јован поповић

jovan-popovic

Издавачка кућа Партизанска књига трећи пут расписује конкурс за регионалну књижевну награду Јован Поповић, у знак сећања на великог кикиндског, југословенског и српског писца. Награда ће бити додељена за најбољи необјављен рукопис књиге прича или песама, а на конкурс се могу пријавити ауторке и аутори из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске. Из конкуренције су унапред искључени ауторке и аутори који имају или су у прошлости имали потписан издавачки уговор с Партизанском књигом.

Сви остали заинтересовани имају прилику да своје рукописе, потписане именом и презименом, уз остале личне податке, доставе на електронску адресу partizanskajp@gmail.com до 6. августа. Име лауреата биће познато 18.новембра на дан рођења Јована Поповића.

Ауторки/аутору награђеног рукописа 18.новембра у Кикинди биће уручена плакета и објављена уређена књига у издању Партизанске књиге, уз потписивање стандардног издавачког уговора.

Јован Поповић (1905–1952) био је песник, прозни писац, уредник, преводилац, књижевни и позоришни критичар, учесник у НОБ-у од почетка оружаног устанка у Србији. Објавио је три књиге поезије и три књиге кратке прозе. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду. Партизанска књига је први и ексклузивни издавач Поповићевих сабраних дела.

Актуелни добитник награде Јован Поповић је Милош Живановић из Београда за рукопис књиге Обале добре воде.

jovan-popovic-zdravo-rastimo

Савез за школски спорт Србије организовао је акцију “Здраво растимо” у којем су ученички тимови из основних школа са територије целе републике требали да сниме кратки филм о здравом начину живота.

Укупно се у завршници нашло осам кратких филмова које су снимили ученици основних школа из Баточине, Смедерева, Остојићева, Чачка, Каравукова и Кикинде. Боје нашег града представљали су ђаци Основне школе “Јован Поповић”, који су уз помоћ наставника физичког Горана Арнуша снимили двоминутни ефектан филм о значају здравог живота.

-Наша школа већ годинама учествује у свим акцијама које организује Савез за школски спорт Србије, каже Јелена Крвопић, директорка осмолетке која брани боје нашег града. -Ове године је Савез спровео и конкурс које је такмичарског карактера, а пропозиције су предвиђале да екипе школе сниме кратки филм о значају здравог одрастања. Филм су снимили ученици 6. и 7. разреда наше школе уз помоћ наставника физичког Горана Арнуша. Овим филмом су обједињено приказане наша еко башта и значај физичке активности-навела је Јелена Крвопић.

Подсетимо, већ неколико година двориште ове школе краси лепа органска башта. И овог пролећа овај врт је донео здраве плодове у виду органског поврћа. Поред активности коју захтева узгање баште, ученици су у филму навели и значај физичке активности, како на настави физичког васпитања, тако и на ваншколским активностима.

Конкурс за кратки филм је наградног карактера, а Савез за школски спорт је предвидео врло вредне награде. Најуспешнија, односно школа чији филм буде имао највише гласова, добиће професионалну камеру вредности 1000 евра, другопласирани камеру и реквизите у вредности 500 евра, док треће место предвиђа реквизите у противвредносрти 200 евра.

За сада, према онлајн гласовима “Јован Поповић” води, а за леђима јој је школа из Баточине. Да би осигурали победу, потребна је и подршка суграђана.

Линк који ће, надамо се, уз гласове Кикинђана, да доведе до победе школу “Јован Поповић” je OВДЕ. 

Н.С.

 

vlasta-cenic-biblioteka

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ данас није било тишине – бар не оне уобичајене. Уместо ње, простором су одзвањали смех, песма и радознала питања најмлађих, који су са одушевљењем дочекали госта – дечјег писца Власту Ценића.

Ценић није од оних аутора који стоје иза књиге – он је улази у њу заједно са децом. Током радионице, малишани су постали део „царевине стилских фигура“, света у којем речи нису само средство, већ игра, осећај и лепота. Писац им је причао, рецитовао, постављао питања, али и пажљиво слушао њихове одговоре, памтио имена и сваком детету прилазио са искреном пажњом.

Како каже, управо је то суштина његовог рада.

