дуња бркин трифуновић Архиве

Када речи постану игра: Власта Ценић одушевио малишане

Redakcija Kikindski April 21, 2026

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ данас није било тишине – бар не оне уобичајене. Уместо ње, простором су одзвањали смех, песма и радознала питања најмлађих, који су са одушевљењем дочекали госта – дечјег писца Власту Ценића.

Ценић није од оних аутора који стоје иза књиге – он је улази у њу заједно са децом. Током радионице, малишани су постали део „царевине стилских фигура“, света у којем речи нису само средство, већ игра, осећај и лепота. Писац им је причао, рецитовао, постављао питања, али и пажљиво слушао њихове одговоре, памтио имена и сваком детету прилазио са искреном пажњом.

Како каже, управо је то суштина његовог рада.

-Овај свет је пун сурових речи, а гладан је лепих. Моја књига о царевини стилских фигура учи децу да мисле позитивно, лепо говоре и пронађу те лепе речи – поручио је Ценић.

Иако је иза њега већ био богат дан – радионице у Банатској Тополи и Мокрину – умор се није могао ни наслутити. Напротив, енергија, ведрина и топлина којом је зрачио јасно су показивали колико воли оно што ради.

-Пишем за децу јер желим да не остарим, да вечно будем дете. Сећање на детињство је моја највећа инспирација – открио је писац, који иза себе има чак 42 године рада у просвети.

Малишани су на ову енергију одговорили онако како само деца умеју – искрено и без задршке. Са пажњом су слушали, смејали се, певали и радо учествовали у разговору. За неке је ово био и први корак ка откривању света књига.

-Волим помало да читам, али још немам омиљену књигу. Надам се да ћу је после ове радионице пронаћи – рекла је ученица трећег разреда ОШ „Ђура Јакшић“, Јана Чолић, не кријући узбуђење.

Ценић истиче да се деца данас јесу променила у неким аспектима, али не у и својој суштини.

-Деца су увек иста у својој радозналости, али су данас нестрпљивија. Навикла су на брзину, на садржаје „на клик“. Зато је на нама да се прилагодимо и да им књижевност учинимо занимљивијом и ближом – објаснио је он.

Кључ за развијање љубави према читању, додаје, лежи у средини у којој дете одраста.

-Породица, школа и библиотека – то је свето тројство. Ако дете не види књигу код куће, ако га школа не подстакне и ако га библиотека не усмери, остаје ускраћено за нешто веома важно.

Да су овакви сусрети драгоцени, потврђују и у библиотеци. Вршилац дужности директора, Дуња Бркин Трифуновић, истакла је да је ово прво гостовање Ценића у кикиндској библиотеци и да је избор био више него оправдан.

-Позвали смо га јер одлично ради са децом и веома је инспиративан. Деца воле директан контакт са писцима и трудимо се да им то омогућимо – навела је она, најављујући и нове активности у наредном периоду, почевши од Светског дана књиге у четвртак.

Т. Д.

Библиотека у Кикинди уводи аудио-књиге: Читајте ушима уз апликацију „КњигаПричa“

Redakcija Kikindski March 16, 2026

Народна библиотека „Јован Поповић“ уводи нову услугу која читаоцима омогућава да књиге не само читају, већ и – слушају. Од сада, сви чланови библиотеке могу бесплатно да користе аудио-књиге путем апликације „КњигаПричa“, што представља савремен начин приступа литератури.

Нова услуга представљена је у библиотеци, а како је објаснио Ненад Иђошки, директор и суоснивач платформе „КњигаПричa“, сарадња је почела пре неколико месеци.

– Ова услуга омогућава члановима ваше библиотеке да бесплатно слушају аудио-књиге. Ми сарађујемо са девет градских библиотека, а након разговора са Дуњом Бркин Трифуновић увидели смо да постоји интересовање да се ова услуга уведе и у Кикинди – рекао је Иђошки.

Коришћење апликације је једноставно. Чланови библиотеке најпре скенирају QR код и попуњавају захтев за позајмицу, након чега бирају до три аудио-књиге које желе да слушају. Библиотека затим проверава да ли је чланарина активна и кориснику шаље упутство за приступ апликацији.

Аудио-књиге се могу слушати на мобилним телефонима и таблетима, и на андроид и на „епл“ уређајима, а корисници истовремено могу да позајме до три наслова на период од 21 дан.

Фонд тренутно обухвата око 245 аудио-књига, а очекује се да ће се ускоро додати и нови наслови.

– Фонд се стално проширује. Тренутно имамо преко 240 наслова, а недавно смо добили велики број нових књига од једног издавача које су сада у процесу објављивања – додао је Иђошки.

