најчитанији портал Севернобанатског округа
Поводом обележавања 41. године постојања и рада, данас, 25. маја, Културни центар организује низ програма.
Од 17.30 сати у Балетској сали биће организован Јавни час балетског струдија за одрасле. У 19 часова у Галерији Културног центраје отврање изложбе Уроша Цолића „Корење висина“, а у 19.30 сати у Великој сали је концерт хора „Атендите“ под управом професорке др Биљане Јеремић.
Дом здравља, Школа родитељства и Културни центар обележили су 15. мај, Међународни дан породице. Овом приликом организовано је такмичење у пузању беба, а најбржа је била седмомесечна Хелена Загорац која је дошла са мамом Иваном:
-Хелена свуда пуже, по читавој кући. Већ са шест месеци је почела и сада се баш убрзала. Почела је и да се подиже и надам се да ће ускоро и проходати. Желели смо да се лепо проведемо, али и да подржимо обележавање Међународног дана породице која је основ свих нас.
Оливера Вучковић Попов, главна сестра Дома здравља и координаторка Школе родитељства истакла је да је породица основна база која детету, на првом месту, треба да пружи љубав, сигурност и самопоуздање.
-Врло често нас родитељи питају, а ми, здравствени радници прошли смо значајан број обука о само дисциплиновању. Код нас је традиција да је: „Батина из раја изашла“, што није тачно. Требало би да учимо нашу децу шта треба да раде, а не оно што не треба. Стога је дисциплина врло важна. Родитељи треба да буду на корак испред детета те смо са њима прошли радионицу под називом „Развојна шетња“. Одрасли су „обули“ ципеле деце различитих узраста како би осетили како је њима. Све бебе, када се роде, су у истој равни и временом неке од њих иду више корака напред, неке више корака назад, а поједине остају у истој равни – рекла је Вучковић Попов.
Међународни дан породице је дан посвећен неговању породичних вредности, међусобног разумевања и заједништва.У најранијем детињству породица има кључну улогу у формирању дететове личности, емоционалне сигурности и односа према свету. Љубав, подршка, разговор и заједнички тренуци представљају темеље здравог одрастања. Када дете одраста у подстицајном и сигурном породичном окружењу, оно развија самопоуздање, емпатију и спремност за учење и сарадњу.
Ове године обележава се под мотом „Породице, неједнакости и добробит деце“ и указује на то како растуће неједнакости обликују породични живот и утичу на будућност деце. Породице имају централну улогу у друштвеном и економском напретку, али се многе суочавају са несигурним приходима, ограниченом подршком у бризи о деци и неједнаким приступом основним услугама. Без адекватне подршке, породице са малом децом изложене су већем ризику од сиромаштва, што може имати дугорочне последице по здравље, образовање и укупну добробит деце.
А.Ђ.
Промоција књиге „Слеме“ ауторке Драгице Оличков одржаће се у великој сали Културног центра, сутра, 27. априла, у 19 часова.
Учествују Марија Миљковић – књижевни критичар, Немања Савић – рецензент књиге и дечји хор “Цврчак” наставнице Браниславе Гецић и Олге Мандић.
Централни део манифестације „Поздрав пролећу“ окупио је малишане из вртића, ученике истуреног одељења Балетске школице из Новог Сада, као и чланове Балетске школице КЦК, деца и ђаке ОШ „Васа Стајић“ из Мокрина. Програм је организован у КУД-у „Еђшег“. Песмом и игром позвали су природу да се пробуди из зимског сна.
-Манифестација се организује од 1999. године, тако да је ове године 27. пут како заједно са малишанима поздрављамо, по многима, најлепше годишње доба. „Поздрав пролећу“ прерастао је у велику и значајну манифестацију која сваке године окупља све више учесника – навела је Тања Ножица из Културног центра.
Догађају је присуствовала и чланица Градског већа Маријана Мирков која је на самом почетку поздравила све присутне, а сала „Еђшега“ била је премала да прими све родитеље, баке и деке и остале који су желели да подрже учеснике програма
Како истичу организатори у Конјуктурном центру деца су наша највећа вредности и они су мотив свима да буду још бољи.
A.Ђ.
У Галерији Културног центра отворена је прва самостална изложба суграђанке Ирена Галешев под називом „Маштања“ у оквиру манифестације „Недеља жена“. Пензионерка који је радник век провела у фабрици „Прима“ као хемијско-технолошки техничар, слика, како каже, читав живот.
