dr tatjana pecarski Arhive | Kikindski portal

Vakcina postoji, pregled spašava: Kikinda može da smanji rizik od raka grlića materice

Redakcija Kikindski January 23, 2026

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice podseća da se ova bolest u velikoj meri može sprečiti redovnim ginekološkim pregledima i vakcinacijom protiv humanog papiloma virusa (HPV). Prema podacima Zavoda za javno zdravlje, u Severnobanatskom okrugu do sada je više od 1.100 dece primilo prvu dozu HPV vakcine.

Rak grlića materice najčešće se javlja kod žena nakon 35. godine, dok je najveća učestalost zabeležena u uzrastu od 55 do 59 godina. Stopa smrtnosti iznosi oko 12 odsto, što ovaj malignitet svrstava među značajne javno-zdravstvene probleme.

Načelnica Odeljenja za kontrolu i prevenciju bolesti dr Tatjana Pecarski ističe da su preventivni pregledi i rano otkrivanje ključni za očuvanje zdravlja žena.

-Rak grlića materice može se sprečiti redovnim odlascima kod ginekologa i pravovremenom dijagnostikom. Na taj način može se spasiti život – naglašava dr Pecarski.

U Srbiji se od juna 2022. godine sprovodi besplatna preporučena vakcinacija devetovalentnom HPV vakcinom, kao mera primarne prevencije. Vakcina je namenjena deci i mladima uzrasta od 9 do 19 godina, primenjuje se u dve do tri doze, a mogu se vakcinisati i dečaci i devojčice.

Prema podacima od 12. januara, u Severnobanatskom okrugu prvu dozu vakcine primilo je 637 dece uzrasta od 9 do 14 godina i 456 mladih od 15 do 19 godina, što je ukupno oko 1.100 vakcinisanih. Kompletnu vakcinaciju do sada je završilo 912 dece, od čega je 306 dečaka.

-Pozivam roditelje da zajedno sa decom donesu odluku o vakcinaciji. Osim što štiti od raka grlića materice, vakcina štiti i od drugih oboljenja izazvanih humanim papiloma virusima, uključujući i benigne promene kao što su kondilomi, čije lečenje može biti dugotrajno i uporno – navodi dr Pecarski.

Ona dodaje da je vakcina u upotrebi već oko dvadeset godina i da zemlje koje su rano uvele sistemsku vakcinaciju, poput Kanade, danas beleže izuzetno nizak broj obolelih i smrtnih ishoda od ovog karcinoma.

Kao mera sekundarne prevencije, preporučuje se redovno obavljanje Papanikolau testa, jednostavnog i neinvazivnog pregleda koji omogućava rano otkrivanje premalignih i malignih promena na grliću materice.

T. D.

U Kikindi grip potvrđen kod 18 osoba među kojima je i dvoje dece

Aleksandra Djuran December 17, 2024

Zavod za javno zdravlje, za sada, potvrdio je grip kod 20 osoba u Severnobanatskom okrugu. Od tog broja po jedna osoba je iz Čoke i Novog Kneževca, a 18 ih je sa teritorije Kikinde.

-Prvi slučaj gripa potvrdili smo 6. decembra u Kikindi. Oboleli su mahom nevakcinisane osobe, a grip nije izazvao veće komplikacije. Među onima kod kojih je potvrđen gripa bilo je i dvoje dece od kojih je jedno od dve godine, a drugo je školskog uzrasta – saznajemo od epidemiologa dr Tatjane Pecarski, načelnice Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda za javno zdravlje.

Obolenja slična gripu i akutne respiratorne infekcije u najvećoj meri registruju se kod dece od pet do 14 godina, kao i kod starijih osoba.

-Ove godine grip je registrovan ranije u odnosu na prethodne godine – istakla je naša sagovornica.

Grip je tek počeo i još uvek nije kasno za vakcinaciju. Na raspolaganju su dve vakcine „influvak tetra“ i domaća „torlak flu“ koju je proizveo Institut „Torlak“. Da bi se postigla zaštita neophodno je dve do tri nedelje nakon vakcinacije.

A.Đ.

