najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Povodom obeležavanja 41. godine postojanja i rada, danas, 25. maja, Kulturni centar organizuje niz programa.
Od 17.30 sati u Baletskoj sali biće organizovan Javni čas baletskog strudija za odrasle. U 19 časova u Galeriji Kulturnog centraje otvranje izložbe Uroša Colića „Korenje visina“, a u 19.30 sati u Velikoj sali je koncert hora „Atendite“ pod upravom profesorke dr Biljane Jeremić.
Dom zdravlja, Škola roditeljstva i Kulturni centar obeležili su 15. maj, Međunarodni dan porodice. Ovom prilikom organizovano je takmičenje u puzanju beba, a najbrža je bila sedmomesečna Helena Zagorac koja je došla sa mamom Ivanom:
-Helena svuda puže, po čitavoj kući. Već sa šest meseci je počela i sada se baš ubrzala. Počela je i da se podiže i nadam se da će uskoro i prohodati. Želeli smo da se lepo provedemo, ali i da podržimo obeležavanje Međunarodnog dana porodice koja je osnov svih nas.
Olivera Vučković Popov, glavna sestra Doma zdravlja i koordinatorka Škole roditeljstva istakla je da je porodica osnovna baza koja detetu, na prvom mestu, treba da pruži ljubav, sigurnost i samopouzdanje.
-Vrlo često nas roditelji pitaju, a mi, zdravstveni radnici prošli smo značajan broj obuka o samo disciplinovanju. Kod nas je tradicija da je: „Batina iz raja izašla“, što nije tačno. Trebalo bi da učimo našu decu šta treba da rade, a ne ono što ne treba. Stoga je disciplina vrlo važna. Roditelji treba da budu na korak ispred deteta te smo sa njima prošli radionicu pod nazivom „Razvojna šetnja“. Odrasli su „obuli“ cipele dece različitih uzrasta kako bi osetili kako je njima. Sve bebe, kada se rode, su u istoj ravni i vremenom neke od njih idu više koraka napred, neke više koraka nazad, a pojedine ostaju u istoj ravni – rekla je Vučković Popov.
Međunarodni dan porodice je dan posvećen negovanju porodičnih vrednosti, međusobnog razumevanja i zajedništva.U najranijem detinjstvu porodica ima ključnu ulogu u formiranju detetove ličnosti, emocionalne sigurnosti i odnosa prema svetu. Ljubav, podrška, razgovor i zajednički trenuci predstavljaju temelje zdravog odrastanja. Kada dete odrasta u podsticajnom i sigurnom porodičnom okruženju, ono razvija samopouzdanje, empatiju i spremnost za učenje i saradnju.
Ove godine obeležava se pod motom „Porodice, nejednakosti i dobrobit dece“ i ukazuje na to kako rastuće nejednakosti oblikuju porodični život i utiču na budućnost dece. Porodice imaju centralnu ulogu u društvenom i ekonomskom napretku, ali se mnoge suočavaju sa nesigurnim prihodima, ograničenom podrškom u brizi o deci i nejednakim pristupom osnovnim uslugama. Bez adekvatne podrške, porodice sa malom decom izložene su većem riziku od siromaštva, što može imati dugoročne posledice po zdravlje, obrazovanje i ukupnu dobrobit dece.
A.Đ.
Promocija knjige „Sleme“ autorke Dragice Oličkov održaće se u velikoj sali Kulturnog centra, sutra, 27. aprila, u 19 časova.
Učestvuju Marija Miljković – književni kritičar, Nemanja Savić – recenzent knjige i dečji hor “Cvrčak” nastavnice Branislave Gecić i Olge Mandić.
Centralni deo manifestacije „Pozdrav proleću“ okupio je mališane iz vrtića, učenike isturenog odeljenja Baletske školice iz Novog Sada, kao i članove Baletske školice KCK, deca i đake OŠ „Vasa Stajić“ iz Mokrina. Program je organizovan u KUD-u „Eđšeg“. Pesmom i igrom pozvali su prirodu da se probudi iz zimskog sna.