Према речима в.д. директора Народне библиотеке „Јован Поповић“, Дуње Бркин Трифуновић, ова услуга може бити посебно корисна различитим групама корисника.

– Свакако младима и деци, јер су навикли на технологију и често им је занимљивије да слушају књиге. Ово је значајно и за особе са оштећењем вида, али и за запослене људе који немају времена да седну и читају. Сада могу да слушају књигу док обављају друге активности – истакла је она.

Она додаје да богат избор омогућава читаоцима да пронађу књигу по свом укусу.

– Међу 245 наслова верујем да свако може да пронађе нешто за себе. Потрага за књигом је на неки начин и потрага за сопственим читалачким путем, а ми смо ту да помогнемо читаоцима да га пронађу – рекла је Бркин Трифуновић.

Искуства других библиотека које већ користе ову платформу показују да су корисници веома задовољни. Како је истакнуто, ова услуга омогућава сигуран и комплетан приступ аудио-књигама, што је посебно важно када је реч о школској лектири.

Увођењем аудио-књига Народна библиотека „Јован Поповић“ прави корак ка модернизацији библиотечких услуга, омогућавајући да књига буде доступна читаоцима у сваком тренутку – било да су код куће, у шетњи или на путу.

Т. Д.

Прва награда преко границе: признање „Ђура Ђуканов“ отишло у Бар

Redakcija Kikindski January 20, 2026

Овогодишњи добитник књижевне награде „Ђура Ђуканов“ Народне библиотеке је писац Владимир Вујовић и рукопис „Слободни ударци“. Жири је одлуку донео након вишестепеног избора, у конкуренцији великог броја пристиглих рукописа.

Како је изјавила вршилац дужности директора Библиотеке Дуња Бркин Трифуновић, награда се додељује од 2005. године и током времена је стекла значајан углед у савременим књижевним круговима. Ове године жири је радио у саставу Ален Бешић, Бранислав Живановић и Игор Цвијановић, председник жирија. Од великог броја пристиглих рукописа, седам је испунило све конкурсне пропозиције, а у најужи избор ушла су два рада. Након стручне расправе, жири је одлучио да награда припадне Владимиру Вујовићу.

-Рукопис ‘Слободни ударци’ се издвојио јер, иако се ослања на традицију америчке кратке приче, тај модел надограђује креативним наративом, са неочекиваним обртима и сталним рушењем читалачких очекивања“, навела је Бркин Трифуновић. Она је подсетила да награда носи име Ђуре Ђуканова, библиотекара из Мокрина и значајног представника банатске прозе, као и да је циљ награде подстицање младих аутора и афирмација форме кратке приче, која је блиска савременим читаоцима.

Добитник награде Владимир Вујовић истакао је да му признање посебно значи јер је реч о његовој првој збирци кратке прозе, након три објављена романа.

-Кратке приче су, чини ми се, неправедно запостављене, али управо овакве награде скрећу пажњу на младе ауторе који се у тој форми проналазе“, рекао је Вујовић. Он је додао да су јунаци његових прича различити – од људи са маргине до оних који кроз уметност траже истину о себи – и да ће се и убудуће бавити прозом, а форма ће зависити од саме приче.

Вујовић је рођен 1991. године у Бару, дипломирао је на Медицинском факултету у Београду, специјализовао оториноларингологију и ради у болници у Сутомору. Поред лекарског позива, активно се бави писањем и читањем, а као значајне књижевне утицаје наводи Михаила Булгакова.

Уметничка збирка Народне библиотеке „Јован Поповић“ представљена у Културном центру

Redakcija Kikindski November 20, 2025

У Галерији Културног центра Кикинде отворена је изложба „Ризница библиотеке“, која публици открива мање познато лице Народне библиотеке „Јован Поповић“ – не само као места књиге, већ и као чувара вредне уметничке збирке. Изложба је део обележавања великог јубилеја, 180 година постојања најстарије кикиндске установе културе, и биће отворена до 30. новембра.

Међу посетиоцима отварања био је и професор у пензији Драгољуб Бадрљица, дугогодишњи пратилац ликовних дешавања у округу.

-Пратим све што се дешава везано за уметност на територији нашег округа. Ово је једно богатство које треба ставити јавности на увид. Оваква уметничка дела у нашој средини заслужују поштовање. Бићу субјективан и рећи ћу: све ми се свиђа – рекао је Бадрљица.

Стручњаци за историју уметности ову збирку сврставају међу најзначајније у овом делу Војводине – пре свега захваљујући мотивима и именима аутора који су заступљени. О тим делима библиотека је пре неколико година објавила монографију и каталог, чиме је по први пут систематски обрађена ликовна збирка и забележени подаци о сликама и ауторима.

