У великом стилу Јевто Јарчевић предводио је као шеф струке ОФК Кикинду и вратио ју експресно у друштво српсколигаша, а онда је и дефинитивно, како тврди, тренерску клупу заменио још стреснијим послом.
– Честитке ОФК Кикинди, зимује на трећем месту српсколигашке „Војводине”. Нека они који се разумеју у фудбал суде, ко је ударио темеље, увео радну етику и развио и ојачао карактер екипе с 14 бонуса… Начин на који смо освојили пехар спада у ред историјских, без иједне мрље. Титула је то о којој ће се дуго причати! Нисмо били баш под морањем да освојимо наслов, али ја признајем само прво место. Подметали су нам клипове, није било идеално ни у интерним релацијама, али имао сам довољно искуства да препознам и изборим се и с тим потешкоћама – прича Јарчевић.
Било је, ипак, тренерских понуда.
– Преломио сам, а немам ни времена нити мотива. Много сам уложио у менаџерски посао, који је све само није лак. Путује се, ради и потребно је брдо стрпљења. Тржиште Румуније примарно ми је, а од лета активније ћу радити Пољску и, преко Хрвата из Цириха Јосипа Вукоје, Швајцарску. Играчи из Африке у првом су ми плану, брзинске и моторичне карактеристике сјајне су им, а имам и добрих веза у том делу света.
На управо завршеном Афричком купу нација, Јарчевић је имао двојицу играча у репрезентацији Екваторијалне Гвинеје.
– Емилио Нсуе капитен је и легенда те земље. Има 34 године и с пет голова био је први стрелац турнира. Играо је у Шпанији, Енглеској, Кипру и када је изразио жељу да одигра шест месеци на бившем југо-простору, довео сам га у Босну и Херцеговину, у Тузла Сити. Када заврши каријеру он ће ми бити главни сарадник за подручје Шпаније и Африке. Давао је голове Реалу и Барселони и он је божанство у Екваторијалној Гвинеји. Други играч кога заступам је Естебан Орозко, има 26 година и већ 30 наступа за репрезентацију. Он игра у Румунији, успели смо да га из четврте лиге Шпаније доведемо на главну сцену наших источних суседа. План је да за 18 месеци оде међу арапски свет или даље у Азији. Њега ми је препоручио Нсуе, а ускоро ћемо водити бригу о још једном репрезентативцу те земље.
Посао агента у фудбалу захтева велика одрицања и челичне живце.
– Последњи пут био сам у румунској Крајови, Универзитатја је велики клуб, а тамо сам водио репрезентативног голмана Црне Горе у селекцији до 17 година. Вук Драговић имао је пробни период, оставио је сјајан утисак. Но, за Орозка платили смо тренинг компензацију па није баш све тако бајно ни у овом послу као што са стране неупућенима изгледа.
Вратимо се нашем фудбалу…
– Пратио сам уживо све екипе из овога дела Баната, када сам имао времена. Највише ОФК Кикинду и зрењанински Раднички. Бодовно, ОФК Кикинда најпријатније је изненађење, струка вуче екипу, као што је било и у четвртом рангу, и зато све похвале тренеру Шпоњи! Такође, Јелена Пантелић суво је злато у области маркетинга, међутим постоји вакуум између самог врха клуба и струке, то мора да се превазиђе да би клуб био још јачи. Да ме неко не схвати погрешно, појединци могу мирно спавати, јер мене функција у клубу не занима, али да треба нових људи, то свакако сматрам. Рецимо, Мирослав Ђенић сјајан је спортски радник, у претешким условима правио је резултате. Волео бих га зато видети у неком стабилном и уређеном систему, какав је створио, на пример, Миленко Јованов у ОФК Кикинди.
О правилу младих, бонус играча, Јарчевић каже да није донело доброга.
– Највећи потенцијал у Банату има Милош Маљукан из Радничког. Био је годинама у систему младих селекција Србије. Има моторику, радну етику, технику, завршни пас и игра унапред. Способан је да постиже голове с обе ноге, а и главом, не занемарује дефанзиву и може да игра високи пресинг у јаком ритму. Он ће сигурно играти озбиљан фудбал у будућности, прототип је модерне осмице, а може да игра и на позицији 10 и да буде креатор – закључује Јарчевић.
Д. П.
НСУЕ:
– Јевто је фудбалски геније. Када је радио анализу неких играча из моје репрезентације, остао сам затечен колико је био детаљан и тачан. Тренирали су ме у Енглеској и Шпанији тренери топ нивоа, смем да кажем да по знању може бити с њима у равни. Уверавам га да се бави тренерским послом но изабрао је други пут и ту ће такође бити сјајан.