-Овај свет је пун сурових речи, а гладан је лепих. Моја књига о царевини стилских фигура учи децу да мисле позитивно, лепо говоре и пронађу те лепе речи – поручио је Ценић.

Иако је иза њега већ био богат дан – радионице у Банатској Тополи и Мокрину – умор се није могао ни наслутити. Напротив, енергија, ведрина и топлина којом је зрачио јасно су показивали колико воли оно што ради.

-Пишем за децу јер желим да не остарим, да вечно будем дете. Сећање на детињство је моја највећа инспирација – открио је писац, који иза себе има чак 42 године рада у просвети.

Малишани су на ову енергију одговорили онако како само деца умеју – искрено и без задршке. Са пажњом су слушали, смејали се, певали и радо учествовали у разговору. За неке је ово био и први корак ка откривању света књига.

-Волим помало да читам, али још немам омиљену књигу. Надам се да ћу је после ове радионице пронаћи – рекла је ученица трећег разреда ОШ „Ђура Јакшић“, Јана Чолић, не кријући узбуђење.

Ценић истиче да се деца данас јесу променила у неким аспектима, али не у и својој суштини.

-Деца су увек иста у својој радозналости, али су данас нестрпљивија. Навикла су на брзину, на садржаје „на клик“. Зато је на нама да се прилагодимо и да им књижевност учинимо занимљивијом и ближом – објаснио је он.

Кључ за развијање љубави према читању, додаје, лежи у средини у којој дете одраста.

-Породица, школа и библиотека – то је свето тројство. Ако дете не види књигу код куће, ако га школа не подстакне и ако га библиотека не усмери, остаје ускраћено за нешто веома важно.

Да су овакви сусрети драгоцени, потврђују и у библиотеци. Вршилац дужности директора, Дуња Бркин Трифуновић, истакла је да је ово прво гостовање Ценића у кикиндској библиотеци и да је избор био више него оправдан.

-Позвали смо га јер одлично ради са децом и веома је инспиративан. Деца воле директан контакт са писцима и трудимо се да им то омогућимо – навела је она, најављујући и нове активности у наредном периоду, почевши од Светског дана књиге у четвртак.

Т. Д.

narodna-biblioteka-jovan-popovic

Народна библиотека „Јован Поповић“ најављује занимљиво и инспиративно дружење за најмлађе – гостовање познатог дечјег писца Власте Ценића, које ће бити одржано сутра у 13 часова.

Овај сусрет биће права прилика да деца упознају аутора чије књиге већ годинама подстичу љубав према читању, развијају машту и охрабрују креативно изражавање. Кроз разговор, дружење и интерпретацију својих дела, Ценић ће малишанима на близак и занимљив начин приближити свет књижевности.

Поред програма у Кикинди, писац ће истог дана посетити и децу у Банатској Тополи и Мокрину, чиме се још једном истиче значај доступности културних садржаја и ван градских средишта.

Т. Д.

biblioteka-spolja

Народна библиотека „Јован Поповић“ обележава Међународни дан жена посебном погодности за суграђанке. Све припаднице женског пола могу остварити бесплатан упис у библиотеку 9. и 10. марта.

Акција је организована поводом 8. марта, с циљем да се подстакне читање и омогући лакши приступ књигама и културним садржајима.

Т. Д.

djura-djukanov-2

Овогодишњи добитник књижевне награде „Ђура Ђуканов“ Народне библиотеке је писац Владимир Вујовић и рукопис „Слободни ударци“. Жири је одлуку донео након вишестепеног избора, у конкуренцији великог броја пристиглих рукописа.

Како је изјавила вршилац дужности директора Библиотеке Дуња Бркин Трифуновић, награда се додељује од 2005. године и током времена је стекла значајан углед у савременим књижевним круговима. Ове године жири је радио у саставу Ален Бешић, Бранислав Живановић и Игор Цвијановић, председник жирија. Од великог броја пристиглих рукописа, седам је испунило све конкурсне пропозиције, а у најужи избор ушла су два рада. Након стручне расправе, жири је одлучио да награда припадне Владимиру Вујовићу.

