душан васиљев

Tisa Felbab 2

Гимназијалка и полазница Регионалног центра за таленте (РЦТ) „Душан Васиљев“, Тиса Фелбаб, освојила је прву награду на књижевном конкурсу који је Гимназија расписала поводом стогодишњице сећања на великог кикиндског песника Душана Васиљева.

Друга награда припала је ученици београдске Филолошке гимназије Петри Павловић, а трећа Филипу Влашковићу из Ужичке гимназије, саопштено је из РЦТ.

На конкурсу који је био међународног карактера, учествовали су гимназијалци из читаве Србије и из Темишвара – пристигло је 59 радова из 15 градова.

Одлуку о најбољим радовима донео је жири у саставу: Дубравка Војводић (председница), Наташа Иветић и Срђан Срдић у име Гимназије „Душан Васиљев“.  Жири указује посебно поштовање колегама из београдске Војне гимназије и Ваљевске гимназије, чији су се ученици истакли бројношћу радова.

Чланови жирија сматрају да је конкурс у потпуности оправдао своју сврху, те да је најмање десет висококвалитетних радова показало да се, и у овој генерацији ученика, налазе они који се издвајају сопственим талентом, али и разумевањем значаја који дело Душана Васиљева има данас, читав век након његове трагичне и преране смрти.

Рад Тисе Фелбаб недвосмислено је најуспешнији, и с аспекта промишљености, зрелости, али и аутентичне врсте младалачког надахнућа, и жири је мишљења да се награђена ученица, иако тек у првој години средње школе, извесно налази на почетку веома озбиљног присуства у српској књижевности, наводи се у образложењу жирија.

Награде Тиси Фелбаб, Петри Павловић и Филипу Влашковићу биће додељене на Свечаној академији коју Град Кикинда организује поводом стогодишњице смрти Душана Васиљева, у среду, 27. марта, од 19 сати, у кикиндском Народном позоришту.

Dusan-Vasiljev-(1)

По програму обележавања сто година од смрти Душана Васиљева, први догађај биће отварање изложбе о овом кикиндском песнику у Галерији „Нова“ Народног музеја, у петак, 22. марта, у 19 сати. Изложба носи назив „Читање Васиљева“.

У Народној библиотеци „Јован Поповић“, у понедељак, 25. марта, од 18 сати, биће одржан округли сто “Душан Васиљев и његово доба 1914-1918”.

Сутрадан, у уторак, од 20 сати, на малој сцени Народног позоришта биће одиграна представа о његовом животу, „Облаци“.

Свечана академија „Наш Душан – човек пева после рата“ и додела књижевне награде која носи име овог песника заказане су за среду, 27. март, за 19 сати, у Народном позоришту.

 

vladimir maksimovic (2)

Одлуку да буде глумац донео је још као седмогодишњак, када га је мајка одвела у Театар 13. Ипак, након завршене академије, радио је као варилац и замало отишао у ватрогасце. После Момчила у „Љубавном писму” и  Душана Васиљева у „Облацима”, припрема се да, у новој представи кикиндског театра, заигра чак седам улога.

На 58. Филмским сусретима у Нишу, глумац Народног позоришта Кикиндa, Владимир Максимовић, добио је награду за најбољу епизодну улогу-  брата близанца у филму „Овуда ће проћи пут”. Награди се, признаје, није надао.

– То ми је прва филмска награда. У позоришту сам од 1997. године, у Театру 13 имао сам срећу да будем код Светислава Јанковића који је од нас захтевао да у глуми тражимо игру и чаролију. Дакле не озбиљност, већ само машта и из тога ће нешто изаћи. На овом филму, Нина Огњановић је инсистирала на игри, дајући ми да лик правим на граници лудости и мислим да сам успео у томе. Све време публика не зна да ли је он умно поремећен или пијан. Било ми је јако узбудљиво да се играм на линији између стрипа и реализма, а да ту линију не пређем. Уз помоћ редитељке и целе екипе из Топлог Дола, имао сам срећу да изградим запажену улогу – прича Максимовић.

Филм је до сада освојио шест награда на фестивалима у земљи и иностранству. Говори о девојци Јани која није задовољна у својој средини и као свој излаз види странца који долази у мало село. Ово остварење биће приказано на јесен, на РТС-у.

Максимовић је део ансамбла кикиндског позоришта од 2020. године. Овдашњој публици познат је по представама које су премијерно изведене у протеклој сезони: „Љубавно писмо” редитеља Драгана Остојића, где је побрао симпатије гледалаца улогом Момчила, и „Облаци” у режији Стевана Бодроже, у којој му је поверена главна рола, лик песника Душана Васиљева.

