Galerija

obrenovici-publikacija

У Галерији Нова Народног музеја, вечерас је одржано представљање стручне каталошке публикације „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе“, која на јединствен начин осветљава наслеђе једне од најзначајнијих српских владарских породица.

О значају овог пројекта говорио је Александар Марушић, виши кустос Музеја рудничко-таковског краја и један од уредника публикације, истичући да је реч о издању које се разликује од класичних историјских студија.

– Ово није класична историографска публикација, већ кроз предмете, документе и личне ствари чланова династије добијамо другачији, веродостојнији увид у њихов живот и утицај. Не приступамо теми са намером да их глорификујемо, већ приказујемо оно што је сачувано – кроз то видимо и приватни живот, односе и дух једног времена – нагласио је Марушић

Пројекат је започет 2010. године, а од првобитно планирана два до три тома, до сада је објављено чак седам књига, док је у припреми и осми том. У раду на публикацији учествовало је 88 стручњака из различитих области, чији је заједнички рад резултирао обимном базом података о династији Обреновић.

Посебан изазов представљало је прикупљање грађе из великог броја институција, не само у Србији, већ и у иностранству.

– Сарађивали смо са институцијама из региона, али и из земаља попут Аустрије и Француске, а пројекат се шири и ван европских оквира. То је био изузетно динамичан и инспиративан процес, који нас је све повезао и обогатио новим сазнањима – истакао је Марушић.

Публикација обухвата више од 2.500 артефаката – од личних предмета, писама и фотографија, до одликовања, новца и намештаја. Међу најупечатљивијим су, како каже Марушић, и предмети који сведоче о драматичним историјским догађајима.

– Тешко је издвојити један предмет, али свакако су занимљиви они који носе снажну историјску причу, попут предмета везаних за Мајски преврат као што је део завесе у коју су била умотана тела последњих Обреновића, личних ствари краља Милана или мање познатих детаља из живота кнегиње Јулије – навео је он.

Ова публикација, како је истакнуто, представља значајан допринос савременој музеологији и историографији, јер омогућава нова тумачења прошлости кроз материјалну културу, повезујући институције и истраживаче широм региона и Европе.

У плану је наставак пројекта и објављивање нових томова, а жеља аутора је да едиција достигне најмање десет књига, чиме би се додатно заокружила прича о заоставштини династије Обреновић.

Т. Д.

 

PLAKAT-NAJAVA

У галерији Теrrа у среду, 11. фебруара, у 19 часова, биће отворена изложба „Срце од папира“ Јошкина Шиљана. Поставка доноси цртеже и радове у комбинованој техници на папиру, настале 2025. године, кроз које уметник истражује материјал као простор слободе, покрета и експеримента.

Јошкин Шиљан (Небојша Стојковић), рођен 1953. године у Пироту, један је од најзначајнијих савремених српских уметника. Активно се бави сликарством од 1987. године, а од 1994. излаже самостално и групно у земљи и иностранству. Добитник је бројних признања, међу којима су „Златна палета“ УЛУС-а (2006), Велика награда 14. Бијенала наивне и маргиналне уметности (2009), Главна награда за сликарство на папиру ОСТЕН (2016) и „Златни ОСТЕН“ за цртеж (2018).

Изложба „Срце од папира“ фокусирана је на папир као крхку и тактилну подлогу која омогућава лаку трансформацију форме и значења. Шиљан папир користи за колажирање, цепање и писање, градећи радове са више визуелних и наративних слојева. Посебно место заузимају покретљиве лутке од папира, неконвенционално изложене, које отварају простор за слободно и вишеслојно тумачење. Радови на овој поставци настају спонтано, као непосредна реакција на тренутак, и крећу се између естетске и филозофске димензије, одбијајући стандардизацију и чврсте оквире.

Изложба ће бити отворена до 14. марта.

galerija-nova

У новој галерији Народног музеја у уторак, 16. децембра, у 18 часова биће отворена изложба „Уметничка колонија на Старом сајмишту – уметници из збирке Рајка Мамузића“. Реч је о гостујућој поставци која представља део уметничке баштине из једне значајне колекције.

Изложба је реализована у сарадњи са Галеријом ликовне уметности поклон-збирка Рајка Мамузића из Новог Сада. Поставка доноси избор радова уметника окупљених око уметничке колоније на Старом сајмишту, сагледан кроз Мамузићеву колекционарску целину.

Изложба ће бити доступна публици од децембра 2025. до фебруара 2026. године.

 

 

 

kck-fasada-(5)

На згради Културног центра у току је реконструкција фасаде. Рок за завршетак радова је 90 радних дана, а обухватиће обијање постојеће фасаде до цигле, малтерисање и кречење.

