Promocija knjiga istoričara dr Miloša Vojinovića „Političke ideje Mlade Bosne” i „Sarajevski atentat: fotografije” biće održana danas, od 17 sati, u svečanoj sali Kurije. Organizator događaja je Istorijski arhiv Kikinda.
Dr Miloš Vojinović je završio osnovne studije istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kao student generacije. Na Humboltovom univerzitetu u Berlinu 2021. godine odbranio je doktorsku disertaciju „Nauku za državništvo – Britansko carstvo i nove nauke 1980-1920″. Istraživač je i saradnik instituta i univerziteta u Prinstonu, Londonu, Kembridžu i Firenci.
– Ova tema rasvetljena je prvi put, ni na jednom mestu ne nalazimo na zapis o zadrugama koje su ostavile trag na polju ženskog delovanja i bile su prečica i put u uključivanje žena u javni građanski život. Pomogle su velikom broju ljudi i ovo je omaž njihovim članicama. Iako su u svom imenu nosile nacionalne odrednice i prevashodno pomagale svojim sunarodnicima, sarađivale su i sa drugim humanitarnim organizacijama i zajedno pomagale siromašnim slojevima stanovništva, bez obzira na nacionalnu pripadnost – objašnjava Sivčev. – U knjizi imamo dokumentovan rad Jevrejske ženske zadruge, Zadruge „Humanitas“ koju su činile Nemice i Mađarice, Rimokatoličkog dobrotvornog ženskog udruženja.
Knjiga za bazu ima arhivsku građu kikindskog Istorijskog arhiva i Arhiva Vojvodine, ali najviše informacija pronađeno je u štampi, rekao je recenzent, istoričar Dragoljub Mandić, član Matice srpske i Omladinskog odbora ove institucije.
Knjiga je dvojezična, ali je prevođenju prethodila obrada građe iz Arhiva koja je bila u rukopisu. Prevodilac ovog dela, Kristina Ember, viši bibliotekar u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“, imala je zahtevan posao u dva smera.
– Arhivska dokumenta, pisana arhaičnim jezikom, prvo je trebalo prevesti na srpski, a zatim, posle dogovora da knjiga bude dvojezična, ponovo na mađarski, ali današnji, književni jezik – rekla je Kristina Ember. – Najzanimljivija mi je bila korespondencija između vlasti i žena koje su tražile mogućnosti da dođu do donacija, koja je bila na veoma visokom nivou u obraćanju i oslovljavanju. Bilo mi je veliko zadovoljstvo da se vratim u to vreme.
Rad ženskih zadruga o kojima je pisao Sivčev, zaustavljen je 1946. godine, odlukom tadašnje vlasti. Posle ovog dela, autor najavljuje i knjigu o srpskim ženskim dobrotvornim zadrugama za koje, kaže, postoji obimna arhivska osnova. Izdavač predstavljene knjige je Istorijski arhiv u Kikindi.
– Programe smo započeli naučnim skupom, ali smo, u prethodnom periodu, uključivali učenike koji su kod nas u radionicama izrađivali kopije grbova mesta koja su pripadala Distriktu i na taj način se upoznavali sa ovim delom naše istorije – rekao je Sivčev. – Ovo delo ne bazira se striktno na istoriografiji, potrudili smo se da predstavimo povelje, ukupno ih ima pet, koje se odnose i na Distrikt, tako i na sam grad. Sada su se, prvi put, sve našle na jednom mestu, sa uporednim prevodima na moderan srpski jezik i sa kratkim objašnjenjima. Delo je kapitalno zbog gabarita i kvaliteta, kao i zbog obilja fotografija i informacija, i drago mi je što možemo da ga ponudimo svim građanima i istraživačima.
Pored Sivčeva, Monografiju potpisuju i Dragan Beleslić i Vladimir Dudić iz kikindskog arhiva. Recenzent, dr Boris Bulatović iz Arhiva Vojvodine, takođe angažovan i na Institutu za slovensku filologiju univerziteta u Vroclavu, istakao je da je postojanje privilegija koje su Srbi imali u Habsburškoj monarhiji, kao izuzetna činjenica, gotovo potpuno nepoznato široj javnosti.
– Postojanje Velikokikindskog privilegovanog distrikta je, samo na prvi pogled, podatak iz lokalne istorije i potpuno je nerasvetljen u javnoj kulturnoj i političkoj svesti kod Srba. Ovo je jedna od tema od izuzetnog nacionalnog značaja jer je područje Distrikta, u vremenu u kojem je postojao, uz Potiski krunski distrikt, bio jedini prostor u Evropi koji su naseljavali Srbi, a koji je imao nekakav vid autonomnog statusa u političkom, ekonomskom, kulturnom i verskom smislu. Ono što deluje kao marginalno i lokalno, zapravo je važna tema za celokupni srpski kulturni prostor – naveo je dr Bulatović. – Nikada se, na jednom mestu, nisu našle sve povelje koje se odnose i na Distrikt i na Veliku Kikindu. Često se ovakvi poduhvati završe skromnom publikacijom koja nema značajan efekat ni u naučnoj ni u kulturnoj javnosti, tako da je važno i to da Monografija bude ovako kapitalno delo.
Izdavač monografije „Povelje Velikokikindskog privilegovanog distrikta“ je Istorijski arhiv, a njeno objavljivanje pomogli su Grad Kikinda, organizacija „Srpski lobi”, i donatori, Peter Višnjei i Bojan Panjević.
– Teme su iz oblasti društva, politike, kulture, sporta, ekonomije, privrede, iz istorije Kikinde i naseljenih mesta grada, kao i iz opština Čoka i Novi Kneževac – rekao je Sivčev. – Veoma smo ponosni na ovaj jubilej, časopis je dragulj Istorijskog arhiva i želja nam je da, sledeće godine, dobijemo kategorizaciju naučnog časopisa i da stalno proširujemo krug saradnika.
Sivčev dodaje da je specifičnost sada i u tome što su autori mladi i pišu stilom prihvatljivijim za širu publiku, a radovi mogu da se čitaju kao romani.
Za ovaj broj pisalo je 14 autora, a od prvog izdanja, “Attendite” je publikovao više od 200 radova čak 89 saradnika.
– Inspirisan sam bio knjigom „Istorija Jevreja u Velikoj Kikindi“ čiji je jedan od autora Srđan Sivčev. Istražio sam malo više, i tražio starije izvore jer sam hteo da dođem do začetaka jevrejske zajednice u gradu – kaže Beleslić. – Zbog njihovih stradanja u Drugom svetskom ratu, namera mi je bila da od zaborava otrgnem tu temu i da, u multikulturnoj sredini, istaknem taj period tolerancije.
Predstavljanju časopisa prisustvovao je veliki broj publike i autora. “Attendite” može da se kupi u Istorijskom arhivu, po ceni od 500 dinara.
