najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Predstavljanje monografije o 75 godine Baletske škole u Novom Sadu biće održano sutra (sreda) u 18 sati u Kulturnom centru.
U programu učestvuju učenici i nastavnici Osnovne baletske škole iz Kikinde i Novog Sada, Sanja Vučurević, direktorica novosadske škole i Gabriela Teglaši Jojkić, autorka monografije.
Povodom obeležavanja 107 godina od oslobođenja Kikinde u Prvom svetskom ratu i ulaska Srpske vojske u grad u Kulturnom centru organizovana je svečana akademija pod nazivom „Odlučujuće pobede srpske vojske 1918-te“.
General major Milorad Stupar, savetnik predsednika Srbije za vojna pitanja i predsednik Udruženja ratnih dobrovoljaca Srbije 1990-1999. okupljenima je predstavio istorijske činjenice o oslobađanju Vojvodine 1918. godine, kao i šta je prethodilo ujedinjenju Vojvodine sa Kraljevinom Srbije.
-Banat je oslobodila Moravska divizija, Bačku je oslobodila Dunavska divizija, a Srem Drinska divizija prve armije. Među vojnicima je bila i 21.000 srpskih dobrovoljaca iz Srema, Bačke, Banata, Bosne i Dalmacije koji su se predavali na ruskom frontu. U Rumuniji su formirane prva i druga dobrovoljačka jedinica koja se borila na strani Rumuna, pa u Dobrudži postoji i spomenik srpskom vojniku. Posle toga su ove jedinice prebačene na Solunski front koji je probijen 15. septembra 1918. godine srpskom vojskom. Srpska vojska, pored toga što je oslobodila Vojvodinu, omogućila je i da se ostvare politički zahtevi srpskog naroda da se ujedine. Opredeljenje je bilo pripajanje Srbiji. – rekao je general major Stupar.
Stanje u južnoj Ugarskoj u to vreme predstavio je penzionisani pukovnik Sreten Egić.
Okupljene je pozdravio i predsednik Skupštine grada Dušan Popeskov.
-Dan oslobođenja Kikinde je izuzetno važan datum u našoj istoriji. Nijedan narod na kugli zemaljskoj nije dao toliki danak u krvi u borbi za slobodu. Naša dužnost, kao potomaka, je da se sećamo i da ne dozvolimo da se zaborave hrabrost i junaštvo naših predaka – dodao je Popeskov.
A.Đ.
Goran Mikulić iz Plandišta predstaviće svoju knjigu „Invalid- skripta o moždanom udaru, sportu i rokenrolu“ sutra (četvrtak) u 19 sati u velikoj sali kikindskog Kulturnog centra. Promociju, pored Kulturnog centra, organizuje i kikindsko udruženje Srba u regionu i dijaspori „Koreni“, čiji je Mikulić član.
– Knjiga je zasnovana na autobiografskom iskustvu, kada mi je jedna rutinska operacija bruha okrenula život naglavačke- kaže autor. – Tokom oporavka od operacije, otkačio se tromb i doživeo sam moždani udar, koji mi je trajno promenio život. Petnaest dana nisam nikako mogao da govorim. Danas sam relativno funkcionalan, a pre svega toga sam bio sportista i muzičar, igrao košarku za KK Novi Sad, Vršac i rodno Plandište, bavio se muzikom i živeo sportskim životom. Jedna nesrećna okolnost mi je zauvek promenila život i ja sam odlučio da to pretočim u knjigu koja će biti neka vrsta mentalnog razgibavanja i putokaz svima kako se boriti uprkos ograničenjima- ističe Mikulić i dodaje:
– Danas, uprkos teškoćama, jer se u hodu oslanjam na štap, pokušavam da živim što normalnije i želim da pružim nadu svima koji se suočavaju sa zdravstvenim problemima da nastave da se bore. Knjiga je pisana pomirljivim tonom, bez gorčine i mislim da će biti zanimljiva svima koji je pročitaju. Sav prihod od prodaje ići će u humanitarne svrhe- navodi Mikulić uz podatak da je već imao uspešne promocije u Pančevu, Sečnju i Beogradu, uz odličan odziv publike.
Za njegovu životnu priču zainteresovali su se i filmski stvaraoci iz Turske i namera im je da snime film po ovoj knjizi.
