najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
U Hramu svetih Kozme i Damjana, u subotu, 18. aprila u 19 časova, biće organizovan Vaskršnji koncert. Događaj je dobrotvornog karaktera jer će se prikupljati sredstva namenjena izgradnji zvonika.
U programu učestvuju crkveni hor „Sveti Roman Melod“ iz Subotice, dečiji hor „Sveti Jovan Šangajski“, crkveni hor „Sveti Josif Temišvarski“ iz Kikinde i guslar Ivan Gavrilov. Besedu govori jerej Stefan Gligić iz Vršca.
U duhu tradicije i zajedništva, u porti Hram Svetih Kozme i Damjana danas u 11 časova organizovano je tradicionalno farbanje vaskršnjih jaja, koje je okupilo oko stotinu dece – osnovaca i predškolaca, kao i njihove roditelje, veroučitelje i sveštenstvo.
Iako je Veliki petak dan tuge i sećanja na stradanje Isusa Hrista, u porti hrama danas je vladala posebna, tiha radost – ona koja dolazi iz dečje iskrenosti i zajedničkog stvaranja. Mališani su sa velikim entuzijazmom bojili jaja, svako na svoj način, unoseći u ovaj običaj lični pečat i značenje.
Osmogodišnji Filip Gavrančić odlučio se za zelenu boju.
-Ofarbao sam jaje u zeleno jer mi je to omiljena boja. Prvi put sam došao u hram da farbam jaja i jako mi je lepo. Verujem da ću doći i sledeće godine, a nadam se da ću moći i u nedelju da učestvujem u dečijoj tucanijadi.
Slično uzbuđenje deli i Vukašin Milić (11).
-Prvi put sam ovde i super mi je. Ofarbao sam jaje u belo, ali planiram još da ga ukrašavam. Doneću ga u nedelju da se takmičim i nadam se pobedi. Preporučio bih svim drugarima da dođu svake godine na Veliki petak.
Desetogodišnja Dunja Bukva već ima iskustva.
-Dolazim već pet godina. Danas sam ofarbala jaje u crveno jer to predstavlja Isusovu krv. Kad se vratim kući, farbaću jaja za porodicu. U nedelju ću verovatno doći na takmičenje.
I devetogodišnja Anja Stojkov pokazal je da razume simboliku praznika.
-Ofarbala sam jaje u crveno zbog Isusa Hrista i nacrtala krst kao simbol crkve. Prvi put sam ovde i baš mi je lepo. Doći ću i sledeće godine.
Prisutnima se obratio starešina hrama, otac Boban Petrović, koji je zahvalio svima koji su pomogli organizaciju, posebno roditeljima i predstavnicima Crvenog krsta. On je istakao da je cilj ovakvih okupljanja da se deci približi vera kroz radost i zajedništvo.
-Svesni smo da je Veliki petak tužan dan, ali se trudimo da stvorimo radost kod dece. Srećan sam što se odazvao veliki broj dece i roditelja. Pozivamo da deca poste danas i sutra, makar ova dva dana simbolično, kako bi u nedelju mogla da se pričeste – poručio je otac Boban.
On je najavio i novinu – prvo takmičenje u tucanju vaskršnjih jaja, koje će biti organizovano u nedelju, uz nagrade za pobednike, ali i poklone za sve učesnike.
Pored duhovnog i edukativnog značaja, događaj je imao i humanitarni karakter. I ove godine pripremljeni su paketi pomoći za porodice kojima je podrška najpotrebnija – ukupno 33 paketa, simbolično u čast Hristovih godina. Najznačajniji doprinos dala je Tatjana Kosić iz Amerike sa svojim udruženjem i donatorima.
Za naredni period najavljen je i vaskršnji koncert donatorskog karaktera, koji će biti održan 18. aprila u 19 časova, sa ciljem prikupljanja sredstava za izgradnju zvonika – budućeg ukrasa hrama i grada.
T. D.
Na radost velikog broja vernika, hram Svetih Kozme i Damjana i večeras je bio mesto okupljanja, topline i porodične radosti, u okviru obeležavanja Božićnog posta i praznika Materice.
Veče je proteklo u znaku duhovnosti, zajedništva i očuvanja pravoslavne tradicije, uz snažnu poruku o značaju vere, porodice i međusobne ljubavi.
Upriličena je izložba posnih specijaliteta pod nazivom „Moja posna trpeza“. Ova lepa i sve posećenija manifestacija pruža priliku vernicima da predstave svoja posna jela i kulinarske veštine, ali i da se, po završetku ocenjivanja, kroz zajedničku degustaciju zbliže i razmene iskustva.
