други светски рат

subnor

У знак поштовања према борцима који су се пре осамдесет и једну годину из ових крајева упутили у борбу за слободу, обележена је годишњица формирања 13. Војвођанске ударне бригаде. Управо 14. октобра 1944. године, у вароши која је већ дисала духом ослобођења, настала је једна од најзначајнијих јединица Народноослободилачке војске Југославије.

Професор Милован Ћурчић подсетио је да су окосницу бригаде чинили искусни борци партизанских одреда из Кикинде и околних места, којима су се придружили бројни млади и старији добровољци.

– Према подацима из књиге Ђорђа Момчиловића, бригада је бројала 2.872 борца и одмах по формирању ушла у састав Корпуса народне одбране Југославије, добивши посебне задатке на територији Војводине. Бригада је у Кикинди прошла обуку за сложене операције, а задатак јој је био обезбеђење важних објеката и заштита имовине грађана. Крајем октобра 1944. по наређењу Главног штаба, добила је задатак да у Банату очисти терен од фашистичких снага, а потом је прешла у Суботицу, ради обезбеђења границе и војних објеката. У завршним операцијама ослобођења Бачке и у чувеној Батинској бици код Бездана, борци 13. бригаде дали су изузетан допринос. Многи су страдали, а бројни после рата одликовани медаљама за заслуге – рекао је Ћурчић.

Председник кикиндског СУБНОР-а Саво Орељ подсетио је да је бригада настала од добровољаца из северног и средњег Баната, поред Кикинде и околине – из Српске Црње, Војводе Степе, Карађорђева, Кумана, Меленаца, Драгутинова, Чоке и других места.
– Најмлађи учесник имао је свега 14 година, Милан Пецеј из Војводе Степе, а међу најстаријима били су браћа Вуковић из Руског Села, ветерани Првог светског рата. Бригада је била мешовитог националног састава – Срби, Мађари, Румуни, Словенци и други борили су се раме уз раме, без подела. После кратке обуке јединице су упућиване на различите задатке: једна у Петровград, друга ка Српској Црњи ради обезбеђења границе, трећа у Суботицу и на мађарску територију. Припадници бригаде учествовали су у чишћењу терена од непријатељских банди и у разоткривању шпијунских група које су деловале након ослобођења- – навео је Орељ.

Свечаност у Кикинди била је прилика да се још једном ода почаст храбрим људима који су у тешким временима изнели борбу за слободу. Њихово дело подсећа да је цена мира била висока, али да су темељи достојанства управо у пожртвованости оних који су за слободу дали све.

 

dan-oslobodjenja-2025-(5)

Полагањем венаца на споменик Жртвама фашизма у центру града обележена је 81 година од ослобођења Кикинде у Другом светском рату. Почаст погинулим борцима одали су представници локалне самоуправе на челу са градоначелником Младеном Богданом, амбасаде Руске Федерације , СУБНОР-а, Војске Србије и Министарства одбране, борачких удружења, потомци погинулих, друштвених и политичких партија.

Обраћајући се окупљенима градоначелник Богдан захвалио је свима који су дошли и показали колико је 6. октобра важан датум који је уткан у сваког Кикинђанина

– Наши преци положили су своје животе како би победили фашизам и од тада је Кикинда слободарски, родољубиви и патриотски град и одувек је била на правој страни историји.Овај датум показује нам у ком правцу треба да тежимо, правцу слободе, борбе и јединства, а то нам је и најпотребније у овим изазовним временима. Кикинда је град јунака, бораца, страдалника и хероја, јер када је отаџбина у питању Србин брани своју земљу. Тада нема подела и због тога је важно да ниједан датум не обележавамо једнострано. Србин своју државу не да никоме, рекао је  председник Александар Вучић, јер једну отаџбину имамо и морамо да је бранимо. Јака, економски стабилна, војно неутрална, али војно јака земља Србија мора и може да буде јединствена – истакао је градоначелник Богдан.

Кикинда је ослобођена 6. октобра 1944. године када су трупе Совјетске црвене армије заједно са Великокикиндским партизанским одредом и народом након тросатне борбе са немачком артиљеријом на улазу у град извојевале победу.Скупу је присуствовао и Јово Барошевчић , председник СУБНОР-а Војводине и потпредседник СУБНОР-а Србије.

– Српски и други народи на почетку рата донели су тешке одлуке, рекли су не фашизму и узели су пушке и руке и борили се за слободу. После четири године страдања, победили смо и јер смо били на правој страни историје. Фашизам и нацизам су највеће зло 20. века који су донели страдања и разарања  – навео је Барошевић.

Саво Орељ, председник ГрО СУБНОР-а подсетио је да је у Кикинду, тог 6. октобра 1944. године у раним јутарњим часовима, из правца Руског Села, ушло 35 тенкова. Отпор Немаца био је слаб и након краткотрајне борбе град је ослобођен.

