душан дејанац

kolonizacija-svecana-akademija-5

У Народном музеју вечерас је одржан програм посвећен обележавању 80 година од колонизације Војводине, једног од највећих организованих пресељења становништва после Другог светског рата. Учесници скупа, између осталих, били су др Јелена Веселинов, историчар права, др Милан Мицић, историчар, мр Павле Орбовић, историчар, и Богдан Шекарић, етнолог. Говорило се о историјским, правним и друштвеним последицама колонизације, у оквиру које је на простор Војводине у кратком року насељено око 250.000 људи.

Др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, подсетио је да су колонисти углавном долазили из ратом разорених подручја и да је читав процес имао изразито хумани карактер.

-На територију Војводине је за годину дана дошло око 250.000 људи у 114 насеља. То је најорганизованија колонизација у историји Војводине и донела је нову енергију и нов живот у банатска насеља – истакао је Мицић.

О организацији процеса говорио је мр Павле Орбовић, нагласивши да је пресељење било прецизно планирано и логистички захтевно.

-Одређено је да се у Војводину насели око 45.000 породица, са просечно шест чланова, што је приближно 250.000 људи. Превоз је био организован возовима, пут је често трајао од седам до десет дана, а услови су били веома тешки – навео је Орбовић.

Др Јелена Веселинов указала је да је колонизација била тесно повезана са аграрном реформом и правним уређењем новонасталих односа.

-Колонизација је била замашан посао обављен у рекордном року од 1945. до 1948. године. Циљ је био да се реши борачко питање, ублажи глад и уреди расподела земље и имовине – рекла је Веселинов.

О локалном контексту говорио је хроничар Душан Дејанац, који је подсетио да је последња група колониста у Кикинду стигла на Бадње вече из Бихаћа и Босанске Крупе.

-Стигли су ненајављени, али су за два до три дана за њих биле припремљене куће – навео је Дејанац.

Градоначелник Кикинде Младен Богдан истакао је да је на територију града након рата дошло више од 14.000 колониста и да су они, заједно са староседеоцима, обликовали идентитет града.

-Кикинда је увек била град отвореног срца, а потомци колониста данас чине важан део наше заједнице – поручио је Богдан.

Како је истакла чланица Градског већа за културу и туризам Маријана Мирков, обележавање овог јубилеја је „прилика да се ода признање свима који су напустили своја огњишта и допринели развоју заједнице у којој данас живимо“.

Програм су употпунили наступи КУД-а „Петар Кочић“, као и традиционална гастрономска понуда Удружења жена из Нових Козараца.

dušan dejanac

Хроничар и публициста Душан Дејанац своју најновију књигу „Кикиндски православни храмови“ представио је у Културном центру. Поред аутора, на промоцији су говорили Марија Танацков, Тања Ножица и Владимир Сретеновић.

-Када су досељеници 1751. прешли долином Галадске и са Христифором Кенђелцем дошли у Кикинду, стигли су без учитеља и свештеника. Кенђелац је на месту данашње Православне цркве окупљао Кикинђане и одржавао литургије. Насељеници су правили куће где су стигли, било је доста бара и мочвара. После десетак година, када су видели да ће остати у Кикинди, почели су да праве куће. Прва зграда је Црква Светог Николе, изграђена у периоду од 1769. до 1774. године.  Захваљујући статусу диштрикта, Кикинда се касније брзо развијала, а центар је била црква која је чувала национални и верски идентитет Срба. Борила се против унијаћења, мађаризације, отуђења. Касније је подигнута црква на Водицама 1865. године, па Мелина црква 1887. године, народ се и тамо окупљао. Кикинда је, почетком 20. века била део Темишварске епархије, која је била једна од највећих, имала је преко 100 парохија. Када је 1919. године, део територије припао Румунији, до 1931. Кикинда је била део Великокикиндске епархије, а онда је ушла у састав Вршачке. Неколико владика се борило против тога- каже Дејанац.

Промоцији је присуствовао и председник градске скупштине Младен Богдан.

-Ово је важна тема за све нас Кикинђане, јер практично од оснивања града, ту је и историја Српске православне цркве на овим просторима. СПЦ је темељ нашег друштва и институција која је држала српски народ заједно на окупу свих ових година на овим просторима, у Хабсбуршкој монархији и Аустроугарској, касније у Краљевини Србији и Краљевини СХС. Важно је познавати нашу богату историју на овим просторима-истакао је Младен Богдан, председник Скупштине града.

error: Content is protected !!