најчитанији портал Севернобанатског округа
О ребалансу градског буџета, плановима градске власти, актуелним инвестицијама, фабрици воде и изградњи мини постројења за пречишћавање воде у селима, заинтересованим улагачима, блокадама и опозицији, градоначелник Младен Богдан говорио је у подкасту Кикиндског портала.
У циљу очувања животне средине и јачања еколошке свести код пољопривредних произвођача, данас је на шест пунктова у Кикинди и у околним селима спроведена акција прикупљања амбалажног отпада од пестицида и хемијских средстава за заштиту биља. Акцију је организовао Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града у сарадњи са Пољопривредном стручном службом Кикинда и Регионалном привредном комором Севернобанатског управног округа.
Један од пунктова био је код некадашње сточне пијаце у Кикинди, где су акцију обишли и градоначелник Младен Богдан, члан Градског већа Ђорђе Тешин, као и представници стручних служби.
– Овакве активности организујемо други пут, с циљем да пољопривреднике информишемо и подстакнемо на правилно одлагање амбалажног отпада. Ова врста отпада је изузетно опасна – период његове разградње је до сто година, а често завршава на њивама, у каналима и на дивљим депонијама. Садржај у оваквом отпаду је у концентрованом саставу и оштећује животну средину и здравље људи и будућих поколења – истакла је Мирослава Наранчић, секретарка ресорног Секретаријата.
Она је подсетила да се амбалажа правилно одлаже троструким испирањем, бушењем, затим паковањем у џамбо вреће, након чега се, по обавештењу из Секретаријата, предаје овлашћеним оператерима. Пољопривредници за то добијају потврду која постаје део документације у еАграру.
Према речима Младена Ђурана, директора Пољопривредне стручне службе, интересовање расте у односу на претходну годину, али је потребно још едукације и мотивације.
– Ово је важан корак у унапређењу еколошке праксе у пољопривреди. Очекујемо да ће број учесника наставити да расте, а уколико у будућности ова активност постане услов за остваривање субвенција, то ће додатно подстаћи пољопривреднике да се укључе – рекао је Ђуран.
Један од учесника, пољопривредник Орестије Ранков, подржао је иницијативу и указао на њен значај из угла праксе.
– Годинама сам чувао амбалажу јер нисам имао решење за њено безбедно одлагање. Мислим да је ово прави потез. У просеку имамо 4,5 литре оваквог отпада по хектару годишње, а у нашој општини је под културама 40 до 50 хиљада хектара. Значи, ово није занемарљива количина.
Како је наглашено, овакве акције биће настављене и у наредном периоду, уз подршку надлежних институција и у сарадњи са пољопривредницима, ради одговорног управљања отпадом и очувања животне средине.
С. В. О.
У Свечаној сали Градске куће у Кикинди данас је одржана обука за запослене у јавном сектору на тему „Превенција трговине људима“, у организацији Града Кикинде и Повереништва за избеглице и миграције, уз подршку Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије (КИРС).
Обука је реализована у оквиру Програма подстицаја за спровођење мера и активности за јачање толеранције према мигрантима и капацитета јединица локалне самоуправе у области управљања миграцијама за 2024. годину, и у складу са Локалним акционим планом града Кикинде за управљање миграцијама 2022–2027, као и планираним активностима Локалног тима за борбу против трговине људима.
На значај оваквих обука указао је Ненад Симић, национални координатор за борбу против трговине људима и руководилац Канцеларије за координацију активности у МУП-у Србије.
– Република Србија усвојила је нову стратегију у области трговине људима за период 2024-2029. године. У оквиру акционог плана основано је 17 локалних тимова, међу којима је и тим у Кикинди. Закон који је у припреми, а део је реформске агенде за Западни Балкан, препознаје значај локалних тимова. Најчешће жртве трговине људима су деца и мигранти, а кључно је препознати ризичне категорије на време и пријавити надлежним институцијама – рекао је Симић.
Обуци је присуствовао и Жељко Раду, члан Градског већа задужен за социјалну заштиту, демографију, осетљиве групе и људска права.
