децембар 16, 2025

izgradnja

mini-postrojenja-(1)
1 minute read
У Накову и Банатском Великом Селу приводе се крају радови на мини постројењима за кондиционирање пијаће воде.
-Ускоро ће мештани у овим селима добити чисту и воду у складу са свим стандардима и прописима – истакао је градоначелник Младен Богдан приликом обиласка градилишта. – Изградња сличних постројења планирана је и у осталим селима, јер здравље људи и развој села остају наш највећи приоритет.
Подсетимо, осим у поменутим селима, у плану је и изградња мини постројења и у Мокрину и Иђошу. Свако село имаће свој систем, независан од других фабрика за прераду воде у граду и околини.
Укупна вредност инвестиције процењена је на око 384 милиона. Од тог износа Покрајина је  обезбедила 166, а из локална самоуправа определила је  је 115,5 милиона динара.
nakovo-2025-(4)
1 minute read

У Месној заједници Наково у протеклој години представници Савета и мештани потрудили су се да у село буде боље место за живот, уз нове садржаје и акције уређења.

-Највећа инвестиција у селу била је замена кровне конструкције на згради ОШ „Петар Кочић“, за коју одговорно тврдим да је једна од најлепших основних школа у Србији – сазнајемо од Бранислава Чубрила из Савета Месне заједнице. – У радове је уложени 14 милиона динара, а средства је обезбедила локална самоуправа. Школа је саграђенa 1936. године и од тада датира и кров који је био покривен старим бибер црепом. Кров је прокишњавао, те је било проблема у одвијању наставе, а представљао је и безбедносни ризик за ученике, запослене и мештане.

Крајем 2024. године започето је још једно капитално улагање које се наставља и у овој.

-У току су припремни радови за постављање мини постројења за пречишћавање пијаће воде. Изграђен је темељ, а врло брзо очекујемо да се поставе и цеви, након чега ће се монтирати резервоар који ће омогућити да и Наковчани имају здраву воду за пиће. Инвестицију финансирају Покрајинска влада и Град Кикинда – наводи наш саговорник.

Неколико година уназад уређује се спортско-рекреативни центар око језеро и дечије игралиште. Радови се обављају заједно са удружењем риболоваца.

-Дечије игралиште се свакодневно користи, на радост наших најмлађих мештана. Изградили смо и летњиковац, али и објекат који још увек није покривен, али је материјал припремљен и са први пролећним данима урадићемо и овај посао. Тада ћемо имати преко потребан простор у оквиру ког ће се сакупљати мештани који ће на располагању имати и печењару која ће такође бити завршена ове године. Тераса се већ користи за обележавање дечијих рођендана. Управо овакав простор су мештани апострофирали као садржај који им недостаје – каже Чубрило.

У склопу комплекса језера налази се и терен за балотање. Сваке недеље послеподне окупи се најмање двадесетак играча.

-То је игра коју су нам преци остали у аманет. Сваки играч игра са две балоте или буће које су округле. Велике су толико да могу да стану у шаку. Булин је најмањи, а циљ играча је да баци бућу тако да се она докотрља што ближе булину. Дозвољено је избијање противничких или бућа саиграча, као и булина. Жеља сваког играча да своје две балоте баци што ближе булину, или да својом балотом избије противничку и тако је удаљи од булина. Да не би било превелике љутње, одстојање се некада мора мерити метром – наводи Бранислав Чубрило.

Како би комплекс био потпун непоходна су средства за изградњу стазе око језера, за шта је село конкурисало код надлежних покрајинских секретаријата. Истакнута је и санација неколико објеката у Накову, места на којима се окупљају како млади, тако и старији становници.

Захваљујући конкурсу Министарства за бригу о селу Наково добија нове, младе становнике. Село које је на самој граници са Румунијом и свега је седам километара удаљено од града интересантно је младим брачним паровима. Место је уређено, чисто, а ту је и предност бициклистичке стазе које га повезује са Кикиндом.

-Пресвлачење асфалта неопходно је у осмој и деветој улици. На неколико најкритичнијих локација прошле године уређени су тротоари, али остало је је још да се уради у овој години. Имамо неколико кућа у којима нико не живи и које се руше. Тротоари испред таквих објеката су затрпани и за то морамо тражити решење – прецизира Чубрило.

А.Ђ.

dositejeva-toplovod
1 minute read

Из градског буџета за 2025. годину за Јавно предузеће „Топлана“ планирана је субвенција од 17,4 милиона за изградња вреловода са прикључцима у Доситејевој улици и шест милиона за набавку опреме.

