najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
O rebalansu gradskog budžeta, planovima gradske vlasti, aktuelnim investicijama, fabrici vode i izgradnji mini postrojenja za prečišćavanje vode u selima, zainteresovanim ulagačima, blokadama i opoziciji, gradonačelnik Mladen Bogdan govorio je u podkastu Kikindskog portala.
U cilju očuvanja životne sredine i jačanja ekološke svesti kod poljoprivrednih proizvođača, danas je na šest punktova u Kikindi i u okolnim selima sprovedena akcija prikupljanja ambalažnog otpada od pesticida i hemijskih sredstava za zaštitu bilja. Akciju je organizovao Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Grada u saradnji sa Poljoprivrednom stručnom službom Kikinda i Regionalnom privrednom komorom Severnobanatskog upravnog okruga.
Jedan od punktova bio je kod nekadašnje stočne pijace u Kikindi, gde su akciju obišli i gradonačelnik Mladen Bogdan, član Gradskog veća Đorđe Tešin, kao i predstavnici stručnih službi.
– Ovakve aktivnosti organizujemo drugi put, s ciljem da poljoprivrednike informišemo i podstaknemo na pravilno odlaganje ambalažnog otpada. Ova vrsta otpada je izuzetno opasna – period njegove razgradnje je do sto godina, a često završava na njivama, u kanalima i na divljim deponijama. Sadržaj u ovakvom otpadu je u koncentrovanom sastavu i oštećuje životnu sredinu i zdravlje ljudi i budućih pokolenja – istakla je Miroslava Narančić, sekretarka resornog Sekretarijata.
Ona je podsetila da se ambalaža pravilno odlaže trostrukim ispiranjem, bušenjem, zatim pakovanjem u džambo vreće, nakon čega se, po obaveštenju iz Sekretarijata, predaje ovlašćenim operaterima. Poljoprivrednici za to dobijaju potvrdu koja postaje deo dokumentacije u eAgraru.
Prema rečima Mladena Đurana, direktora Poljoprivredne stručne službe, interesovanje raste u odnosu na prethodnu godinu, ali je potrebno još edukacije i motivacije.
– Ovo je važan korak u unapređenju ekološke prakse u poljoprivredi. Očekujemo da će broj učesnika nastaviti da raste, a ukoliko u budućnosti ova aktivnost postane uslov za ostvarivanje subvencija, to će dodatno podstaći poljoprivrednike da se uključe – rekao je Đuran.
Jedan od učesnika, poljoprivrednik Orestije Rankov, podržao je inicijativu i ukazao na njen značaj iz ugla prakse.
– Godinama sam čuvao ambalažu jer nisam imao rešenje za njeno bezbedno odlaganje. Mislim da je ovo pravi potez. U proseku imamo 4,5 litre ovakvog otpada po hektaru godišnje, a u našoj opštini je pod kulturama 40 do 50 hiljada hektara. Znači, ovo nije zanemarljiva količina.
Kako je naglašeno, ovakve akcije biće nastavljene i u narednom periodu, uz podršku nadležnih institucija i u saradnji sa poljoprivrednicima, radi odgovornog upravljanja otpadom i očuvanja životne sredine.
S. V. O.
U Svečanoj sali Gradske kuće u Kikindi danas je održana obuka za zaposlene u javnom sektoru na temu „Prevencija trgovine ljudima“, u organizaciji Grada Kikinde i Povereništva za izbeglice i migracije, uz podršku Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije (KIRS).
Obuka je realizovana u okviru Programa podsticaja za sprovođenje mera i aktivnosti za jačanje tolerancije prema migrantima i kapaciteta jedinica lokalne samouprave u oblasti upravljanja migracijama za 2024. godinu, i u skladu sa Lokalnim akcionim planom grada Kikinde za upravljanje migracijama 2022–2027, kao i planiranim aktivnostima Lokalnog tima za borbu protiv trgovine ljudima.
Na značaj ovakvih obuka ukazao je Nenad Simić, nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima i rukovodilac Kancelarije za koordinaciju aktivnosti u MUP-u Srbije.
