У уторак, 21. јула почео је 25. Међународни фестивал народних оркестара у организацији АДЗНМ „Гусле“. Прво вече наступили су домаћини фолклорни ансамбл и Велики народни оркестар који су јубиларни фестивал отворили играма и Баната.
Отварању су присуствовали представници Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, Министарства информисања и локалне самоуправе.
-Покрајина подржава овакве манифестације које негују традиционалну изворну музику – казала је Снежана Јанковић, помоћница покрајинске секретарка. – У данашње време, када се вреднује комерцијална и друга „спорна“ музика, за младе, али и за старије је важно да могу да проведу време слушајући музику која представља наше наслеђе.
На истрајности и труду да истрају у организовању фестивала већ четврт века, „Гуслама“ је честитао и Драган Трапарић, помоћник министра информисања.
-„Гусле“ постоје и трају 150 година, дуже од неких држава. Најстарије је друштво у Срба и ова манифестација значајна је не само за нашу земљу, него превазилази и регионални карактер. ФЕНОК јесте кикиндски, али је читава земља поносна на њега – рекао је Трапарић.
Као што је БИТЕФ за Београд, то је ФЕНОК за Кикинду, прецизирао је обраћајући се публици градоначелник Младен Богдан:
-Богатство које имамо морамо да чувамо. Град је увек ту да подржи „Гусле“ и њихове активности. Фестивал народних оркестара је препознат не само у региону, него и у Европи. Публика ће током четири концертне вечери приближити публици национално богатство из других земаља.
Директор „Гусала“ Зоран Петровић подсетио је да је у току и етно камп који је прерастао је у истраживачку станицу за стручњаке, студенте, уметничке руководиоце културно-уметничких друштава и све оне који проучавају етномузикологију, етнокореологију и етнологију:
-Наша публика је та која највише вреднује наш рад и сваке године трудимо се и јесмо бољи у односу на претходну. Овогодишњи ФЕНОК и етно камп су најава промена на боље којим се надамо у наредном периоду. Увек се потрудимо да Кикинђане обрадујемо нечим новим. Премијерно је изведена кореографија игара из Срема аутора Игора Попова.
Међународни фестивал народних оркестара ФЕНОК у протеклих 25 година окупио је више стотина ансамбала из петнаестак земаља. Ове године наступају оркестри и солисти из Турске, Румуније, Црне Горе, Босне и Херцеговине и наше земље.
У среду наступили ансамбла Ахмета Текина Кумаша из Турске, Академски оркестар Западног универзитета из Темишвара и Велики народни оркестар АДЗНМ „Гусле“. Вечерас су на програму Велики омладински тамбурашки оркестар „Звуци паноније“, „Темишварски тамбураши“ и Центар тамбурашке културе Нови Сад. У петак, 24. јула, поново је на програму ансамбл Ахмета Текина Кумаша из Истанбула и тамбурашки оркестар „Батини бећари“ из Великог Сенмиклуша. У понедељак, 27. јула, је концерт певачке групе овогодишњег етно кампа. Концерти почиње у 20.30 минута.
Програме је подржао Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Главни покровитељ је Град Кикинда.
А.Ђ.
– Вечерашњи концерт носи назив „Музички стендап – Саша и пријатељи“. Публику очекује музичко путовање кроз разне жанрове, у коме ћемо извести најпознатије композиције – оне које сви знају и воле. Свако ће се, верујем, препознати бар у једној песми. Биће ту и прикладног, питког хумора, на тему мушко-женских односа, музике, љубави – свега што живот чини лепшим – најављује Петровић.
Окупио је 25 студента етнокореологије и етномузикологије из Бања Луке, Београда, Новог Сада, Штипа из Македоније и ученике средњих музичких школа из Краљева, Суботице и Сомбора. Међу њима су и Вања Вујичић, студенткиња и чланица из Фолклорног ансамбла „Вила“ и Нађа Бурмас, студенткиња Факултета музичких уметности у Београду.
Нађа је из Врњачке Бање, прва је година факултета на одсеку етномузикологија и етнокореологија.
Менторка кампа је др Драгица Панић из Бања Луке, а коментори су др Кристина Плањанин Симић и Катарина Николић.
За учеснике су организована предавања еминентних стручњака из земље и региона и музичке, играчке и певачке радионице. У оквиру истраживања посетили су мађарско место Батања, румунска Арад и Ченеј и српско Кумане где су видели како изгледа рад на терену.
