July 3, 2026

дуња бркин трифуновић

vlasta-cenic-biblioteka

Kada reči postanu igra: Vlasta Cenić oduševio mališane

Redakcija Kikindski April 21, 2026

U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ danas nije bilo tišine – bar ne one uobičajene. Umesto nje, prostorom su odzvanjali smeh, pesma i radoznala pitanja najmlađih, koji su sa oduševljenjem dočekali gosta – dečjeg pisca Vlastu Cenića.

Cenić nije od onih autora koji stoje iza knjige – on je ulazi u nju zajedno sa decom. Tokom radionice, mališani su postali deo „carevine stilskih figura“, sveta u kojem reči nisu samo sredstvo, već igra, osećaj i lepota. Pisac im je pričao, recitovao, postavljao pitanja, ali i pažljivo slušao njihove odgovore, pamtio imena i svakom detetu prilazio sa iskrenom pažnjom.

Kako kaže, upravo je to suština njegovog rada.

-Ovaj svet je pun surovih reči, a gladan je lepih. Moja knjiga o carevini stilskih figura uči decu da misle pozitivno, lepo govore i pronađu te lepe reči – poručio je Cenić.

Iako je iza njega već bio bogat dan – radionice u Banatskoj Topoli i Mokrinu – umor se nije mogao ni naslutiti. Naprotiv, energija, vedrina i toplina kojom je zračio jasno su pokazivali koliko voli ono što radi.

-Pišem za decu jer želim da ne ostarim, da večno budem dete. Sećanje na detinjstvo je moja najveća inspiracija – otkrio je pisac, koji iza sebe ima čak 42 godine rada u prosveti.

Mališani su na ovu energiju odgovorili onako kako samo deca umeju – iskreno i bez zadrške. Sa pažnjom su slušali, smejali se, pevali i rado učestvovali u razgovoru. Za neke je ovo bio i prvi korak ka otkrivanju sveta knjiga.

-Volim pomalo da čitam, ali još nemam omiljenu knjigu. Nadam se da ću je posle ove radionice pronaći – rekla je učenica trećeg razreda OŠ „Đura Jakšić“, Jana Čolić, ne krijući uzbuđenje.

Cenić ističe da se deca danas jesu promenila u nekim aspektima, ali ne u i svojoj suštini.

-Deca su uvek ista u svojoj radoznalosti, ali su danas nestrpljivija. Navikla su na brzinu, na sadržaje „na klik“. Zato je na nama da se prilagodimo i da im književnost učinimo zanimljivijom i bližom – objasnio je on.

Ključ za razvijanje ljubavi prema čitanju, dodaje, leži u sredini u kojoj dete odrasta.

-Porodica, škola i biblioteka – to je sveto trojstvo. Ako dete ne vidi knjigu kod kuće, ako ga škola ne podstakne i ako ga biblioteka ne usmeri, ostaje uskraćeno za nešto veoma važno.

Da su ovakvi susreti dragoceni, potvrđuju i u biblioteci. Vršilac dužnosti direktora, Dunja Brkin Trifunović, istakla je da je ovo prvo gostovanje Cenića u kikindskoj biblioteci i da je izbor bio više nego opravdan.

-Pozvali smo ga jer odlično radi sa decom i veoma je inspirativan. Deca vole direktan kontakt sa piscima i trudimo se da im to omogućimo – navela je ona, najavljujući i nove aktivnosti u narednom periodu, počevši od Svetskog dana knjige u četvrtak.

T. D.

audio-knjige-(2)

Biblioteka u Kikindi uvodi audio-knjige: Čitajte ušima uz aplikaciju „KnjigaPriča“

Redakcija Kikindski March 16, 2026

Narodna biblioteka „Jovan Popović“ uvodi novu uslugu koja čitaocima omogućava da knjige ne samo čitaju, već i – slušaju. Od sada, svi članovi biblioteke mogu besplatno da koriste audio-knjige putem aplikacije „KnjigaPriča“, što predstavlja savremen način pristupa literaturi.

Nova usluga predstavljena je u biblioteci, a kako je objasnio Nenad Iđoški, direktor i suosnivač platforme „KnjigaPriča“, saradnja je počela pre nekoliko meseci.

– Ova usluga omogućava članovima vaše biblioteke da besplatno slušaju audio-knjige. Mi sarađujemo sa devet gradskih biblioteka, a nakon razgovora sa Dunjom Brkin Trifunović uvideli smo da postoji interesovanje da se ova usluga uvede i u Kikindi – rekao je Iđoški.