Povodom nacionalnog Dana borbe protiv raka dojke upoznajemo sugrađanke o važnosti samopregleda i kako da ga pravilno urade

Aleksandra Djuran March 20, 2024

Nacionalni Dan borbe protiv raka dojke je 20. mart, čijim se obeležavanjem podstiče još veća pažnja javnosti na raspostranjenost ove maligne bolesti i na značaj unapređenja informisanosti žena o preventivnim pregledima i njenom ranom otkrivanju. Rak dojke predstavlja vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih bolesti u ženskoj populaciji širom sveta. Kako je istakla epidemiolog dr Tatjana Pecarski, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti ZZJZ rak dojke je izlečiva ukoliko se uoči na vreme.

-U proteklih pet godina u Kikindi maligni tumori dojke čine oko 20 procenata maligniteta svih lokalizacija, a u Severnobanatskom okrugu ta brojka je oko 24 odsto. Tokom 2022. godine 35 žena u Kikindi obolelo je na 100.000 stanovnika, a 41 žena u okrugu. U našem okrugu od raka dojke najveća učestalost obolevanja je kod žena starijih od 70 godina – saznajemo od dr Pecarski.

Karcinom dojke je vodeći uzrok smrti od malignih bolesti kod žena. Samopregled je izuzetno važna preventivna mera, a naša sagovornica pojasnila je kako on treba da se obavi.

-Svaka žena treba da upozna strukturu svojih dojki i da obavi samopregled. Ovaj pregled treba da radi svaka devojka počevši od 20. godine. Kako su dojke osetljive na promenu koncentracije ženskih polnih hormona, dojke se tokom mesečnog ciklusa neprestano menjaju. Pred menstruaciju često su bolne i povećane, a u razdobljima praćenim značajnim hormonskim promenama mogu biti preosetljive i uvećane što može izazvati nepotreban strah tokom samopregleda. Upravo zato najbolje je pregled obavljati između petog i 10. dana nakon prve pojave menstruacije kada su dojke najmekše. Žene u menopauzi, tokom trudnoće i dojenja pregled treba da obave prvog dana u mesecu – kaže dr Tatjana Pecarski.

Samopregled ima nekoliko faza.

-Prva faza je pod tušem i potrebno je podići jednu ruka iznad glave i kružnim pokretima prstiju, koristeći cele jagodice, pregledajte sve delove dojke. Tokom pipanja obratite posebnu pažnju na postojanje zadebljanja, čvorića ili bilo kakvih promena. Desnu ruku upotrebite za pregled leve dojke i obrnuto. Opipavanje, pokretima odozdo prema gore i od spolja ka sredini, nastavite u predelu pazuha kako biste proverili eventualna uvećanja limfnih čvorova. Na isti način proverite i drugu pazušnu jamu. Druga faza pregleda je pred ogledalom kada su najpre ruke pored tela. Posmatrajte pažljivo izgled grudi, naročito njihovu simetričnost, postojanje promena na koži, perutanje, bilo kakvo udubljenje ili promene u boji bradavica. Stavite obe ruke na bokove, ispravite se koliko možete i čvrsto stisnite ruke na kukove kako bi se zategli grudni mišići. Obratite pažnju da li uočavate ispupčenja, kvržice, ulegnuća, uvlačenja kože ili bradavice. U stojećem stavu temeljno opipajte obe dojke kružnim pokretima vodite prste od areole bradavice prema vrhu dojki na zamšljenom satu na poziciji 12 časova, a potom se vratite do areole. Ponovo u pravcu kazaljke na satu opipajte svaki deo dojke. Ponavljajući postupak završiće se kada napravite ceo krug od 360 stepeni. Dok ste ispred ogledala podignite ruke iznad glave, rotirajući ramena i gornji deo ramena i tela blago u obe strane i gledajte da li na dojkama spreda ili iz profila ima promena. Manje nejednakosti nisu značajne jer su dojke kod većine žena asimetrične. Važno je javiti se lekaru ukoliko se primeti odstupanje od uobičajenog izgleda dojki. Treća faza je samopregled na krevetu. Lezite na krevet postavite jastuk pod desnu lopaticu istovremeno podižući desnu ruku iznad glave jer ovako omogućavate da se dojka rasprostre po najvećoj površini grudnog koša pa je najtanja i najlakša za pregled što je naročito važno za žene sa većim grudima. Ponoviti postupak i sa levom dojkom. Prilikom pipanja koristite cele jagodice prstiju koje pomerate kružnim pokretima. Počevši od periferije dojke pravite spriralu ka bradavici u smeru kretanja kazaljke na satu. Naročitu pažnju obratite na ulegnuća i čvoriće. Zadebljanje tkiva na osnovici dojke u obliku ivice je normalna pojava. Na kraju pregleda nežno stisnite bradavice obe dojke i obratite pažnju na pojavu eventualnog iscetka – navela je dr Pecarski.

