Најрадоснији хришћански празник, Васкрс, у Кикинди је обележен свечаном литургијом која је окупила велики број верника, потврђујући снагу вере, заједништва и духовне обнове. Храм је био испуњен до последњег места, а празнична атмосфера прожета молитвом, песмом и дубоким осећајем заједништва.

Током богослужења прочитана је Васкршња посланица патријарха српског, која је верницима упутила снажну духовну поруку у времену пуним изазова. У њој се истиче да речи Јеванђеља нису само апстрактне мисли, већ живе истине које се испуњавају у свакодневном животу. Посебно је наглашено да, упркос немирима и страдањима у свету, из празног Христовог гроба одјекује охрабрујући позив: „Не бојте се“.

Јереј Никола Мишковић истакао је да је овогодишња литургија једна од најпосећенијих у последњих двадесет година.
-Данас смо се окупили у огромном броју, са око 600 причасника. То је показатељ да је васкрсли Господ Исус Христос увек ту да нас сабере и уједини. Свим суграђанима желимо да празник проведу у миру, здрављу и радости, са својим најмилијима.

Васкрс, као празник победе живота над смрћу, и ове године је потврдио своје место у срцима верника. Поруке наде, љубави и заједништва биле су у средишту празничног окупљања, а посебан значај дат је породици и духовном јединству.

Градоначелник Младен Богдан честитао је празник свим верницима, истичући важност мира и слоге у данашњем времену.

-Васкрс је празник који нас подсећа да је живот победио смрт. Наши храмови су пуни, што показује колико је људима потребно јединство и окупљање око вредности које су нас одржале кроз векове. Нека овај празник донесе мир и љубав у сваку породицу – поручио је Богдан.

Свечана литургија завршена је традиционалним поздравом који је одјекивао међу окупљенима:
Христос васкрсе – Ваистину васкрсе!

Након литургије, деца из позориштанцета Лане, поделили су слаткише и јаја верницима.

Т. Д.







Данашње врбове гранчице, сматра се, замена су за палмине, којима је раздрагани свет дочекао Исуса Христа на улазу у Јерусалим после Лазаревог васкрсавања, а деца носе звончиће, најављујући његов долазак.
Христов последњи, царски, свечани улазак у Јерусалим обележава се у недељу, тачно седам дана пре Ускрса, као празник Цвети.
С обзиром на то да се у нашим крајевима ови празници светкују у пролеће, прати их и брање цвећа и прављење венчића.
До Другог светског рата Врбица се прослављала и као школска свечаност.



















