галерија нова

galerija-nova

Народни музеј наставља одржавање пратећих програма изложбе „Округ златног лава” која је постављена у Галерији Нова.

У суботу, 18. јануара, од 18 сати, премијерно ће бити изведен музејски театар “Гледам вас из Беча”.

Кроз интерпретацију у првом лицу царице Марије Терезије, у изведби дугогодишње сараднице Музеја, Гордане Перуновић Фијат, биће откривени детаљи царичиног живота, њен однос према Кикинђанина, као и заслуге по којима је памтимо.

Аутори програма су Гордана Перуновић Фијат и Драган Киурски, виши музејски педагог. Улазак је бесплатан.

galerija-nova

„Барјак златног лава“ тема је другог стручног вођења кустоса историчара Милоша Пушаре које ће бити одржано сутра, у среду, 11. децембра, од 18.30 у Галерији Нова Народног музеја. Пушара ће говорити о хералдици и грбовима са заставе и из повеља Великокикиндског привилегованог дистрикта.

Биће то друга од четири сесије стручног вођења кроз изложбу „Округ златног лава“, приређену поводом два и по века од добијања статуса Великокикиндског привилегованог дистрикта.

С. В. О.

(Фото: Чедомир Вујанић)

distrikt-izlozba-i-koncert-(1)

На новој изложби Народног музеја, „Округ златног лава”, уприличеној поводом два и по века од успостављања Великокикиндског привилегованог диштрикта, сваке среде до краја године биће организована тематска стручна вођења кустоса историчара Милоша Пушаре.

На првој сесији која ће се одржати сутра, 4. децембра, под називом „Чамац на Моришу и Тиси“, тема ће бити укидање Потиско-поморишке војне границе и долазак Срба граничара, будућих становника Диштрикта.

„Барјак златног лава“ назив је другог вођења, 11. децембра – предавање ће бити о хералдици и грбовима са заставе и из повеља Великокикиндског привилегованог диштрикта.

Трећа сесија, „Диштричка ребелија“, одржаће се 18. децембра – тема ће бити Великокикиндски диштрикт у буни 1848/49. године.

О економској историји Диштрикта говориће се на тематско-стручном вођењу „Economicus districtus“ 25. децембра.

Све сесије одвијаће се у простору Галерије Нова, са почетком у 18.30 сати.

narodni-muzej-1

По пратећем програму изложбе “Седам деценија посвећености – Галерија Дома војске Србије 1953-2023” у Галерији Нова Народног музеја, у суботу, 15. јуна, од 11 до 13 сати, биће реализована радионица креативног писања “Слика, стих, звук”.

Радионицу, намењену младима и одраслима, водиће професорка књижевности и награђивана ауторка, Милана Грбић, и виши кустос-музејски педагог, Драган Киурски.

Истог дана, од 19 сати, полазници радионице ће читати своја дела (уз изабрану музичку пратњу).

Због ограниченог броја места, неопходно је пријавити се за учешће на радионици – мејлом: pedagoskanmk@gmail.com или слањем поруке на 062/270-195.

Пријаве се примају до четвртка, 13. јуна, до 20 сати.

muzej-dom-vojske-(4)

У Галерији „Нова” отворена je изложба „Седам деценија посвећености – Галерија Дома Војске Србије 1953–2023”. Реализује се у сарадњи Медија центра „Одбрана”, управе за односе са јавношћу Министарства одбране , а изложба је премијерно приказана у децембру 2023. у Галерији Дома војске Србије, истакла је Јелена Кнежевић, начелница поменуте галерије и ауторка изложбе.

-Најрепрезентативнија дела која се баштине у нашој збирци налазе се на изложби насталој поводом  обележавања 70 година њеног постојања и рада. Кикинђани ће имати прилику да виде дела из прве половине 20. века попут радова Саве Шумановића, Јована Бјелића, међутим оно што чини окосницу уметничке збирке јесу дела настала на нашој чувеној манифестацији „Народно ослободилачка борба у делима ликовних уметника Југославије“. Она се скоро две и по деценије одржавала у нашој галерији и окупљала је врхунске уметнике са простора некадашње земље – навела је Јелена Кнежевић.

У галерији Народног музеја изложене су слике Влаха Буковца, Љубе Ивановића, Марина Тартаље, Мила Милуновића, Косте Хакмана, Јована Бијелић, Петра Лубарде, Зоре Петровић, Милана Коњовића, Пеђе Милосављевића, Миће Поповића и многих других. Посетиоци  могу да виде и скулптуре истакнутих вајара Нандора Глида, Томе Росандића, Ангелине Гаталице, као и радове примењених уметника Велимира Вукићевића, Боривоја Дедића, Аранке Мојак, Гордане Глид и Вање Жанко.