-Наша је дужност да негујемо културу сећања. У Другом светском рату више од 700 наших суграђана изгубило је свој  живот – рекао је Орељ.

Олга Литвина, председница сверуске организације ,,Бојево братство“ у Србији и Републици Српској такође се обратила присутнима:

-У борбама за ослобођење Кикинде погинуло је четири припадника Црвене армије, међутим то нису били једини губици руског народа у рату у ком је живот изгубило више милиона војника, цивила, деце и жене. Никада наши народи нису нападали, него су само бранили своје.

Председник Скупштине града Душан Попесков навео је да је друштвена одговорност свих нас да се обележавају овакви датуми, чиме се уче млађе генерације да је борба за слободу најважнија.

А.Ђ.

 

 

 

 

dan-pobede-(1)

Полагањем венаца и шетњом Бесмртног пука у Кикинди је обележен 9. мај, Дан победе над фашизмом. Централно обележавање осамдесетогодишњице одржано је на споменику жртвама фашизма, а сенима предака поклонили су се представници града на челу са градоначелником Младеном Богданом, представници Владе Србије, амбасаде Русије, гостију из братског града Нарвика, министарстава одбране, војске Србије и унутрашњих послова, борачких организација.

Обраћајући се присутнима градоначелник Богдан истакао је да је 9. мај донео победу против највећег зла у историји човечанства.

-Други светски рат памтимо по истребљењу, највећем броју умрлих и погинулих. Срби су, уз Јевреје и Русе, поднели највећу људску жртву у овом рату јер смо се борили за оно што је наше. У свим ратовима увек борили смо се само за своју слободу, народ и своју земљу. И данас, када доживљавамо подмукле нападе, и споља и изнутра, треба да се сетимо да су наши преци увек били јединствени када су требали да бране земљу. Зато нам је преко потребно јединство да будемо на страни истине, победе и српског народа – навео је градоначелник Богдан.

Генерал Милорад Ступар, саветник председника за одбрану додао је да Кикинда има право да слави Дан победе јер су њени становници учествовали у борби против нацизма.

-И овог 9. маја треба да се подсетимо храбрих предака. Нацисти су у Другом светском рату убили 51 милион људи. Према страдању, у односу на укупном број становника, највише жртве поднели су Пољаци којих је страдало 18 одсто, Руси 14, а Срба је страдало 10,6 процената. То нам даје за право да славимо Дан победе и да негујемо културу сећања и за генерације које долазе – рекао је генерал Ступар.

Шетња Бесмртног пука кренула је од Градске куће и окупила је велики број суграђана. Многи су носили фотографије својих предака погинулих у ратовима. Међу њима је била и Цица Љиљак, ћерка Здравка Љиљка, одликованог борца у Другог светског рата и почасног грађанина Кикинде.

-Четврта је година како није са нама и ово је још један повод да га се сетимо. Није попуштао обележавање важних датума и увек нам је причао о томе како је било у рату, како се не би заборавило страдање – сазнајемо од Цице Љиљак.
Венци су положени и на споменик „Туга“, као и на спомен плочу бригадиру Драгутину Ристићу у холу Градске куће.

У ноћи између 8. и 9. маја 1945. године Немачка је потписала безусловну капитулацију. Тиме је формално завршен Други светски рат у Европи, али су остаци немачких трупа и њихових савезника још неколико дана пружали отпор. У Југославији је то потрајало до 15. маја.

 

А.Ђ.

bombardovanje-drugi-svetski-rat

На данашњи дан, 22.новембра 1944 год. већ ослобођена Кикинда, доживела је у вечерњим сатима напад немачких ратних авиона.

Мета је била Железничка станица, и совјетски војни транспорт, који су се ту нашли. Фашистички злочинци изручили су већи број разорних бомби, које су само делимично погодиле војне циљеве.

– Неколико бомби је пало на оближње куће и изазвало велике људске губитке: 46 погинулих, 19 тешко рањених од којих су пет убрзо умрли и 20 лакше рањених лица. Срушено је 119 кућа, међу којима и породице Стражмештер, у којој су погинули отац Јоца ( 42)и ћерка Аница (8)година. Међу погинулим Кикинђанима је и машиновођа на дужности, Милан Белеслић као и четири Црвеноармејца- подсећа Саво Орељ, председник кикиндског СУБНОР-а.

Такође, том приликом изгорела су 3 вагона, оштећено или уништено 30 вагона као и једна локомотива.