Samopregled dojki neophodno je raditi jednom mesečno. Prva mamografija savetuje se sa 35 godina, a ginekološki i ultrazvučni pregledi jednom godišnje. Ukoliko se uoči bilo kakva promena ne čekati nego se javiti lekaru jer su šanse za izlečenje velike ukoliko se lečenje počne na vreme.

Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u Republici Srbiji registrovano je 4447 novoobolelih i 1765 umrlih žena od raka dojke.

U Kikindi i Okrugu nije zabeležen nijedan slučaj malih boginja

Igor Crnogorac February 23, 2024

Dok je u Beogradu, pre nekoliko dana, već sa 11 evidentiranih slučajeva, proglašena epidemija morbila, odnosno malih boginja, u Severnobanatskom okrugu nije zabeležen nijedan slučaj, saznajemo u Zavodu za javno zdravlje (ZZJZ).

– Naš okrug se uzima kao primer u državi sa najvišim obuhvatom vakcinacijom – kaže epidemiolog dr Tatjana Pecarski, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u ZZJZ. – MMR vakcinom, protiv malih boginja, zaušaka i rubeole u Okrugu je imunizovano blizu 97 odsto, a u Kikindi oko 98 odsto. Da bi se dostigao kolektivni imunitet potreban je obuhvat veći od 95 odsto.

Dr Pecarski dodaje da epidemije ovih bolesti nigde ne bi smelo da bude jer je vakcinacija svima dostupna. U Beogradu je proglašena epidemija sa samo 11 slučajeva malih boginja jer se epidemije ne proglašavaju samo kada su veliki brojevi u pitanju, nego, kao u ovom slučaju, kada se pojavljuju bolesti i događa zaražavanje koje ne bi trebalo ni da bude, navodi dr Pecarski.

Primarna vakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i rubeole sprovodi se kod dece od navršenih 12 meseci jednom dozom MMR vakcine i treba je sprovesti pravovremeno do navršenih 15 meseci života. Revakcinacija (druga doza) sprovodi se pre upisa u prvi razred osnovne škole, a izuzetno u toku prvog razreda.

Naš grad i okrug, inače se navode kao primer dobre prakse i kada je u pitanju obuhvat drugim vakcinama – po vakcinalnim izveštajima, broj je uvek znatno iznad 95 odsto.

U Kikindi izolovan grip i potvrđen veliki kašalj

Aleksandra Djuran January 25, 2024

U Kikindi i severnom Banatu je potvrđena cirkulacija virusa gripa. Kako je istakla epidemiolog dr Tatjana Pecarski, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u laboratoriji Zavoda za javno zdravlje ispitivanje na grip počelo je 1. septembra.

-Do sada smo uradili 176 uzoraka na grip, od kojih je u našoj laboratoriji potvrđeno šest pozitivnih i to početkom januara. Jedan je tip B kod meštanina Čoke, dok je preostalih pet potvrđeno kod Kikinđana među kojima je četiri tip A i jedan nije identifikovan. Uzorke tipa A poslali smo i na Institut „Torlak“ gde je potvrđeno da su dva tip AH3, a jedan je tip AH1, dok je jedan ostao neidentifikovan – saznajemo od dr Pecarski.

Stanovnik Čoke oboleo od tipa B je stariji od 50 godina, dok su svi oboleli Kikinđani od tipa A uzrasta od četiri do 15 godina.

-Dete od četiri godine zbog virusa je bilo hospitalizovano u Opštoj bolnici. Kod njega je potvrđen tip AH3, ali je juče pušteno sa bolničkog na kućno lečenje. I obolenja slična gripu i akutne respiratorne infekcije u najvećoj meri registruju se kod dece od pet do 14 godina. Kasnije imamo grip u odnosu na prošlu godinu registrovali smo u decembru 2022. i tek sada počinje sezona – dodala je naša sagovornica.