-Стварам у енкаустици- сликању воском на глатком папиру уз помоћ топлоте, као и у акрилу са којим комбинујем силикон. Управо ових слика има и највише на изложби. Уз помоћ пиштоља за силикон најпре исцртам облике који се попуњавају акрилним бојама. На тај начин постижу се занимљиви ефекти и слојевитост – каже аматерска сликарка.
Озбиљније је почела да ствара деведесетих година прошлог века.
-Најпре сам сликала уља на платну и из тог периода имам свега једну слику која је и изложена. Остале сам поклонила рођацима, пријатељима и драгим људима. У том периоду није било уљаних боја у нашој земљи, па су ми стизале из Румуније. Пре четири године заинтересовала сам се за енкаустику. Сликам пеглом тако што најпре истопим воштане боје. Пега не треба да буде јако угрејана тек толико да се восак истопи као би могао да се нанесе на глатку хартију. Највише користим полеђину од календара на којој разливам различите боје. Техника је тешка и захтевна и требало ми је пуно времена да научим да окрећем пеглу у правом смеру како би добила одређени облик – појаснила је наша саговорница.
Мотиве проналази свуда око себе:
-Најчешће сликам природу и цвеће, разне облике који нас окружују. Слике сам до сада поклањала, никада нисам продала ниједну. Ово је први пут не само да имам своју изложбу, него и да се налазим на оваквом догађају – открила нам је Ирена Галешев.
Као пензионерка има времена да, како закључује, са посвећеношћу и радошћу истражује и дели своју љубав према сликарству.
А.Ђ.
Културни центар Кикинда и ове године домаћин је градској смотри рецитатора „Песниче народа мог“. Од сутра, 4. до петка, 6. марта, више од стотину основаца и средњошколаца надметаће се у казивању стихова.
-Првог дана рецитоваће деца од првог до четвртог разреда основних школа и у овом узрасту је и највише пријављених кандидата, 71 – сазнајемо од Тање Ножице из Културног центра. – У категорији виших разреда основних школа је 18 пријављених рецитатора и они ће своје умеће показати другог дана. Трећи дан је резервисан за средњошколце и у овој категорији је 13 учесника.
Жири ће радити у саставу Марија Танацков, књижевни критичар, Гизела Кекењ, некадашњи рецитатор и глумица, Снежана Томин, песникиња и Славољуб Матић, глумац Народног позоришта.
-Годинама у нашем граду негујемо казивање лепе речи тако да успеси не изостају. Подсетићу да смо 2011. имали две победнице Републичке смотре у категорији основаца Ању Војиновић и Николету Мортвански. Драган Јованић је стигао до републичког надметања пре две године, до тог нивоа стигле су и Лена Давидовић и Маја Псодоров – навела је наша саговорница.
Најбољи ће стећи право да учествују на зонску смотру рецитатора које је 14. марта у Чоки.
А.Ђ.
Манифестацију „Недеља жена“ Културног центра отворио је Београдски диксиленд оркестар. Бенд који је трећи пут у нашем граду окупљеној публици представио је део свог богатог репертоара, коју су провели кроз сентиментално путовање џез паробродом. Свака композиција била је везана за одређену земљу свету.
-Драго нам је што нам је припала част да отворимо недељу посвећену лепшим половинама -истакао је Владимир Рацковић, уметнички руководилац Београдског диксиленд оркестра. – Лепи тренуци везују нас за Кикинду у којој гостујемо трећи пут. Публика одлично познаје жанр који свирамо и ово је уједно и почетак наше турнеје којом обележавамо 25 година уметничког стваралаштва. Током године одржаћемо више концерата у читавом региону.
Концерт је организован посредством Министарства културе.
-Ми смо једини оркестар који свира традиционални џез, не само у Србији или на подручју Западног Балкана, него до рога Африке нема оркестра који је негује. То нас подстакло да функционишемо као покретни музички музеј. Публици широм света показујемо како су изгледале свирке, концерти, мода, облачење и плесови пре стотину година.
Тања Ножица из Културног центра подсетила је да је ово осма година како се организује „Недеља жена“ и позвала све да сутра буду у Галерији Културног центра на отварању изложбе „Маштање“ Ирене Галешев у 19 часова.