Korišćenje aplikacije je jednostavno. Članovi biblioteke najpre skeniraju QR kod i popunjavaju zahtev za pozajmicu, nakon čega biraju do tri audio-knjige koje žele da slušaju. Biblioteka zatim proverava da li je članarina aktivna i korisniku šalje uputstvo za pristup aplikaciji.

Audio-knjige se mogu slušati na mobilnim telefonima i tabletima, i na android i na „epl“ uređajima, a korisnici istovremeno mogu da pozajme do tri naslova na period od 21 dan.

Fond trenutno obuhvata oko 245 audio-knjiga, a očekuje se da će se uskoro dodati i novi naslovi.

– Fond se stalno proširuje. Trenutno imamo preko 240 naslova, a nedavno smo dobili veliki broj novih knjiga od jednog izdavača koje su sada u procesu objavljivanja – dodao je Iđoški.

Prema rečima v.d. direktora Narodne biblioteke „Jovan Popović“, Dunje Brkin Trifunović, ova usluga može biti posebno korisna različitim grupama korisnika.

– Svakako mladima i deci, jer su navikli na tehnologiju i često im je zanimljivije da slušaju knjige. Ovo je značajno i za osobe sa oštećenjem vida, ali i za zaposlene ljude koji nemaju vremena da sednu i čitaju. Sada mogu da slušaju knjigu dok obavljaju druge aktivnosti – istakla je ona.

Ona dodaje da bogat izbor omogućava čitaocima da pronađu knjigu po svom ukusu.

– Među 245 naslova verujem da svako može da pronađe nešto za sebe. Potraga za knjigom je na neki način i potraga za sopstvenim čitalačkim putem, a mi smo tu da pomognemo čitaocima da ga pronađu – rekla je Brkin Trifunović.

Iskustva drugih biblioteka koje već koriste ovu platformu pokazuju da su korisnici veoma zadovoljni. Kako je istaknuto, ova usluga omogućava siguran i kompletan pristup audio-knjigama, što je posebno važno kada je reč o školskoj lektiri.

Uvođenjem audio-knjiga Narodna biblioteka „Jovan Popović“ pravi korak ka modernizaciji bibliotečkih usluga, omogućavajući da knjiga bude dostupna čitaocima u svakom trenutku – bilo da su kod kuće, u šetnji ili na putu.

T. D.

djura-djukanov-2

Prva nagrada preko granice: priznanje „Đura Đukanov“ otišlo u Bar

Redakcija Kikindski January 20, 2026

Ovogodišnji dobitnik književne nagrade „Đura Đukanov“ Narodne biblioteke je pisac Vladimir Vujović i rukopis „Slobodni udarci“. Žiri je odluku doneo nakon višestepenog izbora, u konkurenciji velikog broja pristiglih rukopisa.

Kako je izjavila vršilac dužnosti direktora Biblioteke Dunja Brkin Trifunović, nagrada se dodeljuje od 2005. godine i tokom vremena je stekla značajan ugled u savremenim književnim krugovima. Ove godine žiri je radio u sastavu Alen Bešić, Branislav Živanović i Igor Cvijanović, predsednik žirija. Od velikog broja pristiglih rukopisa, sedam je ispunilo sve konkursne propozicije, a u najuži izbor ušla su dva rada. Nakon stručne rasprave, žiri je odlučio da nagrada pripadne Vladimiru Vujoviću.

-Rukopis ‘Slobodni udarci’ se izdvojio jer, iako se oslanja na tradiciju američke kratke priče, taj model nadograđuje kreativnim narativom, sa neočekivanim obrtima i stalnim rušenjem čitalačkih očekivanja“, navela je Brkin Trifunović. Ona je podsetila da nagrada nosi ime Đure Đukanova, bibliotekara iz Mokrina i značajnog predstavnika banatske proze, kao i da je cilj nagrade podsticanje mladih autora i afirmacija forme kratke priče, koja je bliska savremenim čitaocima.

Dobitnik nagrade Vladimir Vujović istakao je da mu priznanje posebno znači jer je reč o njegovoj prvoj zbirci kratke proze, nakon tri objavljena romana.

-Kratke priče su, čini mi se, nepravedno zapostavljene, ali upravo ovakve nagrade skreću pažnju na mlade autore koji se u toj formi pronalaze“, rekao je Vujović. On je dodao da su junaci njegovih priča različiti – od ljudi sa margine do onih koji kroz umetnost traže istinu o sebi – i da će se i ubuduće baviti prozom, a forma će zavisiti od same priče.