У СУБНОР-у града Кикинде указују да ће уврстити овај датум у годишњи План активности, као и иницирати постављање Спомен плоче на зграду железничке станице.

venci-6-oktobar-4-(2)

Полагањем венаца на споменик Жртвама фашизма у центру града обележено је 80 година од ослобођења Кикинде у Другом светском рату. Почаст погинулим борцима одали су представници локалне самоуправе на челу са градоначелником Младеном Богданом, амбасаде Руске Федерације , СУБНОР-а, Војске Србије и Министарства одбране, борачких удружења, политичких партија. Обраћајући се окупљенима градоначелник Богдан истакао је да се 6. октобра у Кикинди обележава један од најважнијих датума у историји 20. века.

-Велики је дан за наш град јер прослављамо 80 година слободе и не смемо то никада заборавити. Наши преци положили су своје животе како би победили фашизам и од тада је Кикинда слободарски, родољубиви и патриотски град и одувек је била на правој страни историји. Наши суграђани били су хероји, борили су се за слободу, своју земљу и свој град. Подсетићу на поруку нашег председника Александра Вучића да нам је најважнија слободна, независна Србија, Србија која ће увек чувати своју слободу, а да су нам за то потребни мир и стабилност. Треба да чувамо Кикинду и Србију за нашу децу, али и да их учимо да никада не забораве ко су, шта су и одакле су – истакао је градоначелник Богдан.

Кикинда је ослобођена 6. октобра 1944. године када су трупе Совјетске црвене армије заједно са Великокикиндским партизанским одредом након тросатне борбе са немачком артиљеријом на улазу у град извојевале победу. Скупу је присуствовао и Јово Барошевчић , председник СУБНОР-а Војводине и потпредседник СУБНОР-а Србије.

-Данас је у Кикинду дошла слобода и престало је страдање. Српски и други народи на почетку рата донели су тешке одлуке, рекли су не фашизму и узели су пушке и руке и борили се за слободу. После четири године страдања, победили смо и јер смо били на правој страни историје. Били смо трећа држава, са 1,7 милиона жртава по страдању, у Другом светском – навео је Барошевчић.

Саветник у Влади Србије генерал у пензији Милорад Ступар поручио је да је Србија вечна док су јој деца верна.

-Морамо да имамо понос, бригу и веру у себе. Са овог места поручујем да је важно да спречимо поделе и да немамо право да се делимо. За своју слободу давали смо највредније, животе. Никада нисмо угрожавали туђу слободу јер потшујемо своју. Наше државно и војно руководство води нас ка војној неутралности јер треба да се бавимо нашим напретком и просперитетом. За то нам треба концепт тоталне одбране који подразумева и обавезно служење војног рока зато је потребно да се он потврди општим консензусом  – навео је Ступар.

Црвена армија је, 6. октобра 1944. године, у снажном удару разбила остатке немачких јединица који су били присутни у Кикинди. Са 35 тенкова ушли су у наш град, а у ослобођењу су учествовали  партизани Севернобанатског одреда. У Другом светском рату живот је изгубило 648 Кикинђана.

А.Ђ.

CDA_9511-w1024

Кикинда је свечано и достојанствено обележила Дан ослобођења града у Другом светском рату. Након полагања венаца на Споменик жртвама фашизма од 1941. до 1945. године и пригодног програма, у градској кући је уприличен пријем за представнике Војске Србије, СУБНОР-а и других борачких организација.

-Шести октобар је изузетно значајан датум у историји Кикинде. Прошло је 78 година од како су се наши преци изборили за слободу у којој ми данас живимо. Младе нараштаје треба упознати са историјским чињеницама и злом које се тада надвило над светом. Кикинда је увек следила тековине антифашистичке борбе. Нови изазови сигуран сам да нас неће поколебати у истрајности да ценимо антифашизам, наше претке и да чувамо слободу, мир и стабилност- поручио је градоначелник Никола Лукач.

Лето 1944. године било је пресудно за даљи ток историје, уакзао је председник градског одбора СУБНОР-а Саво Орељ.

-Тада је договором Тита и Стаљина у Москви дат сигнал већ ојачаним партизанским одредима у Банату да се креће у акцију коначног ослобођења земље. Прво је ослобођено Руско Село, а Црвена армија је снажним ударом разбила остатке немачких јединица и ушла у Кикинду- рекао је Орељ.

Значај историјског датума подвукао је и Јово Барошевчић, потпредседник СУБНОР-а Србије и потпредседник покрајинског одбора СУБНОР-а:

-Шести октобар је дан слободе. Никада нећемо заборавити оне који су своје животе дали за слободу. Србија је опредељена ка антифашизму и родољубљу.

Споменик жртвама фашизма на Тргу српских добровољаца дело је Александра Зарина. Подигнут је 1961.године, а рестауриран 2017. године. Поред градских челника, припадника Војске и полиције, као и чланова борачких удружења, венце су положили и представници амбасаде Руске Федерације.

 

 

 

 

error: Content is protected !!