Grip je tek počeo i još uvek nije kasno za vakcinaciju. Na teritoriji okruga u domove zdravlja distribuirano je 7.000 doza, a u vakcinisano je 5.074 osobe. Kikindi je pripalo 3.800 doza i 2.800 je utrošeno.

-Za vakcinaciju još uvek nije kasno. Preporuka je da se vakcinišu svi hronični bolesnici, zaposleni u javnim službama, ustanovama socijalne zaštite, zdravstvenim ustanovama – kaže dr Pecarski.

U Kikindi je i tri potvrđena slučaja velikog kašlja, dve osobe imaju više od 50 godina, kod kojih je vakcinalni status nepoznat i jedno je dete od četiri meseca koje nije stasalo za vakcinaciju.

-Dete je bilo u Bolnici i nakon lečenja pušteno je kući i sada se dobro oseća. Svake godine mi registrujemo do četiri osobe obolele od velikog kašlja i ovo nije novina. Od 2013. postoji nadzor nad velikim kašljem – pojašnjava dr Tatjana Pecarski.

Protiv pertusisa odnosno velikog kašlja vakciniše se sa 2,5 meseca, kada se prima prva doza, revakcina je sa 15 meseci i treća doza daje se pre polaska u školu. Reč je o zaraznom oboljenju izazvano bakterijom.

U ovom momentu nešto je manji broj obolelih od kovida do 15 dnevno u Severnobanatskom okrugu, dok ih je u novembru i decembru bilo više. Tada je bilo i do 50 odsto pozitivnih u odnosu na broj testiranih na ovaj virus u toku jednog dana.

HPV vakcina štiti od raka grlića materice

Aleksandra Djuran November 16, 2023

Grad Kikinda odnosno čitav Severnobanatski okrug je 2016. godine bio deo projekta tokom kog je omogućeno dobrovoljno vakcinisanje protiv humanog papiloma virusa, koji uzrokuje infekcije genitalnog sistema, ali i rak grlića materice. Tada su hpv vakcinu primale samo devojčice od 9 do 13 godina i ova akcija Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ odlično je prihvaćena. Kakvo je stanje pet godina nakon pilot projekta razgovarali smo dr Tatjanom Pecarski epidemiologom i načelnicom Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda za javno zdravlje.

-Ova vakcina, iako nije uvrštena u kalendar obaveznih, uspela je da u kalendar imunizacije uđe kao preporučena. Od početka, kada je Fond za zdravstvenu osiguranje obezbedio da ova vakcina bude besplatna za devojčice i dečake od 9 do 19 godina, u Kikindi je ukupno dato 476 doza. Dato je 102 prve doze u uzrastu od 9 do 14 godina od čega su 23 dečaka. Vakcinisano je i 126 njih od 15 do 19 godina među kojima je 21 dečak – istakla je dr Pecarski.

Stariji od 15 godina hpv vakcinu primaju u tri doze tako da je u ovom uzrastu kompletno vakcinisano 76 dečaka i devojčica, a 80 njih završilo je vakcinaciju u uzrasti od 9 do 14 godina.

– Na teritoriji našeg okruga 270 dece je kompletno vakcinisanih uzrasta od 9 do 14, dok ih je 164 starijih od 14 godina, tako da na teritoriji Severnobanatskog okruga imamo 441 dete kompletno vakcinisano. S obzirom na to da je vakcina preporučena i kada sagledamo broj vakcinisanih u drugim okruzima možemo da budemo zadovoljni – napomenula je dr Tatjana Pecarski.

Sa druge strane, napominje naša sagovornica, obuhvat vakcinisani treba da bude veći naročito ako se uzme u obzir važnost ove vakcine. Ona nije prevencija samo za kondilome odnosno ne onkogene tipove humanog papiloma virusa, nego se u njoj nalaze i onkogeni tipovi koji izazivaju rak grlića materice.

-U 100 odsto uzoraka raka grlića materice nalazi se hpv infekcija. To znači da je svakom raku grlića materice prethodila ova infekcija, a ovom vakcinom smanjuje se rizik od pomenute infekcije, a samim tim i od raka grlića materice. Vakcinišemo i dečake jer su upravo oni prenosioci hpv infekcije. Ova vakcina smatra se jednom od najsigurnijih vakcina jer ima najmanji broj neželjenih efekata i još uvek nismo zabeležili teži neželjeni efekat nakon što je neko primio – pojasnila je dr Tajana Pecarski.