– Republika Srbija usvojila je novu strategiju u oblasti trgovine ljudima za period 2024-2029. godine. U okviru akcionog plana osnovano je 17 lokalnih timova, među kojima je i tim u Kikindi. Zakon koji je u pripremi, a deo je reformske agende za Zapadni Balkan, prepoznaje značaj lokalnih timova. Najčešće žrtve trgovine ljudima su deca i migranti, a ključno je prepoznati rizične kategorije na vreme i prijaviti nadležnim institucijama – rekao je Simić.
Obuci je prisustvovao i Željko Radu, član Gradskog veća zadužen za socijalnu zaštitu, demografiju, osetljive grupe i ljudska prava.
– Ovo je važna mera u okviru Lokalnog akcionog plana i aktivnosti tima za sprečavanje trgovine ljudima. Obuke su značajne za zaposlene u javnom sektoru jer doprinose sticanju novih znanja i veština, poboljšanju kompetencija i podizanju svesti – istakao je Radu. – Grad je u prošlosti pružao podršku migrantima iz ratom zahvaćenih područja. Sa smanjenjem broja migranata, prihvatilište je zatvoreno, ali obaveze iz Akcionog plana traju do 2027. godine. Kikinda je jedna od prvih opština koja je izradila migracioni profil sa ciljem da pomogne ljudima u povratku u matične zemlje. Važna je međusektorska saradnja, naročito sa ustanovama socijalne zaštite i MUP-om, jer su žrtve trgovine ljudima često i žrtve nasilja.
Radu je dodao da je drugi deo aktivnosti usmeren na povratak dijaspore u Srbiju, kako bi se stvorili uslovi za njihovu saradnju i ulaganje u lokalnu zajednicu.
Milan Đokić, regionalni koordinator u Komesarijatu za izbeglice i migracije, podsetio je da su se na javni poziv KIRS-a za dodelu sredstava u iznosu od milion dinara, za aktivnosti u korist migrantske populacije, prijavile četiri lokalne samouprave, među kojima je i Kikinda. Sredstva su namenjena održavanju radionica, obuka, unapređenju informisanja i drugim aktivnostima od značaja za populaciju migranata
O praktičnim veštinama u radu sa žrtvama, posledicama trgovine ljudima i načinima prepoznavanja rizika govorili su Sanja Savić i Miroslav Jovanović iz Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije za 2023. godinu, uočen je značajan porast broja izdatih viza u odnosu na prethodnu godinu – sa 21.841 na 29.442. Većina viza izdata je državljanima Narodne Republike Kine (35%) i Indije (13%), dok su u vrhu po broju i državljani Egipta, Nepala, Uzbekistana i Šri Lanke, kojima su izdate ukupno 874 vize.
Posmatrano po polu, više od 78% viza izdato je muškarcima. Ovi podaci ukazuju na rastuću potrebu Srbije za stranom radnom snagom i na sve veći značaj migracione politike na lokalnom nivou.
S. V. O.
Imajući u vidu povećanu potrebu za mestima u Predškolskoj ustanovi, iz Gradske uprave obaveštavaju sve zainteresovane roditelje da je u toku rešavanje situacije, koja podrazumeva proširenje kapaciteta i prihvat većeg broja dece.
-Pošto će 30. juna biti objavljene konačne liste dece upisane u Predškolsku ustanovu „Dragoljub Udicki“ jer je to zakonski rok, želimo da obavestimo roditelje da će ova lista, u slučaju Kikinde, biti zaključena tek pošto se iznađe najbolje rešenje za problem nedostatka prostora u vrtićima. Svakodnevno razgovaramo i preduzimamo neophodne korake da se devedesetak mališana, koji ovog momenta nisu upsani, dobiju svoje mesto u vrtićima. Zajedničkom saradnjom Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“, lokalne samouprave, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Vojvodine i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, verujem da ćemo doći do najboljeg rešenja – naglasio je Tihomir Farkaš, član Gradskog ceća zadužen za obrazovanje.
Javnost će o svemu što je odlučeno blagovremeno biti obaveštena, uz omogućen naknadni upis svih zainteresovanih.