Чланови Градског тамбурашког оркестра „Бранко Радичевић“ из Руме одржали су концерт у Народном позоришту у оквиру „Кикиндских тамбурашких свечаности“. Присутни суграђани имали су прилику да уживају у светској и филмској музици, као и у солистичким наступима певача и тамбураша вођених диригентском палицом Смиљане Јанчић.
-У протекле три године други пут гостујемо у Кикинди и драго нам је што смо одабрани да ове године будемо део тамбурашких свечаности – истакао је Борислав Новаковић, председник Управног одбора румског оркестра – Свирали смо композиције свиране за тамбурашки оркестар, светске класике од Брамса и Шостаковича, а како је ове године 100 годишњица рођења Јанике Балажа одсвирали смо и нумеру „Кад заигра срце у примаша“ током које се представио наш примаш Дејан Ћирковић. Публика је могла да чује и нашег солисту на бас приму Јована Суђића. Исто тако сигуран сам да су сви уживали у домаћој и страној филмској музици.
„Кикиндске тамбурашке свечаности“ одржане су четврти пут уз подршку локалне самоуправе и Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, напоменуо је Марко Марковљев, в.д. директор Културног центра и додао:
-Желимо да одржимо традицију тамбурашке музике јер је тамбура нераскидиви део овог дела Србије. Овакви догађаји прави су начин да подсетимо на лепоту тамбурашке музике која је део нашег националног идентитета. Публика је жељна оваквих концерата, којих је, на жалост, све мање у протеклим годинама.
Тамбурашки оркестар основан је 1969. године у оквиру КУД-а „Бранко Радичевић“, а од 2000. године су независно удружење. Имају две секције извођачки ансамбл, који је и гостовао у нашем граду са тридесетак музичара, и дечији оркестар „Плави чуперак“.
-Имамо 25 деце којима се трудимо да пренесемо љубав према тамбури која је и национални инструмент Војводине. Важно је радити са децом и младима јер је све мање тамбурашких оркестара и на томе морамо да радимо како би створили генерације које ће нас наследити – закључио је Новаковић.
View this post on Instagram
A.Ђ.
Међународни фестивал „Мелодианум“ одржава се шести пут уз учешће хорова из наше земље и из Мађарске. Организатор је Културни центар у Кикинди, покровитељ је локална самоуправа, а подршка је стигла и од Покрајинског секретаријата за за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.
У сали Народног музеја, током централне вечери наступило је око 200 певача, а част да буду први припао је Градском дечијем хору „Мали лицеум“, након којих су наступили и чланови Градског камерног хора „Лицеум“ из Крагујевца. Публици су се представили и камерни хор „Емануели“ из Ваљева, вокални квартет „Вита бревис“ из Зрењанина, Етно група Педагошког факултета из Сомбора, мешовити хор КУД-а „Светозар Марковић“ из Новог Сада и домаћини, хор Културног центра „Атендите“.
-Од самог почетка сам део „Мелодианума“, прошле године сам био у жирију, а ове је хор који водим део самог фестивала – Вук Милановић, композитор и диригент хорске музике, уједно води хор КУД-а „Светозар Марковић“. – Хорска музика, иако није популарна међу широм публиком, спаја људе у племенитој мисији. Овај догађај је одлична прилика да се и ми, диригенти, али и певачи међусобно упознамо и разменимо искуства, па чак и да договоримо будућу сарадњу.
Одабир учесника припао је стручном жирију на челу са др Биљаном Јеремић, диригенткињом хора „Атендите“.
-Хорови који су наступили, свако у својим категоријама, су најбољи су у окружењу. Пратећи њихова достигнућа и награде које су освајали на такмичењима на којима су учествовали, били су критеријуми за наступ у Кикинди. Диригенти су имали слободу да одаберу нумере којима ће се представити на „Мелодиануму“ и заиста је велико задовољство угостити све ове врсне хорове који су, сигурна сам, суграђанима приредили уживање у музици – додала је др Јеремић.
Све госте, на самом почетку програма, поздравио је градоначелник Младен Богдан који је рекао:
-„Мелодианум“ расте из годину у годину и препознат је у стручним круговима. Музика и уметност су дар за душу, зближава људе и употпуњује их. Надам се да ћемо наредних година фестивал организовати у богатијем простору и да ћемо угостити још више хорова.
Поред многобројне публике концертној вечери је присуствовале су помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски и Маријана Мирков, чланица Градског већа.
