gradska pijaca

fenseraj-(5)

На Градској пијаци, организован je „Фенсерај укуса“ који је превазишао очекивања. Од самог отварања, гастрономска, туристичка и продајна манифестација, изазвала је интересовање великог броја суграђана, али и гостију из других места, па и суседне Румуније.

Међу 80 излагача била је и Светлана Бартоле из Зрењанина која се бави израдом фокаче.

-Фокача је старо јело и ми смо га модернизовали. Основа је иста, пита од ферментисаног теста, а укуси су разни и слатки и слани. Правимо их са поврћем, сиром, месом, воћем. Први пут смо у Кикинди као излагачи и морам да истакнем да је организација одлична, а посећеност изванредна – навела је Бартоле.

Александра Авдић из Жабља у оквиру пољопривредног газдинства које се налаз на Старој планини припрема зимницу, пекмезе, слатко, ракију, ароматичне соли.

-Све је са Старе планине и са најздравијом изворском водом. Имамо колаче им медењаке. Били смо учесници „Фенсераја укуса“ у Новом Саду, али у Кикинди нам се више свиђа – додала је Авдић.

Пријатељи из суседне Румуније увек се радо одазову свим манифестацијама у Кикинди, а тако је било и овога пута. Жељко Аџић, власник радија „Банат линк“ из Темишвара пријатно је изненађен понудом.

-Следећи пут довешћемо и Темишварце да излажу. Ово је начин да се људи виде, али и да се упознају са малим произвођачима. Поред тржнишх центара, људи све мање иду на пијацу и треба им вратити ту навику – казао је Аџић.

Манифестацију која је први пут организује у нашем граду и отворили су је Милица Брљак испред „Фенсераја укуса” и Младен Богдан, градоначелник.

-Наша жеља да се проширимо на друге средине врло успешно је реализована у Кикинди. Овде је велики број излагача и сви имају своје мало предузеће у којем се труде да буду уникатни и да израђују домаће и традиционалне производе – напоменула је Брљак.

Први човек града прецизирао је да је оваква и сличне манифестације прави начин да се простор Градске пијаце још више приближи суграђанима и гостима.

-Разноврсност понуде је изузетан и верујем да су сви суграђани пронашли оно што их интересује. Простор пијаце добио је потпуно нови изглед са овом манифестацијом и на нама је да га и у будућности користимо и за друге садржаје, а не само за зелену пијацу. Драго ми је што се манифестацији одазвао и значајан број локалних произвођача који кроз своје производе промовишу Кикинду – закључио је градоначелник Богдан.

Јелена Пантелић из ЈП „Кикинда” констатовала је показао опредељење ЈП „Кикинда“ да Градске пијаца не буде само продајни простор, већ живо градско средиште, место сусрета, интеракције, културе, промоције локалне привреде и друштвених дешавања.

-Драго нам је што имамо велики број излагача и још већи број посетилаца. Објекат који је отворен пре четири године један од најлепших пијаца у Војводини и на нама је да га максимално искористимо и за друге садржаје. Циљ је да оно постане место сусрета, дружења, интеракције, место где ће локални привредници моћи да покажу шта имају и знају – напоменула је Пантелић.

Манифестацију су пратили тамбураши, док је за децу био организован интерактивни кутак.

А.Ђ.

 

 

pijaca-(2)

Први пут у нашем граду, 21. фебруара на градској пијаци, од 18 до 23 сата биће одржан Фенсерај укуса. Реч је гастрономској, туристичкој и фолклорној продајној манифестацији која већ четири године успешно походи тржнице у многим градовима наше северне покрајине.

“Фенсерај укуса” је продајни фестивал хране, пића и рукотворина, зато позивамо све заинтересоване власнике малих и средњих предузећа да се пријаве као учесници ове својеврсне етнографске атракције- најављује Милица Брљак, у име „Фенсераја укуса”, једног од суорганизатора ове манифестације.

Милица Брљак-фото Фенсерај

Како напомиње, на овом фестивалу сусрешће се на једном месту овдашња традиција, људи и укуси.

-Оно што разликује наш фестивал од сличних, јесте што овај догађај има изражену ноту традиционалног. Не само кроз гастрономску понуду, него ће посетиоци у тих пет сати, колико буде трајао „Фенсерај“, моћи да уживају и у тамбурашкој музици уживо, као и у наградним играма, а припремили смо и изненађења за најмлађе посетиоце, додаје наша саговорница.