Lokalna samouprava raspisala je Javni poziv za za dodelu naknade troškova za vantelesnu oplodnju, koji nisu obuhvaćeni budžetom Republike Srbije. Za ovu meru opredeljeno je dva miliona dinara, a maksimalan iznos koji se dobija je prosečna neto zarada u Srbiji u momentu isplate, istakla je članica Gradskog veća Melita Gombar.
-Želja nam je da pomognemo parovima koji se suočavaju sa problemom steriliteta. Upravo vantelesna oplodnja je nada za ove parove da se ostvare kao roditelji. Smatramo da je ova jedna od najvažnijih podrški koju grad pruža jer smo svesni izazova sa kojima se suočavaju, ali i troškova kojima se izlažu, tako da je naša dužnost da im izađemo u susret i pomognemo im – navela je Melita Gombar.
Parovi koji konkurišu i kojima se odobre sredstva u obavezi su da pravdaju troškove.
-Neophodno je da čuvaju račune koje dobiju iz zdravstvenih ustanova gde će obaviti preglede i analize ili kupe vitamine, suplemente, injekcije, a koje ne pokriva Republički Fond za zdravstvo – napominje naša sagovornica.
Parovi mogu da konkurišu najkasnije do 20. decembra.
-Trudićemo se da svim parovima izađemo u susret i do sada nam je pristiglo deset zahteva. Potrudićemo se da, u najkraćem mogućem roku, komisija zaseda i odobri sredstva parovima koji ispunjavaju uslove – precizirala je Gombar.
Ova mera podrške dostupna je od 2021. godine i do sada je naknadu ostvarilo 109 parova.
-Pravilnik nije menjan, a pojednostavljena je dokumentacija koju treba prikupiti i predati. Procedura je maksimalno uprošćena tako da je potrebno doneti izveštaj ustanove da su parovi uključeni u postupak vantelesne oplodnje, kao i predlog lekara specijaliste da je ona jedini način da dobiju dete. Ne mora se dostavljati kompletan medicinski istorijat. Ostalo su izvodi iz matične knjige rođenih i venčanih, lične karte, a oni koji nisu venčani dostavljaju izjavu overenu kod notara, uz potvrdu dva svedoka, da žive na istoj adresi. Neophodna je i potvrda da su započeli proces u zdravstvenoj ustanovi registrovanoj za obavljanje ove delatnosti, kao i fotokopije zdravstvenih knjižica –precizira članica Gradskog veća.
Na sajtu Grada dostupni su detalji Javnog poziva.
U zelenoj oazi u srcu Kikinde, Starom jezeru, otvoreno je novo mesto za odmor, učenje i brigu o životnoj sredini – „Banini eko-kutak“. Nastao je zahvaljujući kompaniji „Jaffa“ i uz podršku Grada Kikinde i Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“. Na svečanom otvaranju su, pored predstavnika „Jaffe“, bili i učestvovali gradonačelnik Mladen Bogdan i članica Gradskog veća Marijana Mirkov.
Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, naglasila je da se ovim gestom piše „zelena priča Kikinde“.
– U srcu prirode počinje da kuca srce eko-kutka. Ovde ćemo se odmarati, uživati, ali i učiti kako da malim delima čuvamo planetu. U kutku je i simbolična „kadica“ koja predstavlja nekadašnju ambalažu keksa „Noblice“, koje se sada imaju novu, ekološku ambalažu. Zato naša kadica ima novu funkciju: služi kao saksija od terakote i ovde će deca učiti o biljkama i sadnji. Ovde je i drvena sova u koju već ubacujemo plastične čepove. Sve je izrađeno od prirodnih materijala i usklađeno s ambijentom. Planiramo redovne ekološke radionice, reciklažu, sakupljanje čepova, kao i druženja na ovom lepom mestu. Kompanija „Jaffa“ dala je sjajan primer društvene i ekološke odgovornosti – rekla je Miroslava Narančić.
Kako je naglasila, Grad će preuzeti održavanje ovog prostora i pozvala sugrađane da zajedno čuvaju prirodu svog mesta.