– У Кикинди су ме познавали и знали какав сам у раду и као колега. Указала се прилика када је колега Матић отишао у пензију, тако да сам дошао на његово место. Иначе, прву представу овде сам одиграо 2013. године. Био је то комад „Нећу да платим и не могу да платим”, Слободана Бранковића. А први пут у Кикинду сам дошао са братским позориштем из Параћина – открива млади глумац.

Када га је као седмогодишњака мајка одвела у Театар 13, врло брзо је одлучио шта ће бити његов животни позив. Студије глуме завршио је у Новом Саду, у класи Љубослава Мајере.

– Велика је срећа радити са Мајером, бити његов студент. Стално нас је учио како свему треба да дамо смисао. Код њега сам учио да од минималних средстава правим велике ствари, на томе је инсистирао – присећа се студентских дана.

Ипак, након завршене академије, чинило се да га путеви не воде у жељеном смеру- у позориште. На овој другој сцени, животној, тада је засукао рукаве и две године радио као варилац у једној фирми. Замало да постане ватрогасац. И одустане од глуме. Али, као у народној мудрости- стрпљен, спасен.

– Није ми се указала шанса да радим, али сам ипак имао стрпљења и сачекао своју прилику- коментарише. Глумио је у филмовима: „Мали Будо”, „Заспанка за војнике”, „Небо изнад нас”, „Јужни ветар”, „Чизмаши”, „Бранио сам Mладу Босну”, „Што се боре мисли моје”. О разлици између глумачког ангажмана на филму и у позоришту каже:

– Позориште ми даје шансу да размишљам о лику, како тај човек хода, како се смеје, a на филму немате ту могућност. Тамо је глумац једнако важан као светло. Сви раде за филм и све је понављање, нема се времена за такве анализе. Позориште је жива ствар, нема преваре – јасан је Максимовић кога ћемо, уз Николу Јоксимовића, гледати у новој представи нашег позоришта. Ирску црну комедију „Џепови пуни камења” режира Растислав Ћопић.

– Моја нова улога су заправо седам улога. Биће врло узбудљиво. Редитељ тражи да свака улога буде јасна, а да промене буду у само једном полукругу. То је представа карактера, комедија са елементима драме. Имам поверења у Николу Јоксимовића, мислим да је он један од даровитијих глумаца у нашој земљи и онда сам спокојан јер имам партнера на сцени који ће ми помагати –  каже Максимовић.

У разговору за „Комуну”, открио нам је и у којој улози би посебно волео да се опроба.

– Када будем имао те године, желео бих да одиграм Астрова из Чеховљевог ујка Вање, то ми је омиљен драмски лик. Обичан, а пун горчине и неке туге коју вешто крије.

КИКИНДА ПОБЕДИЛА БЕОГРАД

– Ја сам Кикинду бирао. Десило ми се да сам после година одсуства из глуме, могао да бирам да ли ћу да дођем овде или да будем у Београду, али сам изабрао Кикинду. Миран је град, као нека бања, овде су људи питоми.

О „ЉУБАВНОМ ПИСМУ” И „ОБЛАЦИМА”

– „Љубавно писмо” је режирао наш колега Драган Остојић, то је његова идеја и замисао, а с обзиром на то да је одавде и да боље, од већине нас, познаје овдашњу публику, погодио је у мету. Мислим да смо дали публици баш оно што треба, то је духовита, брза, узбудљива и експлозивна представа, пуна емоција, а опет не може баш све да буде смешно, ако није мало тужно. Са друге стране, лик Душана Васиљева у „Облацима” био је велика одговорност, јер се ради о стварним људима, о нашем најбољем родољубивом песнику који је млад страдао. Представу нисмо правили као реалан живот већ приказујући демоне и утваре које су га прогањале, због којих је стварао такву поезију – наводи Максимовић.

 

 

 

 

polaznici rct dušan vasiljev

На 65. Државном такмичењу талената основаца одржаном у суботу, 27. маја у Земуну, полазници Регионалног центра за таленте „Душан Васиљев” наставили су серију изванредних резултата коју су претходног викенда отпочели средњошколци, и освојили осам награда: Тимур Борисов (математика, прво место, 96 поена и награда за најбољи рад из математике у држави, ОШ 1. октобар Башаид, осми разред, менторка Марија Поповић), Јована Карић (физика, треће место, 85,8 поена и награда за најбољи рад из физике у држави, ОШ Свети Сава, седми разред, менторка Марија Поповић), Лара Аврамов (физика, награда за најбољи рад из физике у држави, ОШ Свети Сава, седми разред, менторка Марија Поповић),  Ана Војводић (математика, друга награда за најбољи рад из математике у држави, ОШ Свети Сава, седми разред, менторка Марија Поповић),  Хелена Грујић (физика, награда за најбољи рад из физике у држави, ОШ Свети Сава, осми разред, менторка Марија Поповић), Растко Поповић (физика, друга награда за најбољи рад из физике у држави, ОШ Свети Сава, осми разред, менторка Марија Поповић).