-Manifestacija se organizuje od 1999. godine, tako da je ove godine 27. put kako zajedno sa mališanima pozdravljamo, po mnogima, najlepše godišnje doba. „Pozdrav proleću“ prerastao je u veliku i značajnu manifestaciju koja svake godine okuplja sve više učesnika – navela je Tanja Nožica iz Kulturnog centra.
Događaju je prisustvovala i članica Gradskog veća Marijana Mirkov koja je na samom početku pozdravila sve prisutne, a sala „Eđšega“ bila je premala da primi sve roditelje, bake i deke i ostale koji su želeli da podrže učesnike programa
Kako ističu organizatori u Konjukturnom centru deca su naša najveća vrednosti i oni su motiv svima da budu još bolji.
A.Đ.
U Galeriji Kulturnog centra otvorena je prva samostalna izložba sugrađanke Irena Galešev pod nazivom „Maštanja“ u okviru manifestacije „Nedelja žena“. Penzionerka koji je radnik vek provela u fabrici „Prima“ kao hemijsko-tehnološki tehničar, slika, kako kaže, čitav život.
-Stvaram u enkaustici- slikanju voskom na glatkom papiru uz pomoć toplote, kao i u akrilu sa kojim kombinujem silikon. Upravo ovih slika ima i najviše na izložbi. Uz pomoć pištolja za silikon najpre iscrtam oblike koji se popunjavaju akrilnim bojama. Na taj način postižu se zanimljivi efekti i slojevitost – kaže amaterska slikarka.
Ozbiljnije je počela da stvara devedesetih godina prošlog veka.
-Najpre sam slikala ulja na platnu i iz tog perioda imam svega jednu sliku koja je i izložena. Ostale sam poklonila rođacima, prijateljima i dragim ljudima. U tom periodu nije bilo uljanih boja u našoj zemlji, pa su mi stizale iz Rumunije. Pre četiri godine zainteresovala sam se za enkaustiku. Slikam peglom tako što najpre istopim voštane boje. Pega ne treba da bude jako ugrejana tek toliko da se vosak istopi kao bi mogao da se nanese na glatku hartiju. Najviše koristim poleđinu od kalendara na kojoj razlivam različite boje. Tehnika je teška i zahtevna i trebalo mi je puno vremena da naučim da okrećem peglu u pravom smeru kako bi dobila određeni oblik – pojasnila je naša sagovornica.
Motive pronalazi svuda oko sebe:
-Najčešće slikam prirodu i cveće, razne oblike koji nas okružuju. Slike sam do sada poklanjala, nikada nisam prodala nijednu. Ovo je prvi put ne samo da imam svoju izložbu, nego i da se nalazim na ovakvom događaju – otkrila nam je Irena Galešev.
Kao penzionerka ima vremena da, kako zaključuje, sa posvećenošću i radošću istražuje i deli svoju ljubav prema slikarstvu.
A.Đ.
Kulturni centar Kikinda i ove godine domaćin je gradskoj smotri recitatora „Pesniče naroda mog“. Od sutra, 4. do petka, 6. marta, više od stotinu osnovaca i srednjoškolaca nadmetaće se u kazivanju stihova.
-Prvog dana recitovaće deca od prvog do četvrtog razreda osnovnih škola i u ovom uzrastu je i najviše prijavljenih kandidata, 71 – saznajemo od Tanje Nožice iz Kulturnog centra. – U kategoriji viših razreda osnovnih škola je 18 prijavljenih recitatora i oni će svoje umeće pokazati drugog dana. Treći dan je rezervisan za srednjoškolce i u ovoj kategoriji je 13 učesnika.
Žiri će raditi u sastavu Marija Tanackov, književni kritičar, Gizela Kekenj, nekadašnji recitator i glumica, Snežana Tomin, pesnikinja i Slavoljub Matić, glumac Narodnog pozorišta.