Vujović je rođen 1991. godine u Baru, diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu, specijalizovao otorinolaringologiju i radi u bolnici u Sutomoru. Pored lekarskog poziva, aktivno se bavi pisanjem i čitanjem, a kao značajne književne uticaje navodi Mihaila Bulgakova.

raznica-bibli-1

Umetnička zbirka Narodne biblioteke „Jovan Popović“ predstavljena u Kulturnom centru

Redakcija Kikindski November 20, 2025

U Galeriji Kulturnog centra Kikinde otvorena je izložba „Riznica biblioteke“, koja publici otkriva manje poznato lice Narodne biblioteke „Jovan Popović“ – ne samo kao mesta knjige, već i kao čuvara vredne umetničke zbirke. Izložba je deo obeležavanja velikog jubileja, 180 godina postojanja najstarije kikindske ustanove kulture, i biće otvorena do 30. novembra.

Među posetiocima otvaranja bio je i profesor u penziji Dragoljub Badrljica, dugogodišnji pratilac likovnih dešavanja u okrugu.

-Pratim sve što se dešava vezano za umetnost na teritoriji našeg okruga. Ovo je jedno bogatstvo koje treba staviti javnosti na uvid. Ovakva umetnička dela u našoj sredini zaslužuju poštovanje. Biću subjektivan i reći ću: sve mi se sviđa – rekao je Badrljica.

Stručnjaci za istoriju umetnosti ovu zbirku svrstavaju među najznačajnije u ovom delu Vojvodine – pre svega zahvaljujući motivima i imenima autora koji su zastupljeni. O tim delima biblioteka je pre nekoliko godina objavila monografiju i katalog, čime je po prvi put sistematski obrađena likovna zbirka i zabeleženi podaci o slikama i autorima.

-Fond broji 52 umetničke slike različitih stilova i motiva, od kraja 19. veka do savremenih autora. Zbirka nije sistematski pravljena sa namerom da bude kolekcija, već se skupljala godinama, decenijama – objasnila je Dunja Brkin Trifunović, v. d. direktora Narodne biblioteke.

Za izložbu „Riznica biblioteke“ odabrane su slike koje inače nisu svakodnevno dostupne posetiocima ove ustanove.

-Želeli smo da publici pokažemo najzanimljivija dela, ali i ona koja se inače nalaze po kancelarijama i ne mogu da se vide svakog dana – izjavila je Brkin Trifunović.

Postavka otkriva bogatstvo tema i stilova: od portreta, žanr-scena i pejzaža do mrtve prirode. Zbirka svedoči o multikulturalnom karakteru Kikinde. Mnoge slike stare su više od jednog veka, pa je, kako naglašava Brkin Trifunović, prioritet njihova zaštita.

-Postoji plan da sve slike sredimo. Neke su u odličnom stanju, ali na pojedinima je zub vremena ostavio trag. Najpre želimo da ih restauriramo pa onda da ih učinimo još dostupnijim publici – istakla je v. d. direktorka biblioteke.

V. d. direktora Kulturnog centra Marko Markovljev rekao je da je izložba rezultat dobre saradnje kikindskih ustanova kulture.

-Ustanove kulture u Kikindi imaju lepu saradnju i ovo je samo još jedan vid našeg zajedničkog rada. Mi rado ustupamo prostor i programe kada je to potrebno, kao što i druge ustanove izlaze nama u susret. Važno je da delimo resurse i da smo jedni drugima podrška – podsetio je Markovljev.

Da izložba prevazilazi okvire jedne ustanove smatra i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i turizam.

-Ova izložba je primer kako se u jednoj ustanovi čuva umetnosti, bilo da su u pitanju slike ili knjige. Važno je da negujemo kult čuvanja umetničkog bogatstva. Kultura je nasleđe našeg naroda i nešto što treba da nosimo u sebi i čuvamo – naglasila je Mirkov.