Vakcine ima i ko god želi da zaštiti svoje dete na ovaj način može da se javi pedijatrima u Školskom dispanzeru. Vakcina se daje petkom i svi od 9 do 19 godina mogu je primiti. Do 14. godine vakcina se daje u dve, a od 15. do 19. godine u tri doze.

Rak grlića materice poguban za žene

Rak grlića materice u Srbiji je među tri najčešća i u obolevanju i u mortalitetu kod žena. Razlog tome je kasno javljanje lekaru i žene najčešće dolaze kada bolest uzme maha i kada ne može puno toga da se uradi.

-Poražavajuće je da u 21. veku, kada imate preventivu meru, imate i ogroman broj mladih žena koje obolevaju i umiru od raka grlića materice. Ova vakcina štiti i od karcinoma na anogenitalnoj regiji, orofarinksu, jeziku – navela je naša sagovornica.

Opasna ehinokokoza u Srbiji – ovo su mere zaštite

Igor Crnogorac February 4, 2023

Multilokularna ehinokokoza je bolest koju izaziva larva lisičije pantljičare i veoma se retko javlja kod ljudi. Prvi slučaj u Srbiji registrovan je pre nekoliko dana kod pacijentkinje koja je operisana u Novom Sadu.

– Bolest raste kao maligni tumor – rekao je prof. dr Dušan Lalošević, koji je dijagnostifikovao ovaj prvi slučaj obolevanja, za televiziju K1. – Infiltrira se u tkivo i može da metastazira u druge organe, ali najviše strada jetra.

Kako je objasnio, lisice prenose ovaj parazit direktnim, ali češće indirektnim kontaktom. „Mnogi ljudi na selu imaju povrtnjake izvan naselja i tu je kontakt sa lisicama moguć. Lisica iz izmeta izbacuje jaja i to zemljište je kontaminirano, tako da, šta god da je na tom zemljištu posađeno, može biti izvor zaraze za čoveka“, rekao je dr Lalošević.

Bolest je do sada bila poznata u severnoj Evropi i Rusiji, a kod nas je ovo prvi slučaj. Ipak, kako se ne prenosi sa čoveka na čoveka, dodao je, ne postoji opasnost od epidemije.

Kako smo saznali od epidemiologa dr Tatjane Pecarski, načelnice centra za kontrolu i prevenciju bolesti kikindskog Zavoda za javno zdravlje, na našem području, koji nadzire Zavod, multilokularna ehinokokoza nije registrovana.

– Nadzor na ehinokokama sprovodimo u sklopu redovnih aktivnosti. Multilokularni oblik, uzrokovan larvama lisičije pantljičare, nismo do sada registrovali. U proseku jednom godišnje zabeležimo drugu vrstu, granuloznu ehinokokozu – bolest izazvanu larvama pseće pantljičare, i to najčešće na jetri, ponekad na plućima. U pitanju je potpuno drukčiji uzročnik – kaže doktorka Pecarski.

Ona dodaje da se bolest izazvana larvama pseće pantljičare leči i uglavnom je lakše obolenje od onog izazvanog larvama pantljičare koje se nalaze u lisicama, mada, ukoliko je zapušteno, takođe može da izazove smrtni ishod.

– U 2020. godini, obolevanje od granulozne ehinokokoze zabeleženo je, u jednom slučaju u Adi i jedan oboleli bio je u Kanjiži. Dva slučaja bila su u Senti 2018. godine, a godinu pre registrovana su četiri slučaja zaražavanja: po jedan u Kikindi i u Kanjiži, i dva u Čoki. Ukoliko su psi, kućni ljubimci, zaštićeni od unutrašnjih parazita, opasnost za čoveka ne postoji.

