фотографије

miting-podrdke-srbija-sa-kim-ispred-livnice

На предлог Драгана Ристића, дугогодишњег фоторепортера некадашње „Комуне”, Историјски архив Кикинда приступио је дигитализацији негатива фото-документације овог листа, коју је Ристић приљежно сачувао.

С обзиром да се ради о захтевном и минуциозном пројекту, Архив је аплицирао и добио средства од Министарства културе Републике Србије, тако да је већ реализован први део овог обимног пројекта.

– За сада је обрађено и дигитализовано око 1.200 фотографија које у највећој мери приказују време с краја осамдесетих и почетка деведесетих година двадесетог века, каже в. д. директора Историјског архива Катарина Ковачевић Јанковић.

Отварање вртића у Сајану

– Могу се видети различите области деловања људи нашег краја. Уједно, то је и пресек друштвеног стања оног времена. Ова дигитализација негатива је драгоцен историјски извор и представља увид у политичку, привредну, културну и спортску историју Кикинде последњих година 20 века- наводи наша саговорница, додајући да су досад преснимљене и постављене на интернет страницу Архива неке од најупечатљивијих фотографија, а превасходни циљ овог подухвата је историјско-документарни.

Смотра акцијаша 1989. године

– У реализацији овог пројекта имамо и свесрдну подршку Града и верујем да ће ово бити занимљиво многим нашим суграђанима, а поготово старијим мештанима. Ту се, рецимо, могу видети Зборови самоуправљача и друге данас заборављене друштвене активности које су имали људи оног времена. Занимљиво је било препознати људе на сликама. Неке актере смо лако препознали на фотографијама, док су неки за сада остали анонимни, па сви који се евентуално препознају, могу слободно да нам се јаве, како бисмо имали што обухватнију документацију. „Комуна” је била и остала препознатљив бренд нашег града.

Излазила је у континуитету од 1962. скоро 40 година и ово је одличан историјски осврт на времена која су за нама. Овако значајна фототека, није само драгоцена за наш Архив, него и за ширу заједницу. За сада је део дигитализованог материјала објављен на нашем сајту- каже Ковачевић Јанковић додајући да је у наредним корацима предвиђено да се настави са дигитализацијом и новијег периода. Архив је већ аплицирао код Министарства за наставак пројекта, па се ускоро очекује позитиван одговор и наставак дигитализације. Кад се то буде догодило, могућа је, наводи директорка Архива, и физичка поставка најупечатљивијих фотографија.

ЈОШ 50.000 ФОТОГРАФИЈА

Увидом у сајт Архива, увиђамо да су фотографије прегледне, сложене по различитим областима људског деловања и лако претраживе.

– Наш превасходни циљ је био да оно што прикажемо буде што објективнији пресек ондашњег живота нашег града- закључује Катарина Ковачевић Јанковић.

Иницијатор овог пројекта и дугогодишњи фоторепортер „Комуне”, Драган Ристић, сећа се и појединих околности које су обележиле време обухваћено дигитализацијом.

– Овај пројекат се односи на период од 1988. до 2002. и обухвата време кад сам био фоторепортер „Комуне”. Сачувао сам богату збирку негатива и пожелео сам да то поделим с јавношћу. Захвалан сам Владимиру Сретеновићу који је преснимавао негативе које сам уступио, а посебно Историјском архиву који је имао слуха за ову моју иницијативу- истиче Ристић, констатујући да је укупан број негатива који још чекају на дигитализацију близу 1.500. Сваки са по 36 снимака, даје укупно бројку већу од 50.000 фотографија, али, уверен је Ристић, да ће Министарство културе, с обзиром на то да је први део овог обимног посла урађен врло професионално, и овог пута изаћи у сусрет, како би наставили са овим значајним пројектом.