ОРОЗКО:
– Јако ми је важно да имам агента који ми верује, а често добијам критике и анализе где иде у детаље. Имам простора да будем бољи, зато критике увек прихватам као добронамерне, јер је Јевто перфекционист и жели ми добро.
– Ослабљени јесмо били и то силно, али то је само чињеница, не и оправдање. Терен је био и домаћину претежак, једино што су они на њега таквог навикли и онда били бољи за гол. Није било еуфорије док смо били у серији, нема ни сада очаја када смо поражени. Сабраћемо снаге, млади ће бити на посебном испиту и очекујем позитивну реакцију у суботу када ћемо дочекати Ковинце – каже Јарчевић.
– На први поглед фаворити смо, али када се у обзир узме колико ћемо бити ослабљени, јасно је да ће бити тешко уписати бодове против Радничког који има искусну екипу, а нема притисак и атипичан је ривал. Међутим, немамо избора, а нећемо ни да кукамо. На муци се познају јунаци, нарочито наше младе јуноше а велики број биће их убачен у ватру – јасан је Јарчевић.
– У радној недељи уочи Земуна имали смо седам јаких тренинга, а резултат нисмо јурили против одличне екипе коју предводи Саша Штрбац, један од најбољих тренера у Србији. Мучили смо се против њиховог организованог и високог пресинга, али било је и добрих ствари у овом поразу – каже Јевто Јачевић, тренер ОФК Кикинде.
Стратег Кикинђана када то каже, пре свега, мисли на младе играче.

Након летошњег испадања из Српске лиге „Војводина”, фудбалери ОФК Кикинде кренули су у нову сезону војвођанског „Истока” решени да се експресно врате у трећи ранг, иако притиска управе није било. Тренер Јевто Јарчевић напомиње да је летос кључни тренутак био селекција играча.
– Да, видело се то најбоље у Ковину и код куће против Јединства из Банатског Карађорђева, биле су то наше партије за памћење. Најслабију игру пак пружили смо против највећег ривала Слободе из Нових Козараца, која је најдуже и била на лидерској позицији током јесени, када нисмо били ни агресивни ни добри у пасу. Премда смо на крају ремизирили са Слободом, такву игру више не смемо поновити.
Успут, трудимо се и да доведемо појачања, али неће их бити много. Без сумње, и неки играчи који су већ у клубу и имају завидан квалитет, морају подигнути током предстојећих зимских припрема ниво физичке спреме и онда ће и они представљати појачања за пролеће. 
Рутинску победу у Омољици остварила је ОФК Кикинда па је и након 12. кола бодовно поравната с водећом новокозарачком Слободом. Ближе крају првога полувремена, у размаку од само два минута, након лепих асистенција, капитен Небојша Ђукић двапут је матирао голмана Младости и више није било дилеме. Сенку на сигурну победу бацила је нимало наивна повреда доње вилице Станислава Тодорова (на слици у плавој опреми, у скоку). Снажни и жилави Српскоцрњанин, дефанзивац и ветеран који је надавно загазио у 40. годину, био је у Омољици херој из сенке, а и иначе другови из екипе много га цене. Мало му је недостајало и да се упише међу стрелце, прво му је играч домаћина с гол црте избио лопту коју су сви већ видели у мрежи, а у другој ситуацији Тодорову се испречила статива. Између те две шансе повредио је браду и у завоју окончао утакмицу.
Победом од 2:0 у локалном дербију над великоселском Козаром, Кикинђани су се бодовно поравнали с водећом на војвођанском „Истоку” новокозарачком Слободом. Капитен ОФК Кикинде Небојша Ђукић, упркос боловима у нози, повео је екипу и у наставак меча а 18 минута пре краја постигао водећи гол, док је у самом финишу био и креатор акције после које је Радовановић оверио тријумф.
Након првог ремија ОФК Кикинде ове сезоне, а на једном од најтежих гостовања када су минулог викенда у Ботошу одиграли без голова, остао је жал у редовима нашег тима, јер је опет промашен већи број прилика.

– Одлично смо отворили меч, стекли предност и имали потпуну контролу, али онда примили невероватан гол, Ковинци су поравнали ударцем главом с 14 метара. Међутим брзо смо се подигли, опет повели и заслужено славили. Били смо чврсти, храбри и смирени и са самопоуздањем чекамо у суботу Борац – каже Јарчевић.