-Фонд броји 52 уметничке слике различитих стилова и мотива, од краја 19. века до савремених аутора. Збирка није систематски прављена са намером да буде колекција, већ се скупљала годинама, деценијама – објаснила је Дуња Бркин Трифуновић, в. д. директора Народне библиотеке.

За изложбу „Ризница библиотеке“ одабране су слике које иначе нису свакодневно доступне посетиоцима ове установе.

-Желели смо да публици покажемо најзанимљивија дела, али и она која се иначе налазе по канцеларијама и не могу да се виде сваког дана – изјавила је Бркин Трифуновић.

Поставка открива богатство тема и стилова: од портрета, жанр-сцена и пејзажа до мртве природе. Збирка сведочи о мултикултуралном карактеру Кикинде. Многе слике старе су више од једног века, па је, како наглашава Бркин Трифуновић, приоритет њихова заштита.

-Постоји план да све слике средимо. Неке су у одличном стању, али на појединима је зуб времена оставио траг. Најпре желимо да их рестаурирамо па онда да их учинимо још доступнијим публици – истакла је в. д. директорка библиотеке.

В. д. директора Културног центра Марко Марковљев рекао је да је изложба резултат добре сарадње кикиндских установа културе.

-Установе културе у Кикинди имају лепу сарадњу и ово је само још један вид нашег заједничког рада. Ми радо уступамо простор и програме када је то потребно, као што и друге установе излазе нама у сусрет. Важно је да делимо ресурсе и да смо једни другима подршка – подсетио је Марковљев.

Да изложба превазилази оквире једне установе сматра и Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу и туризам.

-Ова изложба је пример како се у једној установи чува уметности, било да су у питању слике или књиге. Важно је да негујемо култ чувања уметничког богатства. Култура је наслеђе нашег народа и нешто што треба да носимо у себи и чувамо – нагласила је Мирков.

Изложба „Ризница библиотеке“ показује да се у тишини просторија, међу књигама и полицама, крију и драгоцена дела ликовне уметности. Њихово изношење „на светло“ није само омаж прошлости, већ и позив да Кикинда настави да гради своју културну будућност на темељима очуване баштине.

Библиотека наградила победнике ликовног и литерарног конкурса

Redakcija Kikindski November 18, 2025

Народна библиотека „Јован Поповић“ данас обележава велики јубилеј – 180 година постојања, а тим поводом данас су додељене и награде најуспешнијим учесницима литерарног и ликовног конкурса „Моја библиотека“. На конкурс је стигло око 200 радова из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Грчке, на српском и мађарском језику. Жири је доделио више од 30 награда и похвала, а награђено је и осам ликовних радова најмлађих.

-Ове године смо желели да деца пишу баш о библиотеци, као простору маште и знања. Нијансе су одлучивале, а добили смо чак и један „мали роман“ – рекла је в.д. директорка Дуња Бркин Трифуновић, истичући да је циљ да се деца подстакну да пишу, цртају и развијају креативност.

Међу награђенима је и Лара Петков, ученица 5. разреда ОШ „Јован Поповић“, једна од добитника прве награде у литерарној категорији.

-Волим да пишем и веома сам срећна што је баш мој рад добио прву награду. Другарима бих поручила да се не плаше да пробају, осећај је предиван – поручила је Лара.

Павле Ђурин, малишан из вртића „Плави Чуперак“, један је од добитника награде за цртеж на ком је приказана управо библиотека „Јован Поповић“.

-Ја сам пун маште и знам лепо да цртам. Библиотека је најлепша на свету, јер увек има нових и занимљивих књига. За конкурс сам сазнао од васпитачица Дијане и Ренате, које су најбоље васпитачице на свету – објаснио је Павле.

Награде су уручиле библиотекарке које годинама раде са децом, Даринка Маљугић и Оливера Шушница. Конкурс је још једном показао да кикиндска библиотека не само да чува књиге, већ ствара и нове генерације читалаца, негујући љубав према књизи од вртићког узраста.

Т. Д.

(ВИДЕО) Гошћа подкаста је Дуња Бркин Трифуновић, директорица Народне библиотеке „Јован Поповић”

Jelena Trifunović November 16, 2025

Прва српска читаоница у Кикинди основана је 1845. заслугом тадашњих угледних Кикинђана са симболичним бројем књига, да би временом фонд растао и увећавао се до више од 160 хиљада наслова колико данас има Народна библиотека, једна од три најстарије у Републици Србији.

