише воле?- питамо.
– Пре свега наше најпознатије и аутентично пиво од лудаје са зачинима: цимет, мускатни орах, ђумбир, каранфилић… Затим, поред пива од лудаје, ту су и „Кикиндско светло“, „Фијакер“, „Ипа“ и „Сувача“, која су добитници специјалних признања на Етно сајму хране и пића у Београду. Поред њих имамо и пива „Кинђа“, потом „Наива“, а ускоро излази и „Равница“, питко пиво са цитрусним и нотама хмеља. Ове године смо се трудили да кроз локалне манифестације широм Србије што више промовишемо наше производе, били смо на много места, а и на „Данима лудаје“ је била прилично велика потражња за нашим пивом од стране комшија Румуна.
– Може ли сад једно ладно? -наваљује домаћин. –Може! Задатак извршен, кажем. Јер, мада нисам из Румуније, и мене живо интересује како вози „Фијакер“ по „Равници“ и да ли после трећег, „Сувача“ почиње да окреће.
Н. Савић