– Ово је важна мера у оквиру Локалног акционог плана и активности тима за спречавање трговине људима. Обуке су значајне за запослене у јавном сектору јер доприносе стицању нових знања и вештина, побољшању компетенција и подизању свести – истакао је Раду. – Град је у прошлости пружао подршку мигрантима из ратом захваћених подручја. Са смањењем броја миграната, прихватилиште је затворено, али обавезе из Акционог плана трају до 2027. године. Кикинда је једна од првих општина која је израдила миграциони профил са циљем да помогне људима у повратку у матичне земље. Важна је међусекторска сарадња, нарочито са установама социјалне заштите и МУП-ом, јер су жртве трговине људима често и жртве насиља.
Раду је додао да је други део активности усмерен на повратак дијаспоре у Србију, како би се створили услови за њихову сарадњу и улагање у локалну заједницу.
Милан Ђокић, регионални координатор у Комесаријату за избеглице и миграције, подсетио је да су се на јавни позив КИРС-а за доделу средстава у износу од милион динара, за активности у корист мигрантске популације, пријавиле четири локалне самоуправе, међу којима је и Кикинда. Средства су намењена одржавању радионица, обука, унапређењу информисања и другим активностима од значаја за популацију миграната
О практичним вештинама у раду са жртвама, последицама трговине људима и начинима препознавања ризика говорили су Сања Савић и Мирослав Јовановић из Центра за заштиту жртава трговине људима.
Према подацима Комесаријата за избеглице и миграције за 2023. годину, уочен је значајан пораст броја издатих виза у односу на претходну годину – са 21.841 на 29.442. Већина виза издата је држављанима Народне Републике Кине (35%) и Индије (13%), док су у врху по броју и држављани Египта, Непала, Узбекистана и Шри Ланке, којима су издате укупно 874 визе.
Посматрано по полу, више од 78% виза издато је мушкарцима. Ови подаци указују на растућу потребу Србије за страном радном снагом и на све већи значај миграционе политике на локалном нивоу.
С. В. О.
Имајући у виду повећану потребу за местима у Предшколској установи, из Градске управе обавештавају све заинтересоване родитеље да је у току решавање ситуације, која подразумева проширење капацитета и прихват већег броја деце.
-Пошто ће 30. јуна бити објављене коначне листе деце уписане у Предшколску установу „Драгољуб Удицки“ јер је то законски рок, желимо да обавестимо родитеље да ће ова листа, у случају Кикинде, бити закључена тек пошто се изнађе најбоље решење за проблем недостатка простора у вртићима. Свакодневно разговарамо и предузимамо неопходне кораке да се деведесетак малишана, који овог момента нису упсани, добију своје место у вртићима. Заједничком сарадњом Предшколске установе „Драгољуб Удицки“, локалне самоуправе, Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице Војводине и Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, верујем да ћемо доћи до најбољег решења – нагласио је Тихомир Фаркаш, члан Градског цећа зaдужен за образовање.
Јавност ће о свему што је одлучено благовремено бити обавештена, уз омогућен накнадни упис свих заинтересованих.
Локална самоуправа расписала је Јавни позив за за доделу накнаде трошкова за вантелесну оплодњу, који нису обухваћени буџетом Републике Србије. За ову меру опредељено је два милиона динара, а максималан износ који се добија је просечна нето зарада у Србији у моменту исплате, истакла је чланица Градског већа Мелита Гомбар.
-Жеља нам је да помогнемо паровима који се суочавају са проблемом стерилитета. Управо вантелесна оплодња је нада за ове парове да се остваре као родитељи. Сматрамо да је ова једна од најважнијих подршки коју град пружа јер смо свесни изазова са којима се суочавају, али и трошкова којима се излажу, тако да је наша дужност да им изађемо у сусрет и помогнемо им – навела је Мелита Гомбар.
Парови који конкуришу и којима се одобре средства у обавези су да правдају трошкове.
-Неопходно је да чувају рачуне које добију из здравствених установа где ће обавити прегледе и анализе или купе витамине, суплементе, инјекције, а које не покрива Републички Фонд за здравство – напомиње наша саговорница.
Парови могу да конкуришу најкасније до 20. децембра.