-Тимур Борисов донео је историјску прву награду из математике нашем Центру, а Марија Поповић је овогодишња најуспешнија менторка, пошто је чак шесторо полазника група за физику и математику награђено на државном нивоу. У укупном збиру, дванаесторо полазника РЦТ „Душан Васиљев” који су остварили пласман на највиши, државни ниво, освојило је четрнаест награда из седам научно-истраживачких области (физика, математика, биологија, историја, географија, психологија, енглески језик), што је апсолутно најбољи резултат у седмогодишњој историји кикиндског Центра- наводи Срђан Срдић, руководилац РЦТ „Душан Васиљев”.

Јавна презентација награђених радова биће одржана наредне недеље у дворишту Народне библиотеке „Јован Поповић”, датум ће бити накнадно објављен, а полазници и ментори позивају све заинтересоване да својим присуством увеличају овај свечани догађај и ближе се упознају с радом досад најуспешније генерације наших младих научника и истраживача.

 

Oblaci predstava

„Облаци“, велики пројекат Народног позоришта, представа која је настајала од саме основе, нарученог текста о животу Душана Васиљева, синоћ је имала своју претпремијеру или, како то људи у позоришту називају, отворену генералну пробу.

Гледали смо је за вас

Можда је у свим најавама ове представе, а било их је довољно, премало пажње посвећено поднаслову – псеудобиографија и фантазмагорија. Ово је важно да имате на уму када седнете на једну од (још увек крајње неудобних и опасних практикабала, опрез!) на малој сцени; све што ћете гледати није биографија Душана Васиљева, књижевника, револуционара, несрећног, сиромашног и тужног човека. То је само бриљантно написана, измаштана прича о његовом животу.

У којој мери је тачна, у уметности, посебно у позоришту се не пита и прилично је ирелевантно. Ако је ово полазиште, разумљиво је да су и Душанови снови, тежње, унутрашња превирања, коначно емоције, подједнако аутентичне, и у потенцијалу.

Шта је стигло до нас

Заиста невероватна драма младе Нине Плавањац, ево сада преслабе фразе, оставља без даха. Велику већину текста заправо је написао сам Васиљев на разне теме, у различитим делима и формама, дакле у већини су његове реченице. Нина Плавањац је данас, век касније, сабрала фрагменте и урадила све остало – исткала невероватну драму о њему самом.

Дакле, видећете Душана, његову породицу, пријатеље и непријатеље. Видећете и најављене фантазмагорије и вероватно ћете (заиста се надам јер се мени то догодило), с муком препознавати танану границу између јаве и сна. Што је, можда, и била намера.

Гледаћете магију глуме у правом смислу те речи, ону због које одједном схватате да сте привилеговани да присуствујете уметности у најчистијем облику; због Владимира Максимовића у улози Душана, Мине Стоковић као његове мајке, и Николе Јоксимовића у улози оца и још неколико ликова. Свакако и због игре Миљане Кравић и Анђеле Киковић, посебно сјајних у емотивно тешким дуо-сценама. Лука Јовановић Џивџановски и Филип Клицов одлично су парирали искуснијим колегама, што говори и о добром тимском раду.

Костими непревазиђене Татјане Радишић истовремено су тачни, маштовити, у функцији и времена и ликова и речене фантазмагорије. Изузетно паметну и занимљиву копчу имеђу костима и Душановог дела Татјана Радишић је урадила у детаљима, зато посебно обратите пажњу на њихову симболику.

Сценографију – необичну, функционалну, овде такође са пуно симболике, и неочекивано атрактивну за условност мале сцене, потписала је Милица Бајић Ђуров.

За музичку тему, као и инструментале за поједине сцене нису потписани аутори, па не можемо никоме да припишемо заслуге које су, свакако, изузетне.

Све наведено допринело је изузетности представе која се, иако траје два сата, гледа без даха.

Чега није морало да буде

Овом (за вас) гледаоцу ипак остаје неколико нејасноћа. Зашто је за пробе био ангажован лектор/ сарадник за сценски говор? Уз ризик да је тумачење наивно: акценти које чујемо на сцени су књижевни и нема ни речи о (са) локалним дужинама, уз то, свршени глумци су положили дикцију.