У име суорганизатора, ЈП „Кикинда”, Јелена Пантелић наглашава да је овакав фестивал за наш град посебно важан, гледајући и са ширег аспекта:

Фото: Фенсерај

– За ЈП „Кикинда“, манифестација „Фенсерај укуса“ има посебан значај, јер представља део стратешког опредељења предузећа да градска пијаца не буде само продајни простор, већ живо градско средиште, место сусрета, интеракције, културе, промоције локалне привреде и друштвених дешавања. Организацијом оваквих манифестација, ЈП „Кикинда“ активно доприноси унапређењу функције и видљивости градске пијаце, јачању сарадње са локалним произвођачима и стварању додатне вредности за грађане. На овај начин ЈП „Кикинда“ потврђује улогу одговорног управљача јавног простора, усмереног ка развоју, отворености и савременом приступу потребама заједнице. Ноћни базар на пијаци се први пут дешава у нашем граду. Одлучили смо да испратимо тренд ноћног оживљавања пијаца, који је већ прихваћен у градовима широм Србије. Зашто и Кикинда не би имала своју манифестацију ове врсте, поготово што управљамо једним од најлепших пијачних објеката у Војводини, наводи наша саговорница, подсећајући:

-Нови објекат Градске пијаце је отворен пре четири године и сам по себи даје одличну основу за организацију догађаја. Надамо се да ће Кикинђани добро прихватити ово дешавање и жеља нам је да га на даље уврстимо у сталну понуду. Позивамо грађане Кикинде и околних места да нам се придруже и уживају у јединственом споју укуса, мириса и добре атмосфере, куваног вина, роштиља, тамбураша, програма за децу и осталих ђаконија. Позивамо мале домаће произвођаче, пољопривредна газдинства, занатске и породичне радионице које се баве производњом хране, пића и рукотворина да се пријаве и узму активно учешће у манифестацији „Фенсерај укуса“. На овај начин њима се пружа прилика да представе своје производе широј публици, остваре директан контакт са потрошачима и допринесу јачању локалне понуде и гастрономске сцене- каже Јелена Пантелић.

Градска пијаца- фото ЈП Кикинда

– Котизација за продајно место са храном или пићем износи 3.000 динара, док је за рукотворине 2.500. Могу да се пријаве не само предузетници, него и носиоци пољопривредних газдинстава, као и физичка лица, јер производи подлежу контроли ветеринарске инспекције, тако да се здравствена безбедност подразумева, додаје у име „Фенсераја” Милица Брљак.

Ближе информације у вези са закупом продајног места могу се добити на сајту Fenserajukusa.rs  или на телефон 069/662-090.

 

Н.Савић

 

Badnjaci-(3)

Уочи Бадњег дана и Божића, које православни верници обележавају у понедељак и уторак, и ове године је богата понуда исечених и украшених бадњака на Градској пијаци, затим ораха и бомбона за коринђаше, жита за Божић, али и посебних креативних аранжмана.

Миланка, која се, како каже, бави продајом цвећа, припремила је симболично украшене бадњаке.

– Ту су основна обележја – осим храста, и слама, жито, ораси и црвена тракица. Купују их сви, и старији и млађи суграђани. Бадњаци су 150, а жито 100 динара и све сам одмах продала – каже Миланка.

На пијаци је данас била и Боса, која каже да долази само два пута годишње, када продаје Ивањске венчиће и бадњаке. На овој тезги бадњаци су, такође, 150 динара, 250 динара је пола килограма ораха у љусци, жито је 100 динара, а жито у саксији украшеној малим бадњаком – 150 динара. Боса је направила и занимљиву божићну корпицу која кошта 500 динара.

– Данас нисам пуно продала, очекујем да ће се више куповати сутра и у понедељак испред цркве. Тада донесем и веће, посебно украшене бадњаке за моје посебне купце који дођу сваке године, а увек имам и неколико великих грана, са сламом, класјем жита и орасима, јер има људи који их стављају испред куће – прича Боса.

Поред бадњака и жита, посебне аранжмане са свим симболима Бадњег дана и Божића пронашли смо код Бориславе.

– Имам и јединствене аранжмане које прави моја ћерка Марија – паорска кола која носе све што симболише предстојећи празник – жито, бадњак, класје жита, орахе и сламу и плетена су од папира. После празника могу да се сачувају и да послуже и за наредне године. Мала кола су хиљаду, а велика 1.300 динара – каже Борислава и додаје да се продају јако добро, и да очекује да ће сутра, на пијачни дан, продаја бити још боља.

Према хришћанској симболици, бадњак представља храст који су пастири донели у витлејемску пећину где је рођен Исус и које је праведни Јосиф заложио да угреје хладну пећину. Варнице које су полетеле у небо су најавиле посебан догађај. Такође, бадњак је најава Часног крста Христовог.

По паганским обичајима, бадњак је повезан са сунчевим циклусом и представља део поштовања сунца. Спаљивањем храста (светог дрвета) се из ватре рађало ново сунце и зато је прослављано у кругу огњишта.

Иако се мисли да је култ бадњака аутентично словенски, он је раширен свуда по Европи. Срби и Русини ложе бадњак. Руси и Бугари ложе јелку, а некада су ложили храст. У Војводини и Хрватској Срби уносе бадњак у кућу.

С. В. О.

error: Content is protected !!