Народна библиотека је поводом значајне 180. годишњице овенчана Сретењским орденом, највишим државним признањем које сведочи о њеном значају за националну културу и мисији у афирмацији света књиге.
Гост подкаста Кикиндског портала је Дуња Бркин Трифуновић, директорица Народне библиотеке “Јован Поповић”.

Дуња Бркин Трифуновић, нова в. д. директорица: Библиотека је центар културног и друштвеног живота

Igor Crnogorac February 2, 2025

У установи књиге, Народној библиотеци „Јован Поповић“, дошло је до промене на директорској позицији. На руководећем месту, у статусу вршиоца дужности, однедавно је Дуња Бркин Трифуновић, дипломирани филолог, дугогодишња уредница културног програма у Библиотеци. Поред тога што је осмислила и спроводи многобројне активности, од којих је у држави апсолутно јединствен конкурс за „BOOK Trailer“ (трејлер за књигу), континуирано ради са децом и дизајнира плакате, она је и ауторка научног рада под називом „Металингвистичка свест код деце предшколског узраста“.

Питали смо је како је доживела прелазак на позицију в. д. директора библиотеке.

– Прелазак на позицију директорке за мене представља велику част, али и одговорност. Након 13 година рада у библиотеци, током којих сам имала прилику да се бавим разноврсним културним програмима, овај корак доживљавам као природан наставак мог професионалног пута. С обзиром на то да добро познајем тим и рад библиотеке, сматрам да могу допринети њеном даљем развоју.

Које су Ваше прве идеје и планови за унапређење рада библиотеке у наредном периоду?
– У наредном периоду, фокус ће бити на унапређењу постојећих активности и увођењу нових програма за различите генерације. Планирамо да поновимо успешан летњи камп за децу, који је прошле године изазвао велико интересовање и одушевљење. Унапређење дигиталних услуга ће свакако бити на листи приоритета. Посебно смо посвећени томе да програме одржавамо и у нашим огранцима на селима, чиме доприносимо културном развоју и доступности књига у мањим заједницама. Поводом 180 година од оснивања српске читаонице, организоваћемо низ манифестација, укључујући изложбе, предавања и публикације, како бисмо прославили овај важан јубилеј и додатно повезали нашу библиотеку са широм заједницом.

Како оцењујете навике читалаца данас, у поређењу с онима када сте започели рад у библиотеци? Да ли су дигиталне технологије промениле однос према читању и како се прилагођавате тим променама?
– Навике читалаца су се значајно промениле. На промену су утицале корона и управо развој дигиталних технологија због чега су читаоци више оријентисани на брже и лако доступне информације. Ипак, примећујем да се људи и даље радо враћају књигама, посебно када им се пружи прилика да уживају у специфичном доживљају читања. Нил Гејмен је рекао да нам Google може дати милион одговора, а онај прави – библиотекар. И управо та стручност и љубазност, те спремност да увек помогну и пронађу праву информацију или књигу, предност је библиотекара у односу на технологију. Библиотека се прилагођава овим променама пратећи потребе својих корисника и локалне заједнице. Такође, едукујемо наше чланове о коришћењу дигиталних алата за приступ знању.

Како мотивисати младе да више посећују библиотеку и развијају љубав према књигама? Да ли, поред постојећи програма за млађу популацију, постоји неки посебан пројекат или иницијатива које желите да покренете?
– Посебно смо поносни на наш конкурс „BOOK Trailer“, који је јединствен у земљи и успешно спаја књижевност и савремене медије. Планирамо додатно унапређење овог пројекта кроз тематске радионице и едукације, како бисмо инспирисали још већи број младих да се укључе у промоцију књига на креативан начин. Поводом обележавања 180 година од оснивања српске читаонице, планирамо низ манифестација, укључујући свечану академију, изложбе и публикације које ће осветлити њен значај у историји културе. Верујем да је кључ у стварању простора који ће младима бити занимљив и инспиративан. Нажалост, наша библиотека нема издвојено Омладинско одељење и то јесте један велики проблем. Надамо се да ћемо пронаћи решење и за то. До тада планирамо организацију тематских радионица, gejming турнира повезаних са књижевношћу и интерактивних предавања са писцима који им могу приближити књиге на модеран начин.

Који су изазови с којима се библиотека суочава у погледу набавке нових наслова и одржавања постојећег фонда? Шта бисте издвојили као највреднији део библиотечког фонда, како се он чува и промовише?
– Главни изазови су ограничен буџет, простор и раст цена књига. Такође, потребно је одржавати равнотежу између савремених наслова и класичне литературе, што често захтева пажљиво планирање набавки. Највреднији део нашег фонда су ретке и старе књиге, које се пажљиво чувају у специјализованим условима. Њих промовишемо кроз изложбе, дигиталне презентације и публикације.