Izložba „Riznica biblioteke“ pokazuje da se u tišini prostorija, među knjigama i policama, kriju i dragocena dela likovne umetnosti. Njihovo iznošenje „na svetlo“ nije samo omaž prošlosti, već i poziv da Kikinda nastavi da gradi svoju kulturnu budućnost na temeljima očuvane baštine.

nagrade-biblioteka-7

Biblioteka nagradila pobednike likovnog i literarnog konkursa

Redakcija Kikindski November 18, 2025

Narodna biblioteka „Jovan Popović“ danas obeležava veliki jubilej – 180 godina postojanja, a tim povodom danas su dodeljene i nagrade najuspešnijim učesnicima literarnog i likovnog konkursa „Moja biblioteka“. Na konkurs je stiglo oko 200 radova iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Grčke, na srpskom i mađarskom jeziku. Žiri je dodelio više od 30 nagrada i pohvala, a nagrađeno je i osam likovnih radova najmlađih.

-Ove godine smo želeli da deca pišu baš o biblioteci, kao prostoru mašte i znanja. Nijanse su odlučivale, a dobili smo čak i jedan „mali roman“ – rekla je v.d. direktorka Dunja Brkin Trifunović, ističući da je cilj da se deca podstaknu da pišu, crtaju i razvijaju kreativnost.

Među nagrađenima je i Lara Petkov, učenica 5. razreda OŠ „Jovan Popović“, jedna od dobitnika prve nagrade u literarnoj kategoriji.

-Volim da pišem i veoma sam srećna što je baš moj rad dobio prvu nagradu. Drugarima bih poručila da se ne plaše da probaju, osećaj je predivan – poručila je Lara.

Pavle Đurin, mališan iz vrtića „Plavi Čuperak“, jedan je od dobitnika nagrade za crtež na kom je prikazana upravo biblioteka „Jovan Popović“.

-Ja sam pun mašte i znam lepo da crtam. Biblioteka je najlepša na svetu, jer uvek ima novih i zanimljivih knjiga. Za konkurs sam saznao od vaspitačica Dijane i Renate, koje su najbolje vaspitačice na svetu – objasnio je Pavle.

Nagrade su uručile bibliotekarke koje godinama rade sa decom, Darinka Maljugić i Olivera Šušnica. Konkurs je još jednom pokazao da kikindska biblioteka ne samo da čuva knjige, već stvara i nove generacije čitalaca, negujući ljubav prema knjizi od vrtićkog uzrasta.

T. D.

Dunja-Brkin

(VIDEO) Gošća podkasta je Dunja Brkin Trifunović, direktorica Narodne biblioteke „Jovan Popović”

Jelena Trifunović November 16, 2025

Prva srpska čitaonica u Kikindi osnovana je 1845. zaslugom tadašnjih uglednih Kikinđana sa simboličnim brojem knjiga, da bi vremenom fond rastao i uvećavao se do više od 160 hiljada naslova koliko danas ima Narodna biblioteka, jedna od tri najstarije u Republici Srbiji.

Narodna biblioteka je povodom značajne 180. godišnjice ovenčana Sretenjskim ordenom, najvišim državnim priznanjem koje svedoči o njenom značaju za nacionalnu kulturu i misiji u afirmaciji sveta knjige.
Gost podkasta Kikindskog portala je Dunja Brkin Trifunović, direktorica Narodne biblioteke “Jovan Popović”.

 

Dunja-11

Dunja Brkin Trifunović, nova v. d. direktorica: Biblioteka je centar kulturnog i društvenog života

Igor Crnogorac February 2, 2025

U ustanovi knjige, Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“, došlo je do promene na direktorskoj poziciji. Na rukovodećem mestu, u statusu vršioca dužnosti, odnedavno je Dunja Brkin Trifunović, diplomirani filolog, dugogodišnja urednica kulturnog programa u Biblioteci. Pored toga što je osmislila i sprovodi mnogobrojne aktivnosti, od kojih je u državi apsolutno jedinstven konkurs za „BOOK Trailer“ (trejler za knjigu), kontinuirano radi sa decom i dizajnira plakate, ona je i autorka naučnog rada pod nazivom „Metalingvistička svest kod dece predškolskog uzrasta“.

Pitali smo je kako je doživela prelazak na poziciju v. d. direktora biblioteke.

– Prelazak na poziciju direktorke za mene predstavlja veliku čast, ali i odgovornost. Nakon 13 godina rada u biblioteci, tokom kojih sam imala priliku da se bavim raznovrsnim kulturnim programima, ovaj korak doživljavam kao prirodan nastavak mog profesionalnog puta. S obzirom na to da dobro poznajem tim i rad biblioteke, smatram da mogu doprineti njenom daljem razvoju.