U prvoj radionici učestvovali su đaci III-3 OŠ „Sveti Sava“ sa učiteljicom Snežanom Danić. Mali baštovani uživali su u sadnji i reciklaži.
– Sadimo cveće i recikliramo balone i čepove. Želimo da ovaj eko-kutak postane velika bašta, puna cveća – ispričao je Konstantin Poslončec.
Njegov drug, Dejan Baštovanov, kaže da je već iskusan baštovan.
– Došao sam da pomognem prirodi. Imam svoju baštu kod kuće, sadim rotkvicu, luk i cveće. Ovaj kutak mi je predivan!
Kompanija „Jaffa“ darivala je sve učesnike slatkim paketićima i posebnim drvenim olovkama u kojima se krije seme nane – simbol novog života.
Klupe i cvetna bašta već krase novo mesto koje podseća da prirodu možemo čuvati svakog dana u svom gradu, malim koracima koji vode velikim promenama.
S. V. O.
Bratski gradovi Kikinda i Narvik, nakon višegodišnje pauze započinju novu etapu saradnje – zaključak je prvog zvaničnog sastanka čelnika dva grada, održanog danas u Kikindi, prvog dana dvodnevne posete visoke delegacije iz Norveške.
Gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan ugostio je u svom kabinetu zamenika gradonačelnika Narvika Runea Ostergrena i Larsa Sigurda Eidea, gradskog menadžera za privredu i poslovanje. Prijemu je prisustvovao i v.d. direktor Kultrnog centra, Marko Markovljev. Tom prilikom istaknuta je obostrana želja za revitalizacijom i unapređenjem odnosa koji traju duže od pola veka.
– Velika je čast što posle mnogo godina od potpisivanja Deklaracije o prijateljstvu i bratimljenju imamo priliku da ugostimo naše drage prijatelje iz Narvika. Prva deklaracija potpisana je 6. oktobra 1966. godine, a obnovljena 2017. godine. Današnji susret označava početak novog poglavlja u našim odnosima – poručio je Bogdan.
On je podsetio na istorijske veze dva naroda, koje datiraju iz perioda Drugog svetskog rata, kada je 46 Kikinđana bilo internirano u logor Bejsford kod Narvika, gde je većina stradala, ali gde su našli podršku i saosećanje norveškog naroda.
– To je temelj našeg bratstva. Norveški narod je tada pokazao humanost i mi to nikada nismo zaboravili. Danas razgovaramo o proširivanju saradnje, pre svega u oblasti privrede, ali i u drugim sektorima. Namera obe lokalne samouprave je da se češće sastajemo i ojačamo sve oblike saradnje – naglasio je gradonačelnik.
Zamenik gradonačelnika Narvika Rune Ostergren izrazio je nadu da će ova poseta označiti početak konkretnije i čvršće saradnje.
– Po mom mišljenju, naša saradnja nije onoliko razvijena koliko bi mogla biti. Veliki deo toga još uvek postoji samo na papiru. Naša poseta ima upravo tu svrhu – da zajednički nađemo nove osnove saradnje. Treba da se posećujemo češće, pokrenemo razmenu studenata i izgradimo trajne mostove u svim važnim oblastima – rekao je Ostergren.
Lars Sigurd Eide podsetio je na stradanje dece u Narviku 1942. godine, kao na simbol večne povezanosti i razumevanja dva naroda.
– Mi smo ovde zbog budućnosti. Naši gradovi dele slične izazove, poput odliva mladih. Vi imate mnogo potencijala koji su za nas zanimljivi. Narvik je univerzitetski grad, tehnološki razvijen, sa snažnom rudarskom industrijom – 80 odsto gvožđa u Norveškoj potiče iz naše regije, ali i proizvodnjom cementa. Uveren sam da možemo razviti snažne ekonomske veze – naveo je Eide.
Simboli prijateljstva dva grada su i „Kikinda plac“ u Narviku, kao i „Park prijateljstva“ u Kikindi, u kojem se nalazi spomenik internircima od kojih se samo sedmoro vratilo kući.