-Трудићемо се да свим паровима изађемо у сусрет и до сада нам је пристигло десет захтева. Потрудићемо се да, у најкраћем могућем року, комисија заседа и одобри средства паровима који испуњавају услове – прецизирала је Гомбар.
Ова мера подршке доступна је од 2021. године и до сада је накнаду остварило 109 парова.
-Правилник није мењан, а поједностављена је документација коју треба прикупити и предати. Процедура је максимално упрошћена тако да је потребно донети извештај установе да су парови укључени у поступак вантелесне оплодње, као и предлог лекара специјалисте да је она једини начин да добију дете. Не мора се достављати комплетан медицински историјат. Остало су изводи из матичне књиге рођених и венчаних, личне карте, а они који нису венчани достављају изјаву оверену код нотара, уз потврду два сведока, да живе на истој адреси. Неопходна је и потврда да су започели процес у здравственој установи регистрованој за обављање ове делатности, као и фотокопије здравствених књижица –прецизира чланица Градског већа.
На сајту Града доступни су детаљи Јавног позива.
У зеленој оази у срцу Кикинде, Старом језеру, отворено је ново место за одмор, учење и бригу о животној средини – „Банини еко-кутак“. Настао је захваљујући компанији „Jaffa“ и уз подршку Града Кикинде и Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“. На свечаном отварању су, поред представника „Jaffе“, били и учествовали градоначелник Младен Богдан и чланица Градског већа Маријана Мирков.
Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, нагласила је да се овим гестом пише „зелена прича Кикинде“.
– У срцу природе почиње да куца срце еко-кутка. Овде ћемо се одмарати, уживати, али и учити како да малим делима чувамо планету. У кутку је и симболична „кадица“ која представља некадашњу амбалажу кекса „Ноблице“, које се сада имају нову, еколошку амбалажу. Зато наша кадица има нову функцију: служи као саксија од теракоте и овде ће деца учити о биљкама и садњи. Овде је и дрвена сова у коју већ убацујемо пластичне чепове. Све је израђено од природних материјала и усклађено с амбијентом. Планирамо редовне еколошке радионице, рециклажу, сакупљање чепова, као и дружења на овом лепом месту. Компанија „Jaffa“ дала је сјајан пример друштвене и еколошке одговорности – рекла је Мирослава Наранчић.
Како је нагласила, Град ће преузети одржавање овог простора и позвала суграђане да заједно чувају природу свог места.
У првој радионици учествовали су ђаци III-3 ОШ „Свети Сава“ са учитељицом Снежаном Данић. Мали баштовани уживали су у садњи и рециклажи.
– Садимо цвеће и рециклирамо балоне и чепове. Желимо да овај еко-кутак постане велика башта, пуна цвећа – испричао је Константин Послончец.
Његов друг, Дејан Баштованов, каже да је већ искусан баштован.
– Дошао сам да помогнем природи. Имам своју башту код куће, садим ротквицу, лук и цвеће. Овај кутак ми је предиван!
Компанија „Jaffa“ даривала је све учеснике слатким пакетићима и посебним дрвеним оловкама у којима се крије семе нане – симбол новог живота.
Клупе и цветна башта већ красе ново место које подсећа да природу можемо чувати сваког дана у свом граду, малим корацима који воде великим променама.
С. В. О.
Братски градови Кикинда и Нарвик, након вишегодишње паузе започињу нову етапу сарадње – закључак је првог званичног састанка челника два града, одржаног данас у Кикинди, првог дана дводневне посете високе делегације из Норвешке.
Градоначелник Кикинде Младен Богдан угостио је у свом кабинету заменика градоначелника Нарвика Рунеа Остергрена и Ларса Сигурда Еидеа, градског менаџера за привреду и пословање. Пријему је присуствовао и в.д. директор Култрног центра, Марко Марковљев. Том приликом истакнута је обострана жеља за ревитализацијом и унапређењем односа који трају дуже од пола века.
– Велика је част што после много година од потписивања Декларације о пријатељству и братимљењу имамо прилику да угостимо наше драге пријатеље из Нарвика. Прва декларација потписана је 6. октобра 1966. године, а обновљена 2017. године. Данашњи сусрет означава почетак новог поглавља у нашим односима – поручио је Богдан.