Govoreći o značaju praznika Materice, starešina Hrama Svetih Kozme i Damjana, protojerej Boban Petrović podsetio je da se ovaj porodični niz praznika – Detinjci, Materice i Očevi – slavi kao uzajamno darivanje pažnje, ljubavi i poštovanja među članovima porodice.
– To je naša istinska pravoslavna tradicija. Deca danas „dreše“ majke, prošle nedelje smo slavili Detinjce, sledeće nedelje Očeve, i sve se zasniva na darivanju, pažnji i ljubavi. Tako se jača porodica, ali i vera – istakao je otac Boban.
On je posebno naglasio značaj pravilnog razumevanja posta i krsne slave, poručivši da posna trpeza ne treba da bude razlog za brigu, već prilika da se pokaže volja, ljubav i posvećenost Crkvi.
– Nije nemoguće pripremiti posnu trpezu. Kada postoji dobra volja i ljubav, sve je moguće. Važno je da slušamo Crkvu, a ne samo svoje navike ili savete onih koji ne poznaju tradiciju – rekao je naš sagovornik dodajući da se ove godine treći put organizuje izložba posnih jela.
Duhovno veče i izložbu posnih jela upotpunili su nastupi dečijeg hora Sveti Jovan Šangajski i ženskog hora Sveti Josif Temišvarski.
Još jednom je potvrđeno da se u Hramu Svetih Kozme i Damjana okupljaju brojni sugrađani koji sa posvećenošću neguju pravoslavnu tradiciju i običaje, poštuju post i rado učestvuju u crkvenom životu, čuvajući vrednosti koje traju i povezuju zajednicu.
Svetom Liturgijom koju je služilo sveštenstvo naše eparhije, uz rezanje i osvećenje slavskog kolača u Hramu Svetih Kozme i Damjana obeležena je slava Sveti Vrači. Po blagoslovu episkopa banatskog kikindski hram slavu slavi dva puta godišnje 14. jula i 14. novembra.
Ovogodišnji kumovi bile su porodice Stupar i Zavišin. Supružnici Vladimir i Silvija prvi put su kumovali.
-Svake nedelje i crkvenim praznicima prisustvujemo Svetoj Liturgiji i ovaj hram doživljavamo kao svoju kuću – kazao je Vladimir Stupar. – Kumstvo je glavna odlika hrišćanstva i nama je čast što smo i na ovaj način pomogli obeležavanju slave. Radujemo se svemu što se dešava u hramu, a posebno smo srećni što je započeta izgradnja zvonika.
Branislav Zavišin napomenuo je da je njegova porodica nekoliko puta bila u ulozi kuma slave.
-Smatram da je važno da održavamo veru, ali i tradiciju i Hram Svetih Kozme i Damjana nas uči tome. Kumstvo je privilegija i donosi zdravlje doma i ukućana. Pomažemo izgradnju koliko i kada možemo – dodao je Branislav Zavišin.
Svetoj Liturgiji prisustvovali su vernici, kao i pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.
-Treba svi da se ugledamo na Svete Vrače, na njihovu veru koja im je dala moć da isceljuju bolesnike, na njihov način života koji je Bog obdarimo snagom blagodati rekao je starešina Hrama svetih Kozme i Damjana, protojerej Boban Petrović. – Zahvaljujem se svima na prilozima za izgradnju zvonika. Već 22 godine gradimo i radimo zahvaljujući, pre svega, dobrim ljudima koji su pomagali na mnogo načina. Blago vama i nama što možemo u našoj Kikindi da imamo ovakvu svetinju jer najvažnije je imati zdravu porodicu i zajednicu.
Ovom prilikom protojerej Petrović podsetio je da je u toku izgradnja zvonika na kom će se nalaziti tri zvona težine 800, 400 i 200 kilograma, izlivena u Livnici „Kremenović“ iz Belosavaca kod Topole.
Sveti Kozma i Damjan bili su vračevi (lekari) i čudotvorci koji su, zahvaljujući darom od Boga za isceljenje raznih bolesti, besplatno lečili, zbog čega ih je narod prozvao besrebrenicima.
A.Đ.
Sveti Vrači, slava Hrama Svetih Kozme i Damjana, obeležena je u prisustvu velikog broja vernika i predstavnika lokalne samouprave. Svetu arhijerejsku Liturgiju služio je njegovo visokopreosveštenstvo mitropolit banatski Nikanor nakon čega je osveštao nova tri crkvena zvona.