N. S.
Goran Mikulić iz Plandišta predstaviće svoju knjigu „Invalid-skripta o moždanom udaru, sportu i rokenrolu“ 6. novembra u 19 sati u velikoj sali Kulturnog centra. Promociju, pored KCK, organizuje i kikindsko udruženje Srba u regionu i dijaspori „Koreni“, čiji je Mikulić i član.
-Knjiga je zasnovana na autobiografskom iskustvu, kada mi je jedna rutinska operacija bruha
okrenula život naglavačke-kaže autor. -Naime, tokom oporavka od operacije, otkačio se tromb i doživeo sam moždani udar, koji mi je trajno promenio život. Petnaest dana nisam nikako mogao da govorim. Danas sam relativno funkcionalan, a pre svega toga sam bio sportista i muzičar, igrao košarku za KK Novi Sad, Vršac i rodno Plandište, bavio se muzikom i živeo sportskim životom. Jedna nesrećna okolnost mi je zauvek promenila život i ja sam odlučio da to pretočim u knjigu koja će biti neka vrsta mentalnog razgibavanja i putokaz svima kako se boriti uprkos ograničenjima. Ja danas, uprkos teškoćama jer se u hodu oslanjam na štap, pokušavam da živim što normalnije i želim da pružim nadu svima koji se suočavaju sa zdravstvenim problemima da nastave da se bore. Knjiga je pisana pomirljivim tonom, bez gorčine i mislim da će biti zanimljiva svima koji je pročitaju. Sav prihod od prodaje ići će u humanitarne svrhe- dodaje Mikulić uz podatak da je već imao uspešne promocije u Pančevu, Sečnju i Beogradu, uz odličan odziv publike, a za njegovu životnu priču su se zainteresovali i filmski stvaraoci iz Turske i namera im je da snime film po ovoj knjizi.
N. Savić
U Galeriji Kulturnog centra u četvrtak u 18 sati biće otvorena izložba ulje na platnu autora Dragana Dmitrova.
Sam umetnik jeu najavi ove izložbe pozvao sve rečenicom “Svaka boja na mom platnu nosi deo moje duše – dođite da vidite svet mojim očima.”
Najlepši deo „Zmajevih dečijih igara“ su najmlađi učesnici, deca iz Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ i Baletske škole koji su bili i centralni deo ovogodišnje, 32. manifestacije. U čast dečijeg pisca Jovana Jovanovića Zmaja oni su pevali, igrali, recitovali, a podržali su ih poznati dečiji pisci i stvaraoci Uroš Petrović, Zorica Despotov i Uroš Novakov.
-Najvažnije je da se bavimo decom. Da ih učimo da pevaju, igraju, plešu, sviraju da im posvećujemo vreme. Samo tako oni će imati dobre uzore i steći prave vrednosti. Kikinda je grad u kom rado gostujem jer na pravi način usmerava i uči najmlađe – kazao je Uroš Petrović.
Tanja Nožica, pomoćnica direktora i urednica dečijeg programa napominje da je u okviru manifestacije organizovano mnoštvo radionica i sadržaja za decu školskog i predškolskog uzrasta.
-Čika Jova Zmaj prvi je dečiji pesnik i najpoznatiji je njegov stih „Deca su ukras sveta“. Deca to zaista jesu i na nama je da ih učimo pravim vrednostima koje je Jovan Jovanović Zmaj promovisao. Do skoro Kikinda je bila jedini grad, pored Novog Sada, u kojima je ova manifestacija organizovana. Ponosni smo na to što duže od tri decenije negujemo poeziju za decu – napomenula je Tanja Nožica.
Centralnoj priredbi prisustvovala je i članica Gradskog veća Marijana Mirkov.
Ove godine program je trajao tri dana tako da su deca uživala u predstavi „Ko se boji knjige još“, organizovani su i koncert OMŠ „Slobodan Malbaški“, književno-likovna radionica Roberta Takariča i Gorana Novakovića, monodrama u izvođenju Aleksandra Milkovića, predstavljanje zbirke nemačkih narodnih bajki Milice Šijakovića sa Katedre za germanistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
A.Đ.
Od sutra, 1. do petka 3. oktobra u Kikindi će biti održane 32. „Zmajeve dečije igre“ u organizaciji Kulturnog centra. Ove godine slogan je „U širokom svetu, bude čuda svaka“.
Prvog dana u 10 sati u Velikoj sali KCK biće održana predstava za decu „Ko se boji knjige još“ u izvođenju „Radionice snova“ iz Novog Bečeja, a od od 18 časova na istom mestu je koncert učenika OMŠ „Slobodan Malbaški“.