-Очекујем да суграђани изложбу посете не једном, него више пута. Свако може да пронађе дело за себе. Уједно ово је одличан преглед националне историје уметности. Наш циљ и стратегија је да бар једном годишње имамо изложбе које гостују из већих градова и које подразумевају сарадњу са већим установама од наше, са богатијим фондом. На тај начин пружићемо прилику Кикинђанима да могу и у свом граду да виде вредна дела националне уметности – рекла је директорица Народног музеја Лидија Милашиновић.

Отварању изложбе присуствовала је и чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Сигурна сам да ће сарадња Галерији Дома војске Србије и кикиндског Народног музеја бити плодоносна. Могућности има у реализацији заједничких пројеката, размени знања, али и изложби. Позивам суграђане да посете изложбу јер имају могућност да погледају оригинална дела најзначајнијих сликара и вајара наше земље – напоменула је Валентина Мицковски.

За визуелни идентитет  изложбе побринула се Маја Вучковић из Медија центра „Одбрана”, а рецензије потписују др Маријана Мраовић из Војног архива и др Катарина Живановић из Галерије САНУ. Изложба ће бити отворена до 6. јула.

A.Ђ.

 

Gimnazija-plakete-(6)

Уз пригодан програм у којем су учествовали ђаци и њихови гости из АДЗНМ „Гусле“, у Галерији „Нова“ Народног музеја у којој је у току изложба о Душану Васиљеву, данас су уручене плакете најбољим гимназијалцима, ученицима четвртог разреда. Ђацима и наставницима Дан школе честитао је градоначелник Никола Лукач који је и уручио признања.

– Част нам је и задовољство да поздравимо најбоље међу најбољима. Знаменити Кикинђанин Душан Васиљев, чије име носи ваша школа, умро је на данашњи дан, а његова борба и живот треба да буду пример како се воли свој град и своја земља. Са тим искуствима сви можемо да будемо бољи – рекао је Лукач.

Гимназија у Кикинди постоји 166 година, а 58 година носи име овог песника и прозаисте. Пре десетак година уведена је пракса да се, додељивањем плакета, Школа одужује онима који су је најбоље представљали у току школовања, рекла је директорица, Мирјана Дражић.

– Плакете се заслужују залагањем, учењем и примерним владањем. Ученици подносе биографије, а комисија, у којој су представници Савета родитеља, председници актива и директор, у складу са правилником, доносе одлуку о награђенима – нагласила је директорица.

Милица Савковић понос је своје школе због достигнућа у многим областима.

– Школу сам представљала у Америци годину дана, била сам и веома активна у Ђачком парламенту – каже Милица и поручује вршњацима да учествују у свим активностима јер тако стичу знање, самопоуздање и нове пријатеље. У Парламенту и радионичарским активностима истицао се и Филип Бабић.

– Учествовао сам на такмичењима из математике, три пута сам представљао Школу на републичком такмичењу у пливању и једном на ученичкој олимпијади Војводине, на којој сам добио сребрно одличје – рекао је Филип који је осмислио и мото, односно поруку данашње манифестације: да се не ограничавамо ограниченом маштом других људи.

Ове школске године у Гимназији ће матурирати 86, од укупно 355 ученика.

Djoka Radak (5)

Изложба о Ђорђу Радаку у Галерији „Нова“ Народног музеја отворена је до краја месеца.

Од отварања изложбе, представа музејског театра “Ја сам Ђока Радак, Кикинђанин”, у извођењу Славољуба Матића, одиграна је више пута за публику и организоване су посете ђака.

Њено последње извођење заказано је за уторак, 27. фебруар, за 18 сати. С обзиром на то да је улазак бесплатан, а број места ограничен, потребно је да се изврши резервација на pedagoskanmk@gmail.com или на број 062270195.

1707501420542

У оквиру изложбе „Ђорђе Радак Кикинђанин“ у Галерији Нова Народног музеја организовано је предавње о задужбини у Матици Српској. Др Јелена Веселинов, управница послова у Матици Српској представила је задужбину нашег суграђнина.