-Рукопис ‘Слободни ударци’ се издвојио јер, иако се ослања на традицију америчке кратке приче, тај модел надограђује креативним наративом, са неочекиваним обртима и сталним рушењем читалачких очекивања“, навела је Бркин Трифуновић. Она је подсетила да награда носи име Ђуре Ђуканова, библиотекара из Мокрина и значајног представника банатске прозе, као и да је циљ награде подстицање младих аутора и афирмација форме кратке приче, која је блиска савременим читаоцима.

Добитник награде Владимир Вујовић истакао је да му признање посебно значи јер је реч о његовој првој збирци кратке прозе, након три објављена романа.

-Кратке приче су, чини ми се, неправедно запостављене, али управо овакве награде скрећу пажњу на младе ауторе који се у тој форми проналазе“, рекао је Вујовић. Он је додао да су јунаци његових прича различити – од људи са маргине до оних који кроз уметност траже истину о себи – и да ће се и убудуће бавити прозом, а форма ће зависити од саме приче.

Вујовић је рођен 1991. године у Бару, дипломирао је на Медицинском факултету у Београду, специјализовао оториноларингологију и ради у болници у Сутомору. Поред лекарског позива, активно се бави писањем и читањем, а као значајне књижевне утицаје наводи Михаила Булгакова.

jovan-popovic
Жири за доделу регионалне књижевне награде Јован Поповић објавио је ужи избор од 11 рукописа збирки поезије и кратке прозе. Конкурс је расписала издавачка кућа Партизанска књига у знак сећања на великог кикиндског, југословенског и српског писца.
На конкурсу су учествовали ауторке и аутори из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске.
Андреа Протић (Нови Сад) – Кућа за снове, проза
Драгана Стојановић (Нови Сад) – Лутке путују саме, поезија
Хана Растодер (Подгорица) – Плава Уна, поезија
Милош Живановић (Београд) – Обале добре воде, поезија
Наталија Миловановић (Љубљана) – Соба за буђење, поезија
Неџад Ибрахимовић (Тузла) – Пјесме дилетанта, поезија
Сандријела Касагић (Бања Лука) – Лековитост ноћи, поезија
Сњежана Врачар Михелач (Љубљана) – Сан на сунцу, поезија
Тино Дежелић (Загреб) – Прича толико уврнута и невероватна да не може бити, проза
Жарко Миленић (Брчко) – Сјећаш ли се?, проза
Жељко Ивањи (Београд) – Кријумчар играчака, проза
Најужи избор биће проглашен до 5. новембра.
Ауторки/аутору награђеног рукописа 18. новембра биће уручена плакета и објављена уређена књига у издању Партизанске књиге, уз потписивање стандардног издавачког уговора.
Јован Поповић (1905–1952) био је песник, прозни писац, уредник, преводилац, књижевни и позоришни критичар, учесник у НОБ-у од почетка оружаног устанка у Србији. Објавио је три књиге поезије и три књиге кратке прозе. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду. Партизанска књига је први и ексклузивни издавач Поповићевих сабраних дела.
Конкурс за регионалну књижевну награду Јован Поповић подржало је Министарство културе Републике Србије.
nagradajovanpopovic-1

Жири за доделу регионалне књижевне награде „Јован Поповић“ објавио је ужи избор од 10 рукописа збирки поезије и кратке прозе. Конкурс је расписала издавачка кућа „Партизанска књига“ у знак сећања на великог кикиндског, југословенског и српског писца. На конкурсу су учествовали ауторке и аутори из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске. У ужем избору нашли су следећи аутори и рукописи: Бранислав Сарић из Београда са књигом поезије „Кад сам већ ту“, Данило Стојић из Београда са прозом „Најбоље је већ прошло“, Дино Бурџовић из Офенбаха, Немачка са књигом поезије „ Ел фатиха за легитимни војни циљ“,  Драгана Стојановић из Новог Сада, такође са књигом поезије „Све лутке путују саме“, Јелена Шарковић из Сремске Митровица са књигом поезије „Обећање екстазе“, Миљан Микић из Београда са прозом „Не знам где сте, господине, али на правом месту нисте“, Милан Живановић из Београда са прозом „Месо“, Славко Мали из Прокупља са књигом поезије „Музичка кутија“, Сњежана Врачар из Љубљане са књигом поезије „Срце на батерије“, поезија и Зоран Пеневски из Београда са књигом поезије „Господин Монада“.

