европска унија

memorandum-2

Град Кикинда је данас, потписивањем Меморандума о разумевању званично започео израду територијалне стратегије урбаног подручја. Документ је у име локалне самоуправе потписао градоначелник Младен Богдан са представницима програма ЕУ ИНТЕГРА, чиме је потврђена сарадња на планирању будућег развоја града и приградских насеља.

Процес се спроводи у оквиру програма ЕУ ИНТЕГРА – Подршка ЕУ интегралном територијалном развоју, у сарадњи са Министарством за европске интеграције, а компоненту изградње капацитета реализује УНОПС.

Градоначелник је истакао да је препознавање Кикинде као партнера у програму значајно за дугорочно планирање.

-Циљ нам је да стратешки сагледамо пројекте и проблеме које желимо да решимо у наредном периоду и да представимо правац развоја града у наредних неколико година. Желимо да стратегија буде одржива и остварива, а не мртво слово на папиру – навео је Богдан.

Према његовим речима, у израду ће бити укључени представници привреде, економије, културе, туризма и сами грађани, како би процес био транспарентан, а приоритети реални. Посебан акценат биће на инфраструктурним пројектима, путној мрежи, условима за привлачење инвеститора, као и објектима намењеним спорту, култури и деци.

Менаџерка компоненте програма ЕУ ИНТЕГРА, Оливера Костић, појаснила је да је реч о четворогодишњем програму који финансира Европска унија, а који заједно спроводе УНОПС и Стална конференција градова и општина.

-Кроз јавни позив изабрано је 11 територија, међу којима је и Кикинда. Одмах по завршетку стратегије биће расписан позив за њену реализацију, што значи да ће град имати прилику да конкурише за средства за спровођење приоритетних пројеката – навела је она.

Како је истакнуто, овај приступ се заснива на механизмима кохезионе политике Европске уније, са циљем да локалне самоуправе буду спремне за коришћење будућих европских фондова и других извора финансирања.

Израда стратегије представља први корак ка дефинисању конкретних развојних мера и пројеката који би требало да унапреде квалитет живота грађана Кикинде.

Т. Д.

Granicni-prelaz

Европски систем уласка/изласка (EEС), који бележи електронски улазак и излазак путника у Шенген зону, од 10. априла прелази у непрекидан, 24-часовни режим рада, што ће у пракси значити обавезну регистрацију грађана Србије на спољним границама ЕУ и потпуно уклањање печатирања пасоша.

Условно „без чекања“ путовања у иностранство остају могућа у државама које нису обухваћене EEС системом, укључујући суседне земље региона и неке чланице ЕУ ван Шенген зоне.

Европски систем уласка/изласка примењује се на држављане трећих земаља, попут Србије, који путују у Шенген простор на кратко — до 90 дана у било ком периоду од 180 дана. Систем аутоматски бележи датум и место уласка/изласка, фотографију и биометријске податке, а након једном урађене регистрације следећи прелази границе би требало да буду бржи.

Према извору, грађани Србије могу да избегну EEС контроле ако путују у Босну и Херцеговину, Црну Гору, Северну Македонију или Албанију. Такође, путовање у Турску или на Кипар не подразумева EEС контроле јер те дестинације нису део Шенген зоне, иако су чланице ЕУ (у случају Кипра).

Експерти упозоравају да је до сада, у периодима појачаног саобраћаја, EEС већ изазивао дужа чекања на граничним прелазима, а очекује се да ће непрекидан рад од априла повећати задржавања током празника и летње сезоне.

Извор: Дневник

better-world-5219880-1920

Европска унија расписала је конкурс за пројекте који се боре против дискриминације и мржње, а прилику да конкуришу имају и организације и појединци из Србије (ЕУправо зато/ ЕУ могућности).

Конкурс под називом EQUAL 2025, спроводи се у оквиру програма CERV (Грађани, једнакост, права и вредности). Отворен је до 23. октобра 2025. године.

Овај позив намењен је организацијама цивилног друштва, неформалним групама, појединцима, као и јавним и приватним правним лицима. Дакле, ако имате идеју за пројекат који доприноси борби против дискриминације и неједнакости, можете конкурисати – било да сте удружење грађана, омладинска група, локална установа или само појединац који жели да нешто промени у свом окружењу.

Теме које конкурс обухвата тичу се борбе против разних облика дискриминације и мржње. Посебна пажња посвећена је заштити права LGBTIQ особа и промоцији њихове равноправности, затим сузбијању говора мржње и предрасуда према муслиманима и Јеврејима, као и борби против расизма и ксенофобије. Такође се подстиче укључивање разноликости и једнаких шанси у радном окружењу, како у државним институцијама, тако и у приватним фирмама. Конкурс се обраћа и локалним властима, нудећи им подршку у спровођењу мера које доприносе сузбијању нетолеранције и дискриминације у свим њеним облицима.

Главни циљ позива је да се промовише једнакост и да се спречи неједнако поступање према људима на основу тога што су различитог пола, расе, вере, старости, сексуалне оријентације или имају инвалидитет. Другим речима, жели се друштво у којем сви имају једнаке шансе, без обзира на то ко су и одакле долазе. Конкурс такође подстиче развијање политика које узимају у обзир све облике преплитања дискриминације – на пример, када неко истовремено доживљава дискриминацију и због боје коже и због вере.

Те информације можете пронаћи на званичним страницама програма ЦЕРВ, као и у оквиру старих конкурса попут „Европа за грађане”, програма за права и једнакост (РЕЦ) и алата Дапхне. Ове странице могу вам помоћи да добијете идеју како да што боље обликујете своју пријаву и прилагодите је циљевима конкурса.

Конкурс EQUAL 2025 је прилика да грађани и организације из целе Европе, па и из Србије, предложе конкретне идеје и пројекте којима би се борили против нетолеранције и неправде – било да се она дешава на улици, на интернету, на радном месту или у школи.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић и ове је године поднела Народној скупштини редовни годишњи извештај за 2024. годину. У њему је навела да је током године било поступано у више од 3.600 предмета, укључујући најмање 700 по притужбама грађана.

Као најчешћи основи дискриминације наводили су се пол, инвалидитет, здравствено стање и старосна доб, најчешће у областима рада и запошљавања, здравствене заштите, образовања и пружања јавних услуга. Посебно је истакнута укрштена дискриминација, попут оне према трудницама или особама са инвалидитетом.

Институција је током године упутила 422 препоруке, поднела више иницијатива и пријава, а препоруке су прихваћене у 85 одсто случајева.

(Извор: Дневник)