Светом Литургијом коју је служило свештенство наше епархије, уз резање и освећење славског колача у Храму Светих Козме и Дамјана обележена је слава Свети Врачи. По благослову епископа банатског кикиндски храм славу слави два пута годишње 14. јула и 14. новембра.
Овогодишњи кумови биле су породице Захаровић и Завишин.

-Сваке недеље и црквеним празницима присуствујемо Светој Литургији и овај храм доживљавамо као своју кућу – казао је Милорад Завишин. – Верујемо у Бога и част нам је што смо имали прилику да будемо кумови. Сматрам да је важно да одржавамо веру, али и традицију и Храм Светих Козме и Дамјана нас учи томе.
Треба сви да се угледамо на Свете Враче, на њихову веру која им је дала моћ да исцељују болеснике, на њихов начин живота који је Бог обдаримо снагом благодати рекао је старешина Храма светих Козме и Дамјана, протојереј Бобан Петровић:

-Ми 23 године у Кикинди славимо Свете Враче, јер је 1. јула 2003. започета изградња храма. Радујемо се што се више од две деценије на овом месту гради захваљујући, пре свега, добрим људима који су помагали на много начина. Давањем се уграђује у светињу која ће спасавати душе, јер храмови се не граде само за данас него за вечност.
Светој Литургији присуствовали су верници, као и заменица градоначелника Биљана Кикић и помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

Свети Козма и Дамјан били су врачеви (лекари) и чудотворци који су, захваљујући даром од Бога за исцељење разних болести, бесплатно лечили, због чега их је народ прозвао бесребреницима.
Ове године је 30 година од иницијативе да се започне изградња новог храма у Кикинди. У њему је неопходно још фрескописање и тада ће црква византијског стила бити завршена.

У току је и изградња звоника на којем ће се налазити три звона тежине 800, 400 и 200 килограма, изливена у Ливници „Кременовић“ из Белосаваца код Тополе. Пошто су прошле године постављени темељи, у току је зидање.
-Уговор за зидарске радове је 21,2 милиона динара и надам се да ћемо успети да сакупимо потребна средства. Верујем да ће до краја године звоник бити завршен – додао је протојереј Бобан Петровић.

Осим храма у порти се налази црквена канцеларија са светосавском салом, чесма са филтрираном водом, изграђен је Парохијски дома са четири стана за свештенике, а уређена је порта и дворишта око Храма.
-Жеља ми је да за две до три године у оквиру Парохијског дома изградимо свечану салу која ће моћи да прими 200 и више људи. Тиме ће наш храм постати духовни, верски и културни центар.
А.Ђ.



























– Овим сабором желимо да децу приближимо цркви, и цркву деци – каже протојереј Бобан Петровић, старешина Храма. – Циљ нам је да најмлађи, кроз дружење и радост, доживе овај свети простор и упознају нас, вероучитеље и сараднике који сваки дан Сабора проводе с њима. Сваке године долазе нам све млађа деца, јер старији у новије време чешће бирају друге садржаје. Зато им нудимо активности прилагођене њиховом узрасту и обојене верским смислом.
Овогодишње теме Сабора су крштење, божићни и васкршњи обичаји, крсна слава – све оно што деца већ препознају у својим домовима.
Софија Јегарски, васпитачица у пензији и дугогодишња сарадница Храма, води радионицу „Руке у тесту“.
Ђорђе Дробњак, деветогодишњак из Новог Сада, сваког лета долази код баке и учествује на Сабору.
Даринка Радовановић, менторка калиграфске радионице, већ три године децу упознаје са старим писмима.
– Припремим им шаблоне као бојанке, а ове године имамо чак две девојчице које желе да уче црквенословенску калиграфију. То ме веома радује.
Иконописац Велинка Милетин са малишанима ради од првог Сабора.
– Насликала сам Богородицу са малим Исусом у пећини. Волим да сликам, али само иконе – каже Кристина, која следи бакине и мајчине стопе.
Завршна свечаност Духовног сабора биће одржана у недељу, 6. јула, у 20 сати у порти Храма. Биће приређена изложба дечјих радова, а приредба ће бити посвећена Светом Јовану Шангајском, који је централна тема овогодишњег Сабора. Овај српски светитељ, поштован широм хришћанског света, рођен је у Русији, а почетком 20. века је, као избеглица, дошао у Србију, где је између осталог био и професор у кикиндској Гимназији.