Koje su Vaše prve ideje i planovi za unapređenje rada biblioteke u narednom periodu?
– U narednom periodu, fokus će biti na unapređenju postojećih aktivnosti i uvođenju novih programa za različite generacije. Planiramo da ponovimo uspešan letnji kamp za decu, koji je prošle godine izazvao veliko interesovanje i oduševljenje. Unapređenje digitalnih usluga će svakako biti na listi prioriteta. Posebno smo posvećeni tome da programe održavamo i u našim ograncima na selima, čime doprinosimo kulturnom razvoju i dostupnosti knjiga u manjim zajednicama. Povodom 180 godina od osnivanja srpske čitaonice, organizovaćemo niz manifestacija, uključujući izložbe, predavanja i publikacije, kako bismo proslavili ovaj važan jubilej i dodatno povezali našu biblioteku sa širom zajednicom.

Kako ocenjujete navike čitalaca danas, u poređenju s onima kada ste započeli rad u biblioteci? Da li su digitalne tehnologije promenile odnos prema čitanju i kako se prilagođavate tim promenama?
– Navike čitalaca su se značajno promenile. Na promenu su uticale korona i upravo razvoj digitalnih tehnologija zbog čega su čitaoci više orijentisani na brže i lako dostupne informacije. Ipak, primećujem da se ljudi i dalje rado vraćaju knjigama, posebno kada im se pruži prilika da uživaju u specifičnom doživljaju čitanja. Nil Gejmen je rekao da nam Google može dati milion odgovora, a onaj pravi – bibliotekar. I upravo ta stručnost i ljubaznost, te spremnost da uvek pomognu i pronađu pravu informaciju ili knjigu, prednost je bibliotekara u odnosu na tehnologiju. Biblioteka se prilagođava ovim promenama prateći potrebe svojih korisnika i lokalne zajednice. Takođe, edukujemo naše članove o korišćenju digitalnih alata za pristup znanju.

Kako motivisati mlade da više posećuju biblioteku i razvijaju ljubav prema knjigama? Da li, pored postojeći programa za mlađu populaciju, postoji neki poseban projekat ili inicijativa koje želite da pokrenete?
– Posebno smo ponosni na naš konkurs „BOOK Trailer“, koji je jedinstven u zemlji i uspešno spaja književnost i savremene medije. Planiramo dodatno unapređenje ovog projekta kroz tematske radionice i edukacije, kako bismo inspirisali još veći broj mladih da se uključe u promociju knjiga na kreativan način. Povodom obeležavanja 180 godina od osnivanja srpske čitaonice, planiramo niz manifestacija, uključujući svečanu akademiju, izložbe i publikacije koje će osvetliti njen značaj u istoriji kulture. Verujem da je ključ u stvaranju prostora koji će mladima biti zanimljiv i inspirativan. Nažalost, naša biblioteka nema izdvojeno Omladinsko odeljenje i to jeste jedan veliki problem. Nadamo se da ćemo pronaći rešenje i za to. Do tada planiramo organizaciju tematskih radionica, gejming turnira povezanih sa književnošću i interaktivnih predavanja sa piscima koji im mogu približiti knjige na moderan način.

Koji su izazovi s kojima se biblioteka suočava u pogledu nabavke novih naslova i održavanja postojećeg fonda? Šta biste izdvojili kao najvredniji deo bibliotečkog fonda, kako se on čuva i promoviše?
– Glavni izazovi su ograničen budžet, prostor i rast cena knjiga. Takođe, potrebno je održavati ravnotežu između savremenih naslova i klasične literature, što često zahteva pažljivo planiranje nabavki. Najvredniji deo našeg fonda su retke i stare knjige, koje se pažljivo čuvaju u specijalizovanim uslovima. Njih promovišemo kroz izložbe, digitalne prezentacije i publikacije.

Pored razvijene saradnje sa školama, kako vidite ulogu biblioteke u zajednici danas i u društvenom razvoju?
– Biblioteka ima odličnu saradnju sa školama, što se ogleda u organizaciji književnih kvizova, edukativnih predavanja i zajedničkih projekata za promociju čitanja među mladima. Naravno, uvek ima prostora za unapređenje i to je nešto čemu uvek stremimo. Na to nas obavezuje naša istorija i godine postojanja. Pored toga, organizujemo promocije knjiga, konkurse za neobjavljene rukopise i pružamo prostor lokalnim piscima za rad i prezentaciju. Biblioteka danas nije samo mesto za knjige već i centar kulturnog i društvenog života, posebno u našim selima. Ona može doprineti razvoju zajednice kroz promociju celoživotnog obrazovanja, kulture i povezivanja ljudi.