Značaj preventive zoonoze

Preventiva je redovno pranje ruku vodom i sapunom, posebno nakon kontakta sa životinjama, temeljno pranje voća i povrća pre konzumiranja. Vlasnici pasa i mačaka treba redovno da sprovode njihovo čišćenje od parazita, kao i drugih životinja u domaćinstvu koje dolaze u kontakt sa glodarima. Neophodno je i održavati dobru higijenu prostora u kojem borave domaće životinje, sprovoditi redovnu deratizaciju u dvorištu i okolini domaćinstva. Pri klanju stoke treba se pridržavati higijenskih postupaka, uz pravilno uništavanje zaraženih iznutrica. Dvorišta treba izolovati od mogućnosti pristupa divljih životinja, pogotovo u blizini lovišta i šuma, navodi se na sajtu Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Ovo je posebno važno za ljude koji se nalaze u prirodi, pre svega za lovce, koji su izloženi direktnom ili indirektnom kontaktu, preko zemlje ili vode, sa lisicama i šakalima.

U Kikindi postignuta kolektivna zaštita od malih boginja, ali još uvek postoji opasnost od epidemije

Igor Crnogorac January 16, 2023

U Severnobanatskom okrugu obuhvat vakcinisanih MMR vakcinom je veoma visok, imunizovano je više od 95 odsto dece, potvrđeno je za Kikindski portal u Zavodu za javno zdravlje. Kikinda je, pored Subotice i Bora, grad sa najvećim obuhvatom vakcinacije. Ovako visok procenat smatra se dovoljnim za stvaranje kolektivne zaštite.

Pošto su troje nevakcinisane dece i jedna odrasla osoba nepoznatog vakcinalnog statusa u Smederevu oboleli od malih boginja (morbila), u ovom gradu proglašena je epidemija. Istovremeno, iz „Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović Batut“ pooštrili su nadzor i naložili reviziju vakcinalnih kartona u čitavoj državi.

– U Kikindi još uvek nema sumnji na male boginje i mi nismo imali problema sa vakcinacijom. Nakon što smo, 12. januara, dan pošto je virus potvrđen u Smederevu, dobili dopis iz „Batut“-a, poslali smo obaveštenje svim zdravstvenim ustanovama o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji. Podsetili smo ih na način na koji se radi hitno obaveštavanje dežurnog epidemiologa ukoliko postoji sumnja na male boginje. Naložena je i hitna revizija vakcinalne kartoteke, evidencija nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane dece, i sprovođenje njihove vakcinacije. Narednog dana naknadno je vakcinisano još dvoje dece u Kanjiži – kaže doktorka Tatjana Pecarski, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda.

Iako je u Okrugu visok obuhvat imunizacijom, ukoliko u Srbiji dođe do epidemije većih razmera, ona bi mogla da se „prelije“ i na naše područje, kaže doktorka Pecarski, što se već dogodilo 2007. i 2015. godine, kada je do širenja bolesti dolazilo upravo zbog nevakcinisanih, nepotpuno vakcinisanih i odraslih koji su bili imunizovani samo jednom dozom, po tadašnjem kalendaru vakcinacije. Deca su nam u visokoj meri zaštićena, čak i ukoliko dođe do „proboja vakcinacije“.

Opasnost od širenja epidemije iz Smedereva povećava i činjenica da je procenat vakcinisanih u Srbiji samo 74,8 odsto. Neslavni rekord drži Novi Sad, u kojem je vakcinisano tek svako četvrto dete ili 26 odsto. Internet i antivakcinalni lobi naneli su ogromnu štetu tvrdeći da MMR vakcina izaziva autizam, što stručnjaci odučno i uporno negiraju. Sve je počelo 1998. godine, kada je poznati naučni časopis “Lenset (impakt faktor 44)” objavio studiju Endruja Vejkfilda koja povezuje MMR vakcine sa pojavom autizma. Rad je vrlo brzo povučen zbog neadekvatnog uzorka, u časopisu je objavljeno izvinjenje čitaocima, ali šteta je već bila učinjena.

MMR vakcina pruža zaštitu od malih boginja, zauški i rubeola, bolesti koje su bile suzbijene upravo zahvaljujući vakcinaciji. Prva doza daje se detetu sa navršenih 12 meseci, a druga pred polazak u školu, najkasnije mesec dana pre ulaska u kolektiv, kako bi se stvorio dovoljan broj antitela. Dete ne bi trebalo da uđe u kolektiv, a da nije zaštićeno MMR vakcinom, kaže doktorka Pecarski.

Osobe koje nisu vakcinisane ili su primile samo jednu dozu, treba da se vakcinišu do navršenih 18 godina, a moguće je to učiniti i kasnije. Kontakti obolelih koji nemaju stečeni imunitet potrebno je da se vakcinišu MMR vakcinom što pre, a najkasnije 72 sata od kontakta.