Поред развијене сарадње са школама, како видите улогу библиотеке у заједници данас и у друштвеном развоју?
– Библиотека има одличну сарадњу са школама, што се огледа у организацији књижевних квизова, едукативних предавања и заједничких пројеката за промоцију читања међу младима. Наравно, увек има простора за унапређење и то је нешто чему увек стремимо. На то нас обавезује наша историја и године постојања. Поред тога, организујемо промоције књига, конкурсе за необјављене рукописе и пружамо простор локалним писцима за рад и презентацију. Библиотека данас није само место за књиге већ и центар културног и друштвеног живота, посебно у нашим селима. Она може допринети развоју заједнице кроз промоцију целоживотног образовања, културе и повезивања људи.

Какви наслови се најчешће позајмљују из библиотеке и ког узраста су вам најбројнији чланови?
– Најчешће се позајмљују савремени романи, класици и стручна литература, посебно из области психологије и популарне науке. Млађи читаоци позајмљују лектире, и ту су веома савесни, затим читају дела из савремене књижевности за децу. Такође су популарне енциклопедије. Најбројнији чланови су деца, ученици основних школа, и пензионери.

Шта лично највише волите да читате и који аутори су на Вас оставили најјачи утисак?
– Ово је тешко питање. Одличних књига је много, а времена увек недовољно. Набрајање би потрајало, али потрудићу се да издвојим само неколико. Као родитељ и модератор многих радионица за децу читам доста дечје литературе. Српска књижевност има одличну дечју књижевност. Поред тога, волим да читам Борхеса, Делила, Довлатова, Хесеа, Павића, Кафку…

Шта бисте поручили грађанима који ретко или никада не посећују библиотеку?
– Поручујем им да библиотека није само простор за читање, већ и место сусрета, инспирације и развоја. Позивамо све да дођу, да открију књиге које ће их обогатити, да учествују у нашим програмима, радионицама и догађајима који су осмишљени за све узрасте. Књига је мост између прошлости, садашњости и будућности, а наша библиотека је место где ти мостови постају достижни за сваког грађанина.

Креативност, маштовитост, ентузијазам и потпуна посвећеност само су неке од већ препознатих особина нове директорице које је апсолутно препоручују за даље унапређење рада ове установе на задовољство не само читалаца, него и свих суграђана, од најранијег узраста. Верујемо да ће јој околности то и омогућавати, у супротном Дуња Бркин Трифуновић, сасвим сигурно, створиће их сама.

С. В. О.

Шандор Петефи – симбол нераскидиве везе Срба и Мађара

Igor Crnogorac March 16, 2023

Ове године обележавају се два века од рођења Шандора Петефија, значајне личности мађарске и светске књижевности и историје. У Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди о овом песнику и револуционару приређена је изложба ауторки Кристине Ембер и Дуње Бркин Трифуновић. Свечаност отварања одржана је вечерас, дан после великог мађарског празника посвећеног револуцији и устанку 1848. године.

– У устанку је Петефи успео да се избори за слободу штампе, да Будимпешта, уместо Пожуна, буде главни град и да званични језик буде мађарски, уместо латинског – каже Кристина Ембер. – Определили смо се да направимо ову изложбу због нераскидивих веза Мађара и Срба на нашим просторима. Породица Петефи има српске корене, то је породица Петровић, а презиме је сам Шандор, у време асимилације, превео на мађарски. Прикупили смо његове песме, критике писане о њима, и дела познатих уметника инспирисаних Петефијем.

Назив изложбе је „Слобода и љубав“, по његовој истоименој песми у којој се види шта је све вољан да жртвује за слободу, рекла је Дуња Бркин Трифуновић.

– Верујем да млађи суграђани не знају ко је био Петефи Шандор и мислим да ће ова изложба дати и поглед на дела наших познатих песника на које је он утицао: Ђуре Јакшића, Јована Јовановића Змаја и Лазе Костића, који су били и његови први преводиоци. Овдашња омладина била је заинтересована за Петефијеве песме и пре него што су оне преведене.

У име локалне самоуправе изложби су присуствовале чланице Градског већа, Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање и Мелита Гомбар, задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.

– Сама чињеница да се, и након 200 година, обележава рођење овог песника, говори о његовој величини у светској књижевности. Част нам је да подржимо овај програм – рекла је Мицковска.

Музичко-сценски програм изведен је у препуном холу Библиотеке, у којем се налази и изложбена поставка о Шандору Петефију.