-Godinama u našem gradu negujemo kazivanje lepe reči tako da uspesi ne izostaju. Podsetiću da smo 2011. imali dve pobednice Republičke smotre u kategoriji osnovaca Anju Vojinović i Nikoletu Mortvanski. Dragan Jovanić je stigao do republičkog nadmetanja pre dve godine, do tog nivoa stigle su i Lena Davidović i Maja Psodorov – navela je naša sagovornica.
Najbolji će steći pravo da učestvuju na zonsku smotru recitatora koje je 14. marta u Čoki.
A.Đ.
Manifestaciju „Nedelja žena“ Kulturnog centra otvorio je Beogradski diksilend orkestar. Bend koji je treći put u našem gradu okupljenoj publici predstavio je deo svog bogatog repertoara, koju su proveli kroz sentimentalno putovanje džez parobrodom. Svaka kompozicija bila je vezana za određenu zemlju svetu.
-Drago nam je što nam je pripala čast da otvorimo nedelju posvećenu lepšim polovinama -istakao je Vladimir Racković, umetnički rukovodilac Beogradskog diksilend orkestra. – Lepi trenuci vezuju nas za Kikindu u kojoj gostujemo treći put. Publika odlično poznaje žanr koji sviramo i ovo je ujedno i početak naše turneje kojom obeležavamo 25 godina umetničkog stvaralaštva. Tokom godine održaćemo više koncerata u čitavom regionu.
Koncert je organizovan posredstvom Ministarstva kulture.
-Mi smo jedini orkestar koji svira tradicionalni džez, ne samo u Srbiji ili na području Zapadnog Balkana, nego do roga Afrike nema orkestra koji je neguje. To nas podstaklo da funkcionišemo kao pokretni muzički muzej. Publici širom sveta pokazujemo kako su izgledale svirke, koncerti, moda, oblačenje i plesovi pre stotinu godina.
Tanja Nožica iz Kulturnog centra podsetila je da je ovo osma godina kako se organizuje „Nedelja žena“ i pozvala sve da sutra budu u Galeriji Kulturnog centra na otvaranju izložbe „Maštanje“ Irene Galešev u 19 časova.
Članovi Gradskog tamburaškog orkestra „Branko Radičević“ iz Rume održali su koncert u Narodnom pozorištu u okviru „Kikindskih tamburaških svečanosti“. Prisutni sugrađani imali su priliku da uživaju u svetskoj i filmskoj muzici, kao i u solističkim nastupima pevača i tamburaša vođenih dirigentskom palicom Smiljane Jančić.
-U protekle tri godine drugi put gostujemo u Kikindi i drago nam je što smo odabrani da ove godine budemo deo tamburaških svečanosti – istakao je Borislav Novaković, predsednik Upravnog odbora rumskog orkestra – Svirali smo kompozicije svirane za tamburaški orkestar, svetske klasike od Bramsa i Šostakoviča, a kako je ove godine 100 godišnjica rođenja Janike Balaža odsvirali smo i numeru „Kad zaigra srce u primaša“ tokom koje se predstavio naš primaš Dejan Ćirković. Publika je mogla da čuje i našeg solistu na bas primu Jovana Suđića. Isto tako siguran sam da su svi uživali u domaćoj i stranoj filmskoj muzici.
„Kikindske tamburaške svečanosti“ održane su četvrti put uz podršku lokalne samouprave i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, napomenuo je Marko Markovljev, v.d. direktor Kulturnog centra i dodao:
-Želimo da održimo tradiciju tamburaške muzike jer je tambura neraskidivi deo ovog dela Srbije. Ovakvi događaji pravi su način da podsetimo na lepotu tamburaške muzike koja je deo našeg nacionalnog identiteta. Publika je željna ovakvih koncerata, kojih je, na žalost, sve manje u proteklim godinama.
Tamburaški orkestar osnovan je 1969. godine u okviru KUD-a „Branko Radičević“, a od 2000. godine su nezavisno udruženje. Imaju dve sekcije izvođački ansambl, koji je i gostovao u našem gradu sa tridesetak muzičara, i dečiji orkestar „Plavi čuperak“.