Он је подсетио на историјске везе два народа, које датирају из периода Другог светског рата, када је 46 Кикинђана било интернирано у логор Бејсфорд код Нарвика, где је већина страдала, али где су нашли подршку и саосећање норвешког народа.
– То је темељ нашег братства. Норвешки народ је тада показао хуманост и ми то никада нисмо заборавили. Данас разговарамо о проширивању сарадње, пре свега у области привреде, али и у другим секторима. Намера обе локалне самоуправе је да се чешће састајемо и ојачамо све облике сарадње – нагласио је градоначелник.
Заменик градоначелника Нарвика Руне Остергрен изразио је наду да ће ова посета означити почетак конкретније и чвршће сарадње.
– По мом мишљењу, наша сарадња није онолико развијена колико би могла бити. Велики део тога још увек постоји само на папиру. Наша посета има управо ту сврху – да заједнички нађемо нове основе сарадње. Треба да се посећујемо чешће, покренемо размену студената и изградимо трајне мостове у свим важним областима – рекао је Остергрен.
Ларс Сигурд Еиде подсетио је на страдање деце у Нарвику 1942. године, као на симбол вечне повезаности и разумевања два народа.
– Ми смо овде због будућности. Наши градови деле сличне изазове, попут одлива младих. Ви имате много потенцијала који су за нас занимљиви. Нарвик је универзитетски град, технолошки развијен, са снажном рударском индустријом – 80 одсто гвожђа у Норвешкој потиче из наше регије, али и производњом цемента. Уверен сам да можемо развити снажне економске везе – навео је Еиде.
Симболи пријатељства два града су и „Кикинда плац“ у Нарвику, као и „Парк пријатељства“ у Кикинди, у којем се налази споменик интернирцима од којих се само седморо вратило кући.
Након пријема у Градској кући и размене поклона, одржан је радни састанак делегација, којем су присуствовали и Дијана Јакшић Киурски, помоћница градоначелника, чланови Градског већа Ђорђе Тешин и Мирослав Дучић, као и Саша Танацков из Регионалне привредне коморе.
Током поподнева, гости из Нарвика посетиће Културни центар, где ће се упознати са културним пројектима града, као и присуствовати обележавању славе хора „Attendite!“.
Сутра ће у Кикинду стићи и делегације Скупштине регије Нордланд, Скупштине АП Војводине и Народне скупштине Републике Србије. Биће део манифестације „Бесмртни пук“ поводом Дана победе, а венце ће положити на Споменик жртвама фашизма 1941-1945, где ће се обележити 80 година од победе над фашизмом.
Званична посета биће закључена састанком о могућностима сарадње у оквиру „Ерасмус+“ програма и будућим културним разменама.
С. В. О.
Град Кикинда позива суграђане да узму учешће у манифестацији „Бесмртни пук“, која ће се одржати у петак, 9. маја, на Дан победе, поводом свечаног обележавања 80 година од завршетка Другог светског рата.
Окупљање учесника почиње у 9 сати, на Тргу српских добровољаца испред Градске куће, а „Бесмртни пук“ ће се кретати трасом од Градске куће, до споменика „Туга“, да би се, након тога, поворка завршила испред Споменика жртвама фашизма 1941 – 1945. где ће бити обележено 80 година победе над фашизмом.
„Бесмртни пук“ окупља потомке и поштоваоце оних који су дали допринос у ослободилачким ратовима у којима је учествовао наш народ, са посебним нагласком на борце Првог и Другог светског рата.
Учесници у поворци носе фотографије својих предака – војника, бораца, страдалника и хероја – у знак сећања и поштовања.
Позивамо све заинтересоване грађане да се пријаве и преузму упутства за учешће у „Бесмртном пуку“ Кикинде у просторијама СУБНОР-а Кикинда, на адреси Трг српских добровољаца 10.
Сачувајмо сећање – нека њихова имена не избледе, наводи се у позиву који је потписао градоначелник Младен Богдан.
Обука под радним називом „Препознавање случајева трговине људима и подршка жртвама“ одржава се данас у Градској кући у Кикинди, у организацији Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Центра за заштиту жртава трговине људима. Подршку реализацији пружају Међународна организација за миграције и Немачка организација за међународну сарадњу (GIZ), у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог.