Nakon prijema u Gradskoj kući i razmene poklona, održan je radni sastanak delegacija, kojem su prisustvovali i Dijana Jakšić Kiurski, pomoćnica gradonačelnika, članovi Gradskog veća Đorđe Tešin i Miroslav Dučić, kao i Saša Tanackov iz Regionalne privredne komore.
Tokom popodneva, gosti iz Narvika posetiće Kulturni centar, gde će se upoznati sa kulturnim projektima grada, kao i prisustvovati obeležavanju slave hora „Attendite!“.
Sutra će u Kikindu stići i delegacije Skupštine regije Nordland, Skupštine AP Vojvodine i Narodne skupštine Republike Srbije. Biće deo manifestacije „Besmrtni puk“ povodom Dana pobede, a vence će položiti na Spomenik žrtvama fašizma 1941-1945, gde će se obeležiti 80 godina od pobede nad fašizmom.
Zvanična poseta biće zaključena sastankom o mogućnostima saradnje u okviru „Erasmus+“ programa i budućim kulturnim razmenama.
S. V. O.
Grad Kikinda poziva sugrađane da uzmu učešće u manifestaciji „Besmrtni puk“, koja će se održati u petak, 9. maja, na Dan pobede, povodom svečanog obeležavanja 80 godina od završetka Drugog svetskog rata.
Okupljanje učesnika počinje u 9 sati, na Trgu srpskih dobrovoljaca ispred Gradske kuće, a „Besmrtni puk“ će se kretati trasom od Gradske kuće, do spomenika „Tuga“, da bi se, nakon toga, povorka završila ispred Spomenika žrtvama fašizma 1941 – 1945. gde će biti obeleženo 80 godina pobede nad fašizmom.
„Besmrtni puk“ okuplja potomke i poštovaoce onih koji su dali doprinos u oslobodilačkim ratovima u kojima je učestvovao naš narod, sa posebnim naglaskom na borce Prvog i Drugog svetskog rata.
Učesnici u povorci nose fotografije svojih predaka – vojnika, boraca, stradalnika i heroja – u znak sećanja i poštovanja.
Pozivamo sve zainteresovane građane da se prijave i preuzmu uputstva za učešće u „Besmrtnom puku“ Kikinde u prostorijama SUBNOR-a Kikinda, na adresi Trg srpskih dobrovoljaca 10.
Sačuvajmo sećanje – neka njihova imena ne izblede, navodi se u pozivu koji je potpisao gradonačelnik Mladen Bogdan.
Obuka pod radnim nazivom „Prepoznavanje slučajeva trgovine ljudima i podrška žrtvama“ održava se danas u Gradskoj kući u Kikindi, u organizaciji Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Podršku realizaciji pružaju Međunarodna organizacija za migracije i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Kikinda je, nakon Pirota i Prokuplja, treći, od 25 gradova u Srbiji u kojima se realizuje ovaj program. Obuka ima za cilj da se unaprede kapaciteti zaposlenih u socijalnoj zaštiti, zdravstvu, obrazovanju, policiji i drugim relevantnim sektorima, kako bi mogli da prepoznaju slučajeve trgovine ljudima i adekvatno reaguju.
Gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan istakao je značaj ovakvih edukativnih događaja za profesionalce u socijalnoj zaštiti, kao i dobru saradnju lokalne samouprave sa partnerskim organizacijama.
– Sa organizacijom GIZ započećemo važan projekat koji se tiče zaštite žrtava nasilja, pre svega žena, ali i pripadnika ugroženih grupa i romske nacionalnosti. U planu je formiranje Savetovališta za žrtve, kao i radionice usmerene na osnaživanje i osposobljavanje za rad. Radićemo i na zaštiti dece u kontekstu porodičnog nasilja. Uvek ćemo podržavati ovakve teme jer su od velikog značaja. Stručnjaci ovde imaju priliku i da dobiju bodove za obnovu licence – rekao je Bogdan.
Obuci su prisustvovali predstavnici zdravstvenih, obrazovnih i socijalnih ustanova, kao i predstavnici policije iz svih lokalnih samouprava Severnobanatskog okruga. U ime grada, prisutne je pozdravio i član Gradskog veća za socijalnu politiku, demografiju, osetljive grupe i ljudska prava, Željko Radu.