U četvrtak u 9 sati počinje književno-likovna radionica Roberta Takariča i Gorana Novakovića, u 10 je u Velikoj sali KCK monodrama za decu „Ćilimandar, gusan izumitelj“ u izvođenju Aleksandra Milkovića. Za podne je planirano predstavljanje zbirke nemačkih narodnih bajki „U zlatnome vrtu“ Milice Šijakovića sa Katedre za germanistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, kao i izložba ilustracija iz knjige i likovna radionica.
Poseta dečijih pisaca OŠ „Milivoj Omorac“ je u petak, a istog dana od 15 časova na Gradskom trgu je i centralna priredba u kojoj će učestvovati kikindski mališani.
Ministar kulture Nikola Selaković boravio je u radnoj poseti Kikindi. Sa gradonačelnikom Mladenom Bogdanom potpisao je ugovor o sufinansiranju rekonstrukcije fasade Kulturnog centra. Projekat se realizuje u okviru nacionalnog programa „Gradovi u fokusu“.
Najpre je ministar Selaković posetio Gradsku kuću, gde ga je primio prvi čovek grada sa saradnicima Marijanom Mirkov, članicom Gradskog veća i Markom Markovljevim, v.d. direktorom Kulturnog centra. Nakon toga, gosti i domaćini, obišli su Kulturni centar za čije uređenje je Ministarstvo kulture izdvojilo značajna sredstva u prethodnim godinama.
-Zajedničkim ulaganjem Republike, Pokrajine i grada objekat je sređen. Da pre godinu dana nisam bio ovde, i video u kakvom je stanju zgrada bila tada, ne bih poverovao da jedna „starica“ može da postane „dama“ – kazao je ministar Selaković – Opredelili smo 12 miliona dinara za rekonstrukciju najvećeg dela spoljne fasade, 20 miliona obezbedila je Pokrajina, a lokalna samouprava izdvojiće osam miliona dinara. Kulturni centar se iz godine u godinu proširuje kada je reč o programima i sadržajima, a sve u cilju da se obogati kulturni život Kikinde.
Gradonačelnik Bogdan zahvalio je na opredeljenom novcu jer će rekonstrukcija Kulturnog centra biti nastavljena.
-Zahvaljujući sredstvima Ministarstva i Pokrajine uradiće se veliki i zahtevan posao – istakao je gradonačelnik Bogdan. – Krajnje vreme je da se fasada obnovi i zahvaljujući zajedničkim sredstvima ova zgrada dobiće izgled kakav zaslužuje. Kulturni centar ima značajan broj sekcija i programa koji privlače sugrađane svih uzrasta, a rekonstrukcija dolazi u pravo vreme, u godini kada obeležava jubilej, 40 godina postojanja i rada.
Ovo je bila prilika da se razgovara o budućim planovima i ulaganjima.
-Razgovarali smo o nužnoj rekonstrukciji krova zgrade Kurije. U ovom objektu je Narodni muzej, Istorijski arhiv, Turistička organizacija grada i Akademsko društvo za negovanje muzike „Gusle“. Ovim, važnim, ustanovama kulture neophodne je obezbediti dobre uslove za rad. Podvukao bih da ne postoji podela na male i velike gradove, nego postoje posvećeni ljudi koji pred sebe postavljaju svoje vizije i ciljeve i koji marljivošću uspeju da privuku podršku kako bi došli do krajnjeg cilja. Ovo je deseta godina kako se sprovodi program „Gradovi u fokusu“ i za to vreme uložili smo dve milijarde 382 miliona dinara u razne projekte. Od tog novca, samo u poslednjih pet godina u Kikindu je kroz „Gradove u fokusu“ došlo preko 62 miliona dinara. I ovo je pokozatelj da se ispunjava svrha programa, da ne budu u fokusu Beograd i Novi Sad, veća sve lokalne samouprave u Srbiji – zaključio je ministar Selaković.
View this post on Instagram
Rekonstrukcija fasade dugo se čeka i važan je korak u očuvanju jedne od tri najstarijih zgrada u centru.
-Radovi u Kulturnom centru započeli su zamenom spoljne stolarije i rekonstrukcijom krova. Nakon toga urađena je adaptacija foajea, reparacija stepeništa, hodnika, zamena unutrašnje stolarije, toaleta, podova, elektro i molersko-farbarski radovi. Plafoni su oslikani šarama koje su nekada krasile tavanicu ovog objekta – pojasnio je Markovljev.