Kontraindikacije za ovu vakcinu su stanja smanjenog imuniteta zbog teških bolesti, i trudnoća. Dete koje, iz medicinskih razloga, ne može da primi vakcinu ima više razloga da se plaši malih boginja nego gripa, ističu lekari – gripozno dete može da zarazi dvoje, a dete zaraženo morbilama čak 12 do 18 dece.

Male boginje prenose se kapljičnim putem i undirektno, preko predmeta koji su kontaminirani, a obolele osobe zarazne su dva do četiri dana pre i četiri dana nakon izbijanja ospe. Početak bolesti karakterišu povišena temperatura, malaksalost, crvene i vodnjikave oči, curenje iz nosa i kašalj. Crvena ospa javlja se prvo na licu, a potom se širi na vrat, trup i ekstremitete.

Ova bolest, u 30 odsto slučajeva, može da dovede do komplikacija, čak i do ozbiljne upale mozga i smrtnog ishoda. Teške kliničke slike češće su kod dece mlađe od pet godina i kod starijih od 20 godina.

Kada do epidemije dođe, bolest se veoma brzo širi u populaciji bez imuniteta, što se dogodilo pred pandemiju, kada je bilo i 15 smrtnih slučajeva, rečeno je u Udruženju za javno zdravlje Srbije. Lekari upozoravaju da, odbijanjem vakcinacije, roditelji ugrožavaju svoju, ali i tuđu decu koja, zbog zdravstvenog stanja, nisu u mogućnosti da prime vakcinu.

COVID sada ima blažu kliničku sliku od sezonskog gripa – najviše novozaraženih među starijima

Igor Crnogorac December 9, 2022

Situacija sa korona virusom je stabilna – od poslednjeg talasa, koji je trajao od jula do septembra, ne primećuje se ni porast, ali ni pad broja obolelih. Na području celog Severnobanatskog okruga dnevno se registruje od dvoje do 20 novoobolelih, dok je na području Kikinde taj broj jednocifren, kaže dr Tatjana Pecarski, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti kikindskog Zavoda za javno zdravlje.

U ambulantama se dnevno testira konstantno oko sto pacijenata. U Kikindi je, recimo, 7. decembra registrovano četvoro obolelih.

– Klinička slika sada je relativno blaga, a većinu obolelih čine stariji od 60 godina. Deca vrlo retko oboljevaju, samo dvoje je bilo zaraženo od 1. decembra. Kod ovog podsoja dominantni su bol u grlu, curenje nosa, glavobolja, malaksalost, bolovi u mišićima, često i bez povišene temperature. Nadam se da ovaj virus sada ulazi u periodiku jer u svakom narednom talasu imamo sve blaže simptome – kaže doktorka Pecarski.

U kikindskoj bolnici, na COVID odeljenju, trenutno su hospitalizovana četiri pacijenta. Uglavnom su to stariji i pacijenti sa komorbiditetima, saznajemo od pomoćnika direktora Opšte bolnice, dr Vladimira Prunića.

Preporuka je da stariji i dalje nose maske u prodavnicama i u svim zatvorenim prostorima, ali i na otvorenom, ukoliko je prisutan veliki broj ljudi. Takođe, dovoljno odmora i redovna ishrana ostaju saveti koji se odnose na preventivu i kada su u pitanju sezonski grip i ostale respiratorne infekcije.

Dobra vest je da gripa još uvek nema. Iako je virus tipa A potvrđen na teritoriji Vojvodine, u našem okrugu još uvek nije izolovan, kaže doktorka Pecarski. Ona ističe da je veoma važno da se protiv sezonskog gripa vakcinišu hronični bolesnici, trudnice i zaposleni u javnom sektoru.

Što se tiče vakcine protiv COVID-a, starijima od 60 godina i hroničnim bolesnicima svakako se savetuju i treća i četvrta doza, a period zaštite koji se očekuje je godinu dana i duže, napominje dr Pecarski. Ona dodaje da se očekuje da će uskoro stići nova „Modernina“, bivalentna vakcina, koja će se primati jednom godišnje kao i svaka vakcina protiv gripa, i da će sadržati sve aktuelne sojeve korona virusa.