Srđan Barac, posebni savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, naglasio je da je trgovina ljudima i globalni i lokalni problem i da profesionalci koji rade na terenu igraju ključnu ulogu u procesu zaštite.
– Vi ste prvi koji u svom radu mogu da uoče žrtve ili osobe u visokom riziku od trgovine ljudima. Zato je važno da znate šta je vaš zadatak, kome da prijavite, kako da postupite, jer samo organizovan odgovor daje rezultate. Naše ministarstvo je uspelo da značajno unapredi položaj Centra za zaštitu žrtava, da proširi kapacitete Skloništa za žene, a obezbeđen je i prostor koji će biti adaptiran za smeštaj muškaraca – naveo je Barac.
On je dodao da je u prethodnoj godini formalno identifikovana 71 žrtva, što je najveći broj do sada, kao i da je više od 500 osoba dobilo neku vrstu podrške iz sistema socijalne zaštite. Šesnaest žrtava prošlo je kroz skloništa, a u toku je i uspostavljanje kapaciteta za smeštaj dece.
– Pored praktičnih mehanizama kao što su skrining sobe i bolja organizacija rada, uspeli smo da organizujemo više od hiljadu obuka. Uspostavili smo sistem brzog reagovanja, u roku od 24 sata, i kreirali pionirski Nacrt zakona o borbi protiv trgovine ljudima. Odabrali smo „socijalni model“, koji stavlja žrtvu u centar pažnje – naglasio je. – Sve ovo radimo da bismo omogućili žrtvama ne samo da prežive, već i da se reintegrišu u društvo. Važno je da vi, nakon ove obuke, pažljivije posmatrate okolinu – često ćete prepoznati da i oni koji nisu formalno žrtve trgovine, ipak imaju potrebu za zaštitom – poručio je Barac.
Robert Bu, vođa tima GIZ-ovog projekta „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“, istakao je da je poseban fokus stavljen na žene i devojčice kao najugroženije kategorije.
– Ovo je samo jedna od aktivnosti koje sprovodimo u okviru projekta. Cilj je da unapredimo kapacitete i znanja kako bi se sprečili i ublažili rizici trgovine ljudima – zaključio je predstavnik GIZ-a.
Učesnici su tokom obuke dobili i praktične alate, uključujući i digitalnu aplikaciju za prepoznavanje rizičnih situacija u ovoj oblasti.
S. V. O.
Sajam zapošljavanja, mesto susreta poslodavaca i sugrađana koji su u potrazi za poslom, održan je danas 20. put, u sali Sportskog centra „Partizan“. Manifestacija je izazvala veliko interesovanje kako Kikinđana, tako i meštana drugih opština Severnobanatskog okruga.
Potrebu za radnicima iskazalo je 27 poslodavaca iz grada i iz susednih opština, koji su ponudili ukupno 217 radnih mesta – od onih za nekvalifikovanu radnu snagu do pozicija za visokoobrazovane kandidate, najviše za diplomirane elektro i mašinske inženjere. Najveća potražnja, međutim, bila je za kandidatima sa završenom srednjom školom.
Sajam je svečano otvorio gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan. On je istakao da je manifestacija rezultat dugogodišnje saradnje Grada i Nacionalne službe za zapošljavanje i da predstavlja važnu priliku za nezaposlene da direktno stupe u kontakt sa poslodavcima.
– Veliki je značaj Sajma, jer sugrađani imaju priliku da komuniciraju sa poslodavcima, predstave svoje radne biografije i da dobiju odgovore na sve što ih zanima. Ovo je saradnja koja traje već dve decenije. Prema našim informacijama, uvek su potrebni stručnjaci, poput operatera na CNC mašinama, manuelnih radnika u proizvodnim pogonima i na linijama, kao i trgovaca. Broj nezaposlenih u našem gradu već godinama je minimalan. Privredna kretanja su dobra, ali zbog geopolitičkih dešavanja i unutrašnjih izazova u poslednjih nekoliko meseci, privreda oseća izvesne pritiske. Ipak, nadamo se stabilizaciji i novim šansama za investitore. Očekujemo i da će postojeći poslodavci unaprediti svoje poslovanje, te nastaviti dobru saradnju sa Gradom – poručio je Bogdan, poželevši sugrađanima sreću u pronalasku zaposlenja.