Штрајк у „Трикотажи”

ПОЖАР УНИШТИО ДЕО СЛИКА

– Иначе, кад се сетим тог времена, мој претходник у „Комуни“ Хрвоје Радовановић је такође имао веома богату фототеку. У тадашњој старој згради „Комуне” нису постојали услови за чување негатива, па је документација чувана код Радовановића у стану. Једном приликом је избио пожар код њега и скоро целокупна његова фототека, али и део моје је изгорела. Срећом, касније, у новој згради редакције били су добри услови за чување. То је већ била 1988. година и та година је прва обухваћена овом дигитализацијом- каже Ристић.

Н. Савић

 

 

 

korzo-(14)

И овог августа у Кикинди је организована шетња корзом, као успомена и сећање на протутњала времена. Суграђани рођени четрдесетих, педесетих и шездесетих година прошлог века, обучени за излазак, прошетали су у два смера, истом трасом. Скуп је, као некада, био код Католичке цркве, а на паноима на изложеним  фотографијама присећали су се старих пријатеља из младости, анегдота, љубави. Посебно емотивно је било за Зденку Танацков која је са тугом и сетом гледала у фотографију на којој су она и брат.

-Корзо је био место где су се састајали млади. Уколико се не би прошетало корзом, као да се није ни излазило. Као средњошколка нисам могла да дочекам да се прошетам. Сви из моје генерације 1957, али и старији и они нешто млађи били су тамо. Шетало се од некадашњег Дома ЈНА до продавнице „Нама“, па од Католичке цркве до „Звезда“ биоскопа.Ту су се окупљала друштва, парови корзо је место на ком се одрастало – прича наша саговорница.

 

Корзо је био место на ком су се препричавале и размењивале вести, место првих састанака и растанака, првих љубави.

-Суботом је корзо био обавезан. Шетало се у пару или по троје. Било нас је пуно, сви смо се знали, али смо знали и ко кога симпатише, ко је заљубљен, ко је пар. После шетње моја генерација је одлазила у дискотеку. Најпре је то била „Микиница“, а потом и диско „Делфин“ где нас је чекао вечити ди џеј Сава. Пуштале су се лонг плеј плоче и то је музика која се не заборавља. Сваке године поново прошетам корзом и сетим се младости и драгих људи. Младост какву смо ми имали, жао ми је што нису доживела моја деца. Тада је било посебно време поштовања, разумевања и љубави – додаје Зденка Танацков.

А.Ђ.

 

policija-znacka

У суботу, 22. марта 2025. године, очекују се окупљања грађана на више локација на подручју Полицијске управе у Кикинди.

У складу са чланом 52. Закона о полицији, Полицијска управа предузеће све законске мере да јавни скупови протекну безбедно, укључујући фото и видео снимање на местима где се пријављени и непријављени скупови буду одржавали.

imre-sabo-najava-(2)

Народна библиотека „Јован Поповић” и Народни музеј у суботу 22. јуна у 19 часова позивају на отварање изложбе „Имре Сабо – живот кроз објектив” као и представљање истоименог каталога, који обухвата селекцију од 81 ауторске фотографије.

-Фотографије представљају његов уметнички рад, од почетка у Мокрину, па до најважнијих репортерских радова. Каталог почиње разговором, који је са Имреом водио Мића Вујичић. То је искрена исповест о почецима, првом фотоапарату, првом учитељу фотографије, о првим професионалним фотографијама и настајању најтежих и најдраматичнијих фотографија током ратова деведесетих у бившој Југославији. Од хобија и аматеризма, Имре је постао врхунски фотограф који је радио за највеће светске медије. Ово је значајно за Завичајно одељење јер је Имре хроничар историје наше земље. Последњи пут у Кикинди, у Галерији „Тери“, је имао изложбу 1989. године и сада ће први пут своја дела изложити  у Народном музеју – истакла је Милана Бајкин из Народне библиотеке.

Издавач је Народна библиотека “Јован Поповић”, а средства за штампање обезбедили су Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе са верским заједницама.

Изложба ће у Народном музеју Кикинда бити отворена до 3. августа 2024. године.

error: Content is protected !!