Поједини актери играју више ликова и обавезно, свако од њих, игра и део народа (светине). Дистинкција између ликова када улазе буквално један после другог, без паузе, а игра их исти глумац, на неким местима технички не постоји, што доводи у питање читав концепт „уштеде“ на глумцима чак и да је симболички оправдана и намерна.

О поруци представе

У најави комада, редитељ Стеван Бодрожа га одређује и као покушај исправљања неправде према Душану Васиљеву. Социјално дискриминисан, у немогућности да оствари свој сан, сиромашни младић не одустаје од своје пасије и остаје посвећен уметности по сваку, па и цену живота. На корак иза ове констатације је класична дискриминација, то јест друштво неједнаких могућности и критика истог. Ништа ново, нажалост, ни чудно.

Да ли ће ова позоришна опомена померити констелацију друштвене  неравноправности? Да ће се неко постидети, покајати, или, будимо крајњи утописти, променити нешто због тога? Да ли онда позориште ипак може да се не обазире на наведено? Неће, неће и не треба.

Ипак, иако је порука сасвим прецизна и јасна, може ли се, бар за мало неопходног, ова критика маћехинског односа тамо где је штетан, неправедан и није му место, проширити и упутити и позоришту самом? Свакако и апсолутно да.

Уметност мора бити ослобођена неправде и њених последица. А уметност живи у позоришту, зар не?

Narodno_pozorište_Kikinda

Први пут у Кикинди, у Народном позоришту, биће изведена представа о животу песникa из нашег града, Душана Васиљева. У кикиндском театру процењено је да, као институција културе, имају обавезу да животу и делу Васиљева укажу пажњу коју заслужује, каже директорица, Милена Живков.

– Са редитељем Стеваном Бодрожом разговарала сам о томе коју бисмо представу могли да радимо. Читали смо драме Душана Васиљева и дошли на идеју да би Кикинда требало да се одужи овом великом, а крајње запостављеном  писцу српске књижевности. Разговарали смо о томе да би могла да се направи прича о његовом животу и ступили смо у контакт са драматургом Нином Плавањац која је, такође, била одушевљена идејом. Биће то, дакле, прича о  животу Душана Васиљева, кроз коју ће бити проткана и његова дела – каже Живкова.

Иако у Кикинди име Душана Васиљева носе гимназија и књижевна награда, овај писац, у театарском свету, до данас није био заступљен, што ће најављену премијеру учинити својеврсном праизведбом.

Душан Васиљев рођен је 1900. у Кикинди и живео је само 24 године. Писао је песме, прозу и драме, сматра се једним од најзначајнијих српских експресиониста. Основну школу похађао је у Кикинди, а грађанску и учитељску у Темишвару, где му се породица преселила 1911. године. Радио је као писар и као учитељ у Ченеју. Два пута се прикључио војсци, када је и оболео, а убрзо и умро од болести плућа. Сахрањен је на Мелином гробљу.

Рад на представи о Душану Васиљеву требало би да почне средином фебруара, а премијера је планирана за почетак априла, каже директорица и додаје да је у плану да у представи игра само домаћи ансамбл. Редитељ Стеван Бодрожа већ је потписао једну режију у кикиндском театру – представе „Лажа и паралажа“.

душан васиљев

Град Кикинда расписао је конкурс за награду „Душан Васиљев”, која се додељује за најбољу књигу написану на српском језику објављену током 2022. године. У конкуренцији за ово књижевно признање могу се наћи песничке и прозне књиге објављене на територији Републике Србије. Награда се састоји од повеље и новчаног износа.

Издавачи и аутори могу послати књиге (три примерка по појединачном наслову) на адресу: Народна библиотека „Јован Поповић”, Трг српских добровољаца 57, 23300 Кикинда, уз обавезну напомену на пошиљци „За награду Душан Васиљев“, најкасније до 1. фебруара 2023. године.

Жири ће радити у саставу: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан.

Награда „Душан Васиљев” основана је Одлуком Културно просветне заједнице Кикинде 1997. године у знак сећања на дело и значај песника који је рођен у Кикинди јуна 1900. године. Васиљев је поживео само 24 године, постигавши да буде један од најзначајнијих српских модерних песника, тј. песника експресионистичке идеологије.

После прекида од неколико година, одлуком Скупштине општине Кикинда, награда је поново успостављена 2009. године. По новом Правилнику награда се додељује за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора која је објављена на српском језику.

Током протеклих четврт века, награду „Душан Васиљев” су добили: Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Милисав Савић, Гојко Тешић, Фрања Петриновић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић и други.

Награда ће бити додељена 27. марта, на дан смрти Душана Васиљева, уједно и Дан кикиндске Гимназије која носи име овог великог експресионистичког аутора.

error: Content is protected !!