Direktorka filijale Nacionalne službe za zapošljavanje u Kikindi, Jelena Mitrović, istakla je da je na Sajam pozvano oko hiljadu nezaposlenih.
– Prijavio se veći broj poslodavaca nego što smo očekivali. Iskazali su potrebu za 217 radnika, od nekvalifikovane radne snage do visokoobrazovanih. Najviše ponuda ima za kandidate sa završenom srednjom školom, ali se traži i kadar sa visokim obrazovanjem. Ovo je odlična prilika da se nezaposleni lično predstave. Poslodavci nam se sve češće obraćaju zbog nedostatka radnika, uključujući i zahteve za stranom radnom snagom. Moja poruka je da mi imamo dovoljno ljudi u potrazi za zaposlenjem. Trenutno su na evidenciji 1.962 nezaposlena iz grada i okoline, od čega je polovina sa ili bez završene osnovne škole. Na Sajam smo pozvali i učenike završnih razreda Ekonomsko-trgovinske škole, kuvare i konobare, jer je potražnja za tim profilima velika. Imamo i programe finansijske podrške za poslodavce za prvo angažovanje radnika i njihovo kasnije zapošljavanje. Nakon prošlog Sajma, zaposlilo se 340 osoba, što je 30 odsto onih koji su predali svoje prijave, sa teritorije celog Okruga – navela je Mitrović.
Anđela Tatalović iz Sektora za ljudske resurse Kompanije „Jafa“ istakla je da, kao i prošle godine, imaju veliki broj prijava.
– Posle prošlogodišnjeg Sajma posao je dobilo više desetina ljudi. Trenutno imamo otvorene pozicije u proizvodnji, magacinu, nabavci i održavanju. Ukupno je reč o desetak radnih mesta – i za NKV radnike i za visokoobrazovane, pre svega ekonomskog i tehničkog profila – rekla je Tatalović.
Ispred štanda kompanije „Senta prometa“ takođe je vladalo veliko interesovanje.
– Na teritoriji Kikinde imamo šest, a ukupno 66 maloprodajnih objekata u krugu od 50 kilometara od centrale. U ovom trenutku tražimo trgovce, poslovođe i mesare, ukupno nudimo deset radnih mesta. Rad nije ograničen na Kikindu, ali se putni troškovi pokrivaju. Već smo prikupili više desetina prijava. Uvek imamo dobar izbor kandidata i mogućnost da angažujemo kvalitetnu radnu snagu – navela je Marta Kopas, menadžer maloprodaje.
Zorana Puc i Marija Vujović, predstavnice livnice „L Belije“, predstavile su ponudu ove fabrike.
– Nudimo pozicije u mašinskoj proizvodnji – za operatere na CNC mašinama, kao i u finalnoj vizuelnoj kontroli. U livačkoj proizvodnji tražimo operatere u pogonima i u jezgrovnici. Takođe organizujemo i obuku kandidata uz mentorstvo. Zadovoljni smo interesovanjem i brojem prijava – rekla je Marija Vujović.
Ponuda Sajma zaiteresovala je zaposlene, među kojima je i Nebojša Senćanski iz Kikinde, po zanimanju moler.
– Razgledam da vidim kakva je ponuda radnih mesta, možda pronađem nešto što mi više odgovara – kaže Nebojša.
Gordana Ristić, koja je završila školu za obezbeđenje, takođe je u potrazi za radnim angažovanjem.
– Već sam radila i u struci i u proizvodnji i imam mnogo iskustva – kaže Gordana. – Predaću prijavu na nekoliko mesta, a u odabiru mi je najvažnija plata.
Prema podacima NSZ, na evidenciji Severnobanatskog okruga trenutno je 4.940 nezaposlenih. Oni koji nisu bili u prilici da posete Sajam, mogu da se obrate svom savetniku u Službi i da dobiju uvid u ponudu radnih mesta.
S. V. O.