-Imamo 25 dece kojima se trudimo da prenesemo ljubav prema tamburi koja je i nacionalni instrument Vojvodine. Važno je raditi sa decom i mladima jer je sve manje tamburaških orkestara i na tome moramo da radimo kako bi stvorili generacije koje će nas naslediti – zaključio je Novaković.
View this post on Instagram
A.Đ.
Međunarodni festival „Melodianum“ održava se šesti put uz učešće horova iz naše zemlje i iz Mađarske. Organizator je Kulturni centar u Kikindi, pokrovitelj je lokalna samouprava, a podrška je stigla i od Pokrajinskog sekretarijata za za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
U sali Narodnog muzeja, tokom centralne večeri nastupilo je oko 200 pevača, a čast da budu prvi pripao je Gradskom dečijem horu „Mali liceum“, nakon kojih su nastupili i članovi Gradskog kamernog hora „Liceum“ iz Kragujevca. Publici su se predstavili i kamerni hor „Emanueli“ iz Valjeva, vokalni kvartet „Vita brevis“ iz Zrenjanina, Etno grupa Pedagoškog fakulteta iz Sombora, mešoviti hor KUD-a „Svetozar Marković“ iz Novog Sada i domaćini, hor Kulturnog centra „Atendite“.
-Od samog početka sam deo „Melodianuma“, prošle godine sam bio u žiriju, a ove je hor koji vodim deo samog festivala – Vuk Milanović, kompozitor i dirigent horske muzike, ujedno vodi hor KUD-a „Svetozar Marković“. – Horska muzika, iako nije popularna među širom publikom, spaja ljude u plemenitoj misiji. Ovaj događaj je odlična prilika da se i mi, dirigenti, ali i pevači međusobno upoznamo i razmenimo iskustva, pa čak i da dogovorimo buduću saradnju.
Odabir učesnika pripao je stručnom žiriju na čelu sa dr Biljanom Jeremić, dirigentkinjom hora „Atendite“.
-Horovi koji su nastupili, svako u svojim kategorijama, su najbolji su u okruženju. Prateći njihova dostignuća i nagrade koje su osvajali na takmičenjima na kojima su učestvovali, bili su kriterijumi za nastup u Kikindi. Dirigenti su imali slobodu da odaberu numere kojima će se predstaviti na „Melodianumu“ i zaista je veliko zadovoljstvo ugostiti sve ove vrsne horove koji su, sigurna sam, sugrađanima priredili uživanje u muzici – dodala je dr Jeremić.
Sve goste, na samom početku programa, pozdravio je gradonačelnik Mladen Bogdan koji je rekao:
-„Melodianum“ raste iz godinu u godinu i prepoznat je u stručnim krugovima. Muzika i umetnost su dar za dušu, zbližava ljude i upotpunjuje ih. Nadam se da ćemo narednih godina festival organizovati u bogatijem prostoru i da ćemo ugostiti još više horova.
Pored mnogobrojne publike koncertnoj večeri je prisustvovale su pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća.
– „Melodianum“ je svake godine sve bolji i sve zapaženiji i za mene je on praznik duše. Kroz njega slavimo muziku, umetnost i zajedništvo. Svi učesnici, iako su iz različitih gradova, govore istim, horskim jezikom – navela je Marijana Mirkov.
Festival „Melodianum“ počeo je kada je sve stalo, što ga čini drugačijim od ostalih, rekao je v.d. direktor Kulturnog centra Marko Markovljev.
-Kikinda je, drugog vikenda u decembru kada se obeležava Svetski dan horske muzike, horska prestonica Srbije. Prema tom datumu određujemo i kada će festival biti organizovan. Naš cilj je da popularizujemo horsku muziku, da predstavimo hor kao veliku porodicu, kao i koliko je rada i truda neophodno za neki nastup. Drago nam je što svake godine rastemo i nadamo se da ćemo i narednih godina ugostiti mnoštvo odličnih horova – naveo je Markovljev.