– Čestitam hramovnu slavu svim vernicima i ovome gradu. Gospod od nas ništa drugo ne traži, nego da, ono što nam je dao, učinimo dostojnim njega – istkao je mitropolit banatski Nikanor. – Nikada nemojmo sebe štedeti kada je u pitanju naše darivanje Boga i njegovih svetih jer će nam on, na svoj način, to stostruko vratiti blagodetima. Neizmerna je ljubav Božija i milost prema čoveku.
Kumovi slave bili su članovi porodice Dejana Blažića iz Kikinde.
-Kum sam bio i 14. novembra za zimske Svete Vračeve i tada smo prisustvovali donošenju zvona, a sada sam prisustvovao osvećenju i prvi sam zvonio sa njih. Moja porodica i ja često posećujemo Hram i mnogo ga volimo – rekao je Blažić.
Zvona su vesnici budućim priložnicima i donatorima za početak izgradnje zvonika pri Hramu, rekao je starešina Hrama jerej Boban Petrović.
-Zvona su izrađena i osveštana i u narednom periodu predstoji nam da izgradimo zvonik na koji će biti postavljena. U planu je da zidanje započne ove godine s obzirom na to da smo prošle godine završili projekat, a ove smo dobili građevinsku dozvolu. Želja nam je da temelj za zvonik izgradimo tokom jeseni, a u zavisnosti od priliva donacija i prilog, radovi će napredovati. Ona će večno da traju, da zvone i pozivaju vernike na bogosluženja. Ujedno tu će biti i da čuvaju sve od zla. Zahvaljujem mitropolitu Nikanoru jer punoća Svete arhijerejske Liturgije je tu, kada je on prisutan – dodao je jerej Boban Petrović koji je zahvalio i pozvao vernike da pomognu izgradnju zvonika.
Osveštanju zvona prisustvovali su i pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski i član Gradskog veća Đorđe Tešin.
Podsetimo da je ideja da Kikinda dobije još jedno pravoslavno zdanje potekla je devedesetih godina prošlog veka.Pošto je Crkvena opština prikupila dokumentaciju i iznašla lokaciju, lokalna vlast donirala je plac. Vladika banatski Hrizostom 1996. osvetio je mesto na kom će se graditi, a do 2003. godine tekle su pripreme za početak izgradnje. Od 2010. godine su se služile nedeljne i praznične svete Liturgije, a od 2014. organizovan je aktivni život Crkvene opštine i uspostavljena su svakodnevna sveta služenja. Osim hrama u porti se nalazi crkvena kancelarija sa svetosavskom salom, česma sa filtriranom vodom, izgrađen je Parohijski doma sa četiri stana za sveštenike, a uređena je porta i dvorišta oko Hrama.
A.Đ.
U Hramu Svetih Kozme i Damjana u toku je 17. Dečiji duhovni sabor – sedmodnevni kamp ispunjen duhovnošću, radošću, kreativnošću i zajedništvom.
– Ovim saborom želimo da decu približimo crkvi, i crkvu deci – kaže protojerej Boban Petrović, starešina Hrama. – Cilj nam je da najmlađi, kroz druženje i radost, dožive ovaj sveti prostor i upoznaju nas, veroučitelje i saradnike koji svaki dan Sabora provode s njima. Svake godine dolaze nam sve mlađa deca, jer stariji u novije vreme češće biraju druge sadržaje. Zato im nudimo aktivnosti prilagođene njihovom uzrastu i obojene verskim smislom.
Ovogodišnje teme Sabora su krštenje, božićni i vaskršnji običaji, krsna slava – sve ono što deca već prepoznaju u svojim domovima.
Na radionicama ikonopisanja, kaligrafije, izrade ukrasa od različitih materijala, kao i na muzičkim i radionici pružanja prve pomoći, sa decom rade veroučitelji, vaspitačice i saradnici iz drugih ustanova u gradu. U toku kampa, deca će dva dana i postiti, kako bi u nedelju mogla da se pričeste, budući da je u toku Petrovski post, rekao je otac Boban.
Sofija Jegarski, vaspitačica u penziji i dugogodišnja saradnica Hrama, vodi radionicu „Ruke u testu“.
– Radimo ukrase od testa na temu pravoslavnih običaja i tradicije. Deca uživaju u tome – kaže.
Đorđe Drobnjak, devetogodišnjak iz Novog Sada, svakog leta dolazi kod bake i učestvuje na Saboru.