– „Мелодианум“ је сваке године све бољи и све запаженији и за мене је он празник душе. Кроз њега славимо музику, уметност и заједништво. Сви учесници, иако су из различитих градова, говоре истим, хорским језиком – навела је Маријана Мирков.
Фестивал „Мелодианум“ почео је када је све стало, што га чини другачијим од осталих, рекао је в.д. директор Културног центра Марко Марковљев.
-Кикинда је, другог викенда у децембру када се обележава Светски дан хорске музике, хорска престоница Србије. Према том датуму одређујемо и када ће фестивал бити организован. Наш циљ је да популаризујемо хорску музику, да представимо хор као велику породицу, као и колико је рада и труда неопходно за неки наступ. Драго нам је што сваке године растемо и надамо се да ћемо и наредних година угостити мноштво одличних хорова – навео је Марковљев.
Прве вечери наступио је Дечији оперски студио Српског народног позоришта из Новог Сада, док је други дан био посвећен духовној музици, тако да су у Храму Светих Козме и Дамјана наступили Градски камерни хор „Лицеум“ из Крагујевца и камерни хор „Емануели“ из Ваљева Крагујевца. Сутра (недеља) од 18 сати у сали Народног музеја, фестивал ће затворити гости из Печуја.
А.Ђ.
На згради Културног центра у току је реконструкција фасаде. Рок за завршетак радова је 90 радних дана, а обухватиће обијање постојеће фасаде до цигле, малтерисање и кречење.
-Фасада ће бити рађена у две фазе. У току је прва фаза у коју ће бити уложено 40 милиона динара и подразумева и унутрашњу и спољашњу фасаду зграде, закључно са делом на Балетској сали – сазнајемо од в.д. директора Марка Марковљева. – Пошто први део реконструкције буде завршен, надам се, да ће Министарство културе, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и локална самоуправа определити средства за другу фазу. Друга фаза обухватиће површину од Балетске сале до краја Партизана и такође је пројектом планирано и унутрашња и спољашња санација.
Фасада, али и уређење унутрашњости објекта помогли су Република, Покрајина и и локална самоуправа по различитим пројектима
-Преостаје да се уреди двориште. На бини, која се налази у овом простору, у току је замена плочица. Након тога урадиће се нова струја и молерско-фарбарски радови. Од Министарства туризма и омладине недавно су нам одобрена средства, 17 милиона динара, за пројекат дигитализације дворишта односно прављење биоскопа на отвореном. Поставићемо велики лед екран, а биоскоп ће радити и током дана и у вечерњим сатима. Већ на пролеће очекују нас прве пројекције филмова. Поред тога добили смо и средства за технику неопходну за све будуће догађаје – казао је наш саговорник.
Локална самоуправа Културном центру вратила је на употребу локал у ком је донедавно била продавница „Планета“. У њему ће бити отворена Галерија која је некада постојала у приземљу зграде. Очекивања су да нови простор ускоро буде у функцији. На згради изграђеној средином 19. века, која је један је од најрепрезентативнијих објеката у пешачкој зони, у протеклом периоду урађено је пуно тога.
-У Културном центру најпре је реконструисан кров, а потом је завршена и адаптација фоајеа, репарација степеништа, ходника, замена унутрашње и спољашње столарије, реконструисан је ентеријер, Велика и Балетска сала, тоалети, подови, електро и молерско-фарбарски радови. Санацијом плафона, тачније скидањем слојева фарбе које су деценијама биле ту, дошли смо до оригиналног малтера на ком се види да је био исцртан. У сарадњу са Међуопштинским заводом за заштиту споменика, урађени су шаблони оригиналних украса и плафоне поново краси декоративни молерај који некада био својствен за овакве објекте. Идентичан је оном из времена када је зграда саграђена, а боје су модерније, у складу са данашњим временом – подсетио је Марковљев.
Централни део степеништа на улазу постављена је монументална скулптура аутора Јована Блата висока око седам метара која је испунила празан простор. Скулптуру, дрво, има птице од теракоте и то врсте које се могу видети у Кикинди и околини.
Следеће године у плану је изградња лифта који ће омогућити особама са инвалидитетом да присуствују свим програмима и догађајима који се организују на спрату Културног центра. Поред тога циљ је и да се са што више зеленила оплемени двориште.
А.Ђ.