-Ради се о проширењу постојеће мреже и, након више година, можемо да се похвалимо да ћемо успети да прикључимо нове кориснике на вреловод. Путем ове инвестиције наши корисници постаће и објекти Филијале Националне службе за запошљавање и Фонда за здравство и пензијско-инвалидско осигурање где ће бити инсталиране и подстанице. Траса ће обухватити део Доситејеве од Градског трга до поменутих зграда у дужини од 200 метара. У овом делу града очекујемо и прикључење заинтересованих домаћинства, а нови вреловод моћи ће у будућности да се развија – појаснио је в.д. директор ЈП „Топлана Душан Марјановић.

За поменуту деоницу вреловода пројекат је завршен. Исто тако завршена је сва неопходна документација за превезивање котларнице у улици Хајдук Вељковој на котларницу Центар.

-Започели смо и набавку уређаја чији је циљ уштеда природног гаса- енергента који се троши приликом производње топлотне енергије. Прорачуни су да ћемо за две и по године исплатити ову инвестицију, а у наредних 40 година остварићемо значајне уштеде за систем. Како немамо алтернативу гасу, морамо да размишљамо о уштедама које морамо да остваримо и које ће нам омогућити будућа улагања и проширење инфраструктуре – навео је Марјановић.

И ове грејна сезоне биће евидентиране најкритичније локације, како би се, по завршетку грејне сезоне, заменио цевовод.

Наставиће се и са аутоматизацијом подстаница које омогућава боље и лакше функционисање самог система. Оно омогућава и баланс система и да сви корисници даљинског грејања подједнако добијају топлотну енергију.

А.Ђ.

znr-kanalizacija-(4)
1 minute read

Изградња фекалне канализације на Стрелишту и у Железничком Новом Реду била је тема на данашњем скупштинском заседању. Група мештана овог дела града присуствовала је седници, а градоначелник Младен Богдан, за скупштинском говорницом , обратио се и њима, али и оним становницима који нису били присутни, истакавши да су доведени у заблуду.

-Пре извесног времена у поштанским сандучићима житељи Стрелишта и Железничког Новог Реда добили су поруке, на папирићима, да ће са њима разговарати одборници Скупштине града у вези са изградњом фекалне канализације. На тим папирима није било потписа ко организује скуп, ни имена и презимена одборника, нити којој политичкој партији припадају. Део становника овог дела града позвао је нас, своје представнике у локалној самоуправи, како би чули о чему се ради и ко долази да разговара са њима јер су очекивали да се појаве одборници већине који одлучују и који могу да им помогну у решавању дугогодишњег проблема. Појаснили смо им да скуп организују одборници опозиције, који, из неког разлога, нису хтели то и да напишу. У назначено време за разговор дошла је неколицина мештана овог дела града и тек тада су видели да су их на разговор позвали одборници опозиционих политичких странака. Револтирани и огорчени због тога што су слагани и доведени у заблуду, питали су их кога они представљају и где су Младен Богдан, Никола Лукач, Дејан Пудар – истакао је први човек града.

Састанак су организовали Мирослав Панић, Небојша Цукић, Ивана Богосав и још неколицина опозиционих активиста.

-Њихова главна порука била је да морају да се сакупе, да потпишу петицију, да се организују и да протестују испред Градске куће, и да захтевају од локалне власти да им се изгради фекална канализација јер град има средстава за ту намену. Циљ је био да се подбуне наши суграђани како би се организовали скупови и демонстрације – истиче градоначелник Богдан.

А докле се стигло са решавањем овог проблема, још једном је појаснио Младен Богдан:

-Пројектна документација је завршена и налази се у Министарству заштите животне средине код ког смо конкурисали за средства. У буџету града нема довољно средстава за ову инвестицију и ми радимо све да новац обезбедимо како би и житељи Стрелишта и Железничког Новог Реда добили дуго обећавану фекалну канализацију – закључио је градоначелник Богдан и подсетио да је листа СНС-а на последњим изборима у овим деловима града освојила 82 одсто гласова од укупног броја изашлих на изборе.

moravska-obilazak
1 minute read

Изградња атмосферске канализације у деловима улица Стерије Поповићa, од улице Жарка Зрењанина до кућног броја 138, Ивана Јакшића, од Моравске до кућног бројем 77 и Моравске, од Стерије Поповића до Немањине, тече планираном динамиком у шта су се на лицу места уверили Никола Лукач, градоначелник, Мирослав Дучић, члан Градског већа и Чедо Гверо, в.д. директора ЈП „Кикинда“.