Prve večeri nastupio je Dečiji operski studio Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, dok je drugi dan bio posvećen duhovnoj muzici, tako da su u Hramu Svetih Kozme i Damjana nastupili Gradski kamerni hor „Liceum“ iz Kragujevca i kamerni hor „Emanueli“ iz Valjeva Kragujevca. Sutra (nedelja) od 18 sati u sali Narodnog muzeja, festival će zatvoriti gosti iz Pečuja.
A.Đ.
Na zgradi Kulturnog centra u toku je rekonstrukcija fasade. Rok za završetak radova je 90 radnih dana, a obuhvatiće obijanje postojeće fasade do cigle, malterisanje i krečenje.
-Fasada će biti rađena u dve faze. U toku je prva faza u koju će biti uloženo 40 miliona dinara i podrazumeva i unutrašnju i spoljašnju fasadu zgrade, zaključno sa delom na Baletskoj sali – saznajemo od v.d. direktora Marka Markovljeva. – Pošto prvi deo rekonstrukcije bude završen, nadam se, da će Ministarstvo kulture, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i lokalna samouprava opredeliti sredstva za drugu fazu. Druga faza obuhvatiće površinu od Baletske sale do kraja Partizana i takođe je projektom planirano i unutrašnja i spoljašnja sanacija.
Fasada, ali i uređenje unutrašnjosti objekta pomogli su Republika, Pokrajina i i lokalna samouprava po različitim projektima
-Preostaje da se uredi dvorište. Na bini, koja se nalazi u ovom prostoru, u toku je zamena pločica. Nakon toga uradiće se nova struja i molersko-farbarski radovi. Od Ministarstva turizma i omladine nedavno su nam odobrena sredstva, 17 miliona dinara, za projekat digitalizacije dvorišta odnosno pravljenje bioskopa na otvorenom. Postavićemo veliki led ekran, a bioskop će raditi i tokom dana i u večernjim satima. Već na proleće očekuju nas prve projekcije filmova. Pored toga dobili smo i sredstva za tehniku neophodnu za sve buduće događaje – kazao je naš sagovornik.
Lokalna samouprava Kulturnom centru vratila je na upotrebu lokal u kom je donedavno bila prodavnica „Planeta“. U njemu će biti otvorena Galerija koja je nekada postojala u prizemlju zgrade. Očekivanja su da novi prostor uskoro bude u funkciji. Na zgradi izgrađenoj sredinom 19. veka, koja je jedan je od najreprezentativnijih objekata u pešačkoj zoni, u proteklom periodu urađeno je puno toga.
-U Kulturnom centru najpre je rekonstruisan krov, a potom je završena i adaptacija foajea, reparacija stepeništa, hodnika, zamena unutrašnje i spoljašnje stolarije, rekonstruisan je enterijer, Velika i Baletska sala, toaleti, podovi, elektro i molersko-farbarski radovi. Sanacijom plafona, tačnije skidanjem slojeva farbe koje su decenijama bile tu, došli smo do originalnog maltera na kom se vidi da je bio iscrtan. U saradnju sa Međuopštinskim zavodom za zaštitu spomenika, urađeni su šabloni originalnih ukrasa i plafone ponovo krasi dekorativni moleraj koji nekada bio svojstven za ovakve objekte. Identičan je onom iz vremena kada je zgrada sagrađena, a boje su modernije, u skladu sa današnjim vremenom – podsetio je Markovljev.
Centralni deo stepeništa na ulazu postavljena je monumentalna skulptura autora Jovana Blata visoka oko sedam metara koja je ispunila prazan prostor. Skulpturu, drvo, ima ptice od terakote i to vrste koje se mogu videti u Kikindi i okolini.
Sledeće godine u planu je izgradnja lifta koji će omogućiti osobama sa invaliditetom da prisustvuju svim programima i događajima koji se organizuju na spratu Kulturnog centra. Pored toga cilj je i da se sa što više zelenila oplemeni dvorište.
A.Đ.