Ауторки односно аутору награђеног рукописа 18. новембра биће уручена плакета и објављена уређена књига у издању „Партизанске књиге“, уз потписивање стандардног издавачког уговора.

Конкурс за регионалну књижевну награду Јован Поповић подржао је Град Кикинда.

 

jovan popovic 8

Књига „Сабране приче“ књижевника и револуционара, Кикинђанина Јована Поповића, представљена је у Народној библиотеци која носи његово име. „Сабране приче“ је објавила „Партизанска књига“ у едицији „Стари мајстори“, у којој су објављена и сабрана дела Душана Васиљева и Ђуре Ђуканова. Књига садржи три прозне збирке: „Реда мора да буде“ из 1932, „Лица у пролазу“ из 1941. и „Истините легенде“ из 1944. године. Поговор је писао издавач, књижевник др Срђан Срдић, који је и представио књигу кикиндској публици.

– Текстови Јована Поповића су у читанкама за средње школе, али није било књиге, посебно не сабраних дела. Схватили смо да га нема 40 година, ни као књижевника, ни као историјске личности. Никада није било организованих напора да његова заоставштина буде сабрана. Преживљавало је само оно чега је било у школској лектири. Од нечега смо морали да почнемо и најједноставније је било доћи до његових прича.

Трећа књига, „Истините легенде“, посвећена је људима који су биле историјске личности и од којих је направљен мит, али ће људи у њој и препознати приче „Пинки је видео Тита“ и „Бриле“, рекао је Срдић. Приче о животу Поповића у Кикинди, до 1930-е, када је имао 25 година, налазе се у првој и другој књизи.

– Ове књиге су израз његовог експресионизма и чак подсећају на Душана Васиљева. Из прича може доста да се научи, не само о књижевности тог времена, већ и о животу људи овде. То је доста комплексан и невесео приказ живота у Кикинди између Првог и Другог светског рата, са свим политичким, сталешким и осталим раслојавањима која су била присутна у локалном животу и ми неки јаснији траг о томе немамо, ни у прози Душана Васиљева која је преживела, ни у драмама.

Очекивања издавача су да ће „Сабране приче“ изазвати ново интересовање за дело овог књижевника. У „Партизанској књизи“ намеравају да објаве и његове сабране песме.

– За свој једини избор поезије, објављен 1951. године, Јован Поповић сам је написао поговор у којем каже да чак није ни у поседу одређених текстова које је објављивао у току рата, тога нема. И ми сада, сакупљајући материјал за ту књигу сабраних песама имамо проблем. Он није имао директне наследнике, а од 1930. године живео је у Београду.

Срдић истиче да је овај књижевник био личност од непојмљивог утицаја: био је шеф делегације Југославије на оснивању UNESCO-а у Њујорку, једини је Кикинђанин који је сахрањен у Алеји великана, његов ковчег носио је Иво Андрић.

Књига „Сабране приче“ већ је у књижарама. Њено објављивање финансијски су подржали Град Кикинда и Министарство културе Републике Србије.

Готово вршњаци, Поповић и Васиљев, никада се нису срели

Јован Поповић и Душан Васиљев, иако обојица рођени у Кикинди, Поповић 1905-е, а Васиљев пет година раније, никада се нису срели јер су припадали потпуно супротним социјалним сталежима – испричао је Срдић. – Јован Поповић је потицао из угледне грађанске породице, Душан Васиљев је био пука сиротиња. Касније ће се сретати брат Душана Васиљева и Јован Поповић, али двојица књижевника се нису никада видели, нити постоји информација да је Поповић било шта знао о Душану Васиљеву.

Jovan_Popović

У Народној библиотеци „Јован Поповић“, у четвртак, 9. фебруара, од 19 сати, биће представљена књига „Сабране приче” песника, прозног писца и револуционара, Јована Поповића.

О књизи и књижевном раду Јована Поповића говориће књижевник Срђан Срдић и Милана Бајкин из Завичајног одељења Библиотеке.

Књига је објављена у едицији „Стари мајстори“, у издању „Партизанске књиге“. Објављивање су финансијски подржали Град Кикинда и Министарство културе Републике Србије

error: Content is protected !!