– Volim sve radionice, ali najviše likovnu i „Ruke u testu“. Deca su ovde baš dobra – rekao nam je Đorđe, dok je sa drugarima pravio ukrase od testa.
Darinka Radovanović, mentorka kaligrafske radionice, već tri godine decu upoznaje sa starim pismima.
– Pripremim im šablone kao bojanke, a ove godine imamo čak dve devojčice koje žele da uče crkvenoslovensku kaligrafiju. To me veoma raduje.
Ikonopisac Velinka Miletin sa mališanima radi od prvog Sabora.
– Deca ikonopisanju prilaze srcem, svako na svoj način. Ovde je uvek puno radosti – kaže Velinka čija unuka Kristina Miletin (11) takođe učestvuje.
– Naslikala sam Bogorodicu sa malim Isusom u pećini. Volim da slikam, ali samo ikone – kaže Kristina, koja sledi bakine i majčine stope.
Završna svečanost Duhovnog sabora biće održana u nedelju, 6. jula, u 20 sati u porti Hrama. Biće priređena izložba dečjih radova, a priredba će biti posvećena Svetom Jovanu Šangajskom, koji je centralna tema ovogodišnjeg Sabora. Ovaj srpski svetitelj, poštovan širom hrišćanskog sveta, rođen je u Rusiji, a početkom 20. veka je, kao izbeglica, došao u Srbiju, gde je između ostalog bio i profesor u kikindskoj Gimnaziji.
S. V. O.
U Hramu Svetih Kozme i Damjana, sutra, 26. aprila u 19 sati, biće organizovan Vaskršnji koncert.
Nastupaju ženski crkveni hor Sveti Josif Temišvarski, kao domaćin i gosti dečiji hor Sveti Jovan Šangajski iz Kikinde i dečiji omladinski hor “Branko” iz Niša.
Pred velikim brojem vernika, u Hramu Svetih Kozme i Damjana večeras je održan tradicionalni Božićni koncert koji su priredile pevačke grupe Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“.
Božić, kao jedan od najvećih hrišćanskih praznika zauzima posebno mesto u srcima našeg naroda, rekla je Marijana Mirkov, članica Gradskog veća koja je, u ime lokalne samouprave, prisustvovala događaju.
– Božić okuplja porodicu i neguje ono što je najkvalitetnije – zajedništvo i ljubav. Običaji u toku proslave vraćaju nas našim korenima, na taj način negujemo tradiciju i kulturu i stvaramo uspomene za našu decu. Večeras ovde osećamo duh pravoslavlja i, zahvaljujući članovima „Gusala“, na najlepši način idemo u susret Božiću – istakla je Marijana Mirkov.
Obrativši se prisutnima, i čestitajući predstojeći praznik, protojerej Boban Petrović, starešina Hrama Svetih Kozme i Damjana, rekao je da je smisao običaja da, koliko god je to moguće, živimo sa njima.
– Naša dužnost kao sveštenika je da ukažemo, a poslušaće oni koji hoće. Puno ljudi danas zna običaje, oni su vrednost našeg naroda, ali malo nas živi sa njima. Čuo sam mnogo pesmica za korinđanje, nekome je simpatično i smešno, ali nekome su one i skrnave za Badnje veče. Po starim običajima, kada su deca dolazila da korinđaju, domaćin bi ih prvo pitao „Znate li Roždestvo“. Roždestvo je božićna pesma koja opevava rođenje Hristovo, radost Bogorodice koja je rodila Bogomladenca Hrista. Želim vam da što više živimo sa tim običajima i zato vas molim da obožite sve što radite. Kakav god da je običaj, on mora čoveka da približava Bogu. Nema čoveka bez slabosti, ali kada se približi Bogu, u njega se nikada neće razočarati – rekao je protojerej Petrović.
Igor Popov, glavni umetnički rukovodilac ADZNM „Gusle“, podsetio je da Društvo u ovom hramu nastupa već peti put, ovoga puta sa tri pevačke grupe i jednim muškim duetom.
– Naša izvođačka ženska pevačka grupa jedna je od najboljih u Srbiji. Malo je grupa koje imaju tako širok repertoar – one pevaju i stare, tradicionalne srpske božićne pesme, i duhovnu, crkvenu muziku – naveo je Popov. – Našim pevačkim grupama ovo je omiljeno mesto za nastup u gradu, pre svega zbog odlične akustike, ali i zbog osećaja i energije u ovom hramu, što je neprocenjivo.