-Фасада ће бити рађена у две фазе. У току је прва фаза у коју ће бити уложено 40 милиона динара и подразумева и унутрашњу и спољашњу фасаду зграде, закључно са делом на Балетској сали – сазнајемо од в.д. директора Марка Марковљева.  – Пошто први део реконструкције буде завршен, надам се, да ће Министарство културе, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и локална самоуправа определити средства за другу фазу. Друга фаза обухватиће површину од Балетске сале до краја Партизана и такође је пројектом планирано и унутрашња и спољашња санација.

Фасада, али и уређење унутрашњости објекта помогли су Република, Покрајина и и локална самоуправа по различитим пројектима

-Преостаје да се уреди двориште. На бини, која се налази у овом простору, у току је замена плочица. Након тога урадиће се нова струја и молерско-фарбарски радови. Од Министарства туризма и омладине недавно су нам одобрена средства, 17 милиона динара, за пројекат дигитализације дворишта односно прављење биоскопа на отвореном. Поставићемо велики лед екран, а биоскоп ће радити и током дана и у вечерњим сатима. Већ на пролеће очекују нас прве пројекције филмова. Поред тога добили смо и средства за технику неопходну за све будуће догађаје – казао је наш саговорник.

Локална самоуправа Културном центру вратила је на употребу локал у ком је донедавно била продавница „Планета“. У њему ће бити отворена Галерија која је некада постојала у приземљу зграде. Очекивања су да нови простор ускоро буде у функцији. На згради изграђеној средином 19. века, која је један је од најрепрезентативнијих објеката у пешачкој зони, у протеклом периоду урађено је пуно тога.

-У Културном центру најпре је реконструисан кров, а потом је завршена и адаптација фоајеа, репарација степеништа, ходника, замена унутрашње  и спољашње столарије, реконструисан је ентеријер, Велика и Балетска сала, тоалети, подови, електро и молерско-фарбарски радови. Санацијом плафона, тачније скидањем слојева фарбе које су деценијама биле ту, дошли смо до оригиналног малтера на ком се види да је био исцртан. У сарадњу са Међуопштинским заводом за заштиту споменика,  урађени су шаблони оригиналних украса и плафоне поново краси декоративни молерај који некада био својствен за овакве објекте. Идентичан је оном из времена када је зграда саграђена, а боје су модерније, у складу са данашњим временом – подсетио је Марковљев.

Централни део степеништа на улазу постављена је монументална скулптура аутора Јована Блата висока око седам метара која је испунила празан простор. Скулптуру, дрво, има птице од теракоте и то врсте које се могу видети у Кикинди и околини.

Следеће године у плану је изградња лифта који ће омогућити особама са инвалидитетом да присуствују свим програмима и догађајима који се организују на спрату Културног центра. Поред тога циљ је и да се са што више зеленила оплемени двориште.

А.Ђ.

 

 

tera-radionice-skole-(2)

У Галерији „Тера“ реализован је пројекат под називом „ТЕРА – Интерактивни АРТ дијалог“ у ком су учествовали основци из градских школа, укључујући и ОШ „6.октобар“ . Циљ је повезивање са омладином, будућом активном публиком из локалне заједнице, како би постали амбасадори примера добре праксе коју Центар за примењену уметност „Тера“ баштини и развија. У Галерији су изложене скулптуре кикиндских вајара, а задатак ученика је израде цртеж дела које им се највише свиди.

Анђела Дукатаров, ученица петог разреда Основне школе „Фејеш Клара“ открила нам је да је први пут у Галерији „Тера“.

-Простор је јако леп и драго ми је што сам део радионице током које ћу научити да сликам угљем на натрон папиру. Ово је и прилика да видим скулптуре кикиндских вајара и да више сазнам о њиховој уметности – сазнали смо од Анђеле.

Уна Красић, такође ученица петог разреда школе „Фејеш Клара“, одабрала је да наслика скулптуру Игора Смиљанића.

-Скулптура има пуно детаља и занимљива је. Волим да сликам и цртам. Прво пут радим са угљеном и за мене је ово ново искуство из ког ћу пуно научити – додала је Уна.

Сви ученички радови ће бити изложени у Галерији „Тера“. Изложба је планирана почетком фебруара и биће продајног карактера, а сакупљени новац биће поклоњен у хумане сврхе. Вајари чије су скулптуре изложене истовремено ће бити и чланови жирија који ће прогласити и поделити награде за најбоље радове.

А.Ђ.

 

error: Content is protected !!