Годинама су грађани овог дела града писали петиције да се реши проблем одвођења вишка вода који се сада решава.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

-Локална самоуправа, заједно са Управом за капитална улагања, ухватила се у коштац да реши вишедеценијске недаће које су мучиле становнике овог дела града. У улицама Ивана Јакшића и  Стерије Поповића где су радови завршени кишна канализација одводиће вишак воде до Кинђе. Већ смо, на захтев мештана,  започели неопходне послове да изградимо атмосферску канализацију и у наставку у улицама Ивана Јакшића и  Стерије Поповића где такође постоји проблем са одвођењем кишнице. Ове године планирано је пројектовање, а да у јануару или фебруару наредне године добијемо грађевинску дозволу – навео је Гверо.

У инфраструктурно улагање биће уложена 202 милиона динара, а средства су заједнички обезбедили Покрајинска влада и локална самоуправа.

-Током кишног периода у такозваном сливу Моравска било је проблема са одвођењем вода. Прошле године, захваљујући разумевању покрајинске администрације, заједно са Управом за капитална успели смо да решимо горући проблем овог дела  Кикинде. Од укупне суме, 180 милиона динара издвојила је Управа за капитална улагања, а град 22 милиона динара. Испуњавамо обећања и настављамо и у наредном периоду са изградњом атмосферске канализације – прецизирао је градоначелник Лукач.

Радови, којима су обухваћене улице  Стерије Поповића, Ивана Јакшића и Моравска у укупној дужини од 3.448 метара,биће завршени до краја године. Планом је обухваћено 16 деоница.

Осим пројектованих канала потребно је изградити и известан број објеката, као што су ревизиони шахтови, сливници и пропусти. Предвиђено је 79 сливника и 290, 6 метара сливничких прикључака. Вода која ће се одводити из отворених и затворених канала дистрибуираће се у Великокикиндски канал.

А.Ђ.

grafika-centar-(1)
1 minute read

Суноврат некадашње фабрике „Графика“ почео је преласком у власништво новокнежевачке „Лепенке“. Следом различитих догађаја она је затворена и  25 година објекат је био потпуно напуштен. Недавно га је купио Бојан Ђуровић, за кога је улагање у простор некадашње фабрике „Графика“  било добро улагање.

-Пратим продаје и када је овај објекат понуђен нисам имао дилему да ли да га купим с обзиром на то да су поједини закупци показали интересовање да отворе трговинске објекте у Кикинди, а нису имали одговарајућу локацију. Зграда је на добром месту и може да задовољи потребе будућих закупаца тако да је у току реконструкција како би се што пре отвориле нове радње – истакао је за наш лист Ђуровић.

Будући „Хоум центар“ имаће пет објеката односно одвојених пословних целина, а тренутно се адаптира простор за два.

-Уговор је потписан са два трговинска ланца „Форма идеале“ и „Јиск“. Ове фирме немају продајна места у Кикинди, а њихово отварање биће добро за све грађане на територији града и околних места. До сада су, за куповину у поменутим радњама, морали да иду у Зрењанин. За преостали простор још увек су у току преговори. Неколико је заинтересованих и остаје да се види ко ће бити још на овом простору. Уговори су доста сложени и пуно је елемената на које се обраћа пажња тако да преговори дуже трају – напомиње наш саговорник.

У објекту ће се запослити педесетак радника, предвиђа Ђуровић јер је минимални број по продајном месту 10 до 12 запослених. Део радника у компанији „Форма идеале“ већ је запослен и, како сазнајемо, на обуци је у зрењанинском салону, а до 28. јуна отворен је конкурс за позиције продавац јуниор и монтажер. Како на сајту „Јиска“ нема понуда за посао у Кикинди претпоставка је да су за ову компанију већ одабрани будући радници.

-Трудимо се да све грађевинске радове и приступне путеве завршимо што пре. Најреалније је да ће се локали компанија „Јиск“ и „Форма идеале“ отворити крајем јула, почетком августа, а моја обавеза је да их предам раније. За преостали простор, надам се да ће бити завршен у октобру, новембру – навео је Ђуровић.

Бојан Ђуровић каже и да је Кикинди неопходна станоградња, пошто нема добру понуду стамбеног простора. Како се бави и овим послом размишља да, уколико пронађе адекватну локацију, изгради једну до две зграде.