Izuzetan nastup svih članova pevačkih grupa u posebnoj atmosferi Hrama uveo je sve prisutne u najveći hrišćanski praznik koji se proslavlja u utorak. U ponedeljak, na Badnji dan, od 15 sati u ovom, kao i u ostalim pravoslavnim hramovima, unosiće se badnjaci koji će, posle čina osveštavanja, biti deljeni vernicima. Božićno jutrenje počeće u 7 sati. Od 9 sati služiće se Sveta liturgija, posle koje će se lomiti božićna česnica.
S. V. O.
ADZNM „Gusle“ održaće Božićni koncert u Hramu Svetih Kozme i Damjana u subotu, 4. januara, od 18 sati, kada će biti predstavljene neke od najlepših srpskih božićnih pesama.
Termin je promenjen, pa će pevačke grupe Društva nastupiti u subotu, umesto u nedelju, kako je prvobitno bilo najavljeno.
U ponedeljak, na Badnji dan, u Hramu će se, od 15 sati, održati doček, osvećenje i paljenje badnjaka, kao i deljenje osvećenih badnjaka vernicima.
Srpska pravoslavna crkvena opština danas je, svetom liturgijom, pričešćem vernika i rezanjem kolača, obeležila praznik i crkvenu slavu Sveti Vrači, u Hramu svetih Kozme i Damjana. Prvi put vernici su pozvani na službu novim zvonima ovog hrama.
– Posebna mi je radost što nova zvona upravo danas prvi put najavljuju početak Svete liturgije. Kupili smo tri nova crkvena zvona koja će biti pri ovom svetom hramu i najavljujemo izgradnju novog zvonika koju ćemo započeti na proleće – rekao je starešina Hrama svetih Kozme i Damjana, protojerej Boban Petrović. – Zahvaljujem se svima na prilozima, do sada smo prikupili polovinu iznosa i zato upućujem poziv za pomoć da sakupimo i ostatak sredstava, kako bismo ih isplatili u potpunosti. Ova zvona će, dok je sveta i veka, pozivati vernike na bogosluženja i objavljivati važne i radosne događaje.
Zvona, težine 800, 400 i 200 kilograma, izlivena su u Livnici „Kremenović“ iz Belosavaca kod Topole u kojoj su im, navodi protojerej Petrović, izašli u susret i isporučili zvona nego što su isplaćena, kako bi se prvi put oglasila na dan Hramovne slave.
– Po blagoslovu našeg episkopa mi obeležavamo i ove, zimske Svete Vrače, i letnje, 14. jula, pa tako imamo dve radosti u toku godine. Moja poruka je da treba svi da se ugledamo na Svete Vrače, na njihovu veru koja im je dala moć da isceljuju bolesnike, kao i na njihov način života koji je Bog obdarimo snagom blagodati – naveo je protojerej Petrović.
Kupovinu novih zvona pomogao je i Grad Kikinda sa 500 hiljada dinara. Svetoj liturgiji prisustvovali su gradonačelnik Mladen Bogdan, Dijana Jakšić Kiurski, pomoćnica gradonačelnika, i članica Gradskog veća, Marijana Mirkov.
– Ovde smo da pokažemo jedinstvo koje nam je jako važno u ovim izazovnim vremenima. Kikindsko namesništvo Srpske pravoslavne crkve i Grad Kikinda jedinstveni su i pomažemo jedni druge, zajedno radimo u interesu naših sugrađana – rekao je gradonačelnik Bogdan. – Da se razumemo i pomažemo pokazali smo i do sada – nedavno je, na crkvu u Mokrinu, podignut novi krst, a sada imamo i nova zvona pri ovom hramu – rekao je gradonačelnik Bogdan. – I povodom ovog praznika pravoslavnom svetu želim zdravlje, ljubav, mir i blagostanje.
Kumovi slave bili su Dejan Blažić, Dragan Mandić i Dragan Odžić. Upravo jedan od njih, Dejan Blažić, prvi je povukao užad na novim zvonima, pola sata pre liturgije.
– To je moja ljubav prema pravoslavlju, veoma sam srećan. Ovo je velika čast za mene – rekao je Blažić.
Svetoj liturgiji, pričešću i rezanju slavskog kolača prisustvovao je veliki broj vernika. Sveti Kozma i Damjan bili su vračevi (lekari) i čudotvorci koji su, zahvaljujući darom od Boga za isceljenje raznih bolesti, besplatno lečili, zbog čega ih je narod prozvao besrebrenicima.
S. V. O.