-Ђока Радак основао је седам задужбина и све су биле под управом Матице српске. Све су биле различите, тако да су различито и функционисале и различито су трајале. Поједине задужбине биле су далеко од циљева Матице српске и зато је било тешко реализовати их. Није било лако из Новог Сада тражити удавачу, коју Ђока Радак детаљно описује од тога каквог здравственог стања треба да буде, од којих родитеља треба да буде, до тога за кога се удаје како би јој се дао мираз  – каже наша саговорница.

Радак је био велики задужбинар и целокупно своје имање, које није било мало и износило је око 250.000 ондашњих круна 1906. године, када је умро, тестаментом је оставио на управљање Матици српској.

-Његов књижевни фонд и стипендијска задужбина могла је сасавим лепо да функционише јер је била у сладу са циљевима Матице српске. Ђорђе Радак није послушао савет Матице српске и сву имовину је продао, тако да је основна имовина задужбина била у новцу. Период после његове смрти био је веома турбулентан имали смо Велики рат, Присаједињење, Други светски рат када су се мењале валуте и настајале нове државе. Дошло је и о девалвације динара тако да се његова задужбина смањивала због општих друштвених околности. Свега две његове задужбине су у пуној мери испуњавале своје циљеве – открила је др Веселинов.

Здужбинарски фондови су утицали да се Матица српска одржи и Радак је био један од највећих добротвора. Повод за изложбу је двестогодишњица од рођења једне од најзначајнијих личности Кикинде 19. века која је отворена до 17. фебруара.

 

Djoka Radak (5)

Мултимедијална изложба о најзначајнијој личности нашег града у 19. веку, Ђорђу Ђоки Радаку, отворена је вечерас у Галерији „Нова“ Народног музеја, поводом два века од његовог рођења. Аутор изложбе је Владислав Вујин, виши кустос–историчар.

Радак је можда најпознатији био по томе што је био други по величини добротвор Матице српске у 20. веку. Своје имање оставио је српском народу на управљање, истакао је Вујин.

– Ђока Радак био је и покретач буне априла 1848. године и активни учесник револуције 1848. и 1849. године. Целокупно своје имање, 250 хиљада ондашњих круна, оставио на управљање Матици српској која је, по његовој последњој вољи, кроз неколико фондова новац усмеравала за школовање сиромашне српске младежи. Део новца оставио је и Србима у Лици и Далмацији, а врло мало родбини са којом није био у добрим односима – рекао је Вујин.

Отварању изложбе присуствовали су градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа, Валентина Мицковски.

– Драго ми је што Музеј приређује овакве изложбе. Кикинђани не знају много о знаменитим суграђанима који су у прошлим вековима чинили град препознатљивим. Сигуран сам да ћемо на оваквим изложбама у овом лепом простору сазнавати много више о историји Кикинде – рекао је Лукач, отварајући изложбу са аутором и директорицом Музеја, Лидијом Милашиновић.

Од Радакове заоставштине кикиндски музеј поседује само један његов портрет чији је аутор познати кикиндски фотограф Карл Ланг. Изложен је и сребрни есцајг из куће Радака и његове супруге Ане, а могуће је прегледати и збирку од 117 народних рецепата, „лекаруша“, коју је написао са само 17 година.

Ђока Радак завршио је право у Бечу, говорио је мађарски, немачки и латински, бавио се превођењем и дружио се са Вуком Караџићем. Експонати, песме и приче о Радаковом животу доступне су у различитим, па и аудио форматима, а глумац Славољуб Матић поздравио је, у лику Ђоке Радака, посетиоце на отварању. Такође је, за наредни месец, најавио извођење монодрама о овом знаменитом Кикинђанину.

Изложба је реализована уз помоћ Матице српске и Музеја Војводине и уз финансијску подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, и биће отворена до 17. фебруара.

Djoka Radak

Поводом 200 година од рођења Ђоке Радака, у Народном музеју су приредили изложбу под називом „Ђорђе Радак Кикинђанин“.

Ђорђе Ђока Радак био је иницијатор буне у Великој Кикинди априла 1848. године и велики добротвор. Радак је, судећи по делу, био наш најзначајнији суграђанин 19. века који је цео живот провео у Великој Кикинди.

Осим као бунтовника и добротвора, требало би да га памтимо као писца, песника, преводиоца, народног трибуна, политички ангажованог адвоката и варошког сенатора, борца за права и опстанак српског народа.

Био је пријатељ Вука Караџића, Светозара Милетића, Данила Медаковића… Био је строг, али праведан, вредан и уредан. Такође, тврдица и свађалица. Завирите у историју Ђорђа Радака Кикинђанина у уторак, 12. децембра у 18 сати у галерији „Нова“, наводи се у позиву из Музеја.