Кикинда је, након Пирота и Прокупља, трећи, од 25 градова у Србији у којима се реализује овај програм. Обука има за циљ да се унапреде капацитети запослених у социјалној заштити, здравству, образовању, полицији и другим релевантним секторима, како би могли да препознају случајеве трговине људима и адекватно реагују.
Градоначелник Кикинде Младен Богдан истакао је значај оваквих едукативних догађаја за професионалце у социјалној заштити, као и добру сарадњу локалне самоуправе са партнерским организацијама.
– Са организацијом GIZ започећемо важан пројекат који се тиче заштите жртава насиља, пре свега жена, али и припадника угрожених група и ромске националности. У плану је формирање Саветовалишта за жртве, као и радионице усмерене на оснаживање и оспособљавање за рад. Радићемо и на заштити деце у контексту породичног насиља. Увек ћемо подржавати овакве теме јер су од великог значаја. Стручњаци овде имају прилику и да добију бодове за обнову лиценце – рекао је Богдан.
Обуци су присуствовали представници здравствених, образовних и социјалних установа, као и представници полиције из свих локалних самоуправа Севернобанатског округа. У име града, присутне је поздравио и члан Градског већа за социјалну политику, демографију, осетљиве групе и људска права, Жељко Раду.
Срђан Барац, посебни саветник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, нагласио је да је трговина људима и глобални и локални проблем и да професионалци који раде на терену играју кључну улогу у процесу заштите.
– Ви сте први који у свом раду могу да уоче жртве или особе у високом ризику од трговине људима. Зато је важно да знате шта је ваш задатак, коме да пријавите, како да поступите, јер само организован одговор даје резултате. Наше министарство је успело да значајно унапреди положај Центра за заштиту жртава, да прошири капацитете Склоништа за жене, а обезбеђен је и простор који ће бити адаптиран за смештај мушкараца – навео је Барац.
Он је додао да је у претходној години формално идентификована 71 жртва, што је највећи број до сада, као и да је више од 500 особа добило неку врсту подршке из система социјалне заштите. Шеснаест жртава прошло је кроз склоништа, а у току је и успостављање капацитета за смештај деце.
– Поред практичних механизама као што су скрининг собе и боља организација рада, успели смо да организујемо више од хиљаду обука. Успоставили смо систем брзог реаговања, у року од 24 сата, и креирали пионирски Нацрт закона о борби против трговине људима. Одабрали смо „социјални модел“, који ставља жртву у центар пажње – нагласио је. – Све ово радимо да бисмо омогућили жртвама не само да преживе, већ и да се реинтегришу у друштво. Важно је да ви, након ове обуке, пажљивије посматрате околину – често ћете препознати да и они који нису формално жртве трговине, ипак имају потребу за заштитом – поручио је Барац.
Роберт Бу, вођа тима GIZ-овог пројекта „Подршка социјалном укључивању у Србији“, истакао је да је посебан фокус стављен на жене и девојчице као најугроженије категорије.
– Ово је само једна од активности које спроводимо у оквиру пројекта. Циљ је да унапредимо капацитете и знања како би се спречили и ублажили ризици трговине људима – закључио је представник GIZ-а.
Учесници су током обуке добили и практичне алате, укључујући и дигиталну апликацију за препознавање ризичних ситуација у овој области.
С. В. О.
Сајам запошљавања, место сусрета послодаваца и суграђана који су у потрази за послом, одржан је данас 20. пут, у сали Спортског центра „Партизан“. Манифестација је изазвала велико интересовање како Кикинђана, тако и мештана других општина Севернобанатског округа.
Потребу за радницима исказало је 27 послодаваца из града и из суседних општина, који су понудили укупно 217 радних места – од оних за неквалификовану радну снагу до позиција за високообразоване кандидате, највише за дипломиране електро и машинске инжењере. Највећа потражња, међутим, била је за кандидатима са завршеном средњом школом.
Сајам је свечано отворио градоначелник Кикинде, Младен Богдан. Он је истакао да је манифестација резултат дугогодишње сарадње Града и Националне службе за запошљавање и да представља важну прилику за незапослене да директно ступе у контакт са послодавцима.