Fasada će se raditi iz dve faze. Prva će obuhvatiti jugoistočni deo spoljne zgrade sa radovima na Baletskoj sali, na samom uglu. Nakon toga biće sanirana i jedna unutrašnja fasada. Posao bi trebalo da započne u septembru, kada vreme dozvoli.
A.Đ.
Kulturni centar, nekadašnji Dom omladine i pionira „Mladost“, otvoren je 25. maja 1985. godine. Značajan jubilej u ovoj ustanovi obeležen je mnogobrojnim aktivnostima, a kruna je bila svečana akademija „40 godina mladosti, ljubavi i kulture“.
-Kako su se vremena menjala, menjao se i naziv same ustanove, ali osnovna delatnost, proizvodnja programa za različiti uzraste, nije se menjala. Dom omladine postao je Kulturni centar Kikinda 2009. godine – istakao je v.d. direktor Marko Markovljev. – Naša ustanova prepoznata je po velikom broju programa. Mi nemamo specifičnu delatnost, kakvu imaju ostale ustanove kulture, jer je naša misija da stvaramo programe koji će spojiti sve kulturne delatnosti kojim će naši sugrađani imati veću, lepšu i ispunjeniju dušu.
Ovih dana završena je i rekonstrukcija zgrade u koju su prvi put uložena značajna sredstva od samog osnivanja.
-U protekle četiri godine uz pomoć lokalne samouprave, ali i na raznim konkursima, uspeli smo da obezbedimo sredstva za adaptaciju objekta. Zgrada Kulturnog centra treća je najstarija na Gradskom trgu i i uloženo je mnogo. Najviše novca bilo je opredeljeno za rekonstrukciju krova, dok smo od početka godine radili na rekonstrukciji unutrašnjosti. Nadam se da ćemo uspeti u nameri da rekonstruišemo fasadu objekta, što je i najskuplja stavka – dodao je Markovljev.
Obeležavanju značajnog jubileja prisustvovali su sugrađani, kao i predstavnici grada, na čelu sa gradonačelnikom Mladenom Bogdanom.
-Za ovih 40 godina značajan broj generacija prošao je kroz nekadašnji Dom omladine, a današnji Kulturni centar. Ova ustanova iznedrila je veliki broj talentovane dece i mladih, a uvek je vrata otvarala i za umetnike koji su dali svoj pečat i doprinos u stvaranju programa – rekao je gradonačelnik Bogdan. – Kulturni centar slavi 40. rođendan i to je čitav jedan radni vek tokom kog je uloženo puno rada, truda, ljubavi u kreiranje sadržaja i programa po kojima je prepoznat. Zahvaljujući pomoći Ministarstva kulture unutrašnjost zgrada ima izgled kakav zaslužuje. U pregovorima smo sa pomenutim Ministarstvom da zajednički uđemo u projekat uređenja dvorišta.
Svečanu akademiju pratio je koncert horova „Atendite“ i „Kikindijanci“.
VITEZ KULTURNOG CENTRA
Povodom četrdesetogodišnjice dodeljene su plakete „Vitez Kulturnog centra“. Dobili su ih Predškolska ustanova „Dragoljub Udicki“ , Ljiljana Bogosavljev koja vodi kreativnu radionicu „Čarolija mašte“, Ingrida Vojvodić iz Baletske škole, dr Biljana Jeremić, dirigentkinja hora „Atendite“ i Branislav Ugrinov, novinar.
RADIONICE
Svečanoj akademiji prethodile su radionice na Gradskom trgu . Sugrađani su mogli da se upoznaju sa kreativnošću „Čarolije mašte“, kao i kako funkcionišu likovna „Stvaram ono što sanjam“ i mala likovna kolonija „Slikari Kikinde“.
I učenici Baletske škole održali su javni čas.
A.Đ.
Kulturni centar Kikinda, u ponedeljak, 26. maja, mnogobrojnim aktivnostima obeležiće 40 godina postojanja i rada.
Od 17 sati na Gradskom trgu biće organizovane radionice kreativna „Čarolija mašte“, likovna „Stvaram ono što sanjam“ i mala likovna kolonija „Slikari Kikinde“.
Za 18 časova zakazan je javni čas učenika Baletske škole.
Sat vremena kasnije u sali Kulturnog centra biće priređena svečana akademija „40 godina mladosti, ljubavi i kulture“. Ovom prilikom biće i koncert horova „Atendite“ i „Kikindijanci“.