Kakvi naslovi se najčešće pozajmljuju iz biblioteke i kog uzrasta su vam najbrojniji članovi?
– Najčešće se pozajmljuju savremeni romani, klasici i stručna literatura, posebno iz oblasti psihologije i popularne nauke. Mlađi čitaoci pozajmljuju lektire, i tu su veoma savesni, zatim čitaju dela iz savremene književnosti za decu. Takođe su popularne enciklopedije. Najbrojniji članovi su deca, učenici osnovnih škola, i penzioneri.

Šta lično najviše volite da čitate i koji autori su na Vas ostavili najjači utisak?
– Ovo je teško pitanje. Odličnih knjiga je mnogo, a vremena uvek nedovoljno. Nabrajanje bi potrajalo, ali potrudiću se da izdvojim samo nekoliko. Kao roditelj i moderator mnogih radionica za decu čitam dosta dečje literature. Srpska književnost ima odličnu dečju književnost. Pored toga, volim da čitam Borhesa, Delila, Dovlatova, Hesea, Pavića, Kafku…

Šta biste poručili građanima koji retko ili nikada ne posećuju biblioteku?
– Poručujem im da biblioteka nije samo prostor za čitanje, već i mesto susreta, inspiracije i razvoja. Pozivamo sve da dođu, da otkriju knjige koje će ih obogatiti, da učestvuju u našim programima, radionicama i događajima koji su osmišljeni za sve uzraste. Knjiga je most između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, a naša biblioteka je mesto gde ti mostovi postaju dostižni za svakog građanina.

Kreativnost, maštovitost, entuzijazam i potpuna posvećenost samo su neke od već prepoznatih osobina nove direktorice koje je apsolutno preporučuju za dalje unapređenje rada ove ustanove na zadovoljstvo ne samo čitalaca, nego i svih sugrađana, od najranijeg uzrasta. Verujemo da će joj okolnosti to i omogućavati, u suprotnom Dunja Brkin Trifunović, sasvim sigurno, stvoriće ih sama.

S. V. O.

 

 

Petefi 6

Šandor Petefi – simbol neraskidive veze Srba i Mađara

Igor Crnogorac March 16, 2023

Ove godine obeležavaju se dva veka od rođenja Šandora Petefija, značajne ličnosti mađarske i svetske književnosti i istorije. U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ u Kikindi o ovom pesniku i revolucionaru priređena je izložba autorki Kristine Ember i Dunje Brkin Trifunović. Svečanost otvaranja održana je večeras, dan posle velikog mađarskog praznika posvećenog revoluciji i ustanku 1848. godine.

– U ustanku je Petefi uspeo da se izbori za slobodu štampe, da Budimpešta, umesto Požuna, bude glavni grad i da zvanični jezik bude mađarski, umesto latinskog – kaže Kristina Ember. – Opredelili smo se da napravimo ovu izložbu zbog neraskidivih veza Mađara i Srba na našim prostorima. Porodica Petefi ima srpske korene, to je porodica Petrović, a prezime je sam Šandor, u vreme asimilacije, preveo na mađarski. Prikupili smo njegove pesme, kritike pisane o njima, i dela poznatih umetnika inspirisanih Petefijem.

Naziv izložbe je „Sloboda i ljubav“, po njegovoj istoimenoj pesmi u kojoj se vidi šta je sve voljan da žrtvuje za slobodu, rekla je Dunja Brkin Trifunović.

– Verujem da mlađi sugrađani ne znaju ko je bio Petefi Šandor i mislim da će ova izložba dati i pogled na dela naših poznatih pesnika na koje je on uticao: Đure Jakšića, Jovana Jovanovića Zmaja i Laze Kostića, koji su bili i njegovi prvi prevodioci. Ovdašnja omladina bila je zainteresovana za Petefijeve pesme i pre nego što su one prevedene.

U ime lokalne samouprave izložbi su prisustvovale članice Gradskog veća, Valentina Mickovski, zadužena za kulturu i obrazovanje i Melita Gombar, zadužena za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici.

– Sama činjenica da se, i nakon 200 godina, obeležava rođenje ovog pesnika, govori o njegovoj veličini u svetskoj književnosti. Čast nam je da podržimo ovaj program – rekla je Mickovska.

Muzičko-scenski program izveden je u prepunom holu Biblioteke, u kojem se nalazi i izložbena postavka o Šandoru Petefiju.

error: Content is protected !!