– Велики је значај Сајма, јер суграђани имају прилику да комуницирају са послодавцима, представе своје радне биографије и да добију одговоре на све што их занима. Ово је сарадња која траје већ две деценије. Према нашим информацијама, увек су потребни стручњаци, попут оператера на CNC машинама, мануелних радника у производним погонима и на линијама, као и трговаца. Број незапослених у нашем граду већ годинама je минималан. Привредна кретања су добра, али због геополитичких дешавања и унутрашњих изазова у последњих неколико месеци, привреда осећа извесне притиске. Ипак, надамо се стабилизацији и новим шансама за инвеститоре. Очекујемо и да ће постојећи послодавци унапредити своје пословање, те наставити добру сарадњу са Градом – поручио је Богдан, пожелевши суграђанима срећу у проналаску запослења.
Директорка филијале Националне службе за запошљавање у Кикинди, Јелена Митровић, истакла је да је на Сајам позвано око хиљаду незапослених.
– Пријавио се већи број послодаваца него што смо очекивали. Исказали су потребу за 217 радника, од неквалификоване радне снаге до високообразованих. Највише понуда има за кандидате са завршеном средњом школом, али се тражи и кадар са високим образовањем. Ово је одлична прилика да се незапослени лично представе. Послодавци нам се све чешће обраћају због недостатка радника, укључујући и захтеве за страном радном снагом. Моја порука је да ми имамо довољно људи у потрази за запослењем. Тренутно су на евиденцији 1.962 незапослена из града и околине, од чега је половина са или без завршене основне школе. На Сајам смо позвали и ученике завршних разреда Економско-трговинске школе, куваре и конобаре, јер је потражња за тим профилима велика. Имамо и програме финансијске подршке за послодавце за прво ангажовање радника и њихово касније запошљавање. Након прошлог Сајма, запослило се 340 особа, што је 30 одсто оних који су предали своје пријаве, са територије целог Округа – навела је Митровић.
Анђела Таталовић из Сектора за људске ресурсе Компаније „Јафа“ истакла је да, као и прошле године, имају велики број пријава.
– После прошлогодишњег Сајма посао је добило више десетина људи. Тренутно имамо отворене позиције у производњи, магацину, набавци и одржавању. Укупно је реч о десетак радних места – и за НКВ раднике и за високообразоване, пре свега економског и техничког профила – рекла је Таталовић.
Испред штанда компаније „Сента промета“ такође је владало велико интересовање.
– На територији Кикинде имамо шест, а укупно 66 малопродајних објеката у кругу од 50 километара од централе. У овом тренутку тражимо трговце, пословође и месаре, укупно нудимо десет радних места. Рад није ограничен на Кикинду, али се путни трошкови покривају. Већ смо прикупили више десетина пријава. Увек имамо добар избор кандидата и могућност да ангажујемо квалитетну радну снагу – навела је Марта Копас, менаџер малопродаје.
Зорана Пуц и Марија Вујовић, представнице ливнице „Л Белије“, представиле су понуду ове фабрике.
– Нудимо позиције у машинској производњи – за оператере на CNC машинама, као и у финалној визуелној контроли. У ливачкој производњи тражимо оператере у погонима и у језгровници. Такође организујемо и обуку кандидата уз менторство. Задовољни смо интересовањем и бројем пријава – рекла је Марија Вујовић.
Понуда Сајма заитересовала је запослене, међу којима је и Небојша Сенћански из Кикинде, по занимању молер.
– Разгледам да видим каква је понуда радних места, можда пронађем нешто што ми више одговара – каже Небојша.
Гордана Ристић, која је завршила школу за обезбеђење, такође је у потрази за радним ангажовањем.
– Већ сам радила и у струци и у производњи и имам много искуства – каже Гордана. – Предаћу пријаву на неколико места, а у одабиру ми је најважнија плата.
Према подацима НСЗ, на евиденцији Севернобанатског округа тренутно је 4.940 незапослених. Они који нису били у прилици да посете Сајам, могу да се обрате свом саветнику у Служби и да добију увид у понуду радних места.
С. В. О.