А.Ђ.

ОДЛИЧНА САРАДЊА СА ГРАДОМ

Локална самоуправа показала се као одличан партнер, додао је Бојан Ђуровић.

-Ни у једној локалној самоуправи нисам имао толико помоћи као у Кикинди. Желим да истакнем професионалност и брзину приликом прикупљања све неопходне документације што је мени, као инвеститору, пуно значило јер нисам губио време и могао сам да се фокусирам на посао због ког сам и купио зграду – рекао је Ђуровић.

 

 

RADOVI-TRZNI-CENTAR
1 minute read

Изградња Ритејл парка у Микронасељу је званично почела 4. марта рушењем постојећих темеља. Компанија РЦ „Јуроп“ добила је грађевинску дозволу 28. августа прошле године за изградњу малопродајног објекта површине 5.332,64 метара квадратних.

-У току је рушење постојећих темеља, након чега мора да се нивелише терен који је нераван. Након тога уследиће изградња потпорног зида и све наведено ће дуже трајати од самог подизања објекта који ће имати панеле – навео је Саша Танацков.

Ритејл парк ће се звати „РЦ Кикинда РСБ“ д.о.о, имаће дечје игралиште, биће ограђен и имаће обезбеђење 24 сата, што ће повољно утицати и на безбедност тог дела Микронасеља.

– У Ритејл парку биће 14 малопродајних објеката у којима ће радити око 100 особа. Грађевинско земљиште  површине 11.383 квадрата је продато за 284.575 евра или 25 евра по квадрату, што је 2,16 евра по квадратном метру више од почетне цене. Осим за куповину земљишта, пријављивањем радова „РЦ Јуроп“ уплатио је Граду Кикинди 13 милиона 796 динара на име накнаде за изграђено грађевинско земљиште – додао је Танацков.

Инвеститор се обавезао да ће на паркингу будућег тржног центра са око 100 паркинг места дозволити слободно паркирање станарима околних зграда. Компанија ради у Србији од 2014. године и део су групације „РЦ Јуроп“  која развија пословне активности у Чешкој, Хрватској, Србији и Румунији у областима изградње и изнајмљивања различитог пословног простора: од ритејл паркова, преко дистрибутивно-логистичких центара, до другог различитог пословног и стамбеног простора.

А.Ђ.

ЗАКУПЦИ РИТЕЈЛ ПАРКА

У Ритејл парку закупци ће бити „Пет зона“, „Техномедија“, „Спорт Вижн“, „Ђак спорт“, дрогерија „Лили“, „Макси супермаркет“, „Пепко“, „Синсеј“, „Њујоркер“, „Бену апотека“, кафић „Фрида“, мењачница, „Моцарт“ кладионица. Фирмама „Лили“, „Пепко“, „Спорт Вижну“  ово ће бити други локали у граду и неће се гасити постојећи.

ritejl-3
1 minute read

Терен на ком ће се налазити будући ритејл парк у Микронасељу, на углу улица Михајла Пупина и Јована Јовановића Змаја, ограђен је и почело је рушење темеља зграде чија је изградња започета пре више од две деценије, али никада није одмакла.

Модеран ритејл парк, како је најављено, имаће 14 малопродајних објеката, дечије игралиште, кафић и пространи паркинг, а посао ће овде пронаћи између 50 и 100 суграђана.
Уговор о продаји градског земљишта за изградњу ритејл парка „Нест“ потписан је 27. јуна прошле године. Месец дана након тога инвеститор „RC Europe” добио је грађевинску дозволу за изградњу објекта површине 5.332,64 квадрата.
У изградњу ће бити инвестирано више од шест милиона евра, а у новоизграђени ритејл парк уселиће се домаћи и страни закупци који продају храну, гардеробу, обућу, играчке…

Планирани рок отварања је крај 2024. године.

За очекивати је да ће ритејл парк поред купаца из Кикинде и околине, привуће и потрошаче из суседне Румуније који, због близине, историјских и пријатељских веза, радо и често долазе на север нашег дела Баната.

Чешка компанија „RC Europe” у нашој држави присутна је од 2014. године. Ритејл паркове изградили су у Вршцу, Краљеву, Обреновцу и Ужицу.

kruzni tok iz vazduha (1)
1 minute read

Након што су почетком новембра почели радови на изградњи кружног тока у Башаиду, ових дана приводе се крају. Рехабилитацију коловоза на државном путу Првог Б реда број 13, између Кикинде и Меленаца, финансира  Јавно предузеће „Путеви Србије“ и Град Кикинда. Реч је о изградњи новог кружног тока на улазу у Башаид из правца Меленаца на углу улица Војвођанска и Бранислава Нушића. Извођач радова је „Војпут“ из Суботице, а дипломирани грађевински инжењер Драгољуб Шугић у име извођача радова истиче да је од већих радова остало да се до краја недеље заврши асфалтирање.

-Асфалтирање зависи од временских прилика које нам тренутно не иду на руку. Чим се оно заврши и саобраћајница буде обележена хоризонталном и вертикалном сигнализацијом, кружни ток ће бити пуштен у саобраћај. Преостаће и уређење зелених површина које неће реметити саобраћај – рекао је Шугић.

Дуги низ година мештани Башаида  траже кружни ток  која је једна од такозваних црних тачака Баната. На овој деоници догодио се велики број саобраћајних несрећа са погинулима тако да је  Месна заједница овај пројекат назначила као приоритет. Ово је једна од највећих инвестиција у селу у протеклом периоду и колико значи мештанима, толико значи и свима који користе ову деоницу пута која је веома фреквентна, додао је председник Савета МЗ Бојан Микалачки.

-После толико година чекања изградња кружног  тока се полако приводи крају. Корист је вишеструка јер су сви мештани који се налазе у том делу села добили испред кућа асфалтиране колске улазе и бехатон стазе поред кућа. Решено је и питање одвођења вишка воде кроз атмосферску канализацију, а канали су у поменутом делу села били лоши и често запушени. Овим путем бих се захвалио Јавном предузећу „Путеви Србије“, министру Горану  Весићу и народном посланику Миленку Јованову који су  обећано и испунили, за разлику од претходних деценија када смо имали само празна обећања – навео је  председник Савета МЗ Бојан Микалачки.

Кружни ток са краковима према Меленцима, Бечеју, Башаиду и Торди има око 500 метара саобраћајнице. Уређен је и део сва четири пута и то око 100 метара према Башаиду, Новом Бечеју и Торди и 180 метара према Меленцима. Осим кружног тока биће постављена и нова расвета, а у пречнику до 80 метара према Кикинди, Бечеју, Меленцима и Торди изграђене су пешачке стазе, а уређени су и кишни канали који постоје на овој траси.

Нови улаз на територију Града

Подсетимо и да је крајем августа завршена реконструкција више од пет километара пута између Башаида и Меленаца. У ову инвестицију је уложено 244 милиона динара, а пројекат је био у надлежности Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Изградњом кружног тока заокружиће се целина у рехабилитацији пута који је годинама представљао проблем возачима.

400161113_1479525976169625_2232042459317398921_n
1 minute read

У Месној заједници Банатска Топола почеле су припреме за радове у центру села. Асфалтираће се део Ослободилачке улице и изградити нова паркинг места, сазнајемо од Недељка Цимеше, председника Савета МЗ.

-Последњих 100 метара Ослободилачке улице није пресвучено новим слојем асфалта. То ће бити урађено у наредном периоду, а изградиће се и нових двадесетак паркинг места. У овој улици проблем је и стара кишна канализација односно дренажа. Цеви су испуцале и шахтови су запушени. Пре асфалтирања цеви и шахтови ће се заменити новим како би атмосферска канализација била у фнкцији. У овом делу улице проблем мештанима представља кишни период јер вода не отиче и задржава се на коловозу и тротоару. Сада ће овај проблем бити решен – рекао је Цимеша.

У улици Вука Караџића, која је и главна саобраћајница, биће закрпљене ударне рупе док ће у Кикиндској улици бити санирана оштећена банкина.

-Радови се финансирају из градског буџета, а локална самоуправа уважила је све наше сугестије о томе шта је најважније урадити у селу. И мештани су агилни тако да заједнички градимо први православни храм у селу. Црква Светог Петра и Павла напредује жељеном динамиком и полако ничу зидови овог објекта – додаје наш саговорник и напомиње да ће се на потесу, од постојеће цркве до маркета у центру села, насути гребан асфалт који ће омогућити нова паркинг места.

Осим тога Тополчани су уз помоћ Добровољног ватрогасног друштва и пољопривредног газдинства Чавић организовали акцију чишћења православног и католичког гробља. Овом приликом однесено је три тоне отпада